Vodič za Island – Zlatni krug, Snaefellsnes, Južna obala (itinerer + saveti)

Posle skoro nedelju dana na Islandu, možemo da kažemo samo jedno – nijedna fotografija, video ili tekst ne mogu da vas pripreme za ono što vas tamo čeka. Iako smo pre puta pogledali na stotine slika i pročitali bezbroj vodiča, Island je uživo još dramatičniji, suroviji i lepši nego što smo mogli da zamislimo.

Na ostrvu „leda i vatre” gotovo sve izgleda nestvarno. Jednog trenutka vozite kroz beskrajna polja lave prekrivena mahovinom, već sledećeg stojite ispred moćnog vodopada, a sat vremena kasnije šetate po crnoj vulkanskoj plaži ili posmatrate glečer star hiljadama godina – Island je jednostavno kao neka druga planeta.

Ipak, uz svu tu lepotu, Island nije uvek lak za putovanje. Više smo se smrzavali nego što nam je bilo prijatno. Vetar je nekoliko puta ozbiljno pokušao da nas oduva u more. Potrošili smo više novca nego na bilo kom drugom putovanju. Dane smo provodili jedući sendviče na parkingu između dva vodopada i vozeći stotinama kilometara kroz kišu. Kad ovo pročitate, pomislili biste da smo bili nesrećni ceo put – ne, naprotiv, sve vreme smo bili potpuno oduševljeni.

U ovom vodiču ćemo podeliti sve što smo naučili tokom putovanja – kako da isplanirate rutu, koliko dana vam je potrebno, šta obavezno da ponesete, na šta da obratite pažnju prilikom vožnje i koje atrakcije zaista vrede vremena i novca.

10 stvari koje treba znati pre putovanja na Island

1. Do Islanda ne postoji direktan let iz Srbije

Mi smo na Island leteli Austrian Airlines-om preko Beča, dok smo se vraćali Discover Airlines-om preko Minhena. Dve povratne avionske karte i jedan čekirani kofer platili smo oko 1.000 EUR, što je, nažalost, sasvim očekivana cena za Island. Mi smo putovali u junu, a ako putujete u julu ili avgustu, kada je sezona na vrhuncu, ili tokom zime zbog polarne svetlosti, vrlo je moguće da će karte biti još skuplje.

Aerodrom Keflavik nalazi se oko 50 kilometara od Rejkjavika. Pošto smo mi sleteli nešto iza ponoći, odlučili smo da prespavamo u Keflaviku, a vožnju taksijem od svega nekoliko minuta platili smo oko 30 EUR. Ako slećete u neko normalnije vreme, dok rent-a-car kompanije još uvek rade, savetujemo da automobil preuzmete odmah po sletanju. Ako ne planirate da iznajmljujete auto, do Rejkjavika možete stići autobusom.

2. Bez automobila ćete propustiti mnogo toga

Ako postoji jedna stvar na kojoj ne treba pokušavati da uštedite, to je iznajmljivanje automobila.

Da, postoje jednodnevni izleti iz Rejkjavika i organizovane ture do najpoznatijih atrakcija, ali verujte nam kada kažemo da Island želite da istražujete svojim tempom. Osim toga, kada pogledate cene organizovanih izleta, vrlo brzo ćete shvatiti da je često jeftinije celu rutu obići sopstvenim automobilom.

Mi smo automobil iznajmili kod kompanije Lotus Car Rental. Za sedam dana platili smo oko 750 EUR, s tim da je u cenu bilo uključeno i premium osiguranje, a vozili smo Daciu Duster 4×4. Pošto smo automobil platili debitnom karticom, premium osiguranje bilo je neophodno kako ne bismo ostavljali depozit. Nije jeftino, ali ako ne želite da koristite kreditnu karticu ili ostavljate veliki depozit, ovo je sasvim dobra opcija.

Duster ćete videti bukvalno svuda. Nije luksuzan, ali jeste pouzdan i sasvim sposoban za islandske uslove. Rekli bismo da je to verovatno najčešći automobil na ostrvu.

3. Vožnja po Islandu je laka, ali postoje pravila koja morate da znate

Van Rejkjavika gotovo da nema saobraćaja. Putevi su dobri, pregledni i vožnja je uglavnom veoma opuštena. Možete da vozite satima a da ne sretnete više od nekoliko automobila.

Ali postoji nekoliko stvari na koje treba ozbiljno obratiti pažnju.

Prva su – ovce.

Na Islandu ih ima više nego ljudi i slobodno se kreću gotovo svuda. Vrlo često će istrčati na put potpuno neočekivano, pogotovo na jugu zemlje. Vozite pažljivo i nemojte preticati ako nemate dobru preglednost.

Druga stvar je vetar.

Ovo nije šala niti preterivanje. Vetar na Islandu ume da bude toliko jak da bukvalno otkine vrata automobila ako ih naglo otvorite. Zato vrata uvek pridržavajte jednom rukom, posebno kada izlazite iz auta na otvorenim prostorima ili pored litica.

Treća stvar su makadamski putevi.

Kamenčići vrlo lako mogu da oštete automobil ili šoferšajbnu, zato usporite čim naiđete na makadam.

Takođe, obratite pažnju na ograničenja brzine jer su kazne na Islandu veoma visoke.

4. Planirajte gorivo i kupovinu unapred

Jedna od stvari koja nas je najviše iznenadila jeste koliko dugo možete voziti, a da ne naiđete ni na jednu prodavnicu.

