Tunis na malom prostoru nudi mnogo, od mediteranske obale i rimskih ruševina, preko uskih uličica drevnih medina, do beskrajne Sahare na jugu. Ovo je mesto gde se Mediteran, Afrika i arapski svet prepliću na svakom koraku – i ako ne očekujete luksuz i pristupite putovanju realno, svesni da idete u zemlju u Africi, sa drugačijom kulturom i standardom, Tunis može da bude i te kako prijatno iznenađenje.
Za relativno malo novca možete videti i more i pustinju, šetati ulicama antičke Kartagine i videti treći najveći rimski amfiteatar na svetu, uživati u neograničenoj hrani i piću u hotelu gde će se osoblje polomiti oko vas (za bakšiš), izgubiti se u haosu medina i cenjkati sa napornim prodavcima, kupiti toliko suvenira da vam treba novi kofer – i sve to dok se povremeno zgražavate nad prljavštinom. Nije savršeno, ali je itekako zanimljivo!
Evo šta sve treba znati pre putovanja u Tunis!
Tabela sadržaja
Putovanje preko agencije
U Tunis se iz Srbije trenutno može stići samo direktnim čarter letom preko agencije – nema redovnih linija, pa ako planirate put tamo, aranžman je najlaška i često najjeftinija opcija.
Mi inače nismo ljubitelji putovanja s agencijama; ovo nam je tek drugi zajednički put preko agencije otkako putujemo, i da budemo iskreni, jedini razlog što smo se odlučili na to jeste što je stvarno bilo najjednostavnije. Bilo bi lepše da ima redovna linija iz Beograda, ali realno, ni ovo preko agencije nije bilo loše jer se agencijski deo svodi na aerodrom, transfer i eventualni sastanak oko izleta, ako ih planirate.
Što se same agencije tiče, nećemo otkrivati kojom smo putovali, ali iskreno, sve nude vrlo slične aranžmane – samo je pitanje koji vam se hotel dopadne i koliko ste spremni da platite. Mi smo putovanje bukirali nekih deset dana pred polazak, a aranžman za 2 osobe platili 1,416 EUR. U cenu su bile uključene avio karte, 6 noćenja u hotelu na bazi All Inclusive, transfer od i do aerodroma, i vize.
Putovali smo noćnim letom, tuniskom kompanijom Nouvelair, a u hotel smo stigli oko 6 ujutru. Na aerodromu Monastir u Tunisu su nas čekali vodiči koji su nam dali vize (vize se lepe u pasoš kao poštanske markice) i kasnije uputili ka autobusima za transfer. Do hotela nam je trebalo nekih sat vremena. Sve ovo je prošlo bez ikakvih problema. Transfer od hotela do aerodroma je takođe prošao glatko.
Ono što nam se nije dopalo je netransparentnost oko vremena polazaka. Naime, vreme leta za Tunis saznali smo tek 2 dana pre puta, a tačan termin povratka i vreme polaska na aerodrom – dan ranije. Raspored letenja svakako mora da postoji, pa nema smisla da se putnici o svemu obaveštavaju u poslednjem trenutku. Imali smo problem i oko jednog izleta, ali to nije (samo) krivica naše agencije – više o ovome ispod.
Hoteli nisu kao na slikama
Ako birate smeštaj u Tunisu samo na osnovu fotografija i opisa sa sajtova agencija lii hotela, velika je verovatnoća da ćete se razočarati. Na slikama je sve savršeno, ali realnost je, nažalost, drugačija.
Zvezdice takođe ne znače mnogo, ili makar ne znače isto kao u Evropi i drugim razvijenim zemljama sveta. Hotel u kome smo mi bili ima 4 zvezdice, ali je pre u rangu hotela sa 3. Neki hoteli sa 4 zvezdice koji su nam bili u razmatranju su, na osnovu recenzija, bliži onima sa 2 zvezdice.
Pošto ni slike, ni opisi, ni zvezdice nisu merodavni, verovatno se pitate kako onda da izaberete nešto što valja. Naš savet je da iščitate što više recenzija sa drugih sajtova. Mi smo koristili Google reviews, Booking.com i TripAdvisor. Na Google reviews i TripAdvisoru gosti često kače i realne fotografije hotela.
