- Viza? Nije potrebna viza za boravak do 30 dana.
- Najbolje vreme za putovanje? Između marta i maja i septembra i novembra (klima je slična kao kod nas).
- Minimum dana? 2 dana.
- Direktan let? Air Serbia. Mi smo platili povratne karte 580 EUR po osobi. Let traje između 10 i po i 12 sati.
- Smeštaj? Mi smo bili smešteni u Shanghai Autoongo Bund Hotel-u, u Starom gradu, na manje od 5 minuta peške od Jujuan vrta, koji smo platili 277 EUR za 4 noći. Smeštaj možete da bukirate preko Booking.com (idealno ako nađete smeštaj sa besplatnim otkazivanjem ili plaćanjem na licu mesta).
- Top 3 mesta? Bund, Jujuan vrt, Šangajski toranj.
- Skriveni dragulj? Jingan hram.
- Ulaznice? Ulaznice smo uzeli unapred za par atrakcija (uključujući Šangajski toranj). Koristili smo Trip.com, ali možete da bacite pogled i na Get Your Guide, pogotovo ako planirate da idete na izlete (većinu rezervacija možete da otkažete do 24 sata pred aktivnost).
- Trošak po danu (bez smeštaja)? 50 EUR je sasvim dovoljno.
- Još nešto bitno? Svašta! Imaćemo poseban vodič o tome šta treba znati pre putovanja u Kinu, ali ono što je apsolutno neophodno jeste da obezbedite internet u Kini (možete da kupite internet paket vašeg provajdera, uzmete e-sim ili kupite VPN) i instalirate Alipay i WeChat (u okviru ovih aplikacija se nalazi i aplikacija za prevoz Didi, koja je najbolji način da se krećete po Šangaju.).
Čitajući o Šangaju pre puta, nismo bili sigurni šta da očekujemo. S jedne strane, bili smo preushićeni što konačno idemo u Kinu — i što putovanje počinjemo baš u ovom mega razvijenom megapolisu. S druge strane, ni kad smo seli u avion, nakon par meseci planiranja putovanja, nismo bili sigurni da smo zapravo spremni za Kinu.
Opširno ćemo pričati o tome šta treba znati pre nego što se ohrabrite na put u ovaj daleki deo sveta u zasebnom vodiču, a za sada je dovoljno reći da, uprkos tome što putovanje u Kinu nije bez izazova, daleko je lakše nego što smo zamišljali.
Veličina Šangaja svakako deluje zastrašujuće.
Grad se prostire na oko 6,340 km², oko duplo više od Beograda, ali samo gradsko jezgro Šangaja broji skoro 25 miliona ljudi, dok čitavo urbano područje dostiže oko 30 miliona stanovnika, što ga čini najnaseljenijim gradom u Kini kada se gleda stvarni gradski prostor.
(Čongćing se često navodi kao najnaseljeniji „grad“ u Kini, ali to je više stvar administrativne klasifikacije — njegova teritorija obuhvata ogromna ruralna područja i manja naselja. Iako Čongćing formalno ima preko 30 miliona stanovnika, njegova urbana populacija je zapravo manja od Šangajske i iznosi oko 23 miliona).
Šangaj je takođe jedna od četiri posebne upravne jedinice u Kini, što znači da nije deo nijedne provincije, već da ima isti status kao i provincije. To mu daje veću političku i ekonomsku autonomiju, a samim tim i veću moć u odlučivanju. Ukratko: Šangaj nije samo grad — on je svojevrsna mini-država u kineskom sistemu.
Šangaj je i vodeći poslovni, finansijski i tehnološki centar Kine koji igra ključnu ulogu ne samo u kineskoj već i u globalnoj ekonomiji. Jedan je od gradova sa najviše nebodera na svetu, a može da se pohvali i najdužim metroom (preko 800 km, sa najviše stanica na svetu — preko 500) i najprometnijom kontejnerskom lukom na planeti.
