Vodič za Malme (+ dnevni izlet u Helsingborg)

Smešten na samom jugu zemlje u oblasti Skone, Malme je treći najveći grad u Švedskoj, poznat po Eresundskom mostu koji ga povezuje sa susednom Danskom, Evroviziji, čiji je domaćin bio čak 3 puta, i velikom broju imigranata iz raznih delova sveta, uključujući države bivše Jugoslavije.

Iako Malme na našim prostorima pre svega ima reputaciju gastarbajterskog grada i sve ono što je interesantno turistima može lagano da se obiđe za jedno popodne, daleko od toga da nije vredan posete – naprotiv!

Malme možda nije tipičan švedski grad – em zbog neraskidivih veza sa Danskom, kojoj je nekada pripadao, sve do 17. veka kada je pripojen Švedskoj, em zbog šarenolikog stanovništva i svih prednosti i mana koje dolaze sa multikulturalnošću – ali je dobar predstavnik švedskog načina života.

Ljudi koji žive u Malmeu su sigurno svesni mnogih stvari kojih mi kao turisti ne možemo da budemo, ali iz perspektive turiste, Malme je lepo uređen, lak za obilazak, na trenutke sablasno prazan, klasično skandinavski hladan – i skup! Takođe se nalazi na svega 40 minuta od Kopenhagena, idealno ako želite da vidite dva grada (i dve države) tokom jednog putovanja.

Kako doći do Malmea

Wizz Air leti direktno iz Beograda do Malmea. Mi smo 3 povratne avio-karte platile oko 160 EUR, dok nas je jedan komad čekiranog prtljaga koštao čak 135 EUR! Ako idete na produženi vikend, možda možete da se spakujete u ručni prtljag i tako izbegnete bezobrazno visoku naknadu za čekirani prtljag.

Od aerodroma u Malmeu do centra grada je najlakše i najjeftinije ići aerodromskim autobusom (Flygbussarna), a cena karte je 159 SEK (oko 14,50 EUR). Od aerodroma do centra treba oko 40 minuta. Ovde možete da pogledate red vožnje.

Do Malmea lako možete da stignete i iz Kopenhagena, do kojeg iz Beograda direktno lete Air Serbia i Wizz Air. Od glavne železničke stanice u Kopenhagenu do glavne železničke stanice u Malmeu treba oko 40 minuta, cena karte u jednom pravcu je oko 10-15 EUR, a voz prelazi preko čuvenog Eresundskog mosta.

Šta videti u Malmeu

Već sam rekla da je za obilazak Malmea sasvim dovoljan jedan dan, a u zavisnosti od toga koliko vremena imate, ostale dane možete iskoristiti za posetu Kopenhagenu (obavezno) i okolnim gradovima u Švedskoj. Lund i Helsingborg su popularni dnevni izleti iz Malmea, a moj glas definitivno ide Helsingborgu (više o ovom izletu ispod u tekstu).

Kao i drugi gradovi u Skandinaviji, i Malme je prilično skup, pa očekujte da će najskuplja stavka na putovanju da vam bude smeštaj. Međutim, Malme je ipak jeftiniji od Stokholma (a i Kopenhagena), a ako idete izvan onih par sunčanih meseci godišnje, onda će i smeštaj biti jeftiniji (ali ne i jeftin!).

Na ovo putovanje sam išla sa mamom i tetkom, a pošto smo imale samo 3 dana koje smo htele maksimalno da iskoristimo, smeštaj smo izabrale u samom centru grada, na glavnom gradskom trgu. Jeste skupo, ali Marko i ja smo isto ovoliko platili hotel u Kopenhagenu koji osim po lokaciji ni po čemu ne može da se meri sa ovim!

U svakom slučaju, pošto nam je hotel bio na glavnom trgu u starom gradu (Gamla Staden) logično je da smo odatle i počele obilazak grada. Stortorget je ubedljivo najlepše mesto u gradu, sa nekolicinom jako lepih i starih građevina.

Posebno se izdvajaju Gradska većnica iz 16. veka, koja je sadašnji izgled dobila u 19. veku, Kockska kuća, nekadašnji dom bogatog trgovca i gradonačelnika Jergena Koka iz 16. veka, u kojoj se danas nalazi restoran, apoteka Lejonet, jedna od najstarijih gradskih apoteka, smeštena u raskošnoj zgradi sa kraja 19. veka, i već spomenuti hotel Kramer u kojem smo mi bile smeštene. Na sredini trga je smeštena konjanička statua Karla X Gustafa, švedskog kralja iz 17. veka.

