Vodič za Kejptaun – grad dobre nade

Najstariji grad u Južnoafričkoj Republici, Kejptaun je nekoliko puta proglašavan za jedan od najlepših gradova na svetu – i to sa dobrim razlogom. Okružen veličanstvenom Stonom planinom, jednim od sedam svetskih čuda prirode, sa brojnim peskovitim plažama na kojima se razbijaju talasi Atlantskog okeana i šarmantnim šetalištem pored vode, i u neposrednoj blizini čuvenog Rta dobre nade, najudaljenije tačke na jugozapadu Afrike, Kejptaun je grad u koji je teško ne zaljubiti se na prvi pogled.

Posle Pretorije, Kejptaun mi je delovao mnogo opuštenije – turistički delovi grada bili su puni ljudi, restorani živahni, a šetnja mnogo, mnogo prijatnija. Ipak, taj utisak ne znači da ovde nema ozbiljnog kriminala ili da je svaki kraj bezbedan za šetnju, posebno noću.

O tome šta treba znati pre odlaska u Južnoafričku Republiku, uključujući koje mere predostrožnosti treba preduzeti radi sigurnosti na putovanju, možete čitati ovde – ali je ipak bitno napomenuti da Kejptaun nije ni nalik ozloglašenim južnoafričkim gradovima poput Johanesburga ili Pretorije (u Joburgu nisam bila, pa ne mogu da pričam ništa sa sigurnošću, ali iz mog iskustva, nije ni Pretorija baš toliko loša).

Jedna drugačija Južnoafrička Republika

Osim prirodnih lepota po kojima je Kejptaun poznat, ono što je na mene ovde ostavilo najveći utisak jeste koliko se drugačije živi nego u drugim delovima zemlje.

Pisana istorija Kejptauna počinje sa dolaskom portugalskog istraživača Bartolomea Dijaza u regiju 1488. godine. Manje od 10 godina kasnije, Vasko de Gama dolazi do Rta dobre nade u potrazi za direktnom pomorskom rutom od Evrope do Azije.

Zbog izuzetnog geografskog položaja grada, sredinom 17. veka u Kejptaun dolazi Holandska istočnoindijska kompanija. Kasnije vlast preuzimaju Britanci, a sukobi između Britanaca i Boera obeležiće veliki deo južnoafričke istorije.

Tokom druge polovine 19. veka u zemlji se pronalaze zlato i dijamanti, što dovodi do ekonomskog procvata i ubrzava industrijalizaciju. Nažalost, početkom 20. veka Kejptaun pogađa epidemija bubonične kuge, koja postaje povod za novi talas segregacije. Crni Južnoafrikanci su okrivljeni za širenje bolesti i prisilno preseljeni izvan centra grada.

20. vek sa sobom donosi i aparthejd u Južnoafričkoj Republici – i ni Kejptaun ne biva pošteđen okrutnosti politike rasne diskriminacije. Stanovnici različitog porekla bivaju prisilno iseljeni iz gradskog Distrikta 6, koji je proglašen područjem namenjenim isključivo belcima (film Distrikt 9 je inspirisan dešavanjima u Distriktu 6 za vreme aparthejda).

Međutim, za razliku od drugih gradova u zemlji gde se i dalje itekako osećaju posledice ovog mračnog razdoblja južnoafričke istorije, Kejptaun je donekle ostavio prošlost iza sebe (ovo je naravno subjektivni osećaj, moguće da se lokalci ne bi složili sa mnom).

Najveća razlika za mene bila je u tome koliko sam se slobodnije kretala i koliko je grad bio živ i posle zalaska sunca, posebno na šetalištu V&A. Ipak, za večernji povratak u smeštaj bolje je organizovati prevoz nego pešačiti nepoznatim ili pustim ulicama. Za obilazak šire okoline možete i da iznajmite auto, uz pažljivo planiranje rute.

Još bih napomenula i da su lokalci izrazito ljubazni i spremni da pomognu, čak i kada im pomoć ne tražite. Koga god da pitate za smernice će vam reći ne samo kako da najbrže dođete do izabrane destinacije nego i koje ulice i krajeve da izbegavate, za svaki slučaj.

Desilo mi se i da su ljudi zaustavljali vozila da bi verovatno nadrogiranom prosjaku koji me je pratio rekli da se skloni. Generalni utisak je da lokalci zaista žele da promene sliku o svojoj zemlji u svetu i da ne žele da dozvole da se i Kejptaunu dogodi isto što i drugim gradovima koji se već godinama nalaze na svim listama gradova koje treba izbegavati zbog nasilja.

