Vodič za Tunis – letovanje u Susu (utisci, cene + saveti)

Pošto smo imali nekoliko slobodnih dana u drugoj polovini septembra, rešili smo da ih iskoristimo za Tunis – destinaciju koja nam je već neko vreme bila na radaru, a koju sve više ljudi iz naših krajeva bira za letovanje.

Kako je iz Srbije u Tunis moguće stići samo direktnim čarterom preko agencije, i mi smo ovog puta bukirali aranžman i krenuli na naš drugi zajednički put agencijom otkako putujemo.

Skeptični jer putujemo u grupi, a dodatno i zbog potpuno različitih utisaka koje smo čitali na mrežama i forumima – od oduševljenja do potpunog razočaranja – na put smo krenuli sa prilično skromnim očekivanjima i minimalnim planovima: da se okupamo par puta, obiđemo medinu u Susu, ne budemo opljačkani ili prevareni, odemo na izlet ili dva.

Iako smo se i mi vratili sa različitim utiscima – meni se Tunis dopao više, Marku manje – jasno nam je zašto ova zemlja postaje sve popularnija destinacija. U isto vreme razumemo i one koji odlaze razočarani: putovanje u Afriku, pa makar i njen sever, manje od dva sata udaljen avionom od nas, ipak nije isto što i odlazak u Evropu ili neki drugi razvijen deo sveta.

Ali, kao što često naglašavamo u putopisima, uz razumna očekivanja i malo pripreme pre puta, za novac koji potrošite u Tunisu dobićete mnogo više nego gotovo bilo gde drugde. Pogotovo ako ne provedete ceo odmor samo u hotelu, nego i makar malo istražite šta još to ova zemlja ima da ponudi.

Zašto baš Sus?

Zbog medine! Pošto nismo neki fanovi pasivnog odmora, a znali smo da bilo gde dalje manje-više moramo organizovano, onda smo hteli makar da budemo smešteni blizu nečega što možemo natenane sami da obiđemo.

Dodatno nam se dopalo što je i Port El Kantaoui blizu, koji nam je takođe bio u užem izboru, opet zbog blizine centru Susa.

Iskreno, na kraju se izbor između Susa i Porta sveo samo na raspoloživost i cene hotela. Kako smo odmor bukirali samo 10 dana pred polazak, maltene sve je bilo rasprodato, tako da se na neki način odluka nametnula sama od sebe.

Iz ove perspektive, pre bismo birali hotel blizu marine u Portu, jer bismo onda zapravo imali gde da prošetamo uveče, ali ne možemo da kažemo da nismo zadovoljni hotelom u kome smo odseli u Susu.

Koji hotel izabrati?

Što se tiče hotela, zaista je nezahvalno davati preporuku jer, naravno, nemamo pojma kakvi su drugi hoteli, ali nama je naš – Marhaba Salem – bio skroz okej. Više o ovom hotelu ćemo pisati malo ispod.

Pošto smo mi planirali prošle godine u Sus, tada smo rezervisali hotel Occidental Marhaba, ali smo to putovanje nažalost morali da otkažemo. Da je sada bio dostupan, verovatno bismo ga opet izabrali. Da li je bolji, mnogo bolji ili gori od Marhaba Salem-a, ne znamo, ali videli smo prilaz hotelu – i zaista izgleda impresivno.

Ako je dostupan i budžet vam dozvoljava, verujemo da je Mövenpick veoma dobar. U razmatranje smo uzeli i Riadh Palms, pre svega zbog cene, a onda i blizine medini. Međutim, ubrzo smo odustali jer su iskustva putnika mahom bila loša.

Izabrati hotel u Tunisu nije lako jer svi izgledaju super u brošurama, ali realnost je malo drugačija. Možda ćete negde pročitati kako su u Tunisu hoteli sa 5 zvezdica zapravo u rangu hotela sa 3 zvezdice u Evropi. Opet, ne znamo koliko je ovo istina, ali nemojte da očekujete bog zna kakav luksuz koji god hotel da odaberete.

Naš savet je da pre bukiranja hotela pogledate recenzije na Guglu (Google reviews) i sajtovima poput Booking.com i TripAdvisor. Iako smo čitali da u nekim hotelima animatori bukvalno pišu recenzije umesto gostiju (traže vam telefon da napišu da vi kao ne biste posle zaboravili), ovo će vam svakako dati bolju sliku o hotelu nego samo našminkane fotografije.

