Vodič za putovanje u Kopenhagen + izlet u Hamletov dvorac

Glavni grad države koja je godinama pri samom vrhu liste najsrećnijih zemalja sveta, Kopenhagen zaista deluje kao savršeno mesto za život — makar kada u njemu provedete par dana u toku juna, kada su ulice prepune nasmejanih ljudi i sunce zalazi oko 10 uveče. 

Skandinavija nam je toliko dugo bila na putničkoj listi želja da sam maltene bila ubeđena da će me gradovi koji su se našli na našem itinereru razočarati. Međutim, skandinavske zemlje su premašila naša očekivanja, a Kopenhagen odneo visoko drugo mesto na mojoj listi najlepših gradova koje smo posetili na ovom putovanju kroz sever Evrope (Stokholm je zauzeo drugo mesto na Markovoj listi, a oboje smo se složili da je Bergen ubedljivi „pobednik”).

Iz perspektive dvoje turista koji su godinama maštali i želeli da zajedno posete Skandinaviju, Kopenhagen ima jako malo mana — najveća mana je što je sve preskupo. Cene svega su daleko više nego kod kuće (i dosta više nego u ostatku Evrope, izuzimajući druge skandinavske zemlje i Švajcarsku), i iskreno rečeno, poseta Skandinaviji prosto ne može da bude jeftina. Druga mana je klima — zime su duge i hladne, a leta su prijatna, mada nikad topla kao na jugu Evrope. Mi ipak nećemo ovo zameriti Kopenhagenu pošto nismo iskusili dansku zimu — a i uostalom, ona teško da može da se poredi sa hladnoćom u susednoj Švedskoj i Norveškoj. 

Ako se pitate da li vredi potrošiti nekoliko stotina evra na par dana u Kopenhagenu, naš odgovor je da, mada naravno zavisi od vaših putničkih prioriteta i afiniteta. Da je grad predivan, stvarno jeste, u rangu sa mnogo popularnijim i posećenijim evropskim gradovima, ali je takođe i papreno skup. Dovoljno skup da smo mi godinama odlagali posetu, uprkos tome što nam je bio „bitniji” od mnogih drugih mesta koja su došla na red mnogo ranije. 

Kako doći do Kopenhagena 

Lako! Postoji nekoliko opcija, a za koju ćete se odlučiti zavisi da li živite bliže Beogradu ili Nišu i koja avio kompanija u tom trenutku nudi jeftinije karte. 

• Opcija 1. Air Serbia iz Beograda do Kopenhagena leti jednom dnevno (mada broj letova može biti manji tokom zimske sezone). Mi smo platili kartu u jednom pravcu 9,139 RSD. Takođe smo kupili jedan komad čekiranog prtljaga za 4,696 RSD.
• Opcija 2. Wizzair leti od Beograda do Kopenhagena 3 ili 4 puta nedeljno, u zavisnosti od sezone. Tokom zimske sezone, letovi se odvijaju utorkom, četvrtkom i subotom, a tokom letnje ponedeljkom, sredom, petkom i nedeljom. Najjeftinije avio karte koje smo našli 2024. godine su 3,629 RSD po smeru. 

Voz od aerodroma do glavne železničke stanice u Kopenhagenu košta oko 5 EUR. 

• Opcija 3. Iz Beograda, Wizzair leti do Malmea u Švedskoj, koji je udaljen svega pola sata/sat od Kopenhagena. Letovi za Malme su utorkom i subotom, a najjeftinija karta koju smo našli je oko 40 EUR po pravcu.

Ako idete iz Malmea u Kopenhagen, preći ćete Eresundski tunel-most preko istoimenog moreuza. Ovo je inače najduži ovakav most u Evropi, dugačak malo manje od 8km. Vožnja vozom od glavne železniče stanice u Malmeu do glavne železničke stanice u Kopenhagenu traje oko pola sata. 

Šta videti u Kopenhagenu 

Za Kopenhagen su u principu dovoljna 2 dana, ali mi preporučujemo da ostanete 3 da biste mogli da odete i na jedan dnevni izlet. 