Više puta nam se desilo da vozimo dva ili tri sata, a da usput ne vidimo nijednu jedinu radnju.

Zato kupite hranu kad god vidite veći supermarket. Isto važi i za gorivo.

Benzinskih pumpi nema baš na svakom ćošku, a van većih mesta često su potpuno automatizovane i na njima nema zaposlenih. Plaćanje se obavlja karticom, ali imajte u vidu da će vam mnoge pumpe privremeno rezervisati veći iznos novca kao depozit. Nama su taj novac nekada vratili već sutradan, a nekada tek posle nedelju dana.

5. Parking se plaća čak i kod vodopada

Na velikom broju najpoznatijih mesta parking nije besplatan, iako govorimo o vodopadima, plažama, kanjonima ili drugim prirodnim atrakcijama.

Negde ćete platiti na automatu, a negde preko aplikacije Parka. Kod pojedinih atrakcija parking se naplaćuje po automobilu, a kod drugih po vremenu, pa obratite pažnju na oznake.

Naš savet je jednostavan – ako piše da se parking plaća, platite ga. Kazne nisu male, a kontrola postoji.

Dobra stvar je što kod većine popularnih atrakcija postoje veliki parkinzi, uređeni toaleti i mali kafići ili prodavnice u kojima možete da odmorite ili kupite nešto za jelo.

6. Smeštaj je (veoma) skup

Znali smo da je Island skup, ali nismo očekivali da ćemo za male, veoma jednostavno uređene sobe usred ničega plaćati više nego što smo plaćali odlične hotele u centrima evropskih i azijskih gradova.

Većina smeštaja je veoma minimalistička. Nemojte očekivati luksuz, čak ni kada platite ozbiljan novac. Mi smo sve smeštaje rezervisali preko Bookinga i preporučujemo da to uradite što ranije, pogotovo ako putujete tokom leta.

Evo su svi hoteli u kojima smo odseli, zajedno sa cenama koje smo mi platili u junu 2026.

• Keflavik – Flyers Airport Hotel. Veoma skroman hotel koji smo uzeli samo zato što smo sleteli posle ponoći i rano ujutru preuzimali auto. Soba je bila toliko mala da smo jedva otvorili kofere. Platili smo ga 162 EUR.
• Rejkjavik – Astro Apartments. Veoma lep i prostran apartman na odličnoj lokaciji, svega 5 minuta hoda od crkve Hallgrímskirkja i glavne šoping ulice. Jedina mana je što nema sopstveni parking, ali to teško da ćete naći u centru Rejkjavika. Mi smo za jedno noćenje platili 231,30 EUR.
• Nedaleko od Borgarnesa – The Hvítá Inn by Ourhotels. Simpatičan hotel usred apsolutne nedođije, idealan za jedno noćenje između Snæfellsnesa i Zlatnog kruga. Platili smo jedno noćenje 124 EUR. Jeftinoća!
• Hella – Hotel Kanslarinn Hella. Skroman hotel, ali nama se dopao. Jedno noćenje nas je izašlo 227,20 EUR.
• Kirkjubæjarklaustur – Hotel Laki. Lepo imanje i sasvim pristojne sobe, ali ovo je bilo jedno bolno iskustvo. Pošto je Vik bio potpuno rasprodat, morali smo da tražimo smeštaj u okolini kako bismo ispratili plan puta. Ovo (ne)zadovoljstvo nas je koštalo čak 795,78 EUR za dve noći.

7. Vreme će gotovo sigurno biti gore nego što očekujete

Ako postoji jedna stvar za koju možete da budete sigurni pre puta na Island, to je da vremenska prognoza verovatno neće biti tačna.

Vreme se menja neverovatnom brzinom. Možete krenuti po suncu, 5 minuta kasnije upasti u pljusak, zatim voziti kroz maglu, pa opet izaći na sunce.

Mi smo putovali sredinom juna. Imali smo nekoliko lepih dana sa temperaturama oko 12 stepeni, ali smo veći deo putovanja proveli mokri, promrzli i potpuno zakopčani. Nemojte dozvoliti da vas reč „leto“ zavara.

Za Island obavezno ponesite:

1. kvalitetnu vodootpornu jaknu i vodootporne pantalone (minimum 10.000 mm vodenog stuba),
2. nepromočive planinarske patike ili cipele,
3. flis,
4. kapu,
5. rukavice,
6. slojevitu garderobu.

Veliki deo naše opreme kupili smo u Decathlonu i pokazala se odlično. Ako tek planirate kupovinu, verovatno ćete tamo proći najpovoljnije.

Još jedna stvar koju treba znati jeste da ćete se vrlo često pokvasiti čak i kada ne pada kiša. Kod mnogih vodopada prilazi prolaze toliko blizu vode da ćete za nekoliko minuta biti potpuno mokri ako nemate odgovarajuću opremu.

8. Leti sunce gotovo da ne zalazi, a zimi ga skoro i nema

Ako putujete tokom leta, doživećete fenomen poznat kao midnight sun, odnosno ponoćno sunce.

To ne znači da je u ponoć potpuno isto kao u podne, ali znači da pravi mrak praktično ne postoji. Čak i oko ponoći napolju je dovoljno svetlo da bez problema možete da šetate ili vozite automobil – predivno!