Iskustva iz hotela Marhaba Salem

Marhaba Salem je zapravo kompleks od tri hotela – Marhaba Salem Resort (mi smo bili u njemu), Royal Salem i Marhaba Beach. Svi oni su povezani kroz zajednički prostor i bašte, a gosti uglavnom mogu da koriste sadržaje iz sva tri hotela.

Mi smo platili aranžman 1,416 EUR – ovo obuhvata avio karte, 7 dana/6 noći na bazi All Inclusive, transfer od i do aerodroma i vize, za 2 osobe.

U hotel smo došli oko 6 ujutru i odmah dobili narukvice, a u sobu smo ušli nešto pre 9, iako se u sobe zvanično ulazi u 2 popodne. Poučeni iskustvima drugih ljudi sa neta, mi smo odmah recepcionaru dali 15 EUR, da bismo dobili što bolju sobu.

Moguće je da smo zbog toga i ušli ranije, ali ne možemo da tvrdimo sa sigurnošću pošto smo hteli da platimo (ili podmitimo) za produženi boravak poslednjeg dana, ali nije bilo dostupnih soba.

U svakom slučaju, soba je bila sasvim pristojna, iako malo ofucana (ali i dalje dosta bolja nego što smo očekivali). Sve je bilo uglavnom čisto, osim jednog dela ormara koji je toliko zaudarao da nismo želeli ni da ga otvorimo, kamoli koristimo.

Da bismo umilostivili sobarice, odmah drugog dana smo im ostavili bakšiš na jastuku, a nastavljali smo da im ostavljamo po koji dolar maltene svakog dana do kraja boravka. Ovo se ispostavilo kao dobra investicija jer nam je soba uvek bila lepo sređena!

Napojnice smo još davali kelneru u otvorenoj bašti, ne jer smo morali nego jer je čovek bio jako ljubazan. Kažemo da nismo morali pošto smo čitali kako u Tunisu svima morate da dajete napojnice inače nikad ništa nećete dobiti. Iz našeg iskustva – nije sasvim tačno. Da, dosta njih očekuje bakšiš, ali makar u našem hotelu nije bilo neophodno da ga dajemo da bismo dobili piće ili ležaljke. S druge strane, mi smo često sami išli do bara po piće, a možda to ne bismo morali da radimo da smo bili velikodušniji sa bakšišom.

Dalje, hrana. Ovo je naravno subjektivno, ali mi smo bili sasvim zadovoljni. Izbor za sva tri obroka je bio više nego dobar, tako da bi svako trebalo da uvek može da nađe nešto po svom ukusu. Hrane je uvek bilo dovoljno, i sve se redovno dopunjavalo, ali taj utisak ne biste stekli gledajući goste koji se laktaju i otimaju za meso i pomfrit.

Za doručak i ručak smo u restoranu mogli da sedimo gde god, a za večeru smo morali i da biramo jedan od dva ponuđena termina i da stalno sedimo za istim (izabranim) stolom. Ako u hotelu imate opciju između ranijeg i kasnijeg termina za večeru i planirate da idete na izlete u Tunis i Saharu, savetujemo da birate kasniji termin, da ne biste ostali bez večere.

Hotel ima i nekoliko barova. Gužva je često bila kod bazena, a kada je jedno veče pala kiša, toliko ljudi se sjatilo oko svih barova da smo mi odustali od bilo kakvog pića i proveli ostatak večeri u sobi.

Što se tiče bazena, stvarno su bili super, i tu nemamo nikakvih zamerki – osim na goste hotela koji ustaju u cik zore da zauzmu ležaljke. Iako na nekoliko mesta u hotelu stoje upozorenja da će peškiri biti sklonjeni ukoliko nikog nema na ležaljkama duže od sat vremena, u praksi se ovo ne poštuje – a ne možemo ni da krivimo osoblje koje ne želi da ulazi u konflikt sa bahatim gostima, u našem slučaju uglavnom Britancima i Nemcima (baš se pitamo da li se tako ponašaju i kod kuće!).

I na kraju, plaža. Mi nismo neki fanovi kupanja na moru, tako da uzmite sa rezervom, ali smo ipak očekivali više. Sama plaža je lepa, sa sitnim svetlim peskom, a osoblje hotela je svakodnevno čisti od morske trave i đubreta koje ostaje iza gostiju. Ležaljke je nemoguće naći posle podne (za razliku od bazena gde smo nekako uvek uspevali da ih nađemo, kad god bismo došli), a u vodi je za naš ukus prevelika gužva – nit imate nešto puno ličnog prostora, niti možete puno da plivate jer su bove postavljene veoma blizu obale.

