Šta treba znati pre putovanja u Južnoafričku Republiku

Najjužnija država na afričkom kontinentu, Južnoafrička Republika je prelepa zemlja u koju je teško ne zaljubiti se, pogotovo nakon odlaska na safari ili u Kejptaun.

Međutim, ovo je i zemlja sa ozbiljnim rasnim problemima, nadaleko poznata po visokoj stopi nasilja i kriminala, pre svega u velikim gradovima poput Johanesburga ili Pretorije.

Čitajući priče po internetu, jasno mi je da se mnogi ljudi ne bi usudili da odu u Južnoafričku Republiku, jednu od najopasnijih zemalja na svetu, makar sudeći po zaista nezavidnim statističkim podacima o kriminalu.

Naravno, istina nije uvek tako crno-bela, tako da ukoliko vas zanima da saznate više o ovoj zemlji, što iz radoznalosti, što jer planirate da je posetite, u ovom vodiču ćete naći sve informacije koje vam mogu zatrebati.

Posledice aparthejda se još uvek osećaju

Aparthejd, odnosno institucionalizovana rasna segregacija, dominirao je društvenim i političkim životom Južnoafričke Republike nekih 50 godina, od 1948. godine pa sve do početka 90-ih godina 20. veka. Tokom aparthejda, vlada je donela zakone koji su praktično zabranjivali rasno mešanje bilo kakve vrste.

Brakovi između ljudi različitih rasa su bili zabranjeni, crnci su preseljeni u odvojena područja na obodima gradova (townships), crnom stanovništvu bilo je drastično ograničeno pravo na posedovanje zemlje, postojali su autobusi, bolnice i javni WC-i samo za belce, crnci nisu bili dobrodošli na mestima na kojima su se okupljali belci, osim kao posluga, i crnci su takođe morali da imaju posebne dozvole da žive i rade u određenim oblastima.

Rasna segregacija je postojala i pre 1948. godine, uključujući zakone koji su ograničavali prava crnog stanovništva. Sa aparthejdom, međutim, ona postaje još stroži i sveobuhvatniji sistem koji određuje gotovo svaki deo svakodnevnog života.

Takođe, bitno je imati u vidu da se sve ovo dešava nakon Drugog svetskog rata, kada su druge države u svetu odbacivale rasizam i rasnu diskriminaciju.

Nakon internacionalne izolacije zemlje kao posledice aparthejda i dugotrajne borbe i na kraju pregovora da se segregacija i diskriminacija završe, 1994. godine su održani prvi izbori na kojima su svi građani, bez obzira na boju kože, mogli da glasaju i tada je Nelson Mandela postao prvi crni predsednik zemlje.

Iako je aparthejd zvanično okončan 1994. godine, njegove posledice se još uvek osećaju u svakom segmentu društva. Još uvek su belci većinski zemljoposednici, mnogo crnaca još uvek živi u nehumanim uslovima i radi poslove koje belci ne žele, nezaposlenost među crnom populacijom je ogromna, i nasilje po kojem je zemlja nadaleko poznata potiče iz ovih još uvek nerešenih rasnih problema.

Kriminal dominira društvenom panoramom

Južnoafrička Republika ima ozbiljan problem sa nasilnim kriminalom, uključujući ubistva, oružane pljačke, otimanje automobila i upade u kuće. Bezbednosna situacija se mnogo razlikuje od jednog kraja do drugog, pa nije svejedno ni u kom gradu boravite ni u kojoj ste četvrti.

Iako je jasno zašto mnogim ljudima ne pada na pamet da otputuju u Južnoafričku Republiku, to ne znači da putovanje mora da prođe u strahu. Ipak, turisti nisu izuzeti od nasilnog kriminala, pa oprez ovde podrazumeva mnogo više od čuvanja novčanika od džeparoša. Dobro istražite gde ćete biti smešteni, unapred organizujte prevoz i raspitajte se kojim ulicama i krajevima treba da se krećete.

Tokom boravka u Južnoafričkoj Republici, nisam se osećala nebezbedno ili ugroženo na bilo koji način. Međutim, ja sam preduzela sve moguće mere predostrožnosti i pratila smernice sa neta i kasnije savete od lokalaca.