S druge strane, ako putujete zimi, situacija je potpuno drugačija. Dani su veoma kratki, a na severu zemlje tokom pojedinih perioda godine svetla ima svega nekoliko sati dnevno.

Upravo tada imate priliku da vidite i Auroru Borealis, odnosno polarnu svetlost. Tokom leta to nije moguće jer za pojavu Aurore mora biti dovoljno mračno.

9. Hrana je veoma skupa, ali supermarketi će vam postati najbolji prijatelji

Ako planirate da svaki obrok jedete u restoranima, pripremite se na ozbiljan udar na budžet. Mi smo većinu hrane kupovali u supermarketu Bónus, koji je među najpovoljnijim lancima na Islandu.

Gotovo svaki dan smo jeli sendviče i ručali na parkingu, zajedno sa još bar desetak turista koji su radili potpuno isto.

Izbor u Bónusu nije spektakularan, ali ćete pronaći sve što vam je potrebno za doručak ili jednostavan ručak. Mlečni proizvodi su odlični, sendviči sasvim pristojni, dok su ostale namirnice… pa, recimo da ćete preživeti.

Verovatno ćete na internetu pročitati da obavezno morate probati čuveni islandski hot dog. Da li vredi? Ako volite hot dog, što da ne! Da li je najbolji hot dog koji ćete ikada pojesti? Po našem mišljenju – naravno da ne.

10. Alkohol se ne prodaje u supermarketima

Ako želite da kupite alkohol, nećete ga pronaći u običnim supermarketima. Alkohol se na Islandu prodaje isključivo u državnim prodavnicama koje se zovu Vínbúðin.

Njih nema mnogo, a radno vreme im je prilično ograničeno, posebno vikendom.

Još par stvari…

• Voda iz česme na Islandu je među najčistijima na svetu i potpuno je bezbedna za piće. Nema potrebe da kupujete flaširanu vodu.
• Nemojte se iznenaditi ako topla voda ponekad miriše na sumpor – to je potpuno normalno (i pomalo gadno).
• Nemojte silaziti sa obeleženih staza. Priroda na Islandu je izuzetno osetljiva, a mahovini koja prekriva polja lave potrebne su decenije da se oporavi ako je jednom oštetite.
• Obavezno pratite stanje puteva i vremensku prognozu na sajtu road.is, posebno ako putujete van letnje sezone ili planirate vožnju kroz unutrašnjost zemlje.
• I za kraj – nemojte nigde žuriti. Island nije destinacija na kojoj se jure znamenitosti. Ako vam se kod nekog vodopada ostaje 3 sata, ostanite. Ako vam se nešto ne čini preterano zanimljivo, nemojte stajati samo jer ste pročitali preporuku.

Naš itinerer za Island

Pre nego što krenemo sa detaljnim vodičem, podelićemo naš plan puta i objasniti zašto smo se odlučili baš za ovakav itinerer.

Prvobitni plan bio nam je da obiđemo ceo Ring Road, odnosno magistralni put koji obilazi celo ostrvo. Međutim, vrlo brzo smo shvatili da bi nam za takvo putovanje bilo potrebno najmanje 12 do 14 dana, a samim tim i znatno veći budžet.

Island je jednostavno preskup. Svaki dodatni dan znači još jedan smeštaj, još jedan dan rentiranja automobila, više goriva i više hrane. U jednom trenutku morali smo da prelomimo između toga da pokušamo da naguramo celu zemlju u nedelju dana ili da sporijim tempom obiđemo deo Islanda koji nas je najviše zanimao – na kraju smo izabrali ovo drugo i nismo se pokajali.

Naš itinerer:

• Dan 1 – Sletanje u Keflavik oko ponoći. Pošto smo stigli tako kasno, prespavali smo u Keflaviku.
• Dan 2 – Preuzimanje rent-a-car automobila, obilazak Rejkjavika i noćenje u gradu.
• Dan 3 – Celodnevni obilazak poluostrva Snæfellsnes, zatim noćenje u blizini Borgarnesa.
• Dan 4 – Golden Circle ruta i noćenje u Helli.
• Dan 5 – Prvi dan obilaska južne obale Islanda i noćenje u mestu Kirkjubæjarklaustur.
• Dan 6 – Drugi dan južne obale i drugo noćenje u Kirkjubæjarklausturu.
• Dan 7 – Povratak prema aerodromu. Usput smo stali da gledamo pafine (drugi pokušaj), opet prošetali po Rejkjaviku i onda otišli u Plavu lagunu.

Rejkjavik

Iako je glavni grad Islanda, Rejkjavik nije mesto zbog kog ljudi dolaze ovde. Međutim itekako vredi odvojiti jedan dan za obilazak, pogotovo ako prvi ili poslednji dan provodite u blizini aerodroma.

Grad je mali, šaren – i apsolutno predivan. Gotovo sve glavne atrakcije nalaze se u centru, pa ih bez problema možete obići peške. Obilazak je najbolje početi kod Hallgrímskirkje, najveće crkve na Islandu, čiji je izgled inspirisan bazaltnim stubovima nastalim hlađenjem lave. Obavezno je fotografišite sa dna Rainbow Street, a ako imate vremena, popnite se i na toranj odakle se pruža prelep pogled na grad.

