Vodič za Čongćing — (mega)grad kao nijedan drugi!

Čongćing nije nalik ni jednom gradu koji smo ikada posetili.

Jedan od 4 kineska grada koji ima status provincije; industrijsko srce unutrašnjosti i megagrad u kome se ogleda sva inženjerska i urbanistička veština savremene Kine. Grad je izgrađen na surovom terenu, na brdima, klisurama i ušću dve velike reke — i neretko izgleda kao da prkosi svim zakonima logike i fizike.

Kada smo prvi put čuli za Čongćing, morali smo da proverimo da li gledamo snimke generisane veštačkom inteligencijom — jer način na koji je grad izgrađen deluje jednostavno nemoguće. A zapravo, ni ti snimci ne mogu da dočaraju šta se sve ovde dešava.

Magla, neonska svetla, mreža autoputeva i mostova koji nestaju u oblacima, vozovi koji prolaze kroz stambene zgrade, neboderi koji niču iz klanaca — sve deluje kao iz neke daleke, daleke budućnosti (zbog čega je Čongćing dobio nadimak sajberpank prestonica Kine).

Na sve ovo, Čongćing je još (tehnički) najveći grad na svetu (za koji je retko ko izvan Kine čuo). Po površini je ogroman (otprilike veličine Austrije), a obuhvata ne samo Čongćing kao grad u užem smislu, već i brojne okolne oblasti, uključujući i ruralna područja.

Zbog te administrativne klasifikacije, Čongćing važi za najveći grad po broju stanovnika, sa više od 30 miliona ljudi. Međutim, ova brojka uključuje i veliko seosko stanovništvo. Kada se posmatra samo gradsko jezgro, onda Čongćing ima „samo” 23 miliona stanovnika.

Čongćing je već odavno omiljen među kineskim turistima, a zahvaljujući svemu gore navedenom, sve više privlači i nas strance — koji i dalje ne možemo da poverujemo da ovako ludilo od grada zaista postoji.

Šta videti u Čongćingu

Osim što je zaista megagrad, u Čongćingu ima baš svašta da se vidi i radi. Mi smo u gradu proveli 4 dana, dovoljno da obiđemo sve što nam je delovalo zanimljivo (doduše, ceo Čongćing je zanimljiv sam po sebi), ali ne bi nam manjkalo stvari da radimo i da smo ostali duže.

Pre planiranja puta u Čongćing treba imati u vidu da, usled mesta i terena na kome se nalazi, Čongćing ima preko 100 maglovitih dana godišnje — mi u gradu nismo sunca videli, a iako se malo razvedrilo trećeg i četvrtog dana, prva dva dana je čitav grad bio u oblaku guste magle, što nam je dosta otežalo obilazak (i veoma doprinelo Blejd Raner atmosferi).

Evo kako je izgledao naš itinerer:

Dan 1: Prvi dan smo sleteli u Čongćing iz Pekinga i krenuli u šetnju strogim centrom grada. Međutim, pošto je bila subota (i pritom i prvi dan Dragon Boat festivala), obilazak nam je bio prilično neuspešan. Videli smo neke atrakcije, poput Džiefangbeja i Hongja pećine, ali je svugde bilo toliko ljudi (kao na masovnim demostrancijama ili nekom ogromnom muzičkom festivalu), plus je padala kiša, tako da ne možemo da kažemo da smo baš uživali. Srećom, narednih dana je bilo nešto manje ljudi, a i kiša je prestala da pada, pa smo se nekoliko puta vraćali u centar.

Dan 2: Drugi dan smo rano ujutru otišli do Hongja pećine, gde smo proveli sigurno jedno 3-4 sata, ako ne i više. Onda smo otpešačili do obližnjeg Luoahan hrama (fenomenalan, odvojite makar 2 sata), pa do žičare preko reke — ali su nam tamo rekli da se čeka minimum 2 sata, pa smo odustali i taksijem otišli do Kuising zgrade/trga, nakon čega smo se vozili monorejlom do Lizba stanice (gde voz prolazi kroz zgradu).

Dan 3: Treći dan smo taksijem otišli do Raflz zgrade, pa onda opet taksijem do tradicionalne oblasti Šibati, za koju isto treba odvojiti makar 2-3 sata. Nakon toga smo se odvezli do Huguang dvorane, odakle smo opet taksijem otišli do stanice žičare. Kada smo prešli reku, odvezli smo se do vidikovca na brdu Nanšan. Uveče smo išli na noćno krstarenje — savršen način da se vidi grad kada je osvetljen.