Treba imati u vidu da ni sve ove recenzije ne moraju biti sasvim istinite. Osim plaćenih recenzija i botova, kojih će uvek biti bez obzira na moderaciju, treba imati u vidu da nekada i animatori u hotelima utiču na recenzije. Naime, nije neuobičajeno da animator napiše recenziju umesto gosta (da gost ne bi „zaboravio”) ili makar nadgleda gosta dok ostavlja recenziju.
Ipak, uprkos snalažljivosti tuniskih ugostiteljskih radnika, recenzije drugih putnika će vam dati makar okvirnu predstavu o hotelu koji vas zanima.
Ukratko – u Tunisu hoteli retko izgledaju kao na slikama, ali ako pametno odaberete i spustite očekivanja u skladu sa time gde idete, bićete zadovoljni.
Naša iskustva iz hotela Marhaba Salem u Susu možete da pročitate u ovom vodiču.
Sve je jeftino, ali svi očekuju napojnice
Za evropske standarde, Tunis je veoma jeftina zemlja. Cene hrane, pića i suvenira su nekoliko puta niže nego kod nas, pa ako ste izabrali All Inclusive uslugu – koju većina aranžmana obuhvata – za trošak vam nije potrebno puno novca.
Ako idete na izlete, očekujte da ćete platiti između 50 i 70 EUR za obilazak Tunisa, Kartagine i Sidi Bou Saida i između 130 i 150 EUR za dvodnevni izlet u Saharu. Cene izleta preko naših agencija su slične kao cene izleta u hotelima ili preko neta, ali ipak savetujemo da pogledate šta ko nudi pre nego što donesete odluku. Više o izletima ćemo pisati u narednoj sekciji.
Ako planirate da obiđete mesto u kojem ste odseli, najverovatnije ćete morati da uzmete taksi. Taksi nije skup, ali morate unapred da se dogovorite za cenu. Na primer, nama su od hotela do medine (i posle nazad) tražili 20 tuniskih dinara. Pošto smo znali da je realna cena 10, cenjkali smo se sve dok nismo spustili na 15. Taksisti čekaju ispred svakog hotela, makar u Susu, a ukoliko ih nema, najbolje je da pitate recepcionara da vam pozove vozilo.
Suveniri su baš jeftini, pogotovo ako umete da se cenjakte. Cenjkanje nije uvreda, već deo kulture – to je prosto normalan deo kupovine. Prodavci uglavnom traže duplo više nego što očekuju da će dobiti, pa računajte da se negde nađete na sredini. Pošto je cenjaknje opšteprihvaćeno, cene su retko gde izložene; mi smo u medini u Susu naišli na svega par prodavnica u kojima su pisale cene na većini predmeta, i tu smo zapravo i kupili dobar deo suvenira (cene su bile niže nego što su nam rekli na drugim mestima, plus smo mogli na miru da razgledamo).
Koliko para vam treba za suvenire isključivo zavisi od toga koliko toga planirate da kupujete, ali za nekih 100 evra možete da kupite baš dosta toga. Mi smo na primer platili veliki set posuda oko 10 EUR, drveno ogledalo sa vratima 15 EUR, a ostale suvenire (magneti, bočice sa peskom, začine, datulje…) uglavnom oko ili ispod 5 EUR.
Još jedna stavka koju treba imati u vidu su – napojnice. Očekuju ih gotovo svuda, pa je dobro uvek imati sitan novac pri ruci. Nisu velike, ali znače mnogo i često utiču na to koliko će neko biti ljubazan i uslužan. Mi smo recepcionaru dali 15 EUR za bolju sobu (i moguće da smo zbog toga mogli da uđemo u smeštaj u 9 ujutru umesto u 2 popodne, kada se zvanično ulazi u sobe), čistačicama smo ostavljali po 1-2 EUR skoro svaki dan (ako im ostavite bašiš, lepo će vam srediti sobu i napraviti dekoraciju od peškira; bez bakšiša ne očekujte da će se mnogo potruditi), a ponekad smo i kelneru koji nam je donosio pića davali po koji evro (jer je bio brz i ljubazan, ne jer smo osećali kao da moramo).