Kejp zaista jeste jedna drugačija Južnoafrička Republika, onakva kakva se nadam da će jednog dana cela zemlja biti.

Šta videti u Kejptaunu

Moje oduševljenje Kejptaunom ne splasnjava ni par godina nakon povratka iz Južnoafričke Republike. Nažalost, u najlepšem gradu najjužnije države na afričkom kontinentu nisam mogla da ostanem koliko sam želela (pre odlaska sam mislila da je pet dana dovoljno da se upozna grad, nakon dolaska u Kejp sam shvatila da bih tu mogla da provedem nedelje, ako ne i mesece), ali sam i za to kratko vreme ipak uspela da vidim većinu onog što mi je bilo na must-see spisku.

Da ne dužim, evo top 5+ stvari koje mislim da ne bi trebalo propustiti kada se nađete u Kejptaunu prvi put.

Stona planina

Stona planina je vrlo verovatno najpoznatija atrakcija u Kejptaunu, možda čak i u celoj zemlji. Dominirajući panoramom grada, kao što već rekoh, Stona planina je jedno od sedam svetskih čuda prirode.

Dobivši ime po svom neobičnom izgledu, planina je čuvena i po oblacima koji je neretko pokrivaju, prelivajući se niz njene padine i potpuno menjajući izgled Kejptauna. Oblaci nad Stonom planinom su poznati kao stolnjak – a legenda kaže da je ovaj prirodni fenomen posledica nadmetanja između đavola i lokalnog pirata Van Hunksa.

Ono što je još interesantno spomenuti jeste da je Stona planina jedna od najstarijih planina na svetu. Nastala pre više od 260 miliona godina, ona je starija od Anda, Alpa, Himalaja i Stenovitih planina.

Poseta Kejptaunu zaista ne bi bila potpuna bez odlaska na Stonu planinu – ali srećom ne morate da budete planinar da biste uživali u neverovatnim, veličanstvenim pogledima sa njenog vrha.

Otvorena 1929. godine i mnogo unapređena od tada, žičara vodi posetioce do vrha planine, polako se rotirajući tokom petominutne vožnje. Za neke je ovo divno iskustvo, za većinu pomalo strašno, pogotovo pri samom kraju vožnje kada izgleda kao da će se kabina zabiti pravo u stene.

Ukoliko ste u kondiciji, možete se na vrh popeti i planinskom stazom. Postoji još nekoliko vrhova u blizini do kojih možete isključivo stići peške, pa ako ste avanturista, svi vodiči savetuju odlazak na Lavlju glavu i Đavolji vrh.

Ono što je jako bitno napomenuti – a meni nije palo na pamet tokom planiranja ovog putovanja – jeste da žičara ne radi u svim vremenskim uslovima. Jak vetar i loše vreme mogu da zaustave vožnje, pa pre polaska proverite njen status na zvaničnom sajtu. Odlazak na Stonu planinu zato nemojte ostavljati baš za poslednji dan!

Povratna karta za odrasle košta 475 ZAR onlajn ili 530 ZAR na biletarnici, prema cenovniku koji važi od 1. jula 2026. do 30. juna 2027.

Atlantski okean

U Kejptaunu ima zaista puno zaliva i plaža – od kojih su neke prepune ljudi a neke kamenite i potpuno prazne. Na zapadnoj strani poluostrva, koja je mnogo poznatija od istočne, nalaze se neke od najlepših plaža koje sam ikada videla, ali nažalost postoji jedna začkoljica – Atlantski okean ovde je toliko hladan da kupanje prosto nije moguće. Naravno, uvek se nađe pokoji entuzijasta koji uđe u vodu – ali i izađe nakon svega par sekundi.

S druge strane, neke plaže su prepune turista koji se sunčaju i prosto uživaju u lepom vremenu. Na nekim plažama postoje i bazeni, pa se ljudi kupaju u njima.

Na istočnoj strani poluostrva, kod Lažnog zaliva, moguće je okupati se, ali ovde ćete uglavnom naići na lokalce koji znaju koje plaže su dobre. Bitno je napomenuti da Lažni zaliv nije deo Indijskog okeana, iako ćete ovu informaciju naći na većini mesta na netu. Naime, u Kejptaunu se ne susreću dva okeana, celu obalu opasuje Atlantski okean.

