Na osnovu procena Svetske turističke organizacije Ujedinjenih Nacija, samo 25 miliona turista je prešlo međunarodne granice sada već daleke 1950. godine. 2018. godine se ovaj broj popeo na zaista neverovatnih 1,4 milijardi. Do 2030. godine, broj turista u svetu će se povećati na 1,8 milijardi.
Turizam je danas jedna od najvećih i najprofitabilnijih privrednih grana. Nažalost, iako putovanja oplemenjuju ljude i brišu granice, masovni turizam kakav sada poznajemo nije održiv, uništavajući i životnu sredinu i kulturne identitete širom sveta.
Kao turisti ili putnici, na nama je da poštujemo prirodu i kulturu bilo kojeg mesta koje posetimo i da budemo odgovorni prema planeti na kojoj živimo i ljudima kod kojih dolazimo u goste.
Kada putujemo, tada vidimo koliko je naš svet u isto vreme i lep i tragičan. Međutim, ako kao vrsta nastavimo ovako da se ponašamo prema njemu, plašimo se da buduće generacije neće imati prilike da vide ono lepo.
Sledi 10 stvari koje bilo ko može da uradi da bi bio odgovorniji putnik. Možda ne možete uvek da primenite sve, možda ne možete ili ne želite da primenite većinu, ali sigurno možete da uradite makar jednu ili dve stvari i započnete tu promenu koju želite da vidite oko sebe.
1. Kupujte lokalno
Jedan od najboljih načina da podržite lokalnu zajednicu na putovanjima jeste da kupujete lokalno. Kada kupujete hranu, suvenire ili odeću, podržite lokalne prodavce umesto velikih svetskih brendova ili lanaca prodavnica.
Svaki put kada odlučite da jedete kod uličnog prodavca ili u malom porodičnom restoranu, pazarite suvenire na štandovima ili odsednete u apartmanu ili gostionici koju vode lokalni preduzetnici, vaš novac će potpomoći lokalnu ekonomiju. Kupovinom u velikim svetskim lancima vaše pare zavrašavaju u rukama najbogatijih koje uglavnom nije briga ni za lokalno stanovništvo ni za životnu sredinu.
Osim što na ovaj način pomažete lokalcima da žive bolje i unaprede svoje usluge, vaše iskustvo na putovanju će biti mnogo autentičnije i imaćete mnogo bolju priliku da upoznate lokalnu kulturu i iskusite kako izlgeda život u mestu koje posećujete.
2. Ne ostavljajte smeće iza sebe
Smeće je ozbiljan ekološki problem koji stravično utiče na prirodnu okolinu. Sigurno ste videli snimke mora preplavljenih đubretom ili životinja koje su umrle u strašnim mukama nakon unošenja plastike. Ni čovek nije imun na negativne posledice sve većeg akumuliranja smeća.
Osim toga što naravno ne treba bacati smeće na mesta koja za to nisu predviđena, na putovanjima je moguće dodatno smanjiti đubre koje ostavljamo iza sebe na sledeće načine:
- Ponesite ceger na put. Nosite platneni ceger sa sobom gde god da idete i pakujte namirnice ili suvenire u njega. Nemojte uzimati plastične kese ni kada vam prodavci ponude.
- Koristite staklenu flašu ili termos. Ako putujete u zemlju gde sme da se pije voda sa česme, ponesite flašu ili termos sa sobom i napunite je pre nego što krenete napolje. Osim što nećete imati potrebe da kupujete jednokratne plastične flaše, ovako možete da uštedite na putovanju.
- Kupite filter za vodu. Ukoliko putujete negde gde voda nije dobra za piće, ponesite flašu i uložite malo para u prečišćivač vode.
- Nemojte koristiti slamke. Milioni slamčica se dnevno iskoriste u svetu i na kraju završe u prirodi ili okeanima. Ako ne možete bez njih, dobro je znati da danas postoje slamčice koje mogu više puta da se koriste.
- Razmislite o alternativnim sredstvima za negu i lepotu. Umesto kupke, možete da ponesete sapun na put. Šminku možete da skidate rukavicama za tu namenu umesto da koristite tupfere. Možete da ponesete metalni brijač umesto plastičnog koji biste bacili.
3. Ne ostavljajte tragove iza sebe
Možda ste čuli za izreku koja kaže da sa sobom ponesemo samo uspomene i ne ostavimo ništa osim otisaka stopala.
U idealnom svetu, ovo se podrazumeva. U manje idealnom svetu, turisti itekako ostavljaju tragove iza sebe – i to ne mislimo sad samo na smeće.
Nemojte da uzimate školjke ili pesak sa plaže, nemojte da berete biljke, nemojte da uzimate artefakte sa kulturnih ili istorijskih lokaliteta.