Nismo davali bakšiš radnicima kod bazena ili plaže pošto su nas ignorisali. Možda nas ne bi ignorisali da smo im prišli i dali bakšiš, ali smo mi računali da je normalno da osoblje priđe gostima, ne obrnuto. U svakom slučaju, nismo imali problem da nađemo ležaljke, ali smo ih sami tražili, pomerali i nameštali, a uglavnom smo sami i donosili piće iz bara. Ako ovo ne želite da radite sami, onda je najbolje da što pre podmitite hotelske radnike. Ako idete u Tunis u jeku sezone, onda ćete možda i morati da ih mitite da biste uspeli da dođete do mesta pored bazena ili na plaži.
Još nešto – u većini hotela, većim restoranima i turističkim objektima kartice prihvataju bez problema, ali keš je često jedina opcija za sve ostalo.
Izleti stvarno vrede svakog dinara (ali su naporni)
Ako planirate da osim hotela i plaže vidite i nešto više od Tunisa (što veoma toplo savetujemo), izleti su najbolji način za to. Gotovo svaka agencija nudi iste ture – jednodnevni izlet u Tunis, Kartaginu i Sidi Bou Said, i dvodnevni izlet u Saharu. Prvi je kombinacija istorije i razgledanja, a drugi avantura kroz pustinju i mesta koja izgledaju kao iz filmova (neka i jesu).
Ture su dobro osmišljene, ali treba imati u vidu da su veoma naporne. Polasci su često u cik zore, pauze kratke, a raspored prilično zgusnut. Ima puno vožnje, a vreme za razgledanje je uglavnom veoma ograničeno. Mi smo, recimo, imali svega 20 minuta kod Antoninovih termi u Kartagini i pola sata u El Džemu, nedovoljno za razgledanje ovako velelepnih i bitnih istorijskih lokaliteta.
S druge strane, sve ono što stignete da vidite stvarno vredi. Tunis, Kartagina i Sidi Bou Said su ono najbolje od severnog Tunisa, dok Sahara deluje kao da ste sleteli na drugu planetu. Na toj turi se pređe pola zemlje, i iako se većina vremena provede u autobusu, ono što usput vidite i radite je fenomenalno, od obilaska trogloditske kuće i vožnje kvadovima po Sahari do izlaska sunca na isušenom jezeru i posete setu iz Ratova zvezda.
Iako su nam se izleti veoma dopali, moramo da spomenemo i to da smo na izletu u Saharu imali jedno prilično bezvezno iskustvo – vozač nas je jednostavno zaboravio u hotelu i otišao bez nas. Navodno je stao ispred pogrešnog hotela (u istom kompleksu!) i jednostavno produžio dalje. Srećom, naš vodič u Susu je brzo reagovao i organizovao nam prevoz kolima, pa smo grupu stigli već na prvoj stanici. Sada je ovo samo još jedna priča za prepričavanje, ali nam tada nije bilo nimalo smešno.
U svakom slučaju, izleti su zaista odličan način da upoznate Tunis izvan hotelskog kompleksa i rizorta. Mi smo išli na oba i detaljno ih opisali, sa svim cenama, lokacijama i savetima, u ovom vodiču.
Trgovci umeju da budu napadni (ali nije strašno)
Ako se zaputite u medinu ili na neki od lokalnih bazara, spremite se na to da će vam se svaki drugi prodavac obratiti. Trgovci u Tunisu su izuzetno uporni – mahaće vam, dozivaće vas na srpskom, engleskom, francuskom, nemačkom, i neće odustati dok ne pokušaju bar jednom da vas ubede da uđete u njihovu radnju.
Ako nikada niste bili u arapskom svetu, ovo vam verovatno neće biti prijatno. U početku može delovati veoma napadno, ali nije zlonamerno, to je jednostavno njihov način komunikacije sa potencijalnim mušterijama.
Imajte u vidu i da je Tunis siromašna zemlja i da ovi ljudi žive od turizma – i bore se za svaku prodaju. Zato je logično da će biti još uporniji kada prepoznaju turiste iz rizortova (a prepoznaće vas po narukvicama iz hotela).
Najbolje što možete da uradite jeste da se ne upuštate u razgovor – ako krenete da pričate sa njima, velika je verovatnoća da vas neće pustiti dok ne pogledate bar pola radnje. Ljubazno ali odlučno „la, šukran“ (što znači „ne, hvala“) obično je dovoljno da vas puste na miru.