Ako negde možete da osetite kako izgleda savremena Kina u svoj svojoj moći, to je zasigurno ovde.
Uprkos svim ovim impresivnim podacima, Šangaj je zapravo iznenađujuće lak za obilaženje, makar u okviru granica onoga što je zanimljivo za turiste.
Grad ima dva lica: Pudong, futuristički finansijski distrikt na istočnoj obali reke Huangpu, poznat po neboderima koji probijaju oblake — tu su simboli modernog Šangaja poput Orijentalne biserne kule, Šangajskog tornja i tornja Jin Mao. Na suprotnoj obali je Pusi, stariji deo grada, gde šetnja Bundom otkriva neobarokne i art-deco fasade iz vremena kada su zapadne sile imale svoje koncesije u Šangaju.
U tom kontrastu između svemirske arhitekture Pudonga i kolonijalne elegancije Bund-a krije se suština Šangaja — grad koji je istovremeno i prošlost i budućnost, i Istok i Zapad, i Kina i ceo svet!
Šta videti u Šangaju
Iako je ogroman, Šangaj ne zahteva previše dana za obilazak. 2-3 dana su sasvim dovoljna da obiđete glavne atrakcije i steknete solidan utisak o gradu.
Ako čitate forume poput reddit-a, videćete da mnogi tvrde da u Šangaju nema šta da se radi. Ovo je naravno daleko od istine, ali jeste činjenica da u gradu nema mnogo klasičnih turističkih znamenitosti. Ono što čini Šangaj zanimljivim su kontrasti, atmosfera i energija jednog mega grada, a ne lista nezaobilaznih atrakcija.
Mi smo u Šangaju proveli 3 dana, s tim da smo zapravo 2 dana iskoristili za obilazak, a poslednji dan za laganu šetnju i kupovinu suvenira. Mogli smo da popunimo i taj treći dan obilascima, ali kao što rekosmo, Šangaj nije taj tip grada.
Evo kako je izgledao naš itinerer za obilazak:
Dan 1 — Prvi dan smo krenuli od Trga naroda, prošli čitavu Nanking ulicu, prošetali Bundom, pa trajektom prešli u Pudong. Tamo smo obišli moderni deo grada, svratili u IFC Mall zbog pogleda, popeli se na vrh Šangajskog tornja, i prošetali do Orijentalne biserne kule.
Dan 2 — Drugog dana smo se fokusirali na tradicionalniji deo grada — Jujuan vrt i stara četvrt Nanši, pa smo otišli do Šintijandija na ručak, zatim obišli dva hrama, Longhua i Jingan, i na kraju prošetali po Tjancifangu.
Dan 3 — Zadnji dan u Šangaju, koji je ujedno bio i poslednji dan putovanja po Kini, proveli smo lagano, šetajući po starom gradu i kupujući suvenire.
Tokom cele posete nismo imali nijedan problem s vožnjama, a cene su bile smešno niske: najčešće $2-3 po vožnji, bez obzira na razdaljinu. Ako vam nije do snalaženja po metrou ili jednostavno želite da uštedite vreme, Didi je sjajno rešenje (koje je nama izuzetno olakšalo obilazak kineskih gradova) Ako planirate da se vozite metroom, onda savetujemo da skinete aplikaciju MetroMan.
Narodni trg
Narodni trg (人民广场) je glavni trg u Šangaju i dobra početna tačka za obilazak grada. Nekada je ovde bila staza za konjičke trke, ali danas je to veliki, sjajno uređen trg okružen važnim institucijama poput Gradske skupštine i velikim zelenim površinama. Ovde se između ostalog nalazi Narodni park u kome se vikendom održava takozvana bračna pijaca, gde roditelji razmenjuju informacije o svojoj deci u nadi da će ih „dobro udati ili oženiti“.
Mi smo samo prošetali ovim ogromnim trgom, ali ako imate više vremena od nas, možete svratiti u Šangajski muzej. Dobar deo umetničkih i istorijskih predmeta je premešten u novu zgradu u Pudongu, ali se u staroj lokaciji i dalje održavaju zanimljive izložbe.
