Kulturni šok – prvi put u Indiji

U Delhi smo sleteli u 4 ujutru, nakon 12 sati u avionima i po aerodromima. Iscrpljeni, prošli smo pasošku kontrolu i pokupili prtljag. Pokoji beskućnik je spavao oko aerodromskog parkinga. Ništa strašno, pomislili smo, ovoga ima svugde po svetu.

Ubrzo smo shvatili da Indija nije ni nalik mestima u kojima smo bili. Tokom puta do hotela smo non stop bili opkoljeni okićenim kamionima, jezivim gromadama koje izgledaju kao iz neke bizarne parodije na Mad Max-a i koje ne prestaju da trube.

Nekako smo preživeli ovu sumanutu borbu za prevlast na delhijskim putevima i stigli do hotela. A tamo smeće svugde, ljudi koji spavaju na ulici, sablasne, nedovršene figure Hindu božanstava.

Pročitajte još: Kako preživeti Indiju ili šta bih volela da sam znala pre odlaska u Zlatni Trougao

Ujutru je naravno bilo još gore – ulice preplavljene hiljadama i hiljadama ljudi, smeće na svim stranama, krave na sred puta, manijakalni vozači, mirisi u vazduhu, nepodnošljiva toplota. Jednom rečju – potpuni haos.

Pošto smo proveli dugo vremena čitajući o Indiji i gledajući video klipove, naivno smo mislili da smo skroz spremni za ovu avanturu. Mi nećemo doživeti kulturni šok. Znamo šta nas čeka.

I znali smo – u teoriji. U realnosti, nismo imali pojma.

Evo šta nećete pročitati u vodičima o Indiji, naći na fotkama i u video klipovima na Instagramu ili pročitati u ponudama turističkih agencija.

Napomena: Mi smo bili u Delhiju, Agri i Džajpuru, tako da se sve u tekstu odnosi na Zlatni Trougao. Ukoliko želite da saznate više o ova tri grada, kliknite na linkove iznad.

Smeće, smeće svugde

Indija je prljava zemlja. Jako, jako prljava. Đubre je razbacano svugde, u svim ulicama, ne samo po pojedinim delovima gradova.

U nekim mestima ćete videti prave male deponije jako blizu nekog prelepog istorijskog lokaliteta. Djubreta ima gde god da se okrenete, po trotoarima, na ulici, ispred prodavnica, bukvalno svuda.

Lokalce nije briga za smeće pored kog prolaze svakog dana. Verovatno su navikli – ili misle da ne može drugačije.

Ne znam da li smo za vreme putovanja po Indiji jednom videli kontejnere – možete povremeno da vidite kante za đubre, ali očigledno nedovoljno ni za početak borbe protiv ovog (ogromnog) problema.

Siromaštvo

Svi znaju da u Indiji ima puno siromaštva, ali ta beda ne može da se zamisli dok se ne vidi.

Beskućnici su normalna pojava u zemlji – a što je najtužnije, ima na hiljade i hiljade dece koja žive na ulicama. Neka od njih su oteta, neka namerno obogaljena da bi se ljudi smilovali na njih i dali im novac.

Oni koji nemaju domove prave sklepane ‘kuće’ gde stignu, na trotoaru, pored modernih hotela, ispod nadvožnjaka. Suše veš na ogradama koje razdvajaju puteve, polivaju se kofama na sred ulice i pokušavaju da zarade koji rupi prošenjem na raskrsnicama.

I ništa nije neuobičajno da vidite ovakve prizore odmah pored velelepnih kuća ili istorijskih građevina.

Okrutnost života

Iako danas više nego ikad ima obrazovanih i bogatih ljudi u Indiji (sve više njih i pripada srednjem sloju, pa mogu da si priušte i više nego pristojan život), utisak koji nam je preovladao o Indiji jeste da je jako surova zemlja.

