Glavni grad nemačke pokrajine Saksonije, Drezden je jedan od najvećih i najlepših gradova istočne Nemačke. Često ga nazivaju i „Firenca na Labi” zahvaljujući raskošnoj baroknoj arhitekturi i brojnim muzejima i umetničkim kolekcijama, iako je malo koji evropski grad prošao kroz toliko razaranja kao Drezden tokom Drugog svetskog rata.
Grad je gotovo potpuno uništen u savezničkom bombardovanju 1945. godine, a veliki deo istorijskog centra pretvoren je u ruševine. Decenijama kasnije, Drezden je pažljivo obnovljen, pa danas ponovo izgleda veličanstveno, ali u isto vreme i pomalo turobno.
Naime, mnoge građevine u starom centru imaju tamnu, gotovo crnu boju, što gradu daje veoma težak i dramatičan izgled. Međutim, ovo nije posledica bombardovanja, već samog kamena od kog je grad građen i koji je vremenom oksidirao. Tokom obnove grada, korišćeno je sve što je moglo da se spase od originalnih građevina, pa su stari, pocrneli kamenovi uklapani sa novim, svetlijim delovima, dodatno naglašavajući veoma burnu istoriju grada.
Uprkos pomalo mračnoj atmosferi, Drezden je grad u kom zaista ima mnogo toga da se vidi. Od veličanstvenih crkava, palata i trgova, preko muzeja i galerija, pa sve do šetališta uz Labu, Drezden je prelep na svoj specifičan, pomalo teskoban način.
Iako bi bilo idealno provesti 2 dana u Dredzenu, uz dobru organizaciju, i jednodnevni izlet dovoljan je da obiđete najveći broj glavnih atrakcija. U nastavku sledi pregled svega što smo mi uspeli da obiđemo i vidimo tokom jednodnevnog izleta iz Praga.
Kako doći iz Praga do Drezdena
Do Drezdena iz Praga možete stići na nekoliko načina: kolima, autobusom, vozom ili organizovanom turom sa vodičem.
Pošto smo u Prag došli avionom i nismo imali auto, odlučili smo se za voz. Vozovi iz Praga polaze nekoliko puta dnevno sa glavne železničke stanice (idealno je da izaberete direktnu liniju bez presedanja), a do Drezdena se stiže za oko 2 sata.
Mi smo povratne karte platili 58 EUR po osobi, a uzeli smo ih unapred preko zvaničnog sajta češke železnice. Od glavne železničke stanice u Drezdenu do istorijskog centra grada treba desetak do petnaest minuta lagane šetnje.
Ako biste radije išli busom, naš savet je da pogledate Flixbus.
Ako ne želite sami da idete u Drezden, preko Get Your Guide-a možete pronaći i jednodnevne ture koje uključuju prevoz i vodiča. Međutim, iz našeg iskustva, Drezden je veoma jednostavan za obilazak i bez organizovane ture.
Šta videti u Drezdenu
Kao što smo već pomenuli, u Drezdenu zaista ima mnogo toga da se vidi, ali ono što je posebno dobro jeste to što je istorijski centar veoma kompaktan i lak za obilazak.
S druge strane, Drezden je poznat po zaista vrhunskim muzejima i galerijama, pa vrlo lako možete provesti nekoliko sati samo na jednom mestu. Zato, ako u grad dolazite samo na jedan dan kao mi, moraćete pažljivo da planirate šta vam je prioritet i gde želite da uđete.
Procenjuje se da je poginulo oko 25,000 ljudi, a veliki deo grada ostao je u ruševinama decenijama nakon rata. Mnoge najpoznatije građevine koje danas vidite u Drezdenu zapravo su pažljivo rekonstruisane tek krajem 20. i početkom 21. veka.
Bombardovanje Drezdena i danas se smatra jednim od najkontroverznijih savezničkih bombardovanja u Drugom svetskom ratu. Kontroverze uglavnom proizlaze iz činjenice da se napad dogodio pred sam kraj rata, dok je grad bio prepun civila i izbeglica, zbog čega mnogi dovode u pitanje njegovu opravdanost i razmere razaranja. Drezden je pritom pre rata važio za jedan od najlepših i kulturno najznačajnijih nemačkih gradova. Istovremeno, Drezden je imao važnu železničku i industrijsku ulogu u nemačkoj ratnoj infrastrukturi, pa se bombardovanje opravdavalo njegovim strateškim značajem.
Stari trg (Altmarkt)
Stari trg je najstariji trg u Drezdenu i jedno od glavnih mesta okupljanja u gradu još od srednjeg veka (posebno je poznat po jednom od najstarijih božićnih vašara u Nemačkoj, koji se organizuje još od 1434. godine).