Na trgu se nalazi i Muzej šangajskog urbanizma, interesantan prostor u kojem možete videti ogromnu maketu celog grada, sa precizno prikazanim postojećim i planiranim zgradama. Ako vas zanimaju urbanizam i razvoj gradova, ovo je verovatno jedno od najboljih mesta da dobijete širu sliku o tome kako Šangaj funkcioniše (i raste).
Ulaz u oba muzeja je besplatan (osim za posebne izložbe koje se dodatno naplaćuju), ali imajte na umu da je registracija možda potrebna za ulazak. Informacije na internetu su prilično oprečne, pa ne možemo sa sigurnošću potvrditi pravila — zvanično, registracija se obavlja putem WeChat-a, ali ta opcija nije uvek dostupna za korisnike sa brojevima van Kine.
Ako vam nešto znači, mi smo u Pekingu ulazili na mesta gde je navodno bila potrebna registracija bez ikakve prijave, tako da vredi pokušati čak i ako ne uspete da se registrujete unapred.
Nanking ulica
Nanking ulica (南京路) je najpoznatija šoping ulica u Šangaju — i ujedno najduža šoping ulica na svetu, dugačka 5,5 kilometara. Ulica je dobila ime po Nankingu, glavnom gradu provincije Đangsu, koji je ujedno bio kineska prestonica nekoliko puta tokom istorije.
Današnja Nanking ulica podeljena je na dva dela: Istočnu, koja je pešačka i više turistička, i Zapadnu, gde dominiraju luksuzne radnje, hoteli i poslovne zgrade. Istočni deo se proteže od Bunda pa sve do Trga naroda, dok zapadni deo počinje od Trga naroda i nastavlja se ka zapadu, ka distriktu Jingan.
Ovde ćete naći sve, od velikih tržnih centara i poznatih brendova do prodavnica suvenira i lokalnh specijaliteta. Nanking ulica je dugačka, prešarena, preglasna i prepuna ljudi (ulicu dnevno poseti više od milion ljudi).
Veoma interesantno za videti, ali postane pomalo naporno posle nekog vremena — ipak, svakako savetujemo da prošetate duž cele ulice zbog haotične kombinacije reklama, svetala i buke. Kao bilo koja ultra poznata šoping zona u svetu, samo na apsolutno jedinstveni kineski način.
Bund
Bund (外滩) je najpoznatija šetališna zona u Šangaju, uz samu obalu reke Huangpu. Ova promenada dugačka oko 1,5 km pruža jedan od najupečatljivijih kontrasta u gradu: s jedne strane nalaze se impresivne kolonijalne zgrade iz vremena kada su strane sile imale koncesije u Šangaju, dok se s druge strane reke uzdižu futuristički neboderi Pudonga.
Zgrade duž Bunda nekada su bile uglavnom banke i trgovinske kompanije iz Britanije, Francuske, Amerike, Japana i drugih zemalja, a danas su pretvorene u luksuzne hotele, sedišta institucija i restorane.
Fasade su toliko evropske da imate osećaj kao da ste u nekoj evropskoj prestonici, dok sa druge strane gledate panoramu grada koji izgleda kao iz filma naučne fantastike. Definitino jedno od najlepših mesta u gradu — ako imate vremena za samo jedno mesto u gradu, onda to svakako treba da bude Bund!
Pudong
Pudong (浦東) je futuristički finansijski i poslovni centar Šangaja, smešten na istočnoj obali reke Huangpu, tačno naspram kolonijalnog Bunda. Danas izgleda kao nešto iz naučnofantastičnog filma, ali pre samo tridesetak godina ovo je bila ruralna i slabo razvijena oblast bez mnogo perspektive. U međuvremenu, kineska vlada je odlučila da baš ovde sagradi simbol novog, modernog i moćnog Šangaja — i uspela je, brzinom koju je teško pojmiti.