Dan 4: Četvri dan smo počeli u Starom gradu Cicikou, udaljenom nekih pola sata od centra, a onda opet taksijem do kapibara kafea. Posle toga smo se odvezli do zoo vrta da vidimo pande. Dan smo završili prvo posetom Nanbin putu i još jednoj tradicionalnoj oblasti i na kraju Narodnom trgu.

Već smo rekli da smo u Čongćing došli iz Pekinga. Avio karte smo kupili preko aplikacije Trip.com (mnogo jednostavnije nego preko zvaničnih sajtova kineskih avio kompanija), a 2 karte u jednom pravcu smo platili $274.40 (sa uključenim prtljagom od 20kg po osobi).

Čongćing ima odličan sistem javnog prevoza, ali s obzirom na to koliko je veliki i haotičan, mi smo se po gradu kretali Didi-jem, kineskom verzijom Ubera. Ovo nam je dosta olakšalo obilazak Čongćinga, a osim što je brz i komforan način kretanja po gradu, Didi je baš jeftin (vožnje su retko kad bile više od $4-5).

Sledi pregled svih mesta koje smo obišli.

Džiefangbej

Džiefangbej (解放碑), nekada poznat kao Spomenik pobede u ratu, nalazi se u samom srcu centralne poslovne četvrti Čongćinga (u gradu ih ima nekoliko, ali ova je najpoznatija).

Podignut nakon Drugog svetskog rata, u znak sećanja na pobedu nad Japanom, ovaj beli toranj je, verovali ili ne, tada bio najviša građevina u Čongćingu. U to vreme, Čongćing je bio mnogo manji grad, a toranj je dominirao horizontom i bio je i vizuelni orijentir i simbol nacionalnog ponosa.

Danas ovaj toranj deluje minijaturno u odnosu na zgrade koje ga okružuju, ali je i dalje jedna od najvažnijih građevina u gradu, sam centar Čongćinga, oko koga se širi istoimena pešačka zona Džiefangbej — mreža ulica prepunih nebodera, svetlećih reklama, tržnih centara, luksuznih butika, restorana, kafića, i neprestane gužve.

U okviru ove pešačke zone nalazi se i nekoliko ulica sa hranom, gde možete da probate raznorazne kineske specijalitete. Ono što svakako savetujemo da probate dok ste u Čongćingu je čuveni hot pot — začinjeni lonac koji se stavlja na sredinu stola, a u kome sami kuvate meso, povrće i rezance.

Hongja pećina

Ako Džiefangbej prikazuje Čongćing u njegovom najfuturističkijem izdanju, onda Hongja (洪崖洞) prikazuje njegovu bajkovitu stranu. Ova višespratna građevina, podignuta na litici iznad reke Džialing, izgleda kao nešto iz animiranih filmova Hajao Mijazakija.

Na internetu mnogi ljudi uopšte ne veruju da je Hongja stvarna. Snimci često izgledaju kao CGI — render nekog imaginarnog grada. I uopšte nije teško shvatiti zašto: drvene fasade u tradicionalnom stilu, crveni lampioni i lavirint stepenica stvaraju prizor koji izgleda kao da je nacrtan, a ne sagrađen.

Iako nije autentično drevna — većinom je rekonstrukcija — Hongja je jedna od najlepših građevina koje smo ikada videli. Unutar ove takozvane pećine se nalazi nebrojeno mnogo prodavnica, suvenirnica i štandova sa hranom. Ukupno ima 9 spratova, ali nisu svi interesantni za obilazak — mada svakako preporučujemo da stanete na svakom i vidite šta gde ima.

Osim šetanja po lavirintu uličica u pećini, Hongju obavezno morate da vidite sa prednje strane.

Za početak, građevinu treba videti sa mosta Ćiansimen (千厮门大桥) Most je maltene povezan sa Hongjom, a imaju i putokazi, tako da ne možete promašiti skretanje. Sa mosta je takođe dobar pogled na ostatak centra grada — i između ostalog na neobičnu zgradu pozorišta (koja izgleda kao neko vojno vozilo ili svemirski brod).

Izuzev sa mosta, Hongju možete maltene celu da vidite sa doka ispred građevine — a najbolji pogled je naravno uveče, sa reke.

Krstarenje ne morate da bukirate ranije (mi smo platili oko $20-25 po osobi); imajte samo u vidu da od ovog doka ispred zgrade do samog broda ima da se spušta bar nekih 15-20 minuta, plus ima nekoliko bezbednosnih provera, tako da dođite makar sat vremena pre krstarenja (brodovi obično polaze od pola 8 do 10 uveče).

