Vodič za Tiranu + dnevni izlet u Kruju

Razmišljamo već danima kako da započnemo priču o Tirani. Osim što društveno-politički problemi tinjaju decenijama i što su doveli do netrpeljivosti među narodima, lagali bismo kad bismo rekli da pred put nismo osećali određenu nelagodu, zbog rata, politike, medijskog izveštavanja, predrasuda, stereotipa.

Ovaj putopis neće biti niz superlativa u kojem tvrdimo da je Albanija najbolja zemlja koju smo posetili – jer nije. Ali smo se stvarno prijatno iznenadili, pre svega Tiranom.

U isto vreme i slična i različita od okolnih prestonica, Tirana je mala, ravna, laka za obilazak; ima super sređenih delova i baš oronulih ulica, neke zgrade su prava arhitektonska remek-dela, neke jedva stoje, kafića ima svugde i svi su puni.

Naravno i da smo normalno komunicirali i između sebe i sa lokalcima. Sumnjam da većina njih zna da prepozna srpski, ali svi kojima smo rekli da smo iz Beograda su bili veoma ljubazni i bilo im je važno kako se provodimo i da li smo imali bilo kakve probleme (nismo). Neki su nam pričali o svojim doživljajima Beograda.

Ukratko, Albanija nije nikakav bauk, nije divlja, opasna, zatvorena. Samo još jedna balkanska zemlja u svom sirovom, simpatičnom, haotičnom obliku, sa kafom na svakom ćošku, šarenim fasadama, gomilom kontrasta i ljudima koji samo žive svoj život. I koji, kao i bilo gde drugde, ako niste nepristojni ili bezobrazni, nemaju nikakav problem sa vama (da, znamo da svugde ima i budala, ali ne moramo i mi da im dajemo pažnju).

Par osnovnih informacija

Iako je u Tiranu naravno moguće doći kolima, mi smo hteli da u Albaniju dođemo što brže i bezbolnije, pa smo se ipak odlučili na putovanje avionom. Air Serbia svakodnevno leti za Tiranu, većinom dana dva puta dnevno. Let traje oko sat vremena. Mi smo karte platili oko 180 eur po osobi, plus jedan komad čekiranog prtljaga 40 eur po pravcu. Karte mogu da se nađu i za nešto manje para, mada smo mi okej prošli s obzirom na to da smo ih kupili samo 2 nedelje pred put, i to u sred letnje sezone.

Pošto smo putovali noćnim letom i nismo hteli da se bakćemo sa taksistima u 3 ujutru, rezervisali smo prevoz od aerodroma do hotela za 20 eur. Što se tiče hotela, dosta njih je bilo rasprodato za naše datume (opet, nismo ni očekivali neki izbor jer smo bukirali smeštaj tako blizu puta), pa nismo baš mogli da budemo preterano izbirljivi. Na kraju smo našli super hotel u samom centru, na 5 minuta peške od Skenderbegovog trga, a 3 noćenja sa doručkom smo platili 297 eur.

Kad smo ranijih godina gledali cene smeštaja, bilo je dosta jeftinijih ponuda, ali su u međuvremenu i cene u Tirani (i generalno Albaniji) otišle nagore, pa ne očekujte da ćete ovde baš proći super jeftino.

Daleko od toga da je Albanija skupa, ali nije ni džabaluk. Cene su iz našeg iskustva slične ili nešto niže nego kod nas. Evo par primera:

• Čaša vina oko 4 EUR
• Pivo 0.33 2.5-3 EUR
• Raki čašica u kafani 1.50 EUR
• Pakla cigareta 3-4 EUR
• Koktel flaširani 2.90 EUR
• 7 Days kroasani 0.70 EUR
• Milka jafa keks 1.40 EUR
• Pivo limenka 1 EUR
• Ledeni čaj 1.80 EUR
• Magnet 1-1.50 EUR
• Suvenir ukrasna pepeljara 5.50 EUR
• Fergeze (popularna albanska varijanta sataraša) 3.50 EUR
• Porcija 5 ćevapa 1.75 EUR
• Rižoto sa tartufima 6 EUR
• Pica u Kruji 6.50 EUR

Šta videti u Tirani

Za lagani obilazak Tirane je sasvim dovoljan jedan dan, a ako ste u gradu duže, topla preporuka za dnevni izlet u Kruju (više o ovome ispod).

Mi smo obilazak počeli na Skenderbegovom trgu, glavnom gradskom trgu na kome se nalaze neke od najznačajnijih građevina u Tirani.

Ovde se nalaze:

– Nacionalni istorijski muzej (trenutno zatvoren zbog renoviranja): Ovaj muzej je jedan od najpoznatijih simbola Tirane, pre svega zahvaljujući impozantnom mozaiku Albanci koji se nalazi na prednjoj fasadi. Na mozaiku su prikazane figure koje predstavljaju različite periode njihove istorije.

– Džamija Et’hem Bega: Jedan od najpoznatijih i najlepših verskih objekata u Tirani. Izgradnja je započeta u 18. veku, a završena u 19.