Od crkve možete da se spustite glavnom šoping ulicom sve do obale gde se nalazi poznata skulptura Sun Voyager i moderna koncertna dvorana Harpa. Ako vas zanima istorija Islanda, preporučujemo da obiđete Nacionalni muzej Islanda ili The Settlement Exhibition, gde možete videti ostatke jedne od najstarijih vikinških kuća pronađenih u gradu.

Ako imate vremena pre leta kući, poslednji dan možete završiti u nekoj od geotermalnih laguna. Najpoznatija je Plava laguna (Blue Lagoon), koja se nalazi blizu aerodroma, a mnogi preporučuju i Sky Lagoon, koja je nešto bliža centru Rejkjavika. Više o našem iskustvu u Plavoj laguni možete da pročitate pri kraju ovog vodiča.

Nama se Rejkjavik mnogo svideo. Nije najlepši grad koji smo posetili, ali predstavlja lep uvod u sve ono što vas tek čeka na Islandu.

Ovde možete da nađete naš detalji vodič za Rejkjavik.

Snæfellsnes – Island u malom

Snæfellsnes poluostrvo često nazivaju „Island u malom“ – i to sa dobrim razlogom. Na relativno malom prostoru možete da vidite gotovo sve po čemu je Island poznat – vodopade, polja lave, vulkane, glečer, crne plaže, dramatične litice, bazaltne stubove, uske klisure i beskrajne poglede na okean.

Mi smo krenuli rano ujutru iz Rejkjavika i za oko 12 sati uspeli da obiđemo gotovo celo poluostrvo. Preskočili smo jedino krater Saxhóll i svetionik Svörtuloft – em su nam se činili najmanje zanimljivim, em ne bismo ni stigli da ih obiđemo.

Ytri Tunga

Naša prva stanica bila je Ytri Tunga, plaža poznata po koloniji foka. Mi smo uspeli da vidimo samo jednu, i to prilično daleko, ali nam ni najmanje nije bilo žao što smo svratili jer je plaža sama po sebi prelepa. Za razliku od većine plaža na Islandu, koje su prekrivene crnim vulkanskim peskom, Ytri Tunga ima zlatni pesak, što je na Islandu prava retkost.

Ako imate dvogled, obavezno ga ponesite jer ćete imati mnogo veće šanse da vidite foke. Imajte na umu da, čak i ako ste dovoljno srećni da vam priđu veoma blizu, treba da držite bezbednu udaljenost i ne uznemiravate ih.

Parking se plaća.

Búðakirkja

Nekoliko minuta dalje nalazi se Búðakirkja, čuvena crna crkva koja se često pojavljuje na razglednicama i Instagramu.

Nama je bila simpatična, ali iskreno – da ponovo planiramo putovanje, verovatno bismo je preskočili. Ako imate dovoljno vremena, svratite. Ako ste u žurbi, nećete propustiti ništa spektakularno.

Parking je besplatan.

Rauðfeldsgjá

Rauðfeldsgjá je uska klisura skrivena u planini. Do ulaza se stiže za desetak minuta lagane šetnje, ali ako želite da nastavite dalje, spremite se na gaženje kroz ledenu vodu i preskakanje kamenja.

Mi smo samo provirili u klisuru i nismo išli dublje jer za to ipak treba izdvojiti više vremena (i pomiriti se sa tim da ćete biti potpuno mokri). I ovako nam je bilo sasvim dovoljno – pogled prema okeanu je prelep i vredi svratiti čak i ako ne planirate da prolazite kroz ceo kanjon.

Parking je besplatan.

Arnarstapi

Ako bismo morali da izdvojimo najlepšu šetnju na Snæfellsnesu, verovatno bi pobedio Arnarstapi.

Malo ribarsko mesto okruženo visokim liticama, prirodnim kamenim lukovima i kolonijama morskih ptica. Staza uz okean nije dugačka, ali je pogled sve vreme spektakularan.

Ako imate malo više vremena, odavde možete peške do sela Hellnar. Šetnja između dva mesta jedna je od najpoznatijih na Islandu i vodi preko polja lave i uz same litice, sa fenomenalnim pogledima tokom cele rute. Mi, nažalost, nismo imali dovoljno vremena da je obiđemo.

Arnarstapi se pominje i u islandskim sagama. Prema Sagi o Bárðuru, ovo područje bilo je dom Bárðura, legendarnog bića koje je bilo napola čovek, a napola div, i koje se i danas smatra zaštitnikom poluostrva. Njegova velika kamena statua nalazi se odmah pored obalske staze.

Parking je besplatan.

Lóndrangar

Lóndrangar su dve ogromne bazaltne stene koje izranjaju iz okeana. Viša je visoka oko 75 metara, a druga oko 60 metara.

Ako ste gledali Gospodara prstenova, vrlo je moguće da će vas ovaj pejzaž podsetiti na film. Sve izgleda nerealno – crne stene, ogromni talasi i litice koje se pružaju u nedogled.

Parking je besplatan.

Djúpalónssandur

Jedna od najlepših crnih plaža koje smo videli na Islandu.Do nje vodi kratka staza kroz polje lave, a na samoj plaži i danas se mogu videti ostaci britanskog ribarskog broda koji je ovde doživeo brodolom 1948. godine.

Na plaži ćete videti i četiri kamena različite težine koje su nekada koristili islandski ribari za testiranje snage. Najlakši ima oko 23 kg, dok najteži teži čak 154 kg. Da biste bili primljeni u posadu ribarskog broda, morali ste da podignete barem treći po težini.