Oko samog mora nemamo puno da kažemo. Voda kao voda, samo je bilo dosta morske trave. Meduza nije bilo, mada je jednu devojku iz naše grupe (ali ne iz istog hotela) opekle jedna odlutala.

Sve u svemu, moglo je biti bolje, ali dobro je da nije gore. Šta smo očekivali, to smo manje-više dobili.

Šta videti u Susu

Sus je treći najveći grad u Tunisu i jedan od najvažnijih turističkih centara. Grad ima sve što možete da očekujete od morskog mesta – duge peščane plaže, palme, hotele u nizu – plus dovoljno istorije za one koji žele nešto i da obiđu.

Medina u Susu, okružena masivnim bedemima, jedna je od najbolje očuvanih u zemlji i pod zaštitom je Uneska od 1988. godine. Ona je zapravo jedan od najstarijih tragova islamske civilizacije na severu Afrike. Podignuta još u 8. i 9. veku, u vreme kada se islam tek širio Magrebom, služila je i kao grad i kao tvrđava. Zbog svog položaja na obali Sredozemnog mora, Sus je vekovima bio na meti pirata i pljačkaša, pa nije čudo što je čitava medina projektovana kao mali, samoodrživi svet unutar zidina.

Maltene sve što vredi videti u Susu (izuzev plaža) nalazi se u okviru medine, a za obilazak je potrebno nekoliko sati, u zavisnosti od toga da li planirate samo da šetate, da obilazite, da šopingujete – ili sve ovo.

U medinu se može ući na nekoliko mesta, ali glavni ulaz je onaj kod spomenika Habibu Burgibi, prvom predsedniku Tunisa. Mi smo do medine došli taksijem za 15 tuniskih dinara (oko 4.50 EUR). Taksisti ispred hotela su prvo tražili 20, ali pošto smo znali da vožnja košta oko 10, na kraju smo se našli na 15.

Već kod ulaza je bila prilična gužva, ali nam niko ovde nije dosađivao dok smo razgledali i fotkali. Ipak, imajte u vidu da ovde ima puno prevaranata, a posebno treba biti obazriv ako vam neko priđe i tvrdi da radi u vašem hotelu.

Prevaranti znaju iz kog ste hotela zbog narukvice (a dešava se i da im taksisti jave), i to znanje će itetkako koristiti da bi pridobili vaše poverenje. Na TripAdvisor-u se na primer na stotine ljudi žali kako su upravo ovako bili prevareni – ako želite da pričate sa lokalcima, svakako to možete, ali ako žele da vas odvedu u neku radnju ili vam traže novac, najbolje je da se što brže sklonite.

Tokom šetnje po medini, prodavci će vam se sigurno obraćati u pokušaju da vas nagovore da uđete u njihovu radnju i kupite nešto. Međutim, iako smo čitali kako su prodavci nesnosni, naše iskustvo uopšte nije bilo tako – da, dozivali su nas (My friend, good price!), ali ništa strašno, plus su prilično brzo odustajali kad su videli da nismo zainteresovani.

Za divno čudo, u medini smo našli nekoliko radnji sa istaknutim cenama, pa smo natenane mogli da razgledamo bez da moramo da pitamo prodavce koliko košta sve što nam zapadne za oko. Na kraju smo u tim radnjama i kupili većinu suvenira.

Ako kupujete u radnji gde nisu istaknute cene, računajte na to da će vam reći nekoliko puta veću cenu. Nemojte da vas bude sramota da se cenjkate, to se ovde očekuje. Ali ako krenete da se cenjakte, imajte u vidu da prodavci mogu da se naljute ako na kraju ipak odustanete od kupovine.

Elem, maltene na samom ulazu u medinu smeštene su dve bitne atrakcije, Ribat i Velika džamija.

Reč ribat u početku je označavala malo utvrđenje podignuto uz granicu tokom prvih godina islamskog osvajanja Magreba, gde su boravili dobrovoljni vojnici, murabituni. Oni su tu istovremeno živeli, molili se i čuvali teritoriju od napada. Jedan od najpoznatijih primera ovakve građevine je upravo Ribat u Susu, jedan od najstarijih i najbolje očuvanih u regionu. U Ribatu nema puno toga da se vidi, ali možete da se prošetate zidinama i popnete na toranj, odakle se vidi čitava okolina. Ulaznica je 8 tuniskih dinara.