Verovatno da ljudi koji ponesu nešto od ovoga nazad kući nemaju loše namere, ali zamislite šta bi se desilo kada bismo svi odlučili da uzmemo pesak sa jedne plaže ili samo jedan kamenčić sa mesta gde su pronađene iskopine stare nekoliko hiljada godina.
Podrazumeva se naravno i da nikada ne urezujete svoje ime ili na drugi način uništavate mesta koja obilazite.
4. Poštujte lokalnu kulturu i tradiciju
Jedna od najlepših strana putovanja jeste što nam omogućuju da upoznamo i bolje shvatimo druge kulture, tradicije i religije.
Kao putnici, imamo privilegiju da proširimo vidike i vidimo kako se živi u drugim krajevima sveta. U isto vreme smo dužni i da poštujemo zemlju naših domaćina i da se ponašamo u skladu sa njihovim običajima i pravilima.
Neke zemlje su konzervativnije od drugih i imaju stroža pravila ponašanja ili oblačenja nego ono na šta smo navikli kod kuće. Međutim, ako smo mi ti koji kod njih idu u goste, na nama je da se prilagodimo i ne uradimo ništa da ih namerno uvredimo.
Naravno, uvek može da se desi da pogrešimo, ali jedno je napraviti slučajnu grešku koju nam niko normalan neće zameriti, drugo je da idemo u verske objekte polu-goli, otvoreno vređamo ili nipodaštavamo kulturu ili religiju zemlje koju posećujemo ili se ponašamo krajnje neprikladno, poput onih američkih turista koji su slikali svoje gole zadnjice ispred budističkog hrama u Bangkoku.
5. Nemojte podržavati životinjski turizam
Životinjski turizam je neverovatno okrutan. Mladunci tigrova, lavova, slonova i drugih životinja se odvajaju od majki pre vremena, biju i maltretiraju da bi odrasli u poslušne atrakcije za turiste, i drže u nehumanim uslovima nimalo sličnima onim u njihovim prirodnim okruženjima.
Nažalost, mnogi ljubitelji životinja nisu svesni ovoga i daju svoj novac ovoj krvavoj industriji ne bi li imali prilike da provedu malo vremena sa svojim omiljenim životinjama. Neki čak misle da ovako pomažu životinjama, ne znajući da su mnoga skloništa i organizacije koje tvrde da ih spašavaju samo paravani za nimalo etički životinjski turizam.
Životinje nisu naše igračke i sigurno je da nijedna ne želi da igra fudbal, preskače kanap, pozira za Instagram selfije, ide u šetnju sa ljudima ili služi kao radna snaga. Ne postoji nijedan razlog da ikada podržite bilo kakav vid turizma koji uključuje životinje kao zabavu.
6. Smanjite svoj ekološki otisak
Iako nesumnjivo jedan od najvećih ljudskih dostignuća, vazdušni saobraćaj ostavlja velike posledice po dobrobit naše planete. Svaki put kada letimo, povećavamo svoj ekološki otisak i doprinosimo aero zagađenju.
Ovo ne znači da ljudi treba da prestanu da se voze avionom (ili kolima, takođe velikim zagađivačima naše životne sredine), ali postoje neke stvari koje možemo da uradimo da smanjimo svoj negativni uticaj na planetu.
Jedan smo već spomenuli i tiče se smanjenja smeća koje ostavljamo iza sebe. Drugi je da pazimo kako koristimo vodu, na primer da se kraće tuširamo, zavrnemo slavinu dok peremo zube i koristimo hotelske peškire nekoliko dana.
Treći i najbitniji je da prestanemo da jedemo meso ili makar da smanjimo unos namirnica životinjskog porekla. Uzgoj životinja za ljudsku ishranu ima katastrofalne posledice po planetu i samim tim ako makar jednom ili dva puta nedeljno izbacite meso sa dnevnog menija možete značajno da smanjite svoj ekološki otisak.
7. Putujte u manje popularna mesta
Masovni turizam je toliko zahvatio neka mesta da su lokalne vlasti počele da ograničavaju broj ljudi koji dnevno može da ih poseti. Barselona, Venecija i Dubrovnik su samo neki od gradova koji su toliko preplavljeni turistima da određene mere moraju da se uvedu zarad očuvanja kulturno-istorijskih dobara i dobrobiti lokalaca.
Jasno je da su najpopularniji gradovi sveta popularni sa dobrim razlogom. Međutim, teško je zaista uživati negde ako ste stalno okruženi stotinama drugih turista. Ako baš želite da vidite neke od najposećenijih gradova, možete da ih obilazite van sezone, kada ima manje turista. Em će biti mnogo manje gužve, em ćete moći nešto i da uštedite.
