Nekome ko ne živi u Hong Kongu deluje kao da se u ovom gradu sve dešava u isto vreme – gužve gde god da kreneš, manjak ličnog prostora, mali milion radnjica sa džidžabidžama za koje se pitaš da li ih iko kupuje, luksuzne prodavnice za najbogatije, restorani iz kojih miriše hrana čija imena nikad nećeš zapamtiti, saobraćajna buka i autobusi na sprat koji jurcaju kao da su na trkama.
Međutim, uprkos svom tom (divnom) haosu, u Hong Kongu stvari dobro funkcionišu, a i veoma je lako snaći se, čak i ako ste tu prvi put. Ipak, neke stvari je dobro znati pre puta – Hong Kong jeste deo Kine, ali ima drugačija pravila ulaska, posebnu graničnu kontrolu i sopstvenu valutu. Internet funkcioniše manje-više kao kod kuće, bezbednost je na visokom nivou, smeštaj je skup i skučen, a ono što deluje kao kratka šetnja na mapi se veoma lako pretvori u ozbiljno penjanje uzbrdo.
Za put u Hong Kong vam ne treba posebna priprema, ali nije loše znati par sitnica. U ovom tekstu ćemo pričati malo o tome zašto je Hong Kong takav kakav jeste, malo o tome kako se u njemu živi, a najviše o onome što vam kao turistima može pomoći da ga bolje razumete i što više uživate u njemu.
Hong Kong jeste Kina, ali nije isto što i putovanje u kontinentalnu Kinu
Da bismo razumeli zašto se Hong Kong toliko razlikuje od gradova u kontinentalnoj Kini (ovde pročitajte naše vodiče za Peking, Šangaj i Čongćing), moramo prvo malo da se vratimo u prošlost. Britanci su zauzeli ostrvo Hong Kong 1841. godine, tokom Prvog opijumskog rata, a ono im je zvanično ustupljeno 1842, po završetku rata.
Kasnije su britanskoj koloniji pridodati južni deo poluostrva Kowloon, a zatim i Nove teritorije, koje su 1898. uzete u zakup na 99 godina. Hong Kong je vraćen Kini 1. jula 1997. godine, nakon preko 150 godina britanske vladavine.
Danas je Hong Kong specijalni administrativni region Kine, koji funkcioniše po principu „jedna zemlja, dva sistema”. Šta to zapravo znači? Hong Kong jeste deo Kine, ali ima sopstvene zakone, regionalnu vlast, valutu i kontrolu ulaska, uz zadržavanje kapitalističkog sistema. Dakle, nije nezavisna država, iako vam zbog svih tih razlika tokom putovanja lako može tako delovati.
Međutim, to ne znači da Hong Kong o svemu odlučuje sam, niti da se od 1997. ništa nije promenilo. Peking je nadležan za odbranu i spoljne poslove, ali je vremenom ojačao svoj uticaj i na unutrašnju politiku Hong Konga. Prostor za političku opoziciju, proteste i javno kritikovanje vlasti znatno se suzio – drugim rečima, poseban sistem i dalje postoji, ali ne podrazumeva iste političke slobode kao ranije. Treba imati u vidu da ni posetioci nisu izuzeti od ovih pravila.
Grad kontrasta i život iza poznate panorame
Na mnogim mestima ćete pročitati da je Hong Kong grad neverovatnih kontrasta – jer zaista i jeste! Ogromni, blještavi neboderi su smešteni tik uz dotrajale solitere, pored kojih se nalaze preskupe prodavnice, a preko puta su pijace i minijaturne radnje u kojima je roba nagurana od poda do plafona. U jednom trenutku se na jedvite jade provlačiš kroz milion ljudi, a već u sledećem šetaš najmirnijim parkom na svetu. Ova raznolikost je nama bila jedna od najlepših stvari u vezi sa Hong Kongom – nikad ne znaš na šta ćeš naići iza sledećeg ćoška.
Nažalost, nisu svi ti kontrasti lepi. Hong Kong je dom nekih od najbogatijih ljudi na planeti – prema jednom izveštaju iz 2026, samo Njujork ima više milijardera. Međutim, dok jedni raspolažu bogatstvom koje je većini nas teško i da zamisli, mnogi drugi jedva krpe kraj sa krajem.
