Animirani filmovi odavno nisu samo zabava za najmlađe. Iako su njihovi junaci neretko životinje, mitska bića ili ljudi sa nadljudskim sposobnostima i iako nemaju kompleksne radnje, priče koje ispredaju su univerzalne i vanvremenske.
Međutim, iako univerzalne, te priče su često i priče o folkloru i tradiciji jednog naroda ili jednog podneblja. Istina je da su to i umnogome ulepšane, romantizovane verzije pravih priča, ali su i dalje priče koje nas uvode u neke druge svetove i možda podstaknu da sami otkrijemo više, bilo kroz knjige, bilo kroz putovanja.
Bez obzira na to da li su njihove radnje smeštene u pravim zemljama ili fiktivnim kraljvestvima inspirisanim određenim delovima sveta, animirani filmovi koji slede nas vode po svim kontinentima i bliže upoznaju sa fantastičnim pričama iz drugih kultura.
Aladin (1992)
Jedan od najpoznatijih i najpopularnijih Diznijevih filmova ikad, Aladin je zasnovan na priči iz 1001 noći, zbirki legendi i bajki u kojoj junakinja Šeherezada svaku noć priča novu priču svom mužu, kralju koji ubija supruge samo jedan dan nakon venčanja, da bi izbegla sudbinu svojih prethodnica.
Zanimljivo je da se priča o Aladinu ne nalazi u originalnoj zbirci, poznatoj još i kao Arapske noći. Naime, kada je jedan Francuz u 18. veku prevodio zbirku, dodao je još nekoliko priča koje je čuo od nekog Sirijca, između ostalih i Aladina. Originalna verzija priče se umnogome razlikuje od animiranog filma, pre svega po tome što je pravi Aladin zapravo iz Kine.
Diznijev Aladin je smešten u fiktivnom gradu Agrabahu, nedaleko od reke Jordan, i prikazuje život u jednoj relativno liberalnoj bliskoistočnoj zemlji. Iako Agrabah ne postoji, režiseri filma su potvrdili da je prvobitna ideja bila da se radnja dešava u Bagdadu, u Iraku.
Kada je izbio Zalivski rat, odlučeno je da će se radnja Aladina premestiti u izmišljeni grad i tako je nastao Agrabah, mesto za koje mnogi misle da je u stvari mešavina Bagdada i Agre, indijskog grada u kome se nalazi Tadž Mahal (koji je poslužio kao inspiracija za sultanovu palatu u filmu).
Moana (2016)
Moana je priča o kćerki poglavice jednog polinežanskog ostrva koja uspeva da spasi svoj narod i povede ga u nova pomorska osvajanja, prekinuvši takozvanu Dugačku pauzu.
Naime, Polinežani su nastanili ostrva najbliža Australiji i Novom Zelandu još pre 3,500 godina. Nakon dolaska na Samou, Fidži i druga ostrva u zapadnoj Polineziji, ovi narodi su prestali da osvajaju nove terirotije skoro 2,000 godina, sve dok nisu stigli do centralne i istočne Polinezije pre 1,000-1,500 godina.
Ovaj period od 2,000 godina se zove Dugačka pauza i niko ne zna šta je dovelo do njega. Još bitnije, niko ne zna zašto su pre 1,500 godina Polinežani naprasno odlučili da opet krenu u osvajanje, otkrivši i naselivši apsolutno sva ostrva na kojima ima uslova za život u centralnom i istočnom Pacifiku.
Moana je omaž polinežanskim veštinama plovidbe, najverovatnije isnpirisana pravim žiteljima Samoe, ostrvske države koje nosi nadimak Ostrvo navigacije. Ipak, režiseri Moane su nakon obilaska regiona odlučili da izmisle Motunui ostrvo u Polineziji i iskoriste elemente raznih tradicija da bi mogli da ispoštuju sve polinežanske narode.
Koko (2017)
Dan mrtvih je jedan od najvažnijih meksičkih praznika koji se slavi širom zemlje u čast pokojnika. Meksikanci, naime, veruju da je ovaj praznik jedini dan u toku godine kada se njihovi mrtvi vraćaju u svet živih.