Kod ovog trga nalazi se Crkve Svetog Krsta (Kreuzkirche), glavna protestantska crkva u Drezdenu i najveća crkvena građevina u Saksoniji.
Kao i veliki deo grada, područje oko Starog trga gotovo je potpuno uništeno tokom savezničkog bombardovanja. Crkva je u potpunosti obnovljena, a trg je ponovo izgrađen tokom pedesetih godina prošlog veka, ali za razliku od nekih drugih delova centra, nije u potpunosti rekonstruisan u baroknom stilu, pa danas izgleda kao kombinacija starog i novijeg Drezdena.
Iako svakako nije najimpresivniji trg koji ćete videti u Drezdenu (a tokom naše posete je bio i meltene skroz prazan), važan je za istoriju grada i odlična je polazna tačka za obilazak centra.
Novi trg (Neumarkt)
Na svega par minuta peške od Starog trga smešten je Novi trg na kome se nalazi jedna od najpoznatijih znamenitosti Drezdena, Bogorodičina crkva (Frauenkirche).
Iako deluje kao da je trg bez većih promena preživeo vekove, gotovo sve što danas vidite pažljivo je rekonstruisano nakon Drugog svetskog rata – i to tek nedavno.
Sama crkva je uništena u bombardovanju 1945. godine, a njene ruševine su gotovo pola veka ostavljene netaknute kao ratni memorijal. Tek nakon ujedinjenja Nemačke doneta je odluka da se obnovi, a rekonstrukcija je započeta 1994. godine. Obnova crkve i trga je završena 2004. godine.
Novi trg je jedno od najlepših mesta u Drezdenu, a ako planirate da ručate u gradu, toplo preporučujemo restoran Drezden 1900, uređen u stilu Drezdena s početka 20. veka, gde možete da isprobate neke od najboljih specijaliteta nemačke kuhinje.
Povorka kneževa (Fürstenzug)
Nedaleko od Novog trga nalazi se Povorka kneževa, ogroman mural – najveći porcelanski mural na svetu – dug više od 100 metara koji prikazuje vladare Saksonije kroz nekoliko vekova istorije, od 1127. do 1904. godine.
Mural se nalazi na spoljašnjem zidu nekadašnjeg kraljevskog konjušarskog dvorišta (Stallhof), odmah pored Drezdenskog zamka, i na prvi pogled izgleda kao klasična oslikana fasada.
Međutim, ono što ga čini posebno impresivnim jeste činjenica da je napravljen od oko 23,000 porcelanskih pločica iz čuvene fabrike porcelana Majsen. Upravo zahvaljujući tome, mural je pretrpeo minimalna oštećenja tokom bombardovanja Drezdena.
Savet: Kad ste već ovde, ne propustite da prošetate kroz konjušarsko dvorište, koje je nekada služilo za viteške turnire i dvorske ceremonije. Danas je poznat kao jedan od najbolje očuvanih renesansnih prostora u gradu, a posebno je popularan tokom srednjovekovnog božićnog marketa koji se ovde održava svake zime.
Drezdenski zamak (Dresdner Schloss)
Drezdenski zamak je jedna od najstarijih građevina u Drezdenu koja je vekovima bila rezidencija saksonskih vladara.
Zamak je tokom vekova više puta proširivan i preuređivan, pa danas predstavlja spoj različitih arhitektonskih stilova, od renesanse i baroka do neorenesanse. Posebno je poznat po raskošnim enterijerima i kolekcijama koje svedoče o bogatstvu i moći saksonskog dvora.
Tokom bombardovanja Drezdena u Drugom svetskom ratu zamak je gotovo potpuno izgoreo, a njegova obnova trajala je decenijama i nastavlja se i danas.
Danas je Drezdenski zamak veliki muzejski kompleks sa nekoliko fantastičnih postavki. Ulaznica obuhvata skoro sve muzejske postavke u okviru zamka, uključujući renesansnu kolekciju, galerije oružja i viteških oklopa, kolekciju predmeta iz Osmanskog carstva, ceremonijalne dvorane, kao i Novi zeleni trezor (Neues Grünes Gewölbe), dok se za Istorijski zeleni trezor (Historisches Grünes Gewölbe) kupuje posebna ulaznica.
Oba trezora su posvećena blagu saksonskih vladara: zlatu, dragom kamenju, luksuznim ukrasima i neverovatno detaljno izrađenim umetničkim predmetima. Razlika je u tome što se Istorijski zeleni trezor nalazi u originalnim baroknim prostorijama, dok je Novi zeleni trezor organizovan kao klasična muzejska postavka sa pojedinačno izloženim eksponatima.