Bilo kako bilo, stvarno vredi provesti neko vreme na nekoj od plaža u Kejptaunu. Ja sam bila na plaži u Kemps zalivu, gde se nalaze i mnogobrojni kafići i restorani, uključujući i Hard Rock kafe. Ovo je bio moj prvi susret sa Atlantskim okeanom, koji je tada nemilosrdno zapljuskivao obalu dok je vetar sa Stone planine duvao bez prestanka – ali mi ništa od toga nije smetalo u tome trenutku. Okean je čak i došao do mene, tako da mogu da kažem da sam se pokvasila u Atlantiku.

Još jedno prelepo iskustvo u Kejptaunu je gledanje zalaska sunca nad okeanom. Najbolji pogled je sa Signalnog brda, koje je ime dobilo po signalnim zastavama koje su kačene da obaveste nadolazeće brodove o vremenskim prilikama u zalivu. Danas ovde i turisti i lokalci prave piknike i čekaju zalazak sunca – koji je stvarno fenomenalan.

Na kraju, možete i otići do Roben ostrva, poznatog po tome što je tamo Nelson Mandela bio utamničen 18 godina zajedno sa drugim pripadnicima Afričkog nacionalnog kongresa. Ukoliko ste u Kejpu između juna i decembra, možete i da odete na posmatranje kitova.

V&A šetalište

Viktorija i Alfred (V&A) šetalište kraj mora je jedno od najpopularnijih mesta u Kejptaunu, izgrađeno u sklopu najstarije južnoafričke luke (koja se još uvek koristi).

Ovde se nalazi nekoliko muzeja, od kojih savetujem da obiđete Muzej savremene afričke umetnosti i Muzej dijamanata, mnoštvo kafića, restorana i barova, i nebrojeno puno prodavnica u kojima možete naći sve od suvenira do dizajnerske odeće.

Na šetalištu je smešten i akvarijum – u kojem nisam bila, ali sam videla foke koje leškare na dokovima, plivaju u luci i spavaju na raznoraznoj lučkoj opremi. Da biste ih videli, možete ili da šetate oko dokova ili, još bolje, da odete na vožnju brodićem po luci. Ovu turu, kao i turu po kanalima Kejptauna, organizuje City Sightseeing, kompanija najpoznatija po hop on hop off turama.

V&A dokovi su poznati još i po trgu Nobelovaca, panoramskom točku i starom skladištu koje je pretvoreno u prostor za prodaju i izlaganje rukotvorina. Ovde je postavljen i čuveni žuti ram koji uokviruje Stonu planinu i u kom možete da se slikate (još jedan takav se nalazi na Signalnom brdu).

Šetalište vrvi od života i danju i noću – a ovde je posebno zanimljivo uveče kada je sve osvetljeno i ima i žive muzike. Imajući u vidu da sam jedva izašla iz kuće u Pretoriji nakon zalaska sunca, ovo sve je zaista bilo jedno prijatno, divno iznenađenje – mogu samo da dodam da se nadam da će cela Južnoafrička Republika jednog dana izgledati baš ovako.

Centar

Itekako vredan pažnje, centar Kejptauna (a pogotovo Dugačka ulica) me je povremeno podsećao na evropske gradove – a povremeno na ono kako zamišljam Nju Orleans. Sa kućama izašlim iz nekih prošlih vremena i trunčicom modernog šarma, istorijski centar grada stvarno ostavlja bez daha.

Mnoge od tih starinskih kuća i zgrada su pretvorene u banke, prodavnice i restorane – a ako imate vremena za kratki predah prilikom obilaska grada, toplo preporučujem da sednete na piće u Tiger’s Milk, restoran/bar koji se definitivno izdvaja iz mase.

U samom srcu Kejptauna se nalazi Pijačni trg, slatki mali trg na kome prodavci uglavnom iz okolnih afričkih zemalja izlažu razne suvenire, od magneta, činija i maski do tekstila i predmeta za koje nemam pojma čemu služe. Trg je okružen lepim zgradama, od kojih se u prizemlju nekih nalaze kafići, i jednom crkvom.

Na svega par minuta od ovog simpatičnog trga ćete naići na prekrasnu zgradu gradske većnice – a malo dalje i na Kejp dvorac, najstariju kolonijalnu građevinu u Južnoafričkoj Republici. Sam dvorac iskreno nije ništa posebno, ali smatram da ga vredi obići ako vas iole zanima istorija ovog područja.