Krstarenje traje oko sat vremena, a ako želite da sedite na gornjoj palubi, odakle je naravno najbolji pogled, srećno — moraćete da budete brži i snalažljiviji od mora Kineza koji su naumili isto.

Luohan hram

Usred čitavog urbanog haosa Čongćinga, skriven među staklenim kulama i prometnim ulicama, nalazi se Luohan hram ( 罗汉寺) — budistički hram koji deluje gotovo nestvarno zbog kontrasta sa okolinom.

Osnovan još u vreme dinastije Song, pre skoro hiljadu godina, hram je kroz vekove više puta bio uništavan i obnavljan, a današnji izgled je dobio tek pre nekih četrdesetak godina.

Iako nije veliki, ovaj hram je jedan od najimpresivnijih koje smo posetili na ovom putovanju, a posebno će biti interesantan ljubiteljima fotografije pošto su apsolutno svaki detalj i kadar fotogenični.

Ulaznica je nešto sitno, oko $3, i plaća se na licu mesta.

Kuising zgrada/trg

Jedno od najneobičnijih mesta u Čongćingu je Kuising trg (魁星楼), prostran, popločan plato okružen neboderima i ogromnom bolnicom.

Na prvi pogled, sve deluje sasvim uobičajeno… sve dok ne priđete ivici i pogledate nadole — i shvatite da stojite na krovu zgrade visoke 22 sprata!

Kao i mnogo toga u Čongćingu, i ovaj prostor potpuno briše granicu između gore i dole, krova i ulice, realnog i nemogućeg. Potpuno suludo — i potpuno tipično za Čongćing!

Liziba stanica

Još jedna neobična (i neuobičajena) atrakcija u Čongćingu je Lizba stanica monorejla (李子坝站), kroz koju voz bukvalno prolazi kroz stambenu zgradu. I ne, ne pored nje, ne ispod — već pravo kroz nju, između šestog i osmog sprata.

Iako je Liziba postala turistička atrakcija sama po sebi, ovo je zapravo potpuno funkcionalna stanica na liniji 2 gradskog metroa. Stanari zgrade navikli su na vibracije i zvukove, a voz prolazi tiše nego što biste očekivali, zahvaljujući posebnoj konstrukciji koja ublažava buku.

Naš savet je da se do Lizibe dovezete metroom od Kuising zgrade — ta deonica ima oko pet stanica i nije zanimljiva samo zbog Lizibe. Naprotiv, čitava ruta je nadrealna: voz jezdi visoko iznad zemlje, prolazi kroz urbanu gradsku džunglu i otkriva neke od najboljih pogleda na Čongćing.

Takođe, većina turista ulazi u voz samo jednu stanicu pre Lizibe, kada je već toliko gužva da je gotovo nemoguće stati iza vozača i snimiti trenutak kada se voz uvlači u zgradu. Ako vam je do dobrog snimka, uđite makar nekoliko stanica ranije.

Kada voz uđe u zgradu i stigne do stanice, tu izađite, a zatim se spustite sve do ulice i pređite na suprotnu stranu. Tamo se nalazi platforma s koje se najbolje vidi ulazak voza u zgradu. Kao i na mnogim drugim mestima u Čongćingu, budite spremni na more ljudi koji svi pokušavaju da uhvate isti kadar: kada se voz pojavi i polako nestane u zgradi.

Raflz Siti

Raflz Siti (重庆来福士广场) je jedan od najupečatljivijih simbola savremenog Čongćinga — ovaj megakompleks sastoji se od osam nebodera, od kojih su četiri povezani spektakularnom horizontalnom konstrukcijom koju lokalci sa razlogom zovu „vazdušni most“.

Projekat potpisuje poznati arhitekta Moše Safdi, isti onaj koji stoji iza čuvenog Marina Bej Sandsa u Singapuru. Raflz Siti je zamišljen kao „grad u gradu“: tu su tržni centar, hoteli, poslovni prostori, luksuzni stanovi, i vidikovac sa pogledom na ušće Jangcea i Džialinga.

Pogled sa vidikovca je sigurno spektakularan, ali smo mi na kraju odlučili da ne idemo jer je vreme bilo loše — ako ste u Čongćingu kada sija sunce, verujemo da itekako vredi. Karte mogu da se kupe nekoliko dana unapred preko Trip.com.

Ako ne planirate da se penjete gore, svakako vredi doći na trg ispred, odakle smo mi i fotkali građevinu, a osim toga, ako odete na krstarenje, videćete je noću u punom sjaju.