Parking se ne plaća.

Kirkjufell i Kirkjufellfoss

Kirkjufell je verovatno najpoznatija planina na Islandu i jedno od najfotografisanijih mesta u celoj zemlji. Ako vam izgleda poznato, moguće je da ste je već videli u Igri prestola ili na nekoj od bezbroj fotografija koje iskaču čim na Guglu ukucate Island.

Odmah preko puta nalazi se vodopad Kirkjufellfoss i upravo njih dvoje zajedno čine jedan od najpoznatijih prizora na Islandu. Iskreno, očekivali smo da će biti lepo – ali ne baš ovoliko. Koliko god puta da smo ga videli na fotografijama, uživo izgleda još bolje.

Parking se plaća.

Berserkjahraun

Ako postoji mesto na kome smo se osećali kao da smo sleteli na Mars, onda je to Berserkjahraun. Polje lave prostire se kilometrima u svim pravcima, a osim nas nije bilo apsolutno nikoga.

Do njega vodi makadamski put zbog kog nam je bilo drago što smo iznajmili Duster 4×4. Sam put nije zahtevan leti, ali bitno je zapamtiti odakle ste došli (odnosno gde se izlazi sa polja).

Gerðuberg

Poslednja stanica nam je bio Gerðuberg, zid savršeno pravilnih bazaltnih stubova. Lepo izgleda i vredi stati ako prolazite tuda, ali posle svih prethodnih atrakcija nije ostavio posebno jak utisak na nas.

Parking je besplatan.

Zlatni krug, najpopularnija ruta na Islandu

Ako na Islandu imate samo jedan dan za obilazak prirodnih atrakcija, velike su šanse da ćete završiti na Zlatnom krugu (Golden Circle). Ovo je najpoznatija i najposećenija ruta u zemlji, duga oko 250 kilometara, koja povezuje neke od najpoznatijih islandskih atrakcija. Apsolutno vredi, kao i sve na Islandu, ali po našem mišljenju, nije najlepši deo ostrva uprkos popularnosti.

Þingvellir

Prva stanica bio nam je Nacionalni park Þingvellir, jedno od najvažnijih mesta na Islandu.

Ovde se razdvajaju evropska i severnoamerička tektonska ploča, pa ćete praktično šetati između dva kontinenta. Od parkinga vodi uređena staza koja prolazi kroz pukotinu Almannagjá, a zatim nastavlja do vodopada Öxarárfoss. Šetnja je lagana i traje oko pola sata u jednom smeru, ako usput zastajete da fotografišete (a hoćete).

Mi smo preskočili crkvu Þingvallakirkja i samo je videli iz daljine, ali nam se sama šetnja kroz park baš dopala.

Osim po jedinstvenoj geologiji, Þingvellir je poznat i po tome što je upravo ovde 930. godine osnovan Alþingi, islandski parlament koji se smatra najstarijim parlamentom na svetu koji i danas postoji. Više od 800 godina ovde su se svake godine okupljali poglavice iz svih delova Islanda kako bi donosili zakone, rešavali sporove i odlučivali o najvažnijim pitanjima u zemlji.

Parking se plaća.

Brúarfoss

Sledeća stanica bio je Brúarfoss – nije ni približno najveći ni najmoćniji vodopad na Islandu, ali ima nešto što nijedan drugi nema: neverovatno plavu boju vode. Verujte nam kada kažemo da nikada nismo videli TAKO intenzivnu nijansu plave. Fotografije izgledaju kao da su preterano obrađene, ali voda je uživo zaista takve boje.

Parking se plaća.

Geysir i Strokkur

Jedna od najpoznatijih stanica na ruti je geotermalna oblast Geysir.

Originalni gejzir, po kome su svi gejziri na svetu dobili ime, danas je uglavnom neaktivan. Međutim, nekoliko metara dalje nalazi se Strokkur, koji na svakih pet do deset minuta izbacuje ključalu vodu i paru desetine metara u vazduh. Vredi sačekati nekoliko minuta i pogledati erupciju barem jednom, mada se spremite na jako velike gužve okolo.

Parking se plaća.

Gullfoss

Gullfoss je bez ikakve dileme jedan od najimpresivnijih vodopada na Islandu.

Ogroman je, neverovatno glasan i toliko moćan da ćete ga čuti mnogo pre nego što ga ugledate. Staze vode do nekoliko vidikovaca, pa ga možete posmatrati iz različitih uglova. Ako imate vodootpornu jaknu, priđite što bliže – možda vas malo pokvasi, ali vredi!

Parking se plaća.

Faxi

Posle Gullfossa svratili smo i do vodopada Faxi.

Mnogo je manji i mirniji od prethodnih, ali upravo zato ovde gotovo da nije bilo nikoga. Ako prolazite tuda, vredi napraviti kratku pauzu, ali ga ne bismo posebno planirali ako nemate dovoljno vremena.

Parking se plaća, mada je rampa bila podignuta kada smo ga mi obišli, tako da ništa nismo platili.

Kerið

Poslednja stanica nam je bio vulkanski krater Kerið, u čijem se središtu nalazi jezero.

Za razliku od većine vulkanskih kratera na Islandu, ovde možete da prošetate i po samom obodu i da se spustite do jezera. Obilazak nije dug, a pogled na crvene vulkanske stene i tirkiznu vodu predstavlja lep završetak dana na ovoj ruti.