U neposrednoj blizini Pijačnog trga se nalazi Bo-Kaap, rezidencijalno naselje poznato po kućama obojenim u različite pastelne boje. Ovo je jako popularno mesto među turistima zbog fotografisanja, ali ako idete u obilazak, ipak imajte u vidu da ljudi ovde žive i možda ne žele da gledaju turiste kako poziraju ispred njihovog poseda non stop.

Rt dobre nade

Većina ljudi misli da je Rt dobre nade najjužnija tačka u Africi – tačka kod koje se spajaju Atlantski i Indijski okean. Iako zvuči stvarno fenomenalno, ovo nažalost nije tačno. Naime, Rt dobre nade je zapravo najudaljenija jugozapadna tačka Afrike – dok je najjužnija tačka, gde se dva okeana spajaju, Aguljaski rt, nekih 150 kilometara od Rta dobre nade.

Ipak, ovo ne sprečava hiljade i hiljade turista da obilaze Rt dobre nade umesto manje poznatog Aguljaskog rta. I zaista, kad odete na Kejp point, odakle se vidi Rt dobre nade, jasno vam je i zašto.

Na ovaj izlet sam išla autobusom Cape Explorer kompanije City Sightseeing, koja organizuje i hop-on obilaske grada. Ovo je zaseban jednodnevni izlet, pa vam obična karta za gradski hop-on autobus nije dovoljna. Bus vodi do Kejp pointa, gde možete da se divite spektakularnim prirodnim lepotama ovog dela planete, vidite babune i druge životinje ako imate sreće i odmorite pre odlaska do samog rta. Kod Rta dobre nade, tačnije kod table koja označava gde se nalazite, provodi se svega 10 minuta, uglavnom čekajući u redu za sliku.

Bitno je napomenuti da je i na Kejp pointu i na Rtu dobre nade baš hladno, te se većina ljudi iz grupe, uključujući mene, pošteno smrzla. Dakle, bukvalno krenete iz Kejptauna u kome ima preko 30 stepeni – a kad dođete ovde, osećate se kao da ste teleportovali u jesen.

Pošto je kod rta uglavnom oblačno i vetrovito, ne čudi mnogo što ga je Bartolomeo Dijaz prvobitno nazvao Olujni rt. S obzirom na to da je mnogo brodova potonulo kod rta, takođe ne čudi i da je ovde nastala legenda o Letećem Holanđaninu, ukletom brodu koji je osuđen da zauvek plovi morima.

Nakon Rta dobre nade, autobus staje na još jednom mestu – Boulders plaži. Ovo je vrlo verovatno najbolja plaža koju sam ikad videla – i to ne zbog peska ili vode, nego zbog toga što na njoj živi kolonija afričkih pingvina!

Posetioci šetaju po platformi iznad plaže, odakle mogu da slikaju pingvine kako se gegaju, spavaju, brinu o mladuncima ili neustrašivo ulaze u okean. Nažalost, afrički pingvini su kritično ugroženi. Njihov broj u prirodi drastično opada, zbog čega je zaštita kolonija poput ove na Boulders plaži posebno važna.

Smešten između jedne od najstarijih i najmagičnijih planina na planeti i Atlantskog okeana, nedaleko i od Rta dobre nade i od mesta spajanja dva okeana, sa odličnom arhitekturom i infrastrukturom, bogatom kulturnom scenom, gostoprimljivim ljudima i nebrojeno znamenitosti, gde možete da vidite i pingvine i babune i kitove, Kejptaun je jedinstveno mesto na svetu – kome se, sigurna sam, smeši još lepša i svetlija budućnost.

Želim vam da odete u Kejptaun i iskusite sve što nudi, mnogo više i od onoga što sam obišla i spomenula u ovom putopisnom vodiču – a ako imate pitanja, utiske ili preporuke, pišite nam u komentarima.

Ako vam je ovaj vodič pomogao da isplanirate putovanje, možete da nas častite kafom i tako podržite Zajedno oko sveta. Sve vodiče pišemo sami, na osnovu naših putovanja, a vaša podrška nam pomaže da nastavimo da ih pravimo. Možete nas podržati i tako što ćete nas zapratiti na Instagramu.

Častite nas kafom ovde | Pratite nas na Instagramu

Hvala na čitanju – do sledećeg putopisa!