Šibati

Šibati (十八梯) znači „18 stepenika“ i naziv je za obnovljenu istorijsku četvrt u centru Čongćinga.

Zbog strmog terena i velike visinske razlike, ovo je dugo bio važan prolaz kroz grad, posebno u vreme kada je Čongćing bio kapija prema Sečuanu i ključno mesto za trgovinu. Stepenice su olakšavale svakodnevno kretanje kroz grad koji raste u visinu gotovo koliko i u širinu.

Vremenom je ceo kraj prerastao u stambenu četvrt, punu radnji, čajdžinica i zanatskih radionica. Tokom 20. veka je zapušten, a deo originalnih zgrada srušen. U novije vreme, međutim, Šibati je temeljno obnovljen, ali s jasnim ciljem da zadrži duh starog Čongćinga.

Ulice su popločane, fasade uređene u tradicionalnom stilu, svuda su lampioni, drveni natpisi i detalji koji podsećaju na neku tišu, sporiju Kinu. Tu su i čajdžinice, prodavnice rukotvorina, restorani sa lokalnim specijalitetima — idealno mesto za laganu šetnju i predah od haosa ostatka grada.

Huguang dvorana

Huguang dvorana ( 湖广会馆) je kompleks istorijskih zgrada, izgrađen 1759. godine, koji je više od dva veka služio kao kulturni, poslovni i društveni centar za doseljenike iz drugih delova Kine.

Tokom velike migracije u oblast današnje provincije Sečuan, ovakve su se dvorane gradile duž ruta kuda su ljudi putovali, kako bi novopridošlima pružile mesto za okupljanje i podršku.

Huguang dvorana u Čongćingu bila je najvažnije takvo mesto — ovde su se okupljali trgovci, održavale opere i svečanosti, pomagali migranti i donosile važne odluke unutar zajednice.

Danas je to lepo očuvan kompleks hala, hramova i pozorišnih bina, sa malim muzejom posvećenim istoriji ovog prostora. Karte mogu da se kupe na licu mesta i koštaju oko $4.

Žičara preko reke Jangce

Žičara preko reke Jangce (长江索道) jedna je od najpoznatijih atrakcija u Čongćingu i gotovo obavezan deo svake posete gradu. Ova linija, koja povezuje dve obale reke, otvorena je osamdesetih godina prošlog veka i nekada je služila kao deo javnog prevoza.

S obzirom na to da danas samo u centru Čongćinga ima oko 50 mostova, žičara danas služi kao turistička atrakcija. To, međutim, znači da ćete verovatno morati da čekate red. Vožnja traje oko pet minuta, ali red može da potraje znatno duže.

Prvi put kada smo pokušali da se provozamo, na blagajni su nam rekli da se čeka više od dva sata, pa smo odustali. Sutradan smo pokušali ponovo — rekli su da je čekanje oko sat vremena, ali na kraju smo ušli za manje od 40 minuta. Kada kupite kartu, dobijete broj, i zatim čekate da se taj broj pojavi na ekranu. Tada ulazite u spoljnu čekaonicu, pa potom liftom idete do unutrašnje, pre nego što konačno uđete u kabinu.

I da — vredi čekati. Panorama Čongćinga iz žičare je spektakularna: pogled puca na grad, reku, mostove i sve slojeve ovog vertikalnog haosa. Ako tražite onaj jedan kadar koji sumira Čongćing — verovatno je to ovde.

Cena karte je oko $3.

Vidikovac na brdu Nanšan

Ako želite da sagledate Čongćing u celini — ili bar pokušate — vidikovac na brdu Nanšan (南山一棵树观景台) je pravo mesto za to. Nalazi se na južnoj obali reke Jangce i pruža panoramski pogled na ceo grad.

Ovde se zapravo nalaze dve platforme, jedna potpuno otvorena i druga zatvorena, ali sa otvorenim krovom. Pogled je zaista spektakularan, ali tokom celog našeg boravka u Čongćingu bila je magla, pa je panorama bila delimično zamućena.

Dobra vest je da je ovo jedno od retkih mesta koje nije bilo preplavljeno turistima, pa je zaista prijatno za opuštanje i uživanje u pogledu, čak i kad je grad obavijen izmaglicom.

Cena ulaznice je oko $4.

Stari grad Cicikou

Nekada poznat po proizvodnji porcelana, Stari grad Cicikou (磁器口古镇) je danas šarmantna pešačka zona puna tradicionalne arhitekture, kaldrmisanih uličica i prodavnica sa uličnom hranom, suvenirima i rukotvorinama.