Evo kako je izgledao naš itinerer za Kopenhagen: 

• Dan 1: Glavni gradski trg, Stroget ulica (glavna pešačka zona), Okrugli toranj (odlični pogledi na grad), Rozenborg dvorac, Nacionalni muzej (veoma dobra vikinška izložba). 
• Dan 2: Kristiansborg dvorac (+ toranj), Amalienborg palata (smena straže u podne svakog dana), Nyhavn (najlepše mesto u gradu), Mala sirena, Kristijanija. 
• Dan 3: Izlet u Helsingor, Tivoli park. 

Pošto smo imali samo par dana za Kopenhagen i isplanirali dnevni izlet u Helsingor i putovanje vozom do Stokholma, smeštaj smo bukirali maltene odmah pored glavne železničke stanice, koja je udaljena 2,3 minuta od Tivoli parka i 6,7 minuta od glavnog gradskog trga. Bili smo u hotelu Astoria Best Western, starom, podosta ofucanom hotelu koji smo platili 180 EUR po noći, s tim što su nam na kraju refundirali jednu noć jer nam nijednom tokom boravka nisu očistili sobu, iako smo unapred tražili ovu uslugu (u mnogim hotelima širom Skandinavije ili neće da vam čiste sobu svaki dan ili morate da naglasite da želite čiščenje). 

Elem, u Kopenhagen smo sleteli rano ujutru, i nakon što smo ostavili prtljag u hotelu, odmah smo se uputili na glavni gradski trg na kome se nalazi gradska većnica po kojoj trg i nosi ime. Osim impozantne zgrade većnice, ovde se još nalazi prelepi hotel Scandic, koji više izgleda kao kakva raskošna palata nego hotel (možemo misliti koliko košta noćenje!). Osim lepih građevina, još vredi spomenuti Zmajevu fontanu i statuu Hansa Kristijana Andersena, autora nekih od najlepših bajki ikada. 

Hans Kristian Andersen rođen je 2. aprila 1805. godine u Odenseu, u Danskoj, u siromašnoj porodici. Bez obzira na skromne početke, Andersen je uspeo da ostvari značajan uspeh u književnosti, postavši najpoznatiji danski pisac u istoriji čije bajke su prevedene na preko 120 jezika.

Andersen je napisao preko 150 bajki, koje su bile revolucionarne za to vreme, jer su kombinovale elemente narodnih i modernih priča. Njegova remek-dela, poput „Ružnog pačeta“, „Snežne kraljice“, „Male sirene“, „Carevog novog odela“ i „Princeze na zrnu graška“, istražuju teme kao što su socijalna pravda, ljubav i žrtva, pri čemu se mnoge njegove priče završavaju tragično, što je neuobičajeno za priče za decu.

Preminuo je 4. avgusta 1875. godine, ostavivši za sobom bogato književno nasleđe koje nastavlja da očarava i inspiriše generacije i generacije čitalaca.

Trg je naravno popularno mesto za okupljanje, a na njemu se neretko održavaju razne manifestacije, pogotovo kada je lepo vreme. Kada smo prvi dan došli na trg, dobar deo je bio ograđen, a nešto što je dobijalo obrise bine je dobrim delom zaklonilo zgradu većnice. 

Međutim, imali smo sreće da je dobar deo skalamerije uklonjen trećeg dana našeg boravka u Kopenhagenu, pa smo ipak uspeli da vidimo trg u punom sjaju — s tim što moram da kažem da smo ipak bili iznenađeni količinom đubreta koje su posetioci koncerta ostavili za sobom, a koje niko nije očistio sledeći dan. Da ne budemo nefer, ovako nešto verovatno ne bismo napisali u vodiču za neki drugi grad, ali znajući sve što znamo o Danskoj, očekivali smo da se ovakve stvari ipak ne događaju — eto šta učine stereotipi! 

Trg takođe označava početak Stroget ulice, glavne gradske pešačke i šoping zone. Ovo je dobro mesto da se osvrnemo na još jedan stereotip koji se često vezuje za Dance i druge skandinavske narode — da radnim danima svi samo rade i da su ulice puste. Ono što smo mi videli ovde, a i u svim drugim gradovima koje smo posetili u Skandinaviji, sasvim je suprotno.