Ako naiđete na ime Lujiazui, to je zapravo glavna finansijsko-trgovinska zona u Pudongu gde se nalaze sve najpoznatije građevine u gradu:
Šangajski toranj — Mega neboder visok 632 metra, Šangajski toranj je najviša građevina u Kini i treća najviša na svetu, iza Burž Kalife u Dubaiju i Merdeka 118 u Kuala Lumpuru. Toranj je do nedavno držao rekord za najbrži lift na svetu (sad je „samo“ drugi), sa brzinom od 20,5 metara u sekundi. Gradnja je započeta 2008. godine, a toranj je završen 2014. godine, dakle za svega 6 godina! Šangajski toranj ima opservacione palube na 118., 119. i 121. spratu — mi smo išli na 118. sprat, ulaznice smo platili nešto malo manje od $25 po osobi preko Trip.com, a morali smo da biramo i vremenski raspon posete, iako su nas pustili da se popnemo gore nekih sat vremena ranije.
Orijentalna biserna kula — Simbol Šangaja, Orijentalna biserna kula je zapravo TV toranj koji je izgrađen 1994. godine i koji je bio najviša građevina u zemlji sve do 2007. godine. Toranj je visok 468 metara sa antenom ili 351 metar bez antene. Nismo se peli na Orijenatlnu bisernu kulu jer je pogled sa Šangajskog tornja svakako impresivniji, ali smo se prošetali do nje, plus smo je videli iz još jednog ugla sa krovne bašte ultra luksuznog IFC tržnog centra. Ulaznice počinju od oko $27 po osobi.
Jin Mao toranj — Visok 420,5 metara, ovaj toranj je sagrađen 1998. godine i u njemu se nalaze tržni centar, kancelarnije i hotel Grand Hyatt. Takođe ima vidikovac, ali je manje popularan od prethodna dva. Ulaznica je oko $14 po osobi.
Najbrži i najlakši način da se stigne u Pudong iz starog gradskog jezgra jeste trajekt. Vožnja traje oko 10 minuta, košta svega 2 juana (naš savet je da spremite keš za ovo — vožnja može da se plati preko aplikacija, ali sva uputstva su na kineskom, a gužve oko ulaza u terminal su stravične), a za to vreme dobijate jedan od najlepših pogleda na grad: levo su kolonijalne zgrade Bunda, a ispred vas rastu stakleni džinovi Pudonga. Iskustvo nije spektakularno kao rečno krstarenje, ali ga svakako preporučujemo, makar u jednom pravcu (mi smo se iz Pudonga vratili taksijem).
Kad zakoračite u Pudong, sve deluje novo, ogromno i besprekorno organizovano. U Pudongu nećete pronaći lokalni haos kao u Nanking ulici; sve je monumentalno, futuristički i krajnje funkcionalno. Ali upravo zato vredi videti — jer je savršen kontrast starom Šangaju.
Nanši (stari Šangaj)
Nanši (南市区), odnosno Stari grad Šangaja, predstavlja najstariji deo grada i jezgro oko kog se Šangaj razvijao vekovima. Iako Nanši kao administrativni okrug više ne postoji i danas formalno pripada Huangpu distriktu, ovaj deo grada se i dalje kolokvijalno naziva Nanši, po starom imenu koje je ostalo u upotrebi zbog njegovog istorijskog značaja i prepoznatljivog karaktera.
Međutim, nažalost, malo toga je ostalo od Starog grada. Za početak, on je nekada bio opasan zidinama, koje su podignute u 16. veku tokom dinastije Ming, da bi se stanovništvo zaštitilo od piratskih napada. Te zidine su postojale sve do početka 20. veka, kada su uklonjene kako bi se napravilo mesto za urbanizaciju.
Što se tiče impresivnih građevina u starom delu grada, opet nažalost, one nisu verna slika Šangaja iz prošlih vekova. Mnoge zgrade koje deluju staro zapravo su rekonstrukcije ili novogradnja u tradicionalnom stilu, napravljene kako bi očuvale estetiku starog Šangaja, ali prilagođene savremenom turizmu.