Dan mrtvih je pre svega bitan zato što u Meksiku postoji verovanje u tri smrti. Prva je fizička smrt, smrt tela. Druga je kada se telo sahrani, kada se vrati prirodi. Treća je kada se osobe više niko živ ne seća. Dan mrtvih odlaže tu treću, finalnu smrt.
Koko je Piksarov film inspirisan Danom mrtvih koji gledaoce ne prenosi samo u Meksiko tokom ovog praznika već direktno i u Zemlju mrtvih, gde protagonista priče traži način da se vrati u svet živih i ujedno i skine zabranu koja njegova porodica ima na stvaranje muzike.
Možda sve ovo zvuči previše morbidno za animirani film, ali Koko je zapravo priča o tome kako se smrt doživljava u drugoj kulturi i kako treba da cenimo svoje najbliže, i žive i mrtve.
Iako je radnja i ovog animiranog filma smeštena u izmišljenom gradu Santa Sesila u Meksiku, skoro sva mesta u filmu su zasnovana na pravim mestima, znamenitostima, trgovima, zgradama i grobljima u državi.
Kralj lavova (1994)
Kralj lavova je prvi Diznijev film koji nije zasnovan na već postojećoj priči, uprkos tome što delom inspiraciju crpi iz Šekspirovog Hamleta.
Međutim, iako su stvaraoci Kralja lavova i sami rekli da su preuzeli elemente iz jedne od najpoznatijih Šekspirovih tragedija, mnogi tvrde da film ima previše sličnosti i sa japanskom anime serijom Kimba, beli lav.
Sa izlaskom nove verzije Kralja lavova 2019. godine, pojavile su se i tvrdnje da je animirani film zapravo zasnovan na afričkoj priči o Sundiata Keitu, osnivaču najvećeg zapadnoafričkog carstva, carstva Malija, koji je vladao u 13. veku i nosio nadimak Kralj lavova.
Bilo kako bilo, jedno je sigurno – radnja Kralja lavova je smeštena negde u Africi. Teritorija prikazana u filmu je naravno izmišljena, ali je tim koji je radio animaciju izjavio da su modelovali Simbin dom po raznim delovima Kenije, pre svega nacionalnom parku Vrata pakla.
Moguće da su tvorci filma našli inspiraciju i u nekim drugim afričkim zemljama, pogotovo imajući u vidu da je Simbin najbolji drugar Timon merkat – a merkati žive u Južnoafričkoj Republici, Namibiji, Bocvani i Angoli.
Zaleđeno kraljevstvo (2013)
Zaleđeno kraljevstvo je bazirano na dosta mračnijoj Snežnoj kraljici, jednoj od najpoznatijih bajki danskog pisca Hansa Kristijana Andersena.
Prilagođeno vremenu i publici, Diznijevo Zaleđeno kraljevstvo je priča o dvema sestrama, Elsi, snežnoj kraljici sa super moćima, i Ani, neustrašivoj princezi koja kreće u avanturu sa sakupljačem leda, njegovim irvasom i sneškom belićem da zaustavi večitu zimu u Arendelu.
Imajući u vidu skandinavske korene originalne bajke, nimalo ne čudi što mesto u kome se dešava radnja Zaleđenog kraljevstva neverovatno podseća na Norvešku, čiji fjordovi su bili glavna inspiracija za kraljevstvo Arendel.
U filmu se i pojavljuju neke od najpoznatijih znamenitosti u zemlji, uključujući Akershus tvrđavu u Oslu, Nidaros katedralu u Trondhajmu i Brugen, niz šarenih kuća na doku, u Bergenu.
Drugi elementi skandinavkse kulture se takođe prožimaju kroz čitav film – fjordovi, vikinški brodovi, stave crkve, termalni izvori, lutefisk. Osim toga, tvorci Zaleđenog kraljevsta su u film ubacili i neke elemente laponske kulture, poput irvasa koji vuku saonice.
Mulan (1998)
Hua Mulan je bila legendarna kineska ratnica koja je živela između 4. i 6. veka, tokom građanskog rata, kada je zemlja bila podeljena između Severne i Južne dinastije, i koja se proslavila u borbi protiv južnih osvajača – prerušena u muškarca.