Možda vam prvo neće delovati tako, ali što više dodira imate sa lokanim prodavcima, to ćete manje obraćati pažnju na njihovo dozivanje, a možda će vam u nekom momentu čak biti i zabavno koliko su kreativni u pokušajima da vas nagovore da uđete u njihovu radnju.
Turistička mesta su bezbedna, ali pazite na prevare (i džeparoše)
Tunis je u prošlosti prošao kroz nekoliko teških perioda, od Tuniske revolucije 2011. godine do terorističkih napada u Port El Kantaouiu u Susu i muzeju Bardo u gradu Tunisu 2015. godine, koji su ozbiljno pogodili turistički sektor.
Od tada je zemlja uvela stroge bezbednosne mere, i danas se smatra bezbednim mestom za turiste, posebno u letovalištima i turističkim mestima (savetuje se da izbegavate udaljene oblasti, posebno u blizini granica). Ipak, kao i svugde, i ovde ima nekih stvari na koje treba obratiti posebnu pažnju. Prevarani su jedna od njih.
Najčešća prevara u turističkim mestima je ona sa „zaposlenim iz vašeg hotela“ – priđe vam ljubazan muškarac, kaže da radi kao kuvar ili animator u hotelu i da vas je „video juče na bazenu“. Nakon kratkog razgovora ponudi da vam pokaže neku „radnju prijatelja“ gde su bolji suveniri i niže cene.
Naravno, ovaj čovek ne radi u vašem hotelu i samo pokušava da vas odvede do prodavnice gde će, ako nešto kupite, uzeti proviziju. Nije opasno, ali je i dalje vid prevare. Najbolje je samo ljubazno zahvaliti i nastaviti dalje – ako krenete u priču, teško ćete ga se rešiti.
Slična priča važi i za svakog ko tvrdi da zna „najbolje cene u gradu“ ili „posebnu radnju koju ne zna nijedan turista“. Opet, Tunis je siromašna zemlja i ljudi se dovijaju da dođu do novca, pa treba biti oprezan – lokalci su retko kad ljubazni bez razloga, uglavnom nešto hoće od vas (pare).
Što se džeparoša tiče, najčešće ih ima po medinama i pijacama, gde je lako da vas neko omete razgovorom ili pozivom da nešto pogledate, dok vam u tom trenutku drugi izvadi novčanik ili telefon. Ne treba biti paranoičan, ali budite oprezni – torbu držite ispred sebe, a vredne stvari je najbolje da ostavite u sefu u hotelu.
Kad smo već kod sefova i hotela, načuli smo da je nekome iz naše grupe (ne iz istog hotela) nestalo nešto sitno para. Da li je sobarica uzela ili jednostavno pomislila da je u pitanju bakšiš, ne znamo – ali činjenica je da su ljudi ostali bez novca. Zato preporučujemo da sve što vam je vredno svakako držite u sefu kad god niste u sobi.
Oblačenje i ponašanje – pristojno, ali opušteno
Tunis je muslimanska zemlja, ali prilično liberalna i naviknuta na turiste. U letovalištima možete da nosite šta god želite – šorts, haljinu, top, kupaći – nikome neće biti čudno. Međutim, čim izađete iz rizorta, pravila se malo menjaju.
Ako idete u medinu ili na izlete u unutrašnjost zemlje, bolje je da se obučete svedenije – ramena i kolena pokrivena, bez providne garderobe. Ne zato što će vam neko nešto reći, već zato što ćete se osećati prijatnije i biti manje upadljivi (a svakako ste već upadljivi kao turista sa drečavom narukvicom iz hotela).
Samo muslimani mogu da uđu u džamije, ali u dvorišta uglavnom mogu da uđu svi. Žene na ulazu mogu da pozajme abaju i maramu.
Što se ponašanja tiče, poljupci i zagrljaji u javnosti nisu uobičajeni, pa ih je bolje izbegavati van hotela ili plaže. Fotografisanje lokalaca bez pitanja se ne smatra pristojnim, naročito žena.
Alkohola ima, ali ne svuda. U većini rizortova ga naravno ima bez problema – vino, pivo i osnovni kokteli su deo All Inclusive ponude. Van hotela je već druga priča: u mnogim prodavnicama i restoranima ga uopšte nema, jer mnogi vlasnici ne žele (ili ne smeju) da ga prodaju iz verskih razloga.