Parking se plaća.

Južna obala – dan prvi

Ako nas pitate koji nam je deo Islanda bio najlepši, odgovor je prilično jednostavan – Južna obala. Posle Snæfellsnesa i Zlatnog kruga mislili smo da nas Island više ne može toliko iznenaditi. Jao, koliko smo pogrešili!

Dok smo planirali putovanje, ozbiljno smo razmatrali da celu Južnu obalu obiđemo za jedan dan, a da sutradan odemo još dalje na istok. Srećom, odustali smo od te (veoma ambiciozne) ideje. Umesto toga, odlučili smo da dva dana posvetimo ovom delu Islanda – bukvalno najbolja odluka ikada!

Baš ovde je Island pokazao i svoje pravo lice. Vreme se promenilo gotovo preko noći – sunce su zamenili kiša i vetar koji nas je u pojedinim trenucima bukvalno nosio. Verovatno bi uz vedro nebo sve bilo još bolje, ali iskreno, drago nam je što smo ipak iskusili i pravo, totalno nepredvidivo islandsko vreme.

Seljalandsfoss

Prva stanica bio je Seljalandsfoss, jedan od najpoznatijih vodopada na Islandu – i bez ikakve dileme jedan od najlepših koje smo ikada videli (a bome smo ih se nagledali ovde).

Ono po čemu je poseban jeste to što možete da prošetate iza njega – nažalost, ni reči ni fotke jednostavno ne mogu da prenesu osećaj kada stojite iza ogromne količine vode koja se obrušava svega nekoliko metara ispred vas.

Na Islandu nam je mnogo toga bilo nestvarno lepo, ali od svega nam je šetnja iza vodopada ostavila najjači utisak. Šest dana smo gledali nestvarne pejzaže, glečere, vulkane i crne plaže, ali ovo ne može da se meri ni sa čim.

Ako planirate da prođete iza vodopada, obavezno obucite nepromočivu jaknu i pantalone. Kada kažemo da ćete se pokvasiti, mislimo da ćete za nekoliko minuta biti potpuno mokri, bez obzira na to koliko vam je oprema dobra.

Nekoliko minuta dalje nalazi se i Gljúfrabúi, još jedan vodopad sakriven u uskoj klisuri. Mi ga, nažalost, nismo obišli jer smo morali da nastavimo dalje, ali ako imate malo više vremena, vredi ga dodati u plan puta.

Parking se plaća.

Eyjafjallajökull

Nastavili smo do vidikovca sa pogledom na Eyjafjallajökull, glečer ispod kog se nalazi istoimeni vulkan koji je 2010. godine zaustavio vazdušni saobraćaj širom Evrope.

Nastavili smo do vidikovca sa pogledom na Eyjafjallajökull, glečer ispod kog se nalazi istoimeni vulkan koji je 2010. godine dospeo na naslovne strane širom sveta. Ako se sećate tog perioda, velike su šanse da se sećate i haosa na evropskim aerodromima (i njegovog imena koje tada gotovo niko nije umeo da izgovori). Zbog oblaka vulkanskog pepela otkazani su letovi u više od 20 zemalja, a milioni putnika ostali su zaglavljeni širom Evrope.

Danas sve izgleda potpuno mirno, idilično čak. Teško je poverovati da je upravo ispod ovog glečera pre samo petnaestak godina počela erupcija koja je izazvala najveći poremećaj vazdušnog saobraćaja u Evropi još od Drugog svetskog rata.

Parking se ne plaća.

Skógafoss

Sledeći je bio Skógafoss, još jedan spektakularan vodopad. Sa visine od oko 60 metara obrušava se ogromna količina vode, stvarajući prizor koji je teško dočarati fotografijama.

Možete mu prići gotovo do samog podnožja, ali računajte da ćete se vrlo brzo pokvasiti. Mi smo tu shvatili da „vodootporno“ ne znači baš uvek vodootporno – srećom, samo su pantalone popustile.

Ako vam nije problem da savladate više od 500 stepenika, možete da se popnete i na vrh vodopada – odatle počinje i jedna od najpoznatijih planinarskih staza na Islandu, Fimmvörðuháls.

Parking se plaća.

Dyrhólaey

Jedno od mesta kojima smo se najviše radovali bio je Dyrhólaey. Nadali smo se da ćemo videti pafine, ali nas je umesto njih dočekalo nešto po čemu ćemo Island mnogo bolje pamtiti – vetar.

Nikada pre nismo doživeli tako jak vetar – na trenutke smo gubili ravnotežu i ozbiljno smo morali da pazimo kako i gde hodamo. Imali smo osećaj da ćemo, ako ostanemo još koji minut na liticama, završiti pravo u moru.

Dyrhólaey inače ima dva vidikovca. Donji je poznat po ogromnoj kamenoj kapiji koju je more vekovima oblikovalo u liticama, dok se sa gornjeg, kod svetionika, pruža pogled na beskrajnu crnu obalu, stene i glečer u daljini. Ako imate vremena, obiđite oba.

Pafine tog dana, nažalost, nismo videli, ali nam to nije mnogo pokvarilo utisak. Pogledi sa oba vidikovca su toliko fantastični da nam doživalj čak nije pokvario ni vetar – uprkos pokušajima da nas ubije.

Parking se plaća.