Evo par saveta kako ostati bezbedan u Južnoafričkoj Republici:

• Nemojte se razmetati novcem ili bogatstvom.
• Uvek držite svoje stvari blizu sebe, nikad ih ne ostavljajte van vidokruga.
• Nikome ne dajte svoje kreditne kartice i kada ukucavate svoj PIN na bankomatu, prekrijte rukom brojčanik.
• Koristite provereni prevoz koji vam organizuje smeštaj ili vozilo naručeno preko aplikacije. Pre ulaska proverite registraciju i podatke vozača.
• Ništa ne ostavljajte u kolima a kada se vozite, stvari spakujte u gepek ili ih stavite ispod nogu. Držite prozore zatvorene i zaključavajte vrata u vozilu tokom vožnje i ignorišite ljude koji vam prilaze na semaforima. Otimanje kola se dešava često, pogotovo oko Pretorije i Johanesburga, tako da nemojte da stajete nikome – ni stoperima, ni ako vidite da neko ima problem sa svojim vozilom.
• Nemojte ići u delove grada poznate po nasilju. Ako baš želite da odete u township, obavezno unajmite lokalnog vodiča.
• Nemojte ići nigde peške noću. Neke delove grada treba izbegavati i danju.
• Ako vas neko napadne, nemojte pružati otpor niti pokušavati da sačuvate stvari po cenu svoje bezbednosti.

U Južnoafričkoj Republici treba biti oprezan, tako da zaista pratite ove smernice, ma koliko se osećali bezbedno ili mislili da je sve što ste čuli o zemlji preuveličano (a mislićete).

Život u zlatnom kavezu

Južnoafrička Republika je neverovatno bogata zemlja, što metaforički, što bukvalno. Nisam sigurna da sam negde drugde videla tako lepe i velike vile kao u Kejptaunu, koji se doduše mnogo razlikuje od ozloglašenih Johanesburga i Pretorije.

Tokom 3 nedelje u zemlji, većinu vremena sam provela baš u Pretoriji, jednom velikom, ne-baš impresivnom gradu koji se po svemu razlikuje od onoga kako sam zamišljala jedan moderan afrički grad. Bila sam smeštena u Bruklinu, jednom od najsigurnijih naselja u gradu, karakterističnom po divnim kućama opasanim visokim ogradama i električnom žicom.

Svaki bolji kraj u zemlji izgleda ovako – red kuća čije fasade ne vidite od kapija i ograda, ispred kojih se nalaze kućice sa naoružanim čuvarima. Na samim ogradama ili kapijama stoje table koje vas upozoravaju na čuvare, struju, lasere i druge sisteme zaštite.

Kućica u kojoj sam ja bila je imala sve ovo, plus još jedan sigurnosni detalj koji se nalazi i u svim drugim kućama gde žive iole dobrostojeći ljudi – dugme za paniku i rešetke na svim vratima i prozorima.

Kao što sam već malopre pisala, Južnoafrička Republika je opasna zemlja – i jedna od stvari kojih se ljudi najviše plaše su upadi u kuće, koji se jasno najviše dešavaju noću. Možda se sećate slučaja Oskara Pistorijusa koji je ubio svoju devojku Rivu Stinkemp i kasnije se branio time da je mislio da mu je neko provalio na posed. Njegova odbrana se pozivala upravo na strah od provalnika, ali je na kraju osuđen za ubistvo.

Strah od upada u kuće je toliko veliki da mnogi stanovnici izdvajaju ozbiljan novac za privatno obezbeđenje, alarme, električne ograde i druge sisteme zaštite.

Osim svih ovih sigurnosnih mera koje stanovnici preduzimaju, na to dodajte i sveopštu opasnost na ulicama – belci nigde, ali nigde ne idu peške i uveče zaista nema žive duše na ulicama, samo pokoji automobil koji ide brže nego što je dozvoljeno ne bi li što pre došao do svoje destinacije. Za njih je to normalno, za nas je ovo knjiški primer života u zlatnom kavezu (mada opet moram da napomenem da je u Kejptaunu skroz druga priča).

Nije sve tako tmurno u zemlji duge

Sve što sam do sad napisala prikazuje Južnoafričku Republiku u jednom poprilično lošem svetlu. Iako je istina da je zemlja duboko rasno podeljena i da je nasilje ozbiljan problem s kojim vlada očigledno ne želi da se bakće (ovde taman mogu da dodam da je još jedan veliki problem u zemlji korupcija, tako da političarima sasvim sigurno i odgovara ovakva situacija), Južnoafrička Republika je stvarno, stvarno prelepa zemlja koja ima toliko toga da ponudi.

Ja sam imala prilike da vidim samo jedan njen deo – Pretoriju sa okolinom i Kejptaun – i sve što sam tamo doživela mi je ostalo u divnom sećanju, od kulturno-istorijskih spomenika preko neverovatnog životinjskog sveta do prirodnih lepota koje ostavljaju bez daha.

Južnoafrička Republika je 25. najveća zemlja na svetu koja se nalazi na samom jugu Afrike, gde se dva okeana sudaraju i gde možete da vidite sve od lavova i leoparda do afričkih pingvina i kitova.

U Južnoafričkoj Republici se nalazi i jedno od sedam svetskih čuda prirode, Stona planina, jedna od najstarijih planina na svetu. Južnoafrička Republika je poznata i po izuzetno važnim nalazištima fosila naših davnih predaka. Jedno od njih, Kolevku čovečanstva u okolini Johanesburga, možete i da posetite – o tome sam više pisala u vodiču za Pretoriju i okolinu.