Kada se prođe pored Gradske većnice, izbija se na Crkvu Svetog Petra, inače posvećenu i Svetom Petru i Svetom Pavlu. Ova impozantna crkva je najstarija građevina u Malmeu, sagrađena još u 14. veku. Crkva je otvorena svakog dana od 10 ujutru do 6 popodne, a ulaz je besplatan.

Nazad na glavnom trgu, kod Lejonet apoteke počinje glavna pešačka i šoping ulica u gradu, Södergatan. Na samom početku ulice se nalazi Optimistorkestern skulptura koja prikazuje marširajući orkestar predvođen bubnjarem. U ulici ima nekolicina prodavnica odeće, suvenirnica i ugostiteljskih objekata, ali ne očekujte bog zna šta jer čitavu ulicu možete da prepešačite za 5-10 minuta.

Negde na pola ove ulice smešten je još jedan simpatičan trg, Lilla Torg, što znači Mali trg. Trg je okružen lepim istorijskim građevinama, a na njemu se nalazi nekoliko restorana koji su bili prepuni u subotu popodne i uveče. Međutim, svega nekoliko metara izvan ovog trga nije bilo žive duše, i u većini sporednih uličica smo bile potpuno same. Trg je takođe bio potpuno prazan u ponedeljak.

Inače, ako ne skrenete na Mali trg već produžite samo pravo glavnom pešačkom ulicom, izbićete na Trg Gustav Adolfs koji je dobio ime po švedskom kralju koji je živeo u Malmeu par meseci – zanimljivo je da je tokom ovih par meseci početkom 19. veka Malme bio prestonica zemlje! Odmah uz ovaj trg se nalazi staro gradsko groblje koje služi i kao park – a koje se neretko spominje i kao atrakcija u turističkim blogovima.

Nakon što smo obišle stari grad, nas tri smo se uputile ka najstarijem gradskom parku, Kungsparken. Ovaj park se nadovezuje na još jedan park, Slottsparken, a pošto oba parka zapravo čine jednu neprekidnu celinu, njihova imena se često mešaju. Bilo kako bilo, park je izuzetno lepo sređen i održavan, te nije ni čudo što je jedno od omiljenih odmarališta u gradu.

Kroz park prolazi kanal, a ako pređete mostić preko kanala, naći ćete se u još jednom predivnom parku (ili bolje rečeno, vrtovima), Slottsträdgården. Osim mnogobrojnog i raznobojnog cveća, ovde se nalazi mnoštvo manjih bašti ukrašenih skulpturama, a glavna atrakcija je svakako vetrenjača koja je nekada služila kao mlin.

Ovi vrtovi su inače nekada pripadali dvorcu Malmöhus, najstarijem očuvanom renesansnom dvorcu u Skandinaviji sagrađenom u 16. veku na ostacima starijeg utvrđenja. Dvorac ima neospornu istorijsku vrednost, ali spolja stvarno nije ništa posebno. Unutra se danas nalazi nekoliko muzeja i različitih postavki, uključujući izložbu posvećenu istoriji samog dvorca.

Odmah pored dvorca je smeštena riblja pijaca, Fiskehoddorna. Ova slatka pijačica koju čine šarene kućice i otvoreni prostor za sedenje nažalost ne radi popodne, ali čak i ako ne možete da je obiđete kad je otvorena, i dalje savetujemo da se prošetate do nje da vidite makar delić onoga kako je Malme izgledao u prošlosti.

Iako smo posle ovoga još šetale po gradu, sa posetom pijaci smo u principu završile posetu Malmeu. Do Rotirajućeg torza (Turning Torso) nismo htele da idemo iako se poseta preporučuje maltene na svakom putničkom blogu – ovo je drugi najviši neboder u Skandinaviji, visok 190 metara, ali s obzirom na to da je ipak samo moderan soliter, a posete unutrašnjosti su moguće samo u određenim terminima uz prethodnu rezervaciju, stvarno nismo videle poentu da pešačimo ko zna koliko samo da bismo videle stambenu zgradu.