Mulan je zauzela mesto svog oca u vojsci i učestvovala 12 godina u ratu, na kraju sukoba odbivši bilo kakve nagrade. Na kraju priče, ova izvanredna ratnica se nalazi sa saborcima koji tek tada shvataju da je žena.
Diznijeva verzija Mulan manje-više prati kostur ove legende, dodavši još neke dramske momente i ljubavni zaplet u priču, mada je bitno napomenuti da se Kinezima nije dopalo odstupanje od njihovog foklora.
Pošto se radnja Mulan dešava u Kini, na severu zemlje, donekle je očekivano u animiranom filmu videti Kineski zid i Zabranjeni grad, dve najčuvenije znamenitosti u zemlji, kao i mnoge druge poznate i manje poznate elemente kineske kulture.
Kao i u drugim Diznijevim animiranim filmovima, i u Mulan je kultura koja je inspirisala priču na nekim mestima pogrešno predstavljena, najverovatnije zbog pokušaja da se kompleksna istočnjačka kultura poput kineske približi zapadnjacima, ali je nesumnjivo da ovaj animirani film gledaoce iz drugih delova sveta može prilično da zainteresuje za kineske legende, običaje i tradiciju.
Hrabra Merida (2012)
Hrabra Merida je prva Piksarova bajka, prvi film smešten u prošlosti i prvi film u kome glavnu ulogu ima ženski lik.
Zasnovana ne samo na bajkama Hansa Kristijana Andersena i braće Grim nego i na odnosu režiserke sa svojom kćerkom, Hrabra Merida je priča o srednjovekovnoj škotskoj princezi koja odbija da se povinuje viševekovnoj tradiciji i uda za sina nekog od očevih saveznika.
Radnja filma se dešava u 10. veku, ali malo toga u Hrabroj Meridi zapravo oslikava Škotsku u tom vremenskom periodu, počevši od odeće pa do prikazanih zamkova.
Moguće je da je ekipa koja je radila film rekla da je Hrabra Merida smeštena u tom vremenskom periodu jer su medvedi poslednji put viđeni u Škotskoj u 9. ili 10. veku; posle toga ne bi bilo moguće utemeljiti priču na njihovom postojanju.
S druge strane, iako u filmu nema mnogo elemenata keltske mitologije ili kulture i iako nije vođeno previše računa o istorijskim činjenicama, tvorci Hrabre Meride su više nego očigledno dali sve od sebe da predstave Škotsku, pogotovo njene prirodne lepote, u najboljem svetlu.
Carevo novo odelo (2000)
Uprkos naslovu, Diznijevo Carevo novo odelo nije zasnovano na istoimenoj kratkoj priči Hansa Kristijana Andersena.
Animirani film o razmaženom inkanskom caru koji se pretvara u lamu je prvobitno trebalo da bude mnogo ozbiljnije ostvarenje inspirisano Kraljevićem i prosjakom, romanom Marka Tvena, i da nosi naslov Kraljevstvo sunca.
Međutim, zbog lošeg uspeha Pokahontas i Zvonara Bogorodičine crkve na blagajnama, čelnici Diznija su odustali od ovog projekta i odlučili da naprave laganu komediju umesto epskog ostvarenja poput Kralja lavova.
Carevo novo odelo je stoga možda i najslabiji film na ovoj listi, ali zaslužuje da se nađe među najboljim animiranim filmovima o putovanjima jer se odigrava u carstvu Inka.
Osim što je Kuskovo (Kusko je dobio ime po gradu Kusko u današnjem Peruu) carstvo inspirisano Maču Pikčuom, jednim od sedam svetskih čuda, i drugi elementi u filmu – poput društvene strukture, umetnosti, lama i alpaka – makar malo mogu da dočaraju vreme ove nekada moćne južnoameričke civilizacije.
Ipak, film bi zasigurno bio mnogo bolji da je imao ozbiljniju notu i da je veći fokus bio na onome što se zna o Inkama nego na komičnim efektima.