Kopenhagen čitav vrvi od života, a u Strogetu je bilo toliko ljudi da je lako bilo pomisliti da Danci ustvari ništa ne rade po čitav dan osim što šetaju i uživaju u ispijanju piva i vina na suncu. Sasvim je moguće da ova ulica — i čitav grad — drugačije izgledaju u februaru ili novembru, ali naš utisak je da Skandinavci itekako znaju da uživaju u životu — čak i tokom radne nedelje! 

U samoj ulici nema „atrakcija”, ali gde god da pogledate, videćete nešto lepo. Većina zgrada su iz 19. i 20. veka, mada ima i starijih građevina (najstarije su iz 17. veka), a danas se u njima nalaze restorani i kafići, prodavnice brendirane robe i suvenirnice. 

Postoje još dve stvari koje treba znati o Strogetu. Prva je da se ulica proteže od, kako smo već rekli, glavnog gradskog trga pa sve do Kraljevog novog trga, ali oblast Stroget obuhvata nekoliko ulica koje se šire od ove najpoznatije ulice. A druga je da Stroget nije oduvek bila pešačka zona — ovo je naravno više nego očigledna činjenica, ali spominjemo zato što je transformacija Strogeta u pešačku zonu ujedno i začetak nečega što je danas izuzetno bitan deo danske kulture — šetanje i biciklizam. 

Kada je Stroget po ugledu na neke nemačke ulice bio zatvoren za saobraćaj, Danci su zapravo bili veoma nezadovoljni tom odlukom — toliko nezadovoljni da je idejni tvorac Strogeta kao pešačke zone dobijao pretnje smrću! Međutim, stvari su se brzo promenile, a Danci su svega par decenija kasnije usvojili šetanje i vožnju bicikla kao sastavni deo svog identiteta. U međuvremenu su, očekivano, i mnoge druge ulice u Kopenhagenu pretvorene u pešačke zone, uključujući i najčuveniju gradsku ulicu — Nyhavn (o kojoj ćemo pričati više malo ispod). 

Nedaleko od Stroget ulice nalazi se Okrugli toranj, astronomska opservatorija iz 17. veka sa koje se pružaju fenomenalni pogledi na Kopenhagen. Toranj je podigao Kristijan IV Danski, kralj Danske i Norveške, u 17. veku, nakon što se država proslavila u astronomiji zahvaljujući Tihu Braheu. Do vrha tornja vodi spiralni put — kojim se navodno početkom 17. veka ruski car Petar Veliki popeo na konju.

Osim kao vidikovac, toranj danas služi i kao izložbeni prostor, a amateri astronomi ga i dalje koriste, zbog čega nosi titulu najstarije funkcionalne opservatorije na svetu. Još je zanimljivo spomenuti da je u izložbenom prostoru nekada bila grandiozna biblioteka u koju je često dolazio Hans Kristijen Andersen — u čijim delima se nekoliko puta spominje Okrugli toranj. Cena ulaznice je oko 5 EUR. 

Posle posete Okruglom tornju, uputili smo se ka Rozenborg dvorcu, jednom od najlepših dvoraca u čitavoj Danskoj. Ovu renesansnu građevinu iz 17. veka je takođe podigao Kristijan IV Danski. S obzirom na to da u Kopenhagenu ima nekoliko palata — i da ulaznice za njih nisu jeftine — mi nismo ušli u Rozenborg, ali čak i ako ne uđete unutra, možete da se prošetate vrtovima, odakle se iz raznih uglova vidi čitavo zdanje. Ako se ipak odlučite da posetite unutrašnjost dvorca, za nekih 18 EUR ćete moći da vidite kraljevske predmete od vremena Kristijana IV Danskog pa sve do 19. veka, uključujući krune i prestol koji se nekada koristio tokom krunisanja. 