Dok je ostatak Čongćinga doživeo ogromne promene, Cicikou je ostao dobar pokazatelj toga kako je grad nekada izgledao. Veliki deo je, naravno, obnovljen, ali ništa ne deluje prenapadno ili veštački.

S druge strane, ako ste već bili u Šibatiju, Cicikou možete i da preskočite. Ali ako vam je ovo prva „šetnja kroz stari Čongćing“, onda vredi svratiti, makar na sat, dva.

Kapibara kafe

Ako hoćete da provedete neko vreme sa porodicom kapibara, to možete da uradite u kapibara kafeu u Čongćingu (水豚·露营·咖啡)!

U pitanju je mali tematski kafić u kom nekoliko kapibara slobodno šetaju među stolovima, ponekad grickaju povrće (često), ponekad dremuckaju (veoma često), a ponekad vam sede pored nogu dok pijuckate piće (veoma retko).

U kafiću živi još nekoliko životinja, uključujući psa, papagaje i činčile. Osoblje je fino (ali naravno ne znaju ni reč engleskog), kapibare i drugari deluju zdravo i negovano, a prostor je začuđujuće čist i uredan (kapibare imaju ograđeni prostor za vršenje nužde).

Ulaz se naplaćuje oko $6, ali u cenu je uključeno jedno piće i jedna mala figurica kapibare za uspomenu.

Zoo vrt

Pred put smo dugo razmišljali da li da idemo do Čengdua da vidimo pande, ali smo na kraju odustali — jer ih u zoo vrtu u Čongćingu (重庆动物园) ima više od 20. Pande su, naravno, glavne zvezde vrta, a njihov prostor se nalazi odmah kod ulaza, što je super ako ste došli samo zbog njih.

Hrane se nekoliko puta dnevno, a navodno su najaktivnije pre 11 ujutru. Mi smo stigli popodne i morali malo da sačekamo da se razmrdaju, ali smo na kraju prisustvovali pravom spektaklu — koliko lenje pande mogu da prirede spektakl. Jeli su, valjali se, igrali i leškarili — dosta od njih!

Videli smo i crvene pande, male, preslatke životinjice koje liče na miks lisice, rakuna i mačke.

Zoo vrt je ogroman, i postoji opcija da iznajmite bagi da se vozite po njemu. Mi se nismo dugo zadržavali jer generalno nismo ljubitelji zooloških vrtova, a i prilično nas je razočaralo koliko su neke životinje smeštene u male, skučene prostore.

Ulaznica je oko $3,50.

Nanbin put + Longmenhao

Nanbing put (南滨路) je dugačka ulica koja prati obalu reke Jangce, popularna zbog pogleda na mostove i panoramu centra grada, naročito uveče kada se sve osvetli.

Jedna od atrakcija duž ove rute je Stara ulica Longmenhao (龙门浩老街), deo nekadašnje trgovačke četvrti koji je danas pretvoren u šetalište sa starim zgradama, kafićima i radnjama. Iako podseća na Šibati, preporučujemo posetu zbog pogleda na grad i Dongshuimen most (东水门长江大桥).

Narodni trg

Narodni trg (重庆人民广场) je jedno od glavnih gradskih okupljališta na kome se nalazi impresivna Velika narodna dvorana koja izgleda kao kineska verzija Kapitola. Trg je prostran i često prepun ljudi — porodice s decom, stariji koji vežbaju tai či, grupe koje plešu, turisti koji fotkaju.

Ovde nema mnogo toga da se „radi“ osim da prošetate, ali vredi svratiti ako ste u tom delu grada ili idete ka Muzeju tri klisure (重庆中国三峡博物馆) odmah pored. Muzej je posvećen pre svega istoriji regiona Čongćinga i oblasti oko reke Jangce, uključujući veliki infrastrukturni projekat branu Tri klanca. Nama ovo nije bilo zanimljivo, pa nismo otišli, ali ovo je jedan od najvećih muzeja u državi.

Haotičan i vertikalan, brutalan i šarmantan, moderan do apsurda, a opet duboko ukorenjen u sopstvenu prošlost — Čongćing je sve ovo i mnogo više.

Ukratko, Čongćing je grad koji ne liči ni na jedan drugi, ni po strukturi, ni po logici, ni po energiji. Ako želite da vidite budućnost Kine, vrlo je moguće da je već stigla — i da se zove Čongćing.

To bi bilo to o Čongćingu! Ako ste već bili u Kini, voleli bismo da čujemo vaše utiske u komentarima. Ako vam se sviđa naš blog, zapratite nas na Instagramu i tako pružite podršku ovome što radimo. Hvala na čitanju — do sledećeg putopisa!