Jedan deo stanovnika Hong Konga živi u stanovima podeljenim na minijaturne jedinice, ponekad sa zajedničkim kupatilom i kuhinjom. Najekstremniji primer su takozvani coffin homes, odnosno „domovi-kovčezi” – ovo su prostorčići u kojima jedva ima mesta za krevet i nešto ličnih stvari i u kojima neretko ne može ni da se ustane. Zvuči neverovatno da tako nešto postoji u jednom od najvećih svetskih finansijskih centara, ali i to je Hong Kong.
Naravno, oronula fasada ne govori celu priču o tome kako neko živi, niti smo mi zavirivali ljudima u stanove. Ali mislimo da je važno pomenuti i ovu stranu grada, pogotovo zato što su te stare, gusto zbijene zgrade postale toliko popularne za fotografisanje. Nema šta, zanimljive su za fotkanje, pogotovo kad dolazite iz Evrope gde je gustina naseljenosti neuporedivo manja, ali treba imati u vidu da su baš te zgrade nekome dom i svakodnevica koja nema mnogo veze sa luksuzom po kome je Hong Kong poznat.
Dolazak u Hong Kong (i naše iskustvo preko Guangdžoua)
Prvo, za državljane Srbije nije potrebna viza za boravak do 14 dana u Hong Kongu. Ovo je važno razlikovati od kontinentalne Kine, gde bez vize možemo da ostanemo do 30 dana, i Makaa, gde je dozvoljen boravak do 90 dana u periodu od 180 dana. Ista država, ali različita pravila!
Mi smo leteli Air Serbiom iz Beograda za Guangdžou, a povratnu kartu platili oko 620 evra po osobi. Let je trajao oko 11 sati, nakon čega smo nastavili privatnim transferom do hotela u Hong Kongu. Transfer smo rezervisali preko GetYourGuide-a i platili 343 evra za nas dvoje, u jednom pravcu.
Vozač nas je sačekao na aerodromu i vozio oko dva sata do Šenžena, gde smo prešli u automobil sa hongkonškim tablicama. Nakon granice trebalo nam je još oko 45 minuta do hotela u Wan Chai-u.
Na kineskoj strani smo izašli iz kola zbog pasoške, dok smo na hongkonškoj ostali u vozilu. Sve je prošlo brzo i bezbolno – uprkos Golden Weeku! Privatan transfer nam je posle dugog leta baš prijao, ali nije jeftin, pa ako letite do Guangdžoua, u računicu obavezno ubacite i nastavak putovanja do Hong Konga.
Iz Guangdžoua možete i brzim vozom, što je znatno povoljnija opcija. Vozovi stižu na stanicu Hong Kong West Kowloon, a najbrži polasci sa stanice Guangzhou South putuju oko 50 minuta. Ipak, prvo treba stići od aerodroma do železničke stanice, a zatim od West Kowloona do smeštaja, tako da računajte da će transfer trajati sigurno preko 2 sata.
Pominje se i uvođenje direktne linije iz Beograda. Hong Kong Airlines dobio je odobrenje za ovu rutu, ali početak letova još nije potvrđen.
Ako u Hong Kong dolazite preko kontinentalne Kine ili iz njega planirate izlet u Kinu, potrebno je da popunite prijavu za ulazak. Najlakše je da to završite unapred, preko zvaničnog sajta, ali može i po dolasku. Za izlete u Kinu i Makao obavezno ponesite pasoš, jer prolazite graničnu kontrolu i pri odlasku i pri povratku.
Gde odsesti (i koliko su sobe stvarno male)
Pre nego što krenete da tražite smeštaj, bacite pogled na mapu – Hong Kong se prostire delom na kopnu, a delom na ostrvima. Central i Wan Chai nalaze se na ostrvu Hong Kong, dok je Kowloon preko puta, sa druge strane Victoria Harbora. Tu je i ostrvo Lantau, na koje ćete verovatno ići zbog velikog Bude i žičare Ngong Ping 360. Pošto ćete najverovatnije obilaziti nekoliko delova Hong Konga, najbitnije je da gledate vezu sa ostatkom grada – odnosno blizinu metroa.
Mi smo bili smešteni u Wan Chaiu i kraj nam se baš, baš dopao. Živahan, pun restorančića, prodavnica i svega što može da vam zatreba, a odlično povezan sa ostatkom grada. Metro nam je bio na dva-tri minuta peške od hotela, što nam je mnogo značilo i za obilazak i za povratak uveče, kad posle celog dana tabananja više nismo osećali noge.