Poslednja stanica prvog dana nam je bio Nacionalni muzej, najveći muzej u Danskoj u kome su izloženi eksponati iz praistorije, vikinškog doba, srednjeg veka i modernog perioda, kao i predmeti koji pripadaju drugim kulturama, uključujući grčkoj, rimskoj i egipatskoj. Vikinška postavka je odlična, a mi smo imali sreće da se tokom naše posete održavala vikinška izložba The Raid u okviru koje su, između ostalog, izloženi ostaci broda dugačkog skoro 40 metara koji je pronađen u Roskildeu. Ova izložba se završila oktobra 2023. godine, ali dobra vest je da se sledeći deo izložbe planira za 2024. godinu. Cena ulaznice je oko 17.50 EUR — i vredi svaku paru! 

Drugi dan boravka u Kopenhagenu smo počeli posetom Kristiansborg palati, nekadašnjoj kraljevskoj palati u kojoj su danas smešteni danski parlament, vrhovni sud i premijerove kancelarije — ovo je jedina građevina na svetu u kojoj se nalaze sve 3 grane izvršne vlasti jedne države. A osim toga, danska kraljevska porodica i dalje koristi sobe za prijeme i formalne događaje. 

Deo palate je otvoren za javnost, a ulaz na toranj, odakle se pružaju možda i bolji pogledi na grad nego sa Okruglog tornja, besplatan je za sve. Pošto smo obilazak počeli oko pola 10 ujutru — a toranj se otvara u 11 — odlučili smo da obiđemo palatu, čija ulaznica košta oko 23.50 EUR. 

Palata je, poput svih kraljevskih palata u Evropi, neverovatno raskošna. Osim soba za prijem, možete da vidite sobu sa prestolom, a sa balkona ove prostorije se proglašavaju danski monarsi. Međutim, nama je najzanimljiviji deo palate bila kraljičina hala sa tapiserijama koje prikazuju 1,000 godina danske istorije. 

Pored palate se nalazi i Borsen, građevina u kojoj je nekada bila smeštena danska berza, a koja je prepoznatljiva po tornju u obliku isprepletanih repova 4 zmaja.

Kada smo završili sa Kristiansborg palatom, uputili smo se ka još jednoj poznatoj palati u Kopenhagenu — Amalienborg. Ova palata je zvanična rezidencija danske kraljevske porodice u kojoj kraljica Margareta II Danska provodi jesen i zimu. Palata je zapravo kompleks od 4 iste građevine, između kojih se nalazi trg u čijem centru je statua kralja Frederika V.

Na trgu se svakog dana u 12 održava ceremonijalna smena straže — događaj koji je veoma popularan među turistima, iako zapravo i nije nešto. Međutim, sve i ako odlučite da preskočite smenu straže ispred palate, moguće je da ćete videti stražare kako marširaju po gradu pošto kreću iz baraka pored Rozenborg palate, i onda se kreću centrom grada do Amalienborga. Ulaznica za palatu je oko 12 EUR. 

Inače, jako blizu palate se nalazi i Frederikova crkva, poznata i kao Mermerna ckrva, čija kupola je najverovatnije sagrađena po ugledu na kupolu Crkve Svetog Petra u Vatikanu. 

Nakon što smo odgledali smenu straže, konačno smo se uputili ka najlepšem mestu u gradu — kanal i promenada Nyhavn. Ovo je ono mesto koje sam zamišljala kad god bih pomislila na Kopenhagen i koje sam toliko godina sanjala da vidim — i na moju veliku radost, zapravo je neopisivno lepše uživo nego na bilo kojoj fotografiji ili snimku! 

Nyhavn — što na danskom znači nova luka — sagradio je kralj Kristian V, a kanal su iskopali švedski zatvorenici iz Dansko-švedskog rata u 17. veku. Pošto je ovde pristajao veliki broj brodova, ovaj deo grada je ubrzo postao poznat kao mesto gde se mornari opijaju i traže društvo prostitutki. Danas su stvari mnogo drugačije, i Nyhavn je postao simbol grada, prepoznatljiv po šarenim kućicama — koje su restaurirane i pretvorene u ugostiteljske objekte. 

Nyhavn je još važan za sve ljubitelje bajki Hansa Kristijana Andersena pošto je slavni pisac živeo u kućama 18, 20 i 67 sve ukupno preko 20 godina — gde god da krenete Nyhavnom, krećete se Andersenovim stopama.