Mi smo karte platili oko 16 EUR po osobi preko GetYourGuide-a, ali nažalost za dan naše posete više nije bilo slobodnih termina za čuveni Istorijski zeleni trezor, pa njega nismo uspeli da obiđemo. Što se tiče samog obilaska, u zamku smo proveli nekoliko sati i uspeli da vidimo skoro sve postavke, ali bismo voleli da smo imali više vremena da natanene sve obilazimo. Sve postavke vredi videti, ali ako nas pitate, nikako nemojte propustiti kolekciju predmeta iz Otomanskog carstva, oružarnicu i Novi zeleni trezor!
Drezdenska katedrala (Katholische Hofkirche)
Smeštena malo pre ulaza u zamak, katedrala je jedna od najvažnijih crkava u Drezdenu i jedno od najprepoznatljivijih zdanja starog grada.
Izgrađena je u 18. veku u baroknom stilu, u periodu kada su saksonski vladari bili katolici i ujedno kraljevi Poljske.
Spolja je posebno upečatljiva zbog velikog broja skulptura svetaca koje krase fasadu, dok je unutrašnjost mnogo svedenija nego što biste očekivali od tako monumentalne građevine. U kripti katedrale sahranjeni su brojni saksonski vladari.
Ulaz u katedralu je besplatan.
Brulova terasa (Brühlsche Terrasse)
Brulova terasa, poznata i kao „Balkon Evrope“, je promenada iznad obale Labe, odakle se pruža dobar pogled na reku i novi deo grada.
Nekada deo gradskog utvrđenja, šetalište je dobilo ime po grofu Brulu, moćnom saksonskom državniku koji je ovde imao svoju palatu i vrtove.
Terasa je za javnost otvorena početkom 19. veka, kada su izgrađene i stepenice koje vode ka promenadi iz pravca katedrale i Avgustovog mosta, koji povezuje stari i novi Drezden.
Kao i veliki deo starog Drezdena, teško je stradala u bombardovanju tokom Drugog svetskog rata, ali je kasnije obnovljena u izvornom stilu.
Opera (Zemperoper)
Odmah pored Avgustovog mosta, preko puta katedrale i Drezdenskog zamka, nalazi se Opera. Iako nismo ulazili unutra, jednostavno ne možemo da je ne spomenemo jer je građevina apsolutno veličanstvena!
Opera je izgrađena u 19. veku prema projektu poznatog arhitekte Gotfrida Zempera, po kome je i dobila ime. Kao i veliki deo Drezdena, teško je oštećena tokom Drugog svetskog rata, ali je kasnije pažljivo obnovljena.
Tokom svoje istorije bila je domaćin brojnih važnih premijera, uključujući opere Riharda Vagnera i Riharda Štrausa, zbog čega se smatra jednom od najznačajnijih operskih kuća u Evropi.
Cvinger (Zwinger)
Cvinger je monumentalni barokni kompleks izgrađen početkom 18. veka za dvorske svečanosti Avgusta Jakog, saksonskog vladara i kralja Poljske, kako bi pokazao svu raskoš i moć njegovog dvora.
Prvobitni plan bio je da Zvinger postane prednji deo novog ogromnog kraljevskog zamka koji bi se prostirao sve do Labe, ali taj projekat nikada nije završen. Više od jednog veka kasnije, arhitekta Gotfrid Zemper zatvorio je kompleks prema reci izgradnjom današnje Zemper galerije.
Upravo je ova galerija omogućila da Cvinger kasnije postane veliki muzejski kompleks. Nakon oštećenja tokom bombardovanja 1945. godine, u obnovljenom kompleksu otvorene su neke od najvažnijih muzejskih zbirki u Drezdenu, uključujući Galeriju starih majstora, Kolekciju skulptura, Koleciju porcelana i Matematičko-fizički salon sa istorijskim naučnim instrumentima.
Iako ulaznica za Cvinger uključuje posetu svim postavkama, nije bilo šanse da sve obiđemo u jednom danu, pa nam je prioritet svakako bila fenomenalna Galerija starih majstora. U njoj se nalaze neka od najpoznatijih dela evropske umetnosti, uključujući Rafaelovu „Sikstinsku Madonu“, kao i radove Rembranta, Vermera, Rubensa, Ticijana i drugih velikih majstora. Ako vas iole zanima umetnost, nemojte da propustite da vidite ovu sjajnu kolekciju svojim očima!
Ulaznice smo platili 16 EUR po osobi preko Get Your Guide-a.
To bi bilo to! Ako ste već bili u Drezdenu, voleli bismo da čujemo vaše utiske u komentarima. Ako vam se sviđa naš blog, zapratite nas na Instagramu i tako pružite podršku ovome što radimo. Hvala na čitanju – do sledećeg putopisa!