Ljudi su bezobzirni jedni prema drugima. Prolaze pored beskućnika, bogalja i prosjaka kao da ne postoje. Ne pogledaju žene koje prodaju tričarije na pedeset stepeni dok u rukama drže novorođenče. Navikli su na sve ovo.

Nećemo ni da spominjemo da u Indiji još uvek postoji kastni sistem – mada na osnovu onoga što smo čuli i pročitali, stvari su se dosta promenile na bolje.

Ljudi su jako okrutni i prema životinjama. Ima nebrojeno puno jadnih, izgladnelih pasa lutalica kojima se rebra naziru. Magarci i konji vuku nezamislive terete. Životinje poput kamila i slonova se koriste za zabavu ljudi – uglavnom stranaca. Sve u svemu, pretužno.

Saobraćaj

U Indiji ima jako puno saobraćajnih nesreća – i dnevno mnogo ljudi gine u saobraćaju. Kada vidite kako voze, pitate se kako je neko uopšte u toj zemlji živ.

Na putevima se u svakom trenutku nalazi pregršt raznih tipova vozila, od kola i kamioneta do rikši, motora i bicikala (neretko vozila prelaze u suprotne trake, u kojima ostaju sve dok ne pomislite da je katastrofa neminovna). Naravno, tu su i krave, koje neretko odluče da dremnu na sred puta.

Bilo kakva pravila u saobraćaju kao da ne postoje – osim jednog: nalegni na trubu i trubi od momenta dok uđeš u vozilo dok ne stigneš gde si krenuo.

Pešaci prelaze ulicu gde god stignu (bukvalno) i uopšte ih ne dotiče sav taj haos oko njih. S druge strane, mi smo mislili da ćemo poginutu ili makar završiti u hitnoj svaki put kad smo morali da pređemo ulicu.

Odnos prema strancima

Mnogi Indijci posmatraju strane turiste (zapadnjake pogotovo) kao bankomate. Neretko smo se baš loše osećali zbog njihovog odnosa prema nama.

Imali smo osećaj kao da svi hoće da nas prevare i iskamče više para od nas. Ljudi koji imaju kontakt sa turistima (prodavci, vodiči, vozači…) su neumoljivi. Ako ih slučajno pogledate – dovoljno je da samo okrenete glavu u njihovom pravcu, nekad čak ni to – učiniće sve da im date pare. Pratiće vas, vikaće za vama, vući će vas za rukav. Ovo kao da nikad ne prestaje, gde god da odete.

Oni koji ne žele da vam uvale nešto ili da vas prevare će buljiti u vas jer ste im čudni ili tražiti da se slikaju sa vama jer ste im čudni. Ako se slikate sa jednim, doći će njih još 10. Ako jednom pristanete, nema kraja selfiranju.

Ovo je postao toliki problem da je ministar turizma apelovao na lokalce da ostave strance na miru – nakon što su neki Indijci napali i kamenovali momka i devojku jer su odbili da se fotkaju sa njima.

Prevare/nepoštovanje

Neki lokalci će samo biti dosadni u pokušaju da vam prodaju svoje proizvode ili usluge. Drugi će pokušati da vas prevare na svaki mogući način, čak iako im jasno date do znanja da znate šta pokušavaju.

Prevaranti će neretko da vam kažu da je neka atrakcija zatvorena baš tad kad vi hoćete da je obiđete, da vam je hotel baš juče izgoreo i da oni znaju bolji, da vam je voz otkazan, ali da eto baš oni mogu da vam pomognu.

Vozač rikše će da vas odvede do turističkog biroa gde će pokušati da vam uvale i postojeće i nepostojeće ture – iako ste mu vi rekli da vas vozi negde drugde i da vam ne trebaju usluge turističkog biroa.

Policija će pokušati da vas prevari – reći će da morate da platite neku vrstu putarine koja ne postoji. Ako ne sačuvate račun iz hotela, može da vam se desi da hotelski radnici pokušaju da vam naplate boravak dva puta.