Herkul (1997)
Inspirisan grčkim mitovima o Heraklu, Herkul je priča o sinu vrhovnog boga Zevsa koji kao beba postaje smrtnik i kroz herojstvo treba da povrati svoj božanski status. Imajući u vidu da su bogovi u grčkoj mitologiji daleko od savršenih, tvorci ovog filma su morali dosta da ublaže originalne priče i napišu scenario koji je podoban za mlađu publiku.
Uprkos tome, daleko od toga da Herkul ne može da se dopadne i starijima, pogotovo onima koje zanimaju antička grčka istorija i mitologija (ali im ne smetaju umetničke slobode karakteristične za filmska ostvarenja).
Odajući počast grčkim mitovima na način tipičan Dizniju, Herkul dosta odstupa od originalnog materijala – ali to radi sa namerom. Tvorci filma uzimaju iz mitova ono što im se dopada i kroz čitavu priču mešaju elemente i antičke Grčke i antičkog Rima, stvarajući grčko-rimski svet koji je prikladniji i možda zanimljviiji za klince nego onaj opevan u legendama.
Sa druge strane, vizuelna strana filma je više nego odlična. Gledajući Herkula, videćete neka od najbitnijih mesta antičke Grčke, od planine Olimp, doma grčkim bogovima i najviše planine u zemlji, i ostrva Rodos, mesta gde se nekada nalazio Kolos sa Rodosa, jedno od sedam svetskih čuda starog sveta, pa sve do Hadovog podzemlja.
U potrazi za Nemom (2003)
U Potrazi za Nemom je Piksarov animirani film o otetoj ribi klovnu Nemu i njegovom ocu Martinu koji zajedno sa plavom tang ribom Dori, zvezdom nastavka U potrazi za Dori, kreće u misiju spasavanja.
Junaci filma žive u Velikom koralnom grebenu, svetskom čudu prirode i najvećem sistemu koralnih grebena na svetu koji se sastoji iz skoro 3,000 pojedinačnih grebena i vidi iz svemira.
Greben se nalazi u Koralnom moru, nedaleko od obale Kvinslenda u Australiji, i dom je mnogim ugroženim ili endemskim vrstama zbog čega se često naziva najvećim živim organizmom na planeti.
Nažalost, usled zagađenja, globalnog zagrevanja i prekomernog ribarenja, i sam greben je ugrožen. Iako ga godišnje poseti oko 2 miliona turista, doduše, turizam ima minimalni negativni uticaj na greben.
Osim što je Piksar u oba filma upoznao široke narodne mase sa lepotom i biodiverzitetom grebena, U potrazi za Nemom nas vodi sve do Sidneja – tačnije, do sidnejske luke i ordinacije jednog lokalnog zubara.
Do neba (2009)
Verovatno najlepši Piksarov animirani film, Do Neba prati priču ostarelog udovca Karla Fredriksena koji zajedno sa dečakom Raselom kreće na putovanje u Južnu Ameriku, do Anđeoskog vodopada u Venecueli, da bi ispunio i svoj životni san i obećanje dato pokojnoj supruzi Eli.
Oduševljeni Anđeoskim vodopadom, najvišim vodopadom na svetu, Karl i Eli čitav život planiraju da otputuju u Venecuelu, ali im je novac koji ostavljaju sa strane za putovanje uvek potrebniji za nešto drugo. Na kraju, Karl ostaje sam i odlučuje da krene u ovu avanturu zbog Eli.
Do Neba nije film o Južnoj Americi ili Anđeoskom vodopadu nego priča o tome kako je samo putovanje bitnije od destinacije. To je film o svim onim stvarima koje čine život, o manjim i većim avanturama i ljudima koje volimo i sa kojima je svaki dan nova pustolovina, gde god da se nalazimo.
Do Neba je film koji može i treba da nas motiviše da uradimo stvari koje želimo, inspiriše da odemo na to putovanje o kojem maštamo i podseti da nikada nije kasno za nove avanture.
Ako vam se dopada ovaj tekst, značilo bi nam da ga podelite sa prijateljima. Možete nas zapratiti i na Fejsbuk i Instragram stranici i tako podržati rad našeg sajta. Do sledećeg teksta! 🙂
Ostavite komentar