Ovde su se dešavale neke grozne stvari koje i dan danas oblikuju socio-ekonomske uslove u zemlji – ali je bilo i neverovatnih, revolucionarnih ljudi (Johanesburg je jedini grad na svetu u kome su dva Nobelovca živela u istoj ulici – Nelson Mandela i Desmond Tutu). Obični ljudi su srdačni i vidi se da žele da se slika o njihovoj zemlji promeni u svetu.

Ono što je takođe zanimljivo znati jeste da Južnoafrička Republika ima 3 glavna grada – Pretoriju kao administrativnu, Kejptaun kao zakonodavnu i Blumfontejn kao sudsku prestonicu. U zemlji postoji čak 12 zvaničnih jezika, među kojima je od 2023. godine i južnoafrički znakovni jezik.

I na kraju, Južnoafrička Republika je jedna moderna, razvijena zemlja sa odličnom infrastrukturom, gde ćete naći neuporedivo veći izbor hrane u marketima nego kod nas, i gde u skoro svim gradovima možete da pijete vodu sa česme.

Sitnice koje život znače

Kao i kod svakog putovanja na drugi kontinent, i u Južnoafričkoj Republici je mnogo toga drugačije nego kod kuće. Evo šta još treba znati pre odlaska u ovu zemlju:

• Građanima Srbije potrebna je viza. Za dolazak preko aerodroma u Kejptaunu ili aerodroma O. R. Tambo kod Johanesburga zahtev za elektronsku vizu (ETA) možete podneti preko zvaničnog sajta. Uslove za svoj način ulaska proverite pre putovanja.
• Zvanična valuta je južnoafrički rand (ZAR). Na mnogim mestima možete platiti karticom, ali ponesite i nešto gotovine. Ako nosite dve kartice, držite ih odvojeno.
• Cene u zemlji su dosta jače nego kod nas, pa čak i nego u drugim evropskim zemljama. Sve je pogotovo skupo za turiste.
• U Južnoafričkoj Republici se vozi levom stranom, tako da obratite posebnu pažnju na saobraćaj, posebno ako planirate da iznajmite auto. Putevi su prostrani i gužva je jedino u većim gradovima kada ljudi idu na posao i kada se vraćaju kući.
• Za obilazak Pretorije i okolnih atrakcija meni je auto bio neophodan. Javni prevoz postoji, ali ne povezuje sva mesta koja će vas zanimati, pa za izlete računajte na iznajmljena kola, vozača ili organizovanu turu.

• Da biste mogli da koristite svoje uređaje, trebaće vam adapter za utičnice. U hotelima i apartmanima koji se izdaju turistima još može i da se nađe pokoja utičnica kao kod nas, ali ako imate više od jednog uređaja, bolje ponesite adapter.
• Zemlja je godinama imala ozbiljne probleme sa restrikcijama struje, poznatim kao load shedding. Pre rezervacije smeštaja proverite kakva je situacija u tom mestu i da li smeštaj ima rezervno napajanje.
• Tempo života u Južnoafričkoj Republici je jaaako spor, tako da nemojte da se nervirate ako čekate na piće u kafiću po pola sata, to je kod njih normalno.
• U Južnoafričkoj Republici ćete imati priliku da vidite mnogo divljih životinja. Ako idete na safari ili u neki rezervat, uvek pratite sigurnosna uputstva koja dobijete od vodiča. I najbitnije, molim vas nemojte ići na mesta koja podržavaju eksploataciju životinja i takozvani životinjski turizam (bliski kontakt sa lavovima, jahanje slonova i slično).

Nakon aparthejda, Dezmond Tutu je Južnoafričku Republiku opisao kao zemlju duge, čime je želeo da dočara njenu multikulturalnost i konačno pomirenje ljudi različitih boja kože i nacionalnosti.

Iako se ovo još uvek nije desilo – i diskutabilno je da li će do pravog pomirenja doći za vreme naših života – Južnoafrička Republika je čudesna zemlja koju vredi upoznati i u koju je neverovatno lako zaljubiti se, ako ne na prvi, onda na drugi pogled.

Ako imate pitanja, utiske ili preporuke, pišite nam u komentarima – uvek nam je drago da vas čujemo.

Ako vam je ovaj vodič pomogao da isplanirate putovanje, možete da nas častite kafom i tako podržite Zajedno oko sveta. Sve vodiče pišemo sami, na osnovu naših putovanja, a vaša podrška nam pomaže da nastavimo da ih pravimo. Možete nas podržati i tako što ćete nas zapratiti na Instagramu.

Častite nas kafom ovde | Pratite nas na Instagramu

Hvala na čitanju – do sledećeg putopisa!