Kao i u Singapuru, u Hong Kongu visoka cena smeštaja ne znači da ćete dobiti i mnogo prostora. Mi smo znali šta nas čeka i dobra lokacija nam je bila važnija od velike sobe, ali ako vam je prostor bitan, računajte da ćete morati pažljivije da birate – a verovatno i više da platite.
Prevoz funkcioniše odlično (uprkos gužvama)
Iako saobraćaj u Hong Kongu na prvi pogled deluje kao potpuni haos, prevoz zapravo funkcioniše odlično. Najviše smo koristili metro, odnosno MTR, koji je jednostavan za snalaženje, dobro obeležen i veoma efikasan, a vozovi idu dovoljno često da ni gužve nisu neki problem.
Međutim, bila bi šteta da se sve vreme vozite ispod zemlje. Hong Kong ima one fenomenalne autobuse i tramvaje na sprat, iz kojih usput možete da gledate šta se sve dešava po gradu. Mi smo se sa Victoria Peaka spustili autobusom broj 15 do Centrala, za nekih pola sata, a čuvenim ding dong tramvajem smo se nekoliko puta vraćali u hotel. Ding dong tramvaji voze samo na ostrvu Hong Kong.
Za prelazak između ostrva i Kowloona možete da koristite i trajekte – mi ovo nismo probali, ali smo sa jedne na drugu stranu prešli tokom krstarenja Aqua Lunom (ako vas ovo zanima, obavezno rezervišite karte unapred).
Za plaćanje prevoza uzmite Octopus karticu, koju dopunjujete željenim iznosom, a možete da je koristite i za kupovinu u brojnim radnjama. Nabavlja se na aerodromu u Hong Kongu, na pojedinim metro stanicama kao i u 7-Eleven i Circle K prodavnicama, a dostupna je i digitalna verzija za iOS. Dostupnost i način dopune možete pogledati na zvaničnom sajtu.
Prevoz možete plaćati i podržanim beskontaktnim bankovnim karticama – u metrou na posebno označenim kapijama, a ta opcija postoji i u autobusima i tramvajima. Međutim, nama je nekoliko puta plaćanje Visa karticama bilo odbijeno, pa se ne bismo oslanjali samo na njih.
Još jedna bitna stvar – u Hong Kongu se vozi levom stranom, ali se pešaci uglavnom drže desne. Isto važi i za pokretne stepenice, na kojima bi trebalo da stojite desno kako biste levu stranu ostavili slobodnom za one koji žure.
Internet radi kao kod kuće, a engleski olakšava snalaženje
Za razliku od kontinentalne Kine, u Hong Kongu možete normalno da koristite Google, WhatsApp, Instagram i druge uobičajene aplikacije – jedna ozbiljna komplikacija manje!
Za internet možete da koristite roaming paket svog operatera (MTS je radio bez problema), turističku SIM karticu ili eSIM, ako je vaš telefon podržava. Za lokalnu prepaid karticu potrebna je registracija uz identifikacioni dokument.
Wi-Fi postoji na dosta mesta, ali je mnogo praktičnije da imate svoj internet nego da tražite mrežu svaki put kada vam zatrebaju mapa, prevoz ili rezervacija.
Što se jezika tiče, kineski i engleski su službeni, dok se u svakodnevnom govoru najviše koristi kantonski. Oznake na engleskom dosta olakšavaju snalaženje, ali nemojte očekivati da ga baš svi govore.
Koliko je Hong Kong skup
Hong Kong je skup, nema šta, pogotovo u poređenju sa mnogim drugim azijskim destinacijama. Kao i u Singapuru, i ovde je maltene nemoguće naći dobar smeštaj na dobroj lokaciji za manje od 100 EUR dnevno – već smo rekli da smo hotel platili 914 EUR za šest noći, dakle 152 EUR po noći.
Plaćenih atrakcija nema mnogo, pa ulaznice nisu preveliki trošak. Itekako vredi obići Sky Terrace 428 na Peaku i voziti se Ngong Ping 360 žičarom, ali osim ove dve stvari, ostalo je ili besplatno ili se plaća nešto sitno.