Nyhavn je toliko bajkovito mesto da smo se ovde zadržali satima, malo šetajući, malo ispijajući najskuplje pivo i vino ikada. Kada smo konačno odlučili da krenemo dalje, napravili smo jednu kardinalnu grešku — uhvatili smo taksi da nas odvede do statue Male sirene. Statua je udaljena oko 2 km od Nyhavna, dan je bio pretopao, a mi smo popili par pića — i naivno smo mislili da je taksi dobra ideja. Jesmo mi stigli do Male sirene za 5-7 minuta vožnje, ali nas je ovo zadovoljstvo koštalo oko 20 EUR! 

U svakom slučaju, greška je bila načinjena — a da stvari budu još gore, sve one recenzije na netu koje su naglasile da je statua manja (i manje impresivna) uživo nego na fotkama su bile u pravu! No dobro, sve i da smo poverovali recenzijama, i dalje bismo hteli svojim očima da vidimo ovu ipak legendarnu statuu, za koju mnogi kažu da je simbol Kopenhagena.

Otkrivena 1913. godine, Mala sirena je delo Edvarda Eriksena, koga je unajmio Karl Jakobsen, sin osnivača pivare Karlsberg, nakon što je odgledao baletsku adaptaciju bajke. Jakobsen je želeo da balerina koja je igrala Malu sirenu bude model za statuu — njeno lice jeste poslužilo kao model za glavu, ali balerina nije htela da se obnaži pred vajarem pa je na kraju njegova žena bila model za telo. 

Statua je, nažalost, mnogo puta bila vandalizovana. 1964. su vandali odsekli glavu Maloj sireni, i pošto glava nikad nije pronađena, nova je morala biti napravljena. 1984. godine su vandali odsekli desnu ruku, ali su je vratili par dana kasnije. 1998. godine je ponovo odsečena glava i kasnije vraćena, iako počinioci nikad nisu bili pronađeni. 2003. godine je statua eksplozivom bila odvojena od baze i onda pronađena u vodi. Osim ovih slučajeva, statua je mnogo puta bila polivana bojom i korišćena kao medijum za razne političke poruke. 

Posle fotkanja kod Male sirene, krenuli smo peške nazad ka Nyhavnu i onda Kristijaniji. Na putu do kanala, prošli smo pored veoma simpatične crkve, a osim toga, šetajući pored vode, videli smo i modernu zgradu opere. Nakon pola sata smo se ponovo našli kod Nyhavna, odakle nam je posle trebalo još nekih 20 minuta do Kristijanije. 

Kristijanija — poznata i kao Slobodni grad Kristijanija — nastala je 1971. godine, kada je grupa hipika proglasila nekadašnje vojne barake slobodnim gradom. U ovoj nezavisnoj zajednici, u živi oko 1,000 ljudi, a svake godine je posetili preko pola miliona turista, na svakom ćošku se prodaje marihuana, koja je inače zabranjena u Danskoj. Osim štandova na kojima se prodaje marihuana, u Kristijaniji se nalaze kafići, galerije, radionice, itd. 

Kristijanija je u svom izvornom obliku postojala preko 40 godina, tokom kojih su stanovnici komune bili u sukobu sa državom. Međutim, 2011. godine, oni su konačno postili dogovor. Osnovana je Fondacija Slobodni grad Kristijanija sa ciljem da stanovnici zvanično kupe zemlju na kojoj se nalazi Kristijanija. 

Kada dođete u Kristijaniju, zaista imate osećaj da ste napustili Kopenhagen, a prilikom posete komuni postoji nekoliko pravila koje morate da pratite — ne smete da fotografišete ništa, a ne preporučuje se ni da razgovarate telefonom ili trčite. Što se tiče našeg utiska — iskreno, ništa posebno. Kao Metelkova u Ljubljani, samo dosta veća.

Veoma blizu Kristijanije nalazi se jedna interesantna crkva, Crkva našeg spasitelja. Crkva je poznata po tome što do vrha njenog šiljatog tornja vodi 400 spiralnih stepenica, od kojih je zadnjih 150 sa spoljašnje strane tornja. S obzirom na to da su stepenice spiralne, uske i sa spoljne strane građevine, pristup tornju je često ograničen. Ako ste avanturistički nastrojeni, ovo može da bude interesantno iskustvo; ako ste plašite visine, onda ne savetujemo. 