– Sahat-kula: Odmah pored džamije nalazi se sahat-kula iz 19. veka, do čijeg vrha vodi usko spiralno stepenište. Pogled sa vrha je sigurno lep, ali kula nije bila otvorena za posete tokom našeg boravka u Tirani.

Na trgu se još nalazi zgrada opere, moderni neboder u obliku Skenderbegove biste – i statua Skenderbega na konju.

Na par minuta peške od Skenderbegovog trga nalaze se dva odlična muzeja o mračnoj strani komunističke prošlosti Albanije: Bunk’Art 2 i Kuća lišća.

Bunk’Art 2 je podzemni bunker u centru Tirane, pretvoren u muzej koji prikazuje surov i represivan rad Ministarstva unutrašnjih poslova i zloglasne tajne policije Sigurimi tokom komunističkog režima. Izgrađen 1981. godine, bunker ima preko 20 prostorija u kojima su prikazane represivne metode režima, nadzor građana, politički progon i život u izolovanoj Albaniji. Cena ulaznice je oko 9 eur.

Kuća lišća, nekada tajna centrala Sigurimija, danas je muzej državnog nadzora i političkog progona. Naziv dolazi od prepoznatljive fasade prekrivene lišćem. Muzej dokumentuje načine na koje je režim pratio, prisluškivao i zastrašivao građane tokom komunističkog perioda. Izloženi su autentični predmeti, oprema za prisluškivanje, dokumenta i svedočenja žrtava. Cena ulaznice je oko 7 eur.

Odmah preko puta Kuće lišća nalazi se Pravoslavna katedrala Vaskrsenja Hristovog. Otvorena 2012. godine, ova katedrala je jedna od najvećih na Balkanu i simbol obnove verskog života u Albaniji nakon decenija ateističkog režima.

Odmah tu je i veliki, lepo uređeni park Rinia, a preko puta su smešteni Nacionalna umetnička galerija, umetnička instalacija Oblak i hotel Dajti.

Galerija je nažalost zatvorena zbog renoviranja (u dvorištu su se nalazile ogromne statue iz komunističkog perioda, ali pitanje je šta će sa njima biti posle obnove), a instalacija Oblak, moderna struktura napravljena od metalnih cevi koju je osmislio poznati japanski arhitekta Sou Fujimoto, na nas nije ostavila baš neki utisak.

Hotel Dajti spolja izgleda kao bilo koji hotel, ali značajan je jer je tokom komunizma služio za sastanke partijskih funkcionera i stranih delegacija (i sve sobe su bile prisluškivane). Hotel deluje napušteno (ali održavano), a trenutno je u vlasništvu Centralne banke Albanije.

Kada se nedaleko od ovog hotela pređe mali most (na kome se nalaze šarene i veoma interesantne umetničke instalacije), izbija se na Piramidu, jednu od najneobičnijih građevina u Tirani. Ova struktura je podignuta sa namerom da bude muzej posvećen Enveru Hodži (iako ćete možda čuti da je ovo trebalo da bude njegov mauzolej, to nije tačno – ali je razumljivo zašto bi ljudi posprdno opisivali muzej u obliku piramide kao mauzolej), ali je objekat nakon pada komunizma menjao funkcije, od konferencijskog centra i NATO baze do TV studija. Piramida je tokom godina propadala, a planirano je i da se sruši. Međutim, umesto toga, ona je potpuno renovirana i pretvorena u moderan IT centar za mlade.

Pored Piramide smešten je i mali, jedva primetan spomenik, Zvono mira, napravljen od 20,000 čaura ispaljenih tokom nemira 1997. godine, kada je Albaniju zahvatila ozbiljna kriza nakon kolapsa piramidalnih šema koje su uništile albansku ekonomiju i dovele do masovnih protesta, oružanih sukoba i gubitka stotina života.

Od Piramide, na 5-6 minuta hoda, nalazi se i kuća Envera Hodže, raskošna vila sa ogromnim dvorištem, koja je nedavno pretvorena u prostor za život i rad gostujućih umetnika. Vila nije otvorena za javnost, ali spoljašnjost može sasvim fino da se vidi sa ulice.

Inače, u vreme komunizma, čitav kraj oko kuće Envera Hodže bio je zatvoren za “obične” ljude – čuvali su ga policajci i agenti Sigurimija, a pristup su imali samo partijski moćnici i njihove porodice.

Danas je ova četvrt – Blloku – jedna od najživljih u gradu, puna kafića, barova i restorana.

U ovom delu grada, maltene preko puta kuće, može još da se vidi jedan veoma neobičan prizor, umetnička instalacija koja se sastoji iz bunkera, dela berlinskog zida i stubova iz političkog zatvora. Ovaj spomenik je posvećen žrtvama komunističkog režima.

Odavde, opet na par minuta peške, nalazi se Sky Tower rotirajući restoran koji se vidi iz čitavog grada. Definitivno preporučujemo posetu jer se iz restorana pruža odličan pogled na čitav grad – odavde se najbolje vidi koliko se Tirana zapravo promenila i modernizovala.