S druge strane, u Folkets park, najstariji zabavni park u Švedskoj sagrađen u 19. veku po ugledu na Tivoli u Kopenhagenu, smo htele da odemo poslednjeg dana puta, nakon povratka iz Helsingborga. Međutim, baš taj dan su bili otkazani svi vozovi u ovom delu Švedske (da, i to se dešava!), pa smo se iz Helsingborga vraćale u Malme jedno 3 sata umesto 40 minuta, zbog čega smo odustale od posete Folkets parku. Kad smo već kod Helsingborga…

Šta videti u Helsingborgu

Helsingborg je piktoreskni primorski grad na zapadnoj obali regije Skone, tačno nasuprot danskog grada Helsingora – ova dva grada su udaljena svega 4 kilometra preko Eresundskog moreuza (ako hoćete da pročitate više o Helsingoru, gradu u kome se nalazi Hamletov dvorac, bacite pogled na naš vodič za Kopenhagen + Helsingor).

Helsingborg je udaljen od Malmea samo 40 minuta vozom, a cena vozne karte u jednom pravcu je oko 10 EUR. Pošto je Helsingborg još manji od Malmea, za obilazak su dovoljna 3-4 sata, a izlet možete da kombinujete sa posetom Helsingoru ili Lundu (ako imate više sreće sa prevozom od nas!).

Centar Helsingborga je udaljen od železničke stanice svega 5 minuta peške, a odmah pored stanice, na putu do centra se nalazi terminal za trajekt koji ide u Dansku na svakih 20 minuta.

U Helsingborgu nema puno atrakcija, ali jedna od prvih stvari koja se vidi još maltene na izlasku iz stanice je impresivna zgrada Gradske većnice, neogotska građevina iz 19. veka koja je danas jedan od dva simbola grada. U većnicu uglavnom ne može da se uđe, osim tokom pojedinih dana otvorenih vrata, ali je sasvim dovoljno diviti joj se samo spolja.

Drugi simbol grada je Karnan, srednjovekovna kula iz 14. veka, ostatak nekada moćne tvrđave koja je bila deo odbrambenog sistema grada i igrala ključnu ulogu u kontrolisanju prolaza kroz Eresund. Kula se renovirala tokom naše posete, ali je sada ponovo otvorena i moguće je popeti se na vrh, odakle se pruža fantastičan pogled na grad i Eresund.

Do Karnana vode takozvane Terasaste stepenice, građevinski kompleks koji počinje u donjem delu grada, na minut od Gradske većnice. Sagrađen krajem 19. veka u sklopu projekta renovacije centralnog dela grada, kompleks se sastoji iz donjeg i gornjeg dela.

Donji deo se sastoji od vrlo širokog stepeništa koje vodi do prve, prostrane terase. Na gornjoj terasi nalaze se dve okrugle kule, koje podsećaju na srednjevekovne kule zamkova, povezane sa dva lučna mosta. Sa obe terase se pruža sjajan pogled na grad, moreuz – i Dansku u daljini.

Nakon obilaska Karnana, nazad u donjem gradu smo prvo obišle Crkvu Svete Marije, najstariju crkvu u Helsingborgu iz 14. veka, a onda prošetale glavnom pešačkom ulicom, Kullgatan, gde smo videle jednu jedinu suvenirnicu.

Onda smo nedaleko od Kulturnog centra Dunkers (sve ovo nabrojano je u radijusu od 200 metara jedno od drugog) sele na autobus 8 (karta može da se kupi kod vozača, plaćanje je obavezno karticom) koji nas je odveo u predgrađe Helsingborga, tačno kod ulaza u prekrasnu Sofiero palatu.

Sofiero je nekadašnji letnjikovac švedske kraljevske porodice koji je sagrađen u 19. veku, a imanje je posebno čuveno po impresivnim vrtovima i jednoj od najvećih kolekcija rododendrona u Evropi. U palati se danas održavaju izložbe tokom letnje sezone, ali park je otvoren za javnost čitave godine. Ovde možete da pogledate radno vreme.

Ako imate više vremena u Helsingborgu i hoćete da vidite kako je nekada izgledao život u oblasti Skone, možete da posetite Fredriksdal muzej i vrtove. Na netu piše da od centra Helsingborga treba nekih pola sata peške do muzeja, ali takođe je moguće ići i javnim prevozom.

I eto, to bi bilo to o Malmeu i Helsingborgu! Ako imate pitanja, utiske ili preporuke, pišite nam u komentarima – uvek nam je drago da vas čujemo.

Ako vam je ovaj vodič pomogao da isplanirate putovanje, možete da nas častite kafom i tako podržite Zajedno oko sveta. Sve vodiče pišemo sami, na osnovu naših putovanja, a vaša podrška nam pomaže da nastavimo da ih pravimo. Možete nas podržati i tako što ćete nas zapratiti na Instagramu.

Častite nas kafom ovde | Pratite nas na Instagramu

Hvala na čitanju – do sledećeg putopisa!