Na kraju, što se tiče budžeta, ovo je subjektivno i zavisi od mnogo faktora, ali računajte oko 70-80 EUR po danu po osobi za ulaznice, prevoz, hranu i suvenire. Mi smo potrošli čitav budžet koji smo odvojili za Hong Kong (200 EUR dnevno, a i nešto preko) – iako uvek vratimo makar neke pare kući – a verujte nam da smo mogli lagano još da trošimo.
Valuta u Hong Kongu je hongkonški dolar (HKD). Kartice se koriste na dosta mesta, ali je veoma korisno imati keš, za male prodavničice i ulične prodavce.
Hrana zbog koje biste mogli da ostanete mesecima
Izbor hrane u Hong Kongu je neverovatan. Na svakom koraku nalaze se mali restorani, ulične tezge, pijace i lokali koji služe najrazličitija jela, od kojih za mnoga nismo ni znali šta su. To što nismo znali imena nas doduše nije sprečilo da probamo sve živo – ali nažalost bi nam trebali meseci da probamo samo deo svega onoga što ima da se jede u Hong Kongu!
Jeli smo na Graham Street Marketu, u lokalnim restoranima, na ulici, u 7-Elevenu – i svuda smo bili zadovoljni hranom.
Naravno, nije nam baš sve bilo podjednako sjajno. Vegetarijanski ručak u Po Lin manastiru bio nam je okej, ali je zato dezert bio odličan (ipak, preporučujemo da ovde ručate, jer se ne dešava baš svaki dan da imate priliku da klopate u budističkom manastiru!)
Sve u svemu – sve one silne kalorije koje izgubite pešačenjem ćete lako nadoknaditi hongkonškom hranom. Naš najbolji savet – probajte sve što vam deluje lepo na oko!
Bezbednost i nekoliko pravila koja je korisno znati ako ste pušač
U Hong Kongu smo se osećali izuzetno bezbedno, bez obzira na to da li smo šetali danju ili noću, kroz prometne delove grada ili manje ulice u kojima ranije nismo bili. Nigde nismo imali neprijatnih iskustava niti smo se u bilo kom trenutku osećali ni najmanje ugroženo. Nasilni kriminal je veoma redak, ali, kao i svuda, savetujemo da u velikim gužvama pripazite na svoje stvari.
Ako ste pušač, obratite posebnu pažnju na lokalne propise. U Hong Kong je zabranjeno unositi elektronske cigarete, a kada je reč o običnim cigaretama, putnici stariji od 18 godina mogu bez plaćanja carine da unesu svega 19 cigareta, odnosno manje od jedne paklice. Veće količine moraju da se prijave i podležu plaćanju dažbina.
Pušenje je zabranjeno i na mnogim javnim mestima, uključujući određene otvorene prostore i redove za javni prevoz. Iako pravila nisu toliko stroga kao u Hong Kongu, a pušenje je mnogo rasprostranjenije, ipak obratite pažnju na oznake i pušite tamo gde puše lokalci.
Još par sitnica za kraj
U Hong Kongu se koriste britanske utičnice, tako da će vam biti potreban adapter. Mi smo ga dobili na recepciji hotela, ali ako već imate svoj, savetujemo da ga ponesete kako ne biste morali da razmišljate o tome da li će ga smeštaj imati na raspolaganju.
Takođe, obavezno ponesite kišobran! Vreme u Hong Kongu ume da bude veoma promenljivo, a kiša je česta pojava. Nama je već prvog dana poremetila planove, mada nas nije sprečila da uživamo u obilasku grada. U svakom slučaju, bolje je biti pripremljen!
Kad smo već kod vremena, najbolje vreme za posetu Hong Kongu je od oktobra do decembra. Proleće – od marta do maja – takođe može da bude lepo za obilazak, mada tad postepeno rastu temperature i vlažnost vazduha. Izbegavajte da putujete od juna do septembra jer je tada jako kišovito. Zima, od januara do februara, uglavnom je blaga, ali su niže temperature. Mi smo bili u oktobru i vreme nas je uglavnom poslužilo, mada se temperature nisu spuštale ispod 25, čak ni noću!
Zanimljivosti o Hong Kongu – 10 stvari koje možda niste znali!
- Zastava priča o odnosu Hong Konga i Kine. Na crvenoj podlozi nalazi se beli cvet sa pet latica, a na svakoj po jedna crvena zvezdica. Cvet predstavlja Hong Kong, dok crvena podloga i zvezdice naglašavaju njegovu povezanost sa Kinom. Crvena i bela zajedno simbolizuju princip „jedna zemlja, dva sistema”.