Ako vam bilo ko priđe i hoće da vam pomogne oko nečega ili pokaže kuda da idete (čak iako vam pomoć ne treba i znate gde idete), očekivaće da mu date pare. Ako kažete da vam ne treba pomoć ili informacije, slagaće vas da su samo hteli da pomognu. Nisu. Samo hoće pare od vas.

Gužve

Ok, suludo je ići u zemlju sa milijardu i dvesta miliona stanovnika i očekivati da nema gužvi ALI gužve u Indiji su potpuno drugačije od gužvi kod kuće.

Gde god da krenete, očekujte da će biti gužva. Da će horda ljudi ići ispred, iza i pored vas. Da će na svim turističkim lokacijama biti toliko ljudi da neretko nećete moći da se okrenete.

Ovo naravno kvari doživljaj na nekim od najlepših mesta u zemlji. Kada je oko vas toliko ljudi – i svi se guraju – zaista je teško, ako ne i nemoguće, uživati u nečemu.

Ne moram ni da kažem da u Indiji ne postoji lični prostor. Nema se mesta za takav luksuz, tako da očekujte da će non-stop neko da bude nepristojno blizu vas, pogotovo ako stojite u pokušaju reda.

Mirisi i zvuci

Kako se nađete u Indiji, vaša čula će biti pod konstantnim napadom. Zbog velike količine đubreta po ulicama i životinja koje se slobodno kreću gradovima, non-stop ćete osećati razne neprijatne miomirise.

S druge strane, često ćete osetiti i prelepe mirise po kojima je Indija nadaleko poznata – mirise začina, parfema i mirišljavih štapića.

Što se tiče zvukova, Indija je zemlja koja stvarno nikad ne spava. Učesnici u saobraćaju trube bez prestanka – ali zaista bez prestanka. Pročitali smo da su vlasti u Mumbaju pokušale da uvedu jedan dan nedeljno bez truba – na horor i sveopšte negodovanje vozača.

A i da nema truba, Indija bi i dalje bila jako bučna zemlja. Ljudi su glasni, svako malo se čuju pozivi na molitvu iz džamija, muzika trešti iz zvučnika i na svakom ćošku se nešto gradi.

Krave

Pre nego što smo otputovali u Indiju, pitali smo se da li zaista na ulicama ima krava – ili se samo povremeno desi da pokoja zaluta, na opšte oduševljenje turista.

Odgovor je – da, zaista ima puno krava svugde. Gde god da pođete, videćete krave. Same krave, mnogo krava, krave sa telićima, bikove, krave kako spavaju, krave kako jedu – ukratko, videćete krave kako žive svoje živote na ulicama Delhija, Agre ili Džajpura ne obazirući se na svo ludilo oko sebe.

Fascinantno je da vozači neće ni usporiti ni trepnuti kada vide pešaka – ali ako je krava odlučila da se odmori na sred puta u Delhiju, nema šanse da će iko dozvoliti da joj fali dlaka s glave.

Ipak, vredi otići

Mnogo toga što smo mislili da znamo o Indiji se ispostavilo kao pogrešno. Indija jeste bučna, prljava, prenaseljena i surova zemlja.

Ali ima i toliko toga lepog da ponudi – ima ono nešto što rečima ne može da se opiše i što ne može da se razume dok se ne ode tamo.

Kada odete prvi put u Indiju, ovo ćete videti tamo. I verovatno ćete i vi biti šokirani. Možda užasnuti. Mi jesmo bili. Pitali smo se šta nam je ovo trebalo u životu i zašto nismo kao sav normalan svet otišli na more u Grčku.

Međutim, čovek se brzo navikne na sve. Kako budete upoznavali zemlju, sve više i više će vam se dopadati. Možda i uvući pod kožu. Nama jeste.

***

Ukoliko imate neka pitanja u vezi sa putovanjem u Indiju, slobodno nam ostavite komentar ispod članka. Ako vam se dopada naš sajt, možete nas zapratiti i na Fejsbuk stranici i Instragram profilu. Hvala na čitanju – do sledećeg teksta! 😊