Osim toga, možete i da otputujete u neki manje posećen grad. Umesto u Barselonu možete da odete u Kijev. Umesto u Beč, možete da posetite Bratislavu. Na ovaj način i ne doprinosite prekomernom turizmu i imate prilike da vidite gradove koji se tek otvaraju ka inostranim turistima.
8. Nemojte mnogo da se cenjkate
Osim što je u nekim zemljama deo tradicije, cenjkanje je zaista super stvar jer možete da kupite nešto što vam se jako sviđa po ceni koja je prihvatljiva i vama i prodavcu.
Cenjkanje je posebno zanimljivo kad dolazite iz zemlje gde su skoro sve cene fiksne. Međutim, problem je u tome što neki turisti previše ozbiljno shvataju cenjkanje, želeći da toliko spuste cenu za neki suvenir ili obrok da prodavac jedva može išta da zaradi.
Na primer, ako idete u jugoistočnu Aziju, sigurno će vam biti primamljivo da se cenjakte i vidite dokle zapravo možete da spustite cenu.
S druge strane, nemojte previše da se cenjkate jer tih pola evra ili jedan evro koje možete da uštedite ako ste dovoljno uporni nekom lokalnom prodavcu znače mnogo više nego vama. Mnogi od njih rade za svega par evra dnevno.
9. Nemojte da dajete novac prosjacima
Kada putujete i vidite nesrećne i siromašne, zaista je teško ostati ravnodušan. Međutim, ono što treba da znate jeste da ne pomažete lokalnom stanovništvu time što prosjacima dajete novac.
Naime, u mnogim siromašnim zemljama ljudi koji ne moraju da prose traže novac od turista jer znaju da od toga mogu da žive. Još gore, u nekim mestima roditelji teraju decu da prose. Na primer, u arheološkom lokalitetu Angkor u Kambodži postoje upozorenja turistima da ne daju pare deci jer ih na taj način samo motivišu da ne idu u školu.
Negde su deca i deo čitave mreže prosjačenja. U tom slučaju njima ne ostaje ništa dok se oni koji su ih uzeli pod svoje bogate.
Ovo ne znači da nikada nikome ne treba da ostavite novac, samo da budete pažljivi kome ga dajete. Na kraju krajeva, uvek možete nekome ko je u lošoj situaciji da kupite hranu ili vodu.
10. Pričajte drugima o odgovornom turizmu
Mnogi ljudi nisu ni svesni da nekad rade nešto loše po planetu i sve njene žitelje. Mnogi su i svesni, živeći po rečima Luja XV: Posle mene potop!
Ipak, verujemo da čak i oni najneodgovorniji turisti mogu da se promene. Zbog toga je bitno da pričate sa drugima o odgovornosti koju svi mi kao stanovnici ovog sveta imamo i u našem dvorištu i negde daleko od kuće.
Ako vidite da neko radi nešto što ne treba, razgovarajte sa njima ili ih opomenite. Ne treba da vas bude sramota da nekome ukažete da nešto radi pogrešno. Kada bi neko bacio smeće ili pokušao da odnese nešto iz vaše kuće, sigurno biste ga sprečili. Potpuno je isto ako vidite nekog da se ponaša bahato i na otvorenom.
I na kraju, pričajte i sa vašom porodicom i prijateljima o tome. Ljudi se menjaju kroz edukaciju, kroz ono što čuju od onih koje vole i do čijeg mišljenja im je stalo. Ne moraju ni da se slože sa vama u početku, bitno je da ste pokrenuli diskusiju.
***
Sve što radimo ostavlja posledice na naš svet. Sve ovo o čemu smo pričali u ovom tekstu se odnosi na putovanja, ali većina toga može da se primeni i na stvari koje radite kod kuće.
Možda mislite da kao pojedinac ne postoji mnogo toga što možete da uradite, ali istina je da, koliko god ofucano zvučalo, svako od nas može da predstavlja promenu koju želi da vidi u svetu.
Svi smo svedoci uništenju prirodnih resursa, istrebljenju životinjskih vrsta, eksploataciji zemalja takozvanog trećeg sveta, prirodnim nepogodama i drugim promenama koje se dešavaju kao direktna posledica naše nebrige o našem jedinom domu.
Zato je važno da svako od nas uradi nešto. Važno je da svako od nas zna da može da uradi nešto. Možda ne možemo da uradimo puno, ali možemo da damo svoj doprinos očuvanju planete, ma koliko bio mali, i da u isto vreme upoznamo svet, poštujemo druge i čuvamo prirodu.
Pročitajte još: Volontiranje u Africi – humanost ili kompleks belog spasioca?
Ako vam se dopada ovaj tekst, značilo bi nam da ga podelite sa prijateljima. Možete nas zapratiti i na Fejsbuk i Instragram stranici i tako podržati rad našeg sajta. Hvala na čitanju! 🙂
Ostavite komentar