- Hong Kong ima čak 263 ostrva. Kada pomislimo na Hong Kong, uglavnom zamislimo onu čuvenu panoramu nebodera, eventualno i velikog Budu na Lantauu. Međutim, teritoriji pripadaju stotine ostrva – toliko o tome da je Hong Kong „samo jedan grad”.
- U gradu ogromnog biznisa ozbiljno se računa i na feng šui. Tradicionalna verovanja imaju svoje mesto čak i pri projektovanju velikih poslovnih zgrada. A ako vidite zgradu sa ogromnim otvorom u sredini, možda ćete čuti objašnjenje da je to prolaz kojim zmaj sa planine stiže do mora.
- Kung fu je ovde mnogo više od onoga što gledamo na filmu. Hong Kong ima živu tradiciju škola borilačkih veština, a posebno je poznat wing chun. Njega je podučavao čuveni Ip Man, kod koga je trenirao i Brus Li. Postoje škole povezane sa njegovim učenicima u kojima i posetioci mogu da probaju osnovne tehnike. Dakle, ako vam tabananje po uzbrdicama nije dovoljno fizičke aktivnosti, ima i toga.
- Čuvene pokretne stepenice menjaju smer tokom dana. Central–Mid-Levels je oko 800 metara dug sistem pokretnih stepenica i staza. Ujutru, od šest do deset, ide nizbrdo, a zatim do ponoći uzbrdo. Veoma praktično za ljude koji idu na posao, nešto manje ako ste turista koji je baš tada zamislio da ide u suprotnom smeru.
Central–Mid-Levels, slikano sa pijace. - Za ispiranje WC-a koristi se i morska voda. Ovo nam je jedna od zanimljivijih stvari, jer ti verovatno nikad ne bi palo na pamet da se pitaš odakle dolazi voda u vodokotliću. Hong Kong već decenijama ima poseban sistem snabdevanja morskom vodom za ovu namenu, čija mreža pokriva oko 85% stanovništva. Tako se štedi dragocena slatka voda – prilično logično rešenje kada ste okruženi morem.
- Hong Kong ima najviše nebodera na svetu. Ako računamo zgrade visoke najmanje 150 metara, Hong Kong je ispred svih drugih gradova, uključujući Njujork i Dubai. Posle pogleda sa Peak-a ovo nas stvarno ne čudi. Zgrada do zgrade, pa iza njih još zgrada, a između svega toga se nekako odvija život miliona ljudi.
- Oko 40% kopnene teritorije čine zaštićeni prirodni predeli. Da, u ovoj betonskoj megadžungli. Veliki deo Hong Konga zaštićen je kroz mrežu prirodnih parkova i posebnih područja, sa brdima, šumama, obalom i stazama za pešačenje. Mi smo već tokom vožnje žičarom na Lantauu videli koliko se slika grada promeni čim se malo udaljite od nebodera.
- Hong Kong u prevodu znači „mirisna luka”. Prema najpoznatijem objašnjenju, ime je povezano sa trgovinom mirisnim drvetom od kog se pravio tamjan. Ono se nekada izvozilo iz luke u današnjem Aberdinu, na jugu Hong Konga, a naziv se vremenom proširio na celo ostrvo.
- Postoji urbana legenda da milijarder može da otera tajfun. Prema lokalnoj šali, tajkun Li Ka Šing ima nevidljivo zaštitno polje koje skreće tajfune kako se ne bi prekidali posao i zarađivanje para. Priča je otišla toliko daleko da se oglasila i hongkonška observatorija, čiji je tadašnji direktor poručio da pri izdavanju upozorenja gledaju bezbednost ljudi, a ne poslovne interese.
To bi bilo to o Hong Kongu! Ako imate pitanja, utiske ili preporuke, pišite nam u komentarima – uvek nam je drago da vas čujemo.
Ako vam je ovaj vodič pomogao da isplanirate putovanje, možete da nas častite kafom i tako podržite Zajedno oko sveta. Sve vodiče pišemo sami, na osnovu naših putovanja, a vaša podrška nam pomaže da nastavimo da ih pravimo. Možete nas podržati i tako što ćete nas zapratiti na Instagramu.
Častite nas kafom ovde | Pratite nas na Instagramu
Hvala na čitanju – do sledećeg putopisa!