Treći dan u Danskoj smo prvo otišli u Helsingor (više o ovome ispod), a po povratku u Kopenhagen smo posetili Tivoli park. Ovaj zabavni park je osnovan 1843. godine, i danas je jedno od najposećenijih mesta u zemlji. Park je zapravo bio popularan još od otvaranja — Andersen ga je posetio mnogo puta, a kažu čak da je Volt Dizni pronašao inspiraciju za Diznilend upravo ovde. 

U Tivoliju ima ponešto za svakoga — neverovatne građevine, od kojih su mnoge inspirisane građevinama iz drugih delova sveta, prelepe bašte i zelene površine na kojima možete da se izležavate po ceo dan, lagane vožnje za klince i adrenalinske vožnje za odrasle, hranu inspirisanu raznim svetskim kuhinjama, muzička i druga kulturna dešavanja, i još mnogo toga. 

Ulaznica za sam park košta oko 20.50 EUR, propusnica za vožnje je oko 35 EUR, a postoje razni paketi u zavisnosti od toga šta još želite da radite u parku. 

Ako imate još vremena u Kopenhagenu, imaju još 2 mesta koja bismo izdvojili, a za koja mi nismo imali vremena — umetnički muzej Ny Carslberg Glyptotek i Grundtvig crkva, monumentalna gotska katedrala koja podseća na Halgrimskirkju u Rejkjaviku. 

Polu-dnevni izlet u Helsingor 

Kada smo planirali posetu Danskoj, dvoumili smo se da li da odemo na polu-dnevni izlet u Roskilde, u kome se nalazi 5 vikinških brodova, ili Helsingor, u kome je Kronborg dvorac. Odluka nije bila laka, ali smo na kraju ipak odlučili da odemo u Helsingor da vidimo Hamletov dvorac. 

Voznu kartu do Helsingora smo platili 11.80 EUR po osobi po pravcu, a vožnja traje oko 40 minuta. Od železničke stanice u Helsingoru do Kronborga ima nekih 20ak minuta peške, što nije bila ni najmanje prijatna šetnja imajući u vidu da ja sve vreme duvao baš jak vetar. 

Međutim, vredelo je jer smo videli zdanje koje je poslužio Šekspiru kao inspiracija za čuveni Hamletov dvorac, Elsinor (Elsinor je Helsingor na engleskom). Šekspir najverovatnije nikad nije video Kronborg, ali ga je ovekovčio u jednoj od svojih najboljih tragedija — što je nama bilo sasvim dovoljno da odvojimo pola dana za ovaj renesansni dvorac. 

Dvorac u Helsingoru je sagrađen 1420. godine. Bio je skroz uništen u požaru u 17. veku, nakon čega ga je Kristijan IV obnovio. U 18. veku je prestao da bude kraljevska rezidencija, kada je služio kao vojna baraka, a početkom 20. veka je otvoren za javnost. 

U dvorcu možete da vidite kraljevske prostorije, salu za balove i kapelu, a osim toga možete da se oprobate u tkanju ili pisanju perom. Ako imate sreće, možete da vidite i glumce kako izvode delove ili celu tragediju. Ulaznica za dvorac je oko 17 EUR. 

Mi smo nakon obilaska dvorca svratili i do centra grada, u kome smo videli veoma simpatične šarene kućice i dve crkve i seli na kratki odmor pre povratka u Kopenhagen. Ako imate više vremena, iz Helsingora možete trajektom da odete u Helsingborg u Švedskoj — dnevno ima oko 50 (negde piše i 70!) polazaka, a vožnja traje oko pola sata.  

To bi bilo to o Kopenhagenu i Helsingoru! Ako ste već bili u Danskoj, voleli bismo da čujemo vaše utiske u komentarima. Ako vam se sviđa naš blog, zapratite nas na Instagramu i tako pružite podršku ovome što radimo. Hvala na čitanju — do sledećeg putopisa!