Mi smo odavde uhvatili taksi do Novog bazara (Pazari i Ri), mada naravno može i peške pošto je, kao što već rekosmo, centar Tirane mali i ravan. Novi bazar je renovirana gradska pijaca na kojoj mogu da se kupe lokalna hrana i suveniri, a okolo se nalaze kafići i restorani. Simpatično mesto za šoping.

Nakon ovoga smo otišli do tvrđave koja zapravo više to nije. Naime, ostaci stare tvrđave su pretvoreni u niz restorana i suvenirnica. Restorani jako lepo izgledaju, ali su cene ovde baš prenaduvane.

Ovo je sve ono što smo mi obišli, a ako imate još vremena, možete svratiti do Bunk Art 1, većeg bunkera na obodu grada, ili Dajti Ekspres žičarom otići do vidikovca iznad grada.

Dnevni izlet u Kruju

Kruja je simpatičan srednjevekovni gradić udaljen svega 20 km – ili oko sat vremena – od Tirane.

Grad je značajan jer je tokom 15. veka bio Skenderbegovo sedište, odakle je organizovao otpor protiv Osmanskog carstva, a danas je popularna opcija za dnevni izlet iz Tirane.

Do Kruje može da se dođe javnim prevozom, a da ne bismo gubili vreme, mi smo uplatili izlet preko Get Your Guide, za svega 22 eur po osobi.

U Kruji ima da se vidi par stvari – tvrđava u kojoj se nalazi nekoliko atrkacija i bazar koji je savršen za kupovinu rukotvorina i suvenira – a za obilazak je dovoljno par sati.

Tura počinje kod hotela Panorama, odakle se kroz bazar ide do tvrđave, sa jednim stajanjem u radnjici nakita i muzičkih instrumenata. Onda sledi grupni obilazak Skenderbegovog muzeja (cena ulaznice je uključena u turu), kratki obilazak ostalih atrakcija u tvrđavi i na kraju sat i po slobodnog vremena. Nakon ovoga smo otišli do svetilišta Sari Saltik.

Tvrđava u Kruji potiče još iz 5. ili 6. veka i nalazi se na brdu iznad istoimenog grada. Tokom Skenderbegove pobune protiv Osmanlija, postala je glavno uporište otpora i uspešno je izdržala tri velika opsadna napada, a Osmanlije su je osvojile tek deset godina nakon Skenderbegove smrti.

U tvrđavi se nalaze:

– Skenderbegov muzej: Pojektovan je tako da podseća na srednjovekovni zamak, a posvećen je Skenderbegovom životu i borbi, sa eksponatima koji prikazuju njegovu vojnu strategiju, otpor Osmanlijama i značaj u albanskoj istoriji.

– Etnografski muzej: Ovaj muzej prikazuje kako se nekada živelo u albanskim domovima kroz nameštaj, posuđe, odeću i svakodnevne predmete.

– Džamija Sultana Mehmed Fatiha: Sagrađena krajem 15. veka, ova džamija nosi ime po sultanu Mehmedu II Osvajaču. Džamija je bila uništena i obnovljena u 19. veku, minaret joj se urušio u 20. veku, a tokom Drugog svetskog rata je služila kao skladište za municiju. Propala je skroz tokom vladavine Envera Hodže, a danas su od nje ostali samo zidovi i deo minareta.

– Dolma teke: Mali bektašijski hram iz 18. veka. Ispred ulaza stoji maslina stara oko 500 godina, koju je prema legendi zasadio Skenderbeg na dan venčanja.

Sve ove atrakcije se nalaze na svega par minuta jedna od druge, tako da ih je veoma lako obići.

Što se tiče bazara, rekli smo da počinje kod hotela Panorama i završava se maltene na ulazu u tvrđavu. Ovaj istorijski bazar potiče još iz 17. veka, a danas je popularno turističko mesto gde možete da kupite sve od tradicionalnih ćilima, drvenih posuda, keramike i nakita do maslinovog ulja, meda i rakije.

Na kraju, savetujemo i da sednete u neki od restorana u hotelu Panorama pošto se odavde pruža fenomenalan panoramski pogled na čitavu okolinu.

Nakon što smo završili obilazak Kruje, otišli smo do pećine-svetilišta Sari Saltik. Sa vrha planine iznad grada pruža se spektakularan pogled na celu oblast – po vedrom danu vidi se čak i obala Crne Gore!

U steni, tik ispod vrha, nalazi se mala pećina pretvorena u svetilište, posvećena istoimenom dervišu za kog se veruje da je došao na Balkan da širi islam. Unutra se nalazi mesto za molitvu, simbolički grob Sari Saltika i česma sa vodom kojoj se pripisuju lekovita svojstva.

To bi bilo to o Tirani i Kruji! Ako ste već bili u Albaniji, voleli bismo da čujemo vaše utiske u komentarima. Ako vam se sviđa naš blog, zapratite nas na Instagramu i tako pružite podršku ovome što radimo. Hvala na čitanju – do sledećeg putopisa!