Ulice „izgledaju“ kao da su iz dinastije Ming, ali su sve preterano nove, plus se u njima nalaze savremeni ugostiteljski objekti, prodavnice suvenira, i nezaobilazni Starbucks (koji je iz nekog razloga veoma popularan u Kini). Ipak, Nanši je jedan od najlepših i najživopisnijih delova Šangaja — možda nije autentičan, ali to ne umanjuje vrednost posete, makar nama kojima ovakva arhitektura zaista jeste magična i egzotična.
Naš hotel je inače bio smešten u ovoj četvrti — topla preporuka za boravak u ovom delu grada, što zbog blizine atrakcija, što zbog izbora hrane i suvenira.
U ovom delu su živeli lokalni Kinezi, dok su se stranci naseljavali u novootvorenim koncesionim zonama, što je stvorilo fizičku i kulturnu podelu grada koja je bila vidljiva decenijama. Iako su se stvari u međuvremenu promenile, taj kontrast se još uvek oseća: Nanši i dalje deluje kao drugačiji svet u odnosu na ostatak grada.
Jujuan vrt
Jujuan vrt (豫园) je najpoznatiji tradicionalni kineski vrt u Šangaju i glavna atrakcija u četvrti Nanši. Podignut je u 16. veku, tokom dinastije Ming, kao privatni vrt jednog visokog zvaničnika, i zamišljen da bude mirno mesto za opuštanje njegovih roditelja — ime „Ju“ otprilike znači „mir“ ili „udobnost“.
Danas, mir je možda previše optimističan opis, s obzirom na broj turista koji ga posećuju svakodnevno, ali vrt je uprkos nesnosnim gužvama i dalje predivan. Unutra ćete naći pažljivo oblikovana jezerca sa japanskim šaranima, kamene mostiće, paviljone sa drvenim rezbarijama, ukrasne zidove sa zmajevima i vrtove bambusa — sve urađeno u klasičnom kineskom stilu, gde nijedan detalj nije prepušten slučaju. Ulaznice smo kupili unapred preko Trip.com (iako su mogle da se kupe na licu mesta) za oko $5.50 po osobi.
Odmah pored Jujuan vrta nalazi se i Hram boga grada (上海城隍庙) — važan verski kompleks posvećen trojici zaštitnika Šangaja. Zaštitnici su zapravo istorijske ličnosti koje su kroz vekove dobile status božanstava i postale duhovni čuvari grada. Ako nikad pre niste bili u kineskom hramu, vredi svratiti — ali ako ste već videli nekoliko hramova po Aziji, verovatno vam neće biti među najupečatljivijim. Ulaznice smo uzeli na licu mesta, a bile su nešto smešno niske, tipa manje od $1.50 po osobi.
U neposrednoj blizini bašte i hrama smeštena je i najpoznatija čajdžinica u starom Šangaju, Huksinting, koja se nalazi usred malog veštačkog jezerca. Prizor je zaista idiličan, ali s obzirom na to koliko ljudi je bilo u okolini, mi nismo ni pokušali da uđemo.
Šintijandi
Šintijandi (新天地) je moderan, lepo uređen kvart u centru Šangaja, poznat po modernim restoranima, kafićima i prodavnicama. Ono što ga izdvaja od drugih elitnih delova grada jeste to što su svi ovi objekti smešteni u obnovljenim tradicionalnim šikumen kućama (tipičnoj šangajskoj stambenoj arhitekturi koja spaja kineski i zapadni stil). Ovde možete i da obiđete jednu šikumen kuću koja je opremljena nameštajem iz prve polovine prošlog veka.
Šintijandi je okej mesto za predah, ali imajte u vidu da ovakvu četvrt možete da vidite maltene bilo gde u Evropi. Ipak, ako odlučite da svratite, dobro je znati da je ovo jedno od najskupljih mesta za život u Kini, gde cene nekretnina neretko koštaju više nego u Njujorku, Tokiju ili Londonu!