Maltene odmah pored Ribata nalazi se Velika džamija, još jedna bitna građevina iz ranih dana islamske arhitekture u severnoj Africi. Džamija je otvorena i za posetioce koji nisu muslimani, ali ulaz je dozvoljen samo u dvorište. Unutrašnji prostor za molitvu mogu da vide samo vernici. Ulaz se plaća 5 tuniskih dinara, a žene na ulazu dobijaju abaju (dugačku i široku haljinu) i maramu.

Još jedno bitno mesto koje toplo preporučujemo da posetite je Arheološki muzej. Muzej čuva drugu najveću kolekciju mozaika na svetu, odmah posle one u Bardo Nacionalnom muzeju u glavnom gradu Tunisu. Muzej je smešten unutar tvrđave, ali se u njega ulazi spolja, izvan zidina medine (ne postoji direktan prolaz iz starog grada). Ulaznica je 10 tuniskih dinara.

Osim ove tri znamenitosti, mi smo još želeli da obiđemo Muzej Dar Essid u kome je prikazano kako su živeli bogatiji stanovnici Susa u 18. i 19. veku. Kažemo želeli jer, iako smo uspeli da ga nađemo u vijugavim sokacima medine, poljubili smo vrata usred radnog vremena. Pitali smo nekog čoveka koji je orezivao drvo pored da li zna zašto je muzej zatvoren, ali on je samo rekao da to tako ide u Tunisu.

Hteli smo da vidimo i Zaouia Zakkak, jedan od najlepših primera otomanske arhitekture u Susu, poznat po neobičnom minaretu, ali ni ovaj kompleks nije bio otvoren, a nismo uspeli ni da nađemo podatke na netu da li ga je uopšte moguće posetiti. Srećom, minaret je moguće videti i bez posete lokalitetu.

Medina je naravno zanimljiva sama po sebi. Lutajući njenim uskim uličicama, videćete prelepa šarena vrata, raznobojno cveće, simpatične radnjice i kafiće – ali ako zađete malo izvan turističke rute, naići ćete i na kuće u baš lošem stanju, prastara kola koja nisu u voznom stanju i jako puno smeća. Smeća i inače ima po medini (i čitavom Susu, a i Tunisu), ali situacija je mnogo gora u zabačenim ulicama i sokacima.

Pre povratka u hotel, mi smo još prošetali do luke koja se nalazi maltene odmah izvan medine. Ovde izuzev brodica i dva piratska turistička broda nema ništa da se vidi, ali ako imate još malo slobodnog vremena, ne škodi da vidite i ovaj deo grada.

Port El Kantaoui

Nekih desetak kilometara severno od centra Susa nalazi se Port El Kantaoui, moderno letovalište izgrađeno krajem sedamdesetih godina prošlog veka kao turistički kompeks, sa marinom, hotelima, restoranima i ostalim sadržajima zanimljivim turistima.

Arhitektura Port El Kantaouija inspirisana je tradicionalnim tuniskim stilom, sa uskim uličicama i belim kućama s plavim vratima i prozorima. Cela marina je zamišljena kao savršen mali “tuniski gradić”, gotovo idealizovana verzija medine, ali bez gužve, prljavštine i haotičnog šarma stvarnog starog grada.

Mi smo samo obišli marinu i deo oko nje, ali nam se ovaj deo Susa veoma dopao. Za razliku od dela grada kod našeg hotela, gde izvan rizorta maltene nema ništa, ovde turisti zapravo imaju gde da prošetaju uveče. Marina je mala i simpatična, okružena radnjicama sa suvenirima i ugostiteljskim objektima. Za obilazak čitavog ovog dela ne treba više od sat, dva, ali opet kažemo, da sad biramo gde ćemo biti smešteni, izabrali bismo ovaj deo Susa.

Taksi do ovde smo platili isto 15 tuniskih dinara, a plan nam je bio da od marine prošetamo do Hard Rock Cafe-a. Međutim, malo smo precenili udaljenost marine i Hard Rock-a (oko 2 kilometra), pa smo na kraju ipak taksijem otišli do tamo. Imajte u vidu da, ukoliko izaberete smeštaj blizu Hard Rock-a, teško da ćete moći svako veče peške do marine, a taksi će vam za ovu razdaljinu tražiti 10 tuniskih dinara.

To bi bilo to o Susu! Ako ste već bili u Tunisu, voleli bismo da čujemo vaše utiske u komentarima. Ako vam se sviđa naš blog, zapratite nas na Instagramu i tako pružite podršku ovome što radimo. Hvala na čitanju – do sledećeg putopisa!