Reynisfjara

Posle toga stigli smo do Reynisfjare, najpoznatije (crne) plaže na Islandu. Bazaltni stubovi, crni pesak i ogromne stene Reynisdrangar koje izranjaju iz okeana po divnom islandskom vremenu izgledaju kao iz neke zlokobne bajke.

Fantastično, šta da vam kažemo!

Međutim, ovo je i jedno od retkih mesta na Islandu gde zaista treba ozbiljno shvatiti upozorenja. Plaža je poznata po ogromnim talasima koji se pojavljuju potpuno iznenada i mogu da odvuku ljude u more. Nemojte prilaziti vodi, ma koliko vam delovalo bezbedno – i ma koliko turista to radilo. Na ovoj plaži su tako ljudi gubili živote.

Parking se plaća.

Vik

Dan smo završili u Viku, najjužnijem mestu na Islandu. Popeli smo se do crkve koja se nalazi iznad grada, odakle se pruža prelep pogled na crnu plažu i okolne litice. Vetar je, međutim, imao druge planove. Posle nekoliko minuta odustali smo od razgledanja i bukvalno pobegli nazad do automobila. Mi vs. vetar – 0:1.

Šta smo preskočili

Planirali smo da obiđemo i čuvenu olupinu aviona na Sólheimasanduru, ali smo na kraju odustali. Posle dosta čitanja iskustava drugih putnika zaključili smo da nam sat vremena hoda u jednom smeru jednostavno nije vredno jedne fotografije. Da smo imali više dana na Islandu, možda bismo otišli, ali ovako smo imali druge prioritete. Na primer, da se borimo sa vetrom na liticama.

Južna obala – dan drugi

Ako nas je prvi dan Južne obale oduševio, drugi nas je potpuno ostavio bez teksta. Što smo se više približavali najvećem glečeru na Islandu, pejzaži su postajali sve dramatičniji.

Krajnji cilj tog dana bio nam je Jökulsárlón, najpoznatije glečersko jezero na Islandu, ali iskreno, put do njega bio je podjednako impresivan. Kao i prethodnih dana, stajali smo na gotovo svakom vidikovcu – iznova i iznova se oduševljavajući prirodnim lepotama Islanda.

Mi smo neka mesta obišli usput, a neka u povratku, ali ćemo ih ovde navoditi redom kojim biste na njih naišli da vozite Južnom obalom od zapada ka istoku.

Fjaðrárgljúfur

Prva stanica bio je Fjaðrárgljúfur, kanjon koji je nastao na kraju poslednjeg ledenog doba, pre oko 2 miliona godina. Da, Island ima i kanjone. Jer, što da ne? Nije dovoljno što ima vulkane, glečere, vodopade, gejzire, crne plaže i polja lave.

Kanjon je dugačak oko dva kilometra, dubok do 100 metara, a kroz njegovo dno vijuga reka. Danas je jedno od najpopularnijih mesta na Južnoj obali, i to s razlogom – pogledi sa litica su zaista fantastični.

Postoje dva prilaza kanjonu. Glavni vodi duž litica i prolazi pored nekoliko vidikovaca, dok je drugi znatno kraći. Mi smo obišli ovu kraću stazu jer smo ovde svratili pred kraj dana, ali nam je posle bilo pomalo krivo što nismo izdvojili više vremena za glavni put. Ako možete, preporučujemo da odaberete dužu stazu.

Parking se plaća.

Fagrifoss

Sledeći je Fagrifoss, vodopad koji se nalazi na privatnom posedu i može da se posmatra samo iz daljine. Iako ne možete da mu priđete, vredi napraviti kratku pauzu. Pritom, kad ćete još moći da kažete da ste videli vodopad u privatnom vlasništvu?

Parking se ne plaća (ali vlasnik očigledno ne želi turiste).

Fossálar

Fossálar je mali vodopad koji mnogi, po našem mišljenju, nepravedno preskoče. Sa parkinga treba prošetati još nekoliko minuta, pa ga je lako promašiti ako odmah krenete nazad do automobila. Nije spektakularan kao Seljalandsfoss ili Skógafoss, ali nam se baš dopao i mislimo da vredi svratiti ako ste već u prolazu.

Parking se ne plaća.

Vatnajökull

Što smo se više približavali istoku, sve češće smo stajali na vidikovcima sa pogledom na Vatnajökull, najveći glečer u Evropi. Pokriva oko 8% teritorije Islanda i toliko je ogroman da ga je teško doživeti kao jedan glečer – pre će vam delovati kao planinski venac prekriven ledom koji se prostire dokle god pogled seže.

Fotografije ni približno ne mogu da dočaraju koliko ovo mesto izgleda moćno. Imali smo osećaj kao da gledamo ulaz u neki drugi svet.

Fjallsárlón

Posle vidikovaca sa pogledom na glečer stižemo do onoga što je možda i najlepši deo Južne obale. Mada je to na Islandu stvarno teško reći, jer je gotovo svaki sledeći prizor lepši od prethodnog.

Prva stanica je glečersko jezero Fjallsárlón, koje je znatno mirnije i manje posećeno od svog poznatijeg komšije, o kojem ćemo pisati odmah ispod. Upravo ovde smo prvi put videli ogromne sante leda koje plutaju jezerom nakon što se odlome sa obližnjeg glečera – iskreno, prizor koji nas je ostavio bez teksta.

Parking se ne plaća.