Savet: Ako idete Didijem, ukucajte ovu adresu — Lane 181, Taicang Road, Huangpu District.
Tjancifang
Tjancifang (田子坊) je umetničko-turistički kvart u okviru nekadašnje francuske koncesije, smešten u lavirintu starih šikumen kuća koje su, za razliku od Šintijandija, dosta autentičnije. Ovde nećete naići na luksuzne brendove i evropske restorane; u Tjancifangu je sve pomalo natrpano, ali baš zbog toga ima poseban šarm.
Uske uličice prepune su malih galerija, ateljea, radnji sa suvenirima, lokalnih dizajnera, kafića i ulične hrane. Atmosfera je ležernija u odnosu na Šintijandi, ali ako ne želite da se non-stop sudarate sa drugim turistima, možda će vam brzo postati previše.
Savet: Ako idete Didijem, ukucajte ovu adresu — Lane 210, Taikang Road, Huangpu District.
Longhua hram
Longhua hram (龙华寺) je najstariji i jedan od najvažnijih budističkih hramova u Šangaju.
Nalazi se podalje od centra grada i malo je van uobičajenih turističkih ruta, ali to ne znači da nije posećen; naprotiv, tokom naše posete je u kompleksu bilo ljudi koliko i na bilo kojoj drugoj atrakciji, s tim što smo mi verovatno bili jedni turisti/posetioci koji nisu učestvovali u nekom verskom ritualu!
Hram potiče još iz 3. veka, iako je više puta uništavan i obnavljan tokom vekova. Najprepoznatljiviji deo kompleksa je sedmospratna Longhua pagoda, drveno-ciglena kula koja dominira okolinom i datira iz 10. veka. Nije otvorena za penjanje, ali izgleda impresivno i spolja.
Ulaz u hram se plaća nešto manje od $1.50.
Jingan hram
Jingan hram (静安寺) nalazi se u jednom od najprometnijih delova grada, u Nanking ulici, bukvalno uz jednu od glavnih saobraćajnica i tržnih centara. Prvi utisak je apsolutni kontrast čitave scene — zlatni krovovi i budističke pagode usred visokih poslovnih zgrada i šoping molova. Ali upravo je ovo ono što ga čini jednim od najzanimljivijih hramova koje smo posetili.
Hram potiče iz 3. veka, ali je kroz vekove više puta uništavan i obnavljan. Današnja verzija potiče iz 20. veka, pa sve izgleda veoma novo. Ako tražite pravu pravcatu istoriji — Jingan to nije. Ali ako vas zanima kako izgleda budistički hram uklopljen u moderno gradsko jezgro multi-milionskog megapolisa, onda svakako vredi svratiti.
Ulaznica je oko $7.
Ovo svakako nije potpuni spisak svih stvari koje možete videti u jednom ogromnom gradu poput Šangaja, ali obuhvata najinteresantnije atrakcije i najpopularnija mesta koja mogu makar malo da vam dočaraju prošlost i sadašnjost ovog fascinantnog supergrada.
Šangaj je jedini grad koji smo do sad posetili, a da smo apsolutno sigurni da bi nam trebali meseci da se osećamo kao da umemo da se snađemo. Jeste, lako je zapamtiti gde je Bund, a gde Stari grad, ali čim krenete izvan centralnog jezgra — e, tad kreće ona prava šangajska džungla: stambene zgrade koje dodiruju nebo, saobraćajnice koje izgledaju kao nekoliko spojenih autoputeva, i sve ostale urbanističke odlike grada koji svakodnevno, bez izuzetka, pulsira sa 25 miliona duša.
To bi bilo to o Šangaju! Ako ste već bili u Kini, voleli bismo da čujemo vaše utiske u komentarima. Ako vam se sviđa naš blog, zapratite nas na Instagramu i tako pružite podršku ovome što radimo. Hvala na čitanju — do sledećeg putopisa!