Ako pijete u hotelu, važi isto pravilo kao i svuda – veseli turisti su okej, ali pijani i bučni i ne baš.
U suštini – oblačite se kako god želite, ali malo svedenije izvan turističkih mesta, i ponašajte se normalno, i sve će biti u redu.
Smeća ima svugde (ali svugde!)
Smeće je, nažalost, ogroman problem u Tunisu. Ima ga bukvalno svugde – duž puteva, po parkovima, plažama, medinama. Često ćete videti kese koje vetar raznosi, prazne boce i plastične čaše bačene pored kontejnera, gomilu đubreta oko važnih istorijskih lokaliteta, pa čak i gume i šporete po pustinji.
Ovo baš kvari utisak o celoj zemlji. Da se razumemo, ni Srbija nije najčistija zemlja na svetu i nismo od onih koji se zgražavaju na svaku bačenu kesu, ali u Tunisu je problem sa smećem zaista ozbiljan – vidi se da niko sistematski ne vodi računa o čistoći i da je zapuštenost normalna stvar.
Hoteli se trude da održe svoje plaže i dvorišta čistim i urednim, to nije sporno, ali čim kročite izvan hotelske kapije, pripremite se na potpuno drugačiju sliku. Što dalje idete od popularnih letovališta, to je situacija tragičnija, na momente čak podseća na prizore iz Indije.
Lutalica takođe ima svugde
U Tunisu ima jako mnogo lutalica, i to je, bez preterivanja, jedna od najtužnijih stvari koje ćete tamo videti. Uglavnom su to mačke – ima ih bukvalno svuda: po ulicama, plažama, restoranima, unutar hotelskih kompleksa. Ponegde ćete naići i na ponekog psa, ali mnogo ređe.
Mačke su, nažalost, uglavnom prepuštene same sebi. Neke izgledaju zdravo i navikle su na ljude, ali mnoge su u lošem stanju – mršave, povređene ili bolesne. Briga o njima svodi se na dobru volju pojedinaca – neko im baci ostatke hrane, neko ostavi činiju s vodom, i to je uglavnom to.
U našem hotelu su svuda bili zalepljeni posteri koji upozoravaju goste da ne maze mačke. I dalje nismo sigurni zašto, ali znamo da besnilo u Tunisu nije iskorenjeno. Šanse da se zarazite nisu velike, ali rizik ipak postoji.
Ako i uspete da odolite da ih ne mazite, svakako možete da im pomognete makar malo tako što ćete im ostaviti nešto hrane.
Još par praktičnih saveta
- Saobraćaj je dosta haotičan. Pešaci moraju da budu posebno pažljivi, pogotovo tokom prelaska ulice.
- Službeni jezik je arapski, ali francuski svi razumeju, a engleski dovoljno da se snađete u turističkim mestima.
- Voda sa česme nije dobra za piće, ali možete da je koristite za pranje zuba. Izbegavajte salate i led, posebno ako imate osetljiv stomak.
- Hrana je uglavnom začinjena, ali u hotelima na bazi All Inclusive ima raznih internacionalnih opcija.
- Meduze se u Tunisu najčešće primećuju tokom letnjih meseci, posebno u julu i avgustu, kada se more najviše zagreje. Međutim, prema rečima stručnjaka, one su prisutne u manjem ili većem broju tokom cele godine.
- U mnogim javnim toaletima nema toalet papira i sapuna. Ponesite maramice i sredstvo za dezinfekciju ruku.
- Ako ne želite da nosite svoje peškire za plažu, možete da ih iznajmite u hotelu. Obično se izdaju uz depozit (oko 10–20 dinara) koji se vraća pri odlasku.
- Ako želite mirniju sobu, tražite onu koja ne gleda na bazen – animacija i muzika znaju da traju do kasno (ne pitajte kako znamo).
- U medinama je veoma lako zalutati, a ni Google Maps nije pouzdan – ako ne znate gde se nalazite ili gde treba da idete, pitajte lokalce ili prodavce za pomoć.
To bi bilo to! Ako ste već bili u Tunisu, voleli bismo da čujemo vaše utiske u komentarima. Ako vam se sviđa naš blog, zapratite nas na Instagramu i tako pružite podršku ovome što radimo. Hvala na čitanju – do sledećeg putopisa!