Jökulsárlón

Nekoliko minuta vožnje dalje nalazi se Jökulsárlón, verovatno najpoznatije glečersko jezero na Islandu. U njemu se nalaze desetine santi leda različitih veličina, od manjih komada do ogromnih ledenih blokova koji polako putuju ka okeanu. Kako se led neprestano lomi i pomera, prizor se iz dana u dan menja, pa je svaka poseta drugačija.

Imali smo sreće da izbliza vidimo i foku kako pliva između santi leda, što je ceo doživljaj učinilo još lepšim. Ako želite da priđete ledu još bliže, moguće je otići i na vožnju amfibijskim brodom po jezeru. Mi smo to planirali, ali smo na kraju odustali jer je tog dana bilo ledeno.

To nas, međutim, nije sprečilo da više od sat vremena stojimo na obali i hipnotisano gledamo u nepomične sante.

Dijamantska plaža

Odmah preko puta Jökulsárlóna nalazi se Dijamantska plaža. Talasi na crni vulkanski pesak izbacuju komade leda koji na suncu svetlucaju poput dijamanata, pa je po tome plaža i dobila ime.

Šta drugo reći osim – vau.

Povratak – pafini, još malo Rejkjavika i Plava laguna

Poslednji dan bio je rezervisan za povratak sa Južne obale ka aerodromu. Pošto nam je let bio tek u jedan ujutru, imali smo dovoljno vremena da još jednom svratimo do Dyrhólaeya, prošetamo Rejkjavikom i za kraj posetimo Plavu lagunu.

Još jedan pokušaj da vidimo pafine

Prva stanica bio je ponovo Dyrhólaey. Ovog puta vetar je bio malo blaži, pa smo uspeli da obiđemo donji vidikovac bez bojazni da ćemo završiti u moru. I što je još važnije – konačno smo videli pafine. Doduše, samo dva i na kratko – ali što se nas tiče, dovoljno!

Teško je ne zaljubiti se u ove ptice. Nespretno hodaju, izgledaju kao da su sastavljeni od delova nekoliko različitih životinja, a ipak su neverovatno spretne, i u letu i pod vodom. Veći deo godine provode na otvorenom okeanu, često potpuno same, a na kopno dolaze samo tokom sezone gnežđenja. Možda su baš zbog toga susreti s njima toliko posebni. ;3

Još malo Rejkjavika

Posle Dyrhólaeya vratili smo se u Rejkjavik da još jednom prošetamo gradom i kupimo suvenire.

Island možda jeste najskuplja zemlja koju smo posetili, ali nas to nije sprečilo da potrošimo brdo para na suvenire. Kući smo se, između ostalog, vratili sa dva vunena džempera, ćebetom, monografijom i još gomilom sitnica koje su nam bile „apsolutno neophodne”. 😄

Naš savet je da suvenire kupujete čim vam se nešto svidi. Cene su uglavnom vrlo slične širom Islanda, a van Rejkjavika nema mnogo mesta gde ćete uopšte moći da ih kupite.

Plava laguna

Za kraj putovanja ostavili smo ono što je verovatno najpoznatija atrakcija na Islandu – Plava laguna.

Za nas dvoje platili smo skoro 300 EUR za Premium ulaznice. U cenu su bili uključeni ulaz u lagunu, bade mantili i peškiri, piće po izboru na baru u vodi, tri maske za lice i po jedna silica maska za poneti kući.

Preskupo, ali ne možemo da kažemo da ne vredi – ali uz malu zadršku.

Sve je besprekorno organizovano, ceo kompleks izgleda fenomenalno, voda je one prepoznatljive mlečno-plave boje, a kupanje u toploj geotermalnoj vodi zaista je posebno iskustvo.

Međutim, ako putujete na Island prvenstveno zbog prirode, nismo sigurni da bismo baš Plavu lagunu izdvojili kao jednu od atrakcija koju nikako ne smete da propustite. Ipak, kao opuštajući završetak putovanja, teško je zamisliti bolje mesto. Posle toliko dana vožnje, vetra, kiše i kilometara pešačenja, nekoliko sati u toploj geotermalnoj vodi je bilo baš ono što nam je trebalo.

***

Island nije zemlja koju možete „odraditi“, precrtati sa liste i krenuti dalje. Island je jedno od onih retkih mesta koje vas natera da već na povratku razmišljate kako biste jednog dana voleli da mu se vratite.

Možda je to zbog prirode koja izgleda kao da je iz nekog drugog sveta. Možda zbog vremena koje se promeni deset puta u toku jednog dana. Možda zbog osećaja da ste, po prvi put posle dugo vremena, zaista mali pred nečim toliko ogromnim i moćnim. A možda je jednostavno zbog toga što na Islandu gotovo svaki dan doživite nešto što do tada nikada niste.

Ne znamo da li ćemo se vratiti. Voleli bismo. Ostali su nam Zapadni fjordovi, sever zemlje, aurora, kitovi i još bezbroj mesta koja nismo stigli da obiđemo. Ali čak i ako se to nikada ne desi, sigurni smo u jedno – Island će zauvek ostati jedno od najposebnijih putovanja koja smo doživeli.

To bi bilo to o Islandu! Voleli bismo da čujemo vaše utiske u komentarima. Ako vam se sviđa naš blog, zapratite nas na Instagramu i tako pružite podršku ovome što radimo. Hvala na čitanju – do sledećeg putopisa!