Većina tekstova koje ćete naći na internetu o Amsterdamu počinje pričom kako on nije grad greha nego slobode, inače rečima američkog autora Džona Grina.
Amsterdam svoju liberalnu reputaciju pre svega duguje drogama i prostitutkama, dvema stvarima koje su zabranjene u drugim evropskim gradovima — a koje u prestonici Holandije ne samo da se tolerišu nego su toliko uzele maha da lokalci više ne mogu normalno da žive od turista željnih slobode.
Iako mnogo turista posećuje ovaj grad zbog zagarantovano dobrog provoda začinjenog marihuanom ili težim drograma i damama noći koje sede u izlozima, daleko da je ovo jedino što Amsterdam ima da ponudi.
Šta videti u Amsterdamu
Istorija Amsterdama počinje u 12. veku, kada je osnovan kao malo ribarsko mesto na obali reke Amstel, po kojoj je mnogo vekova kasnije nazvana jedna od najpoznatijih pivara na svetu.
Na početku nebitno mestašce, Amsterdam tokom vekova postaje jedan od glavnih evropskih finansijskih i trgovinskih centara usled svog povoljnog položaja između reke Amstel i Severnog mora, nakon čega samo nastavlja da raste i naposletku izrasta u ovo što je danas — jedan od najbogatijih, najposećenijih, najraznovrsnijih i najekstremnijih gradova na starom kontinentu.
U ovom vodiču ćemo pričati o svemu onome po čemu je Amsterdam nadaleko poznat i provesti vas kroz takozvanu Veneciju severa, predstavljajući najbitnije kulturne, istorijske i druge znamenitosti grada. Pa da krenemo redom.
Trg Dam — mesto gde je sve počelo
Iako istoričari danas smatraju da su ljudi naselili teritoriju današnjeg Amsterdama pre nekoliko hiljada godina, priča o ovom gradu počinje u 12. veku, kada su nakon poplava lokalci sagradili branu na Amstelu, nazvavši svoju naseobinu Aemstelredamme.
Brana više ne postoji, ali se na njenom mestu nalazi čuveni trg Dam, glavni gradski trg i jedno od najposećenijih mesta u gradu. S obzirom na to da se glavna železnička stanica nalazi na svega par minuta od trga, Dam je često i polazišna tačka za turiste koji obilaze Amsterdam.
Od glavne železničke stanice do trga vodi bulevar Damrak, deo reke Amstel koji je u 19. veku zakopan i na čijem mestu je izgrađena ulica koja je ubrzo postala holandska verzija Volstrita. Damrak je sada popularan među turistima zbog velikog broja radnji sa suvenirima, restorana i barova. Odavde možete otići i na vožnju kanalima.
Što se tiče Dama, ovaj trg je okružen mnogim atrakcijama:
- Kraljevska palata — Prvobitno sagrađena kao zgrada gradske većnice, Kraljevska palata je jedna od tri holandske rezidencije kralja Vilema-Aleksandra. Uprkos tome što se koristi za zvanične prijeme, palata je otvorena za posetioce. Cena ulaznice je 10 evra.
- Nova crkva — Zgrada ove nekadašnje crkve, podignute u 15. veku, danas služi pre svega kao izložbeni prostor. Zanimljivo je da se još uvek koristi u ceremonijalne svrhe, uključujući kraljevska venčanja.
- Muzej Madam Tiso — Ovaj muzej je drugi Madam Tiso muzej u Evropi, otvoren 1970. godine, odmah nakon osnivanja franšize u Engleskoj. Cena ulaznice je 21.50 evra kada se kupuje preko interneta, ali postoji još nekoliko vrsta karata koje uključuju i druge atrakcije i čija cena se kreće od 33.75 evra.
U sredini trga se nalazi Nacionalni spomenik, obelisk posvećen žrtvama Drugog svetskog rata. Kod spomenika se svakog 4. maja obeležava Dan sećanja, praznik u čast poginulih holandskih vojnika. Ovde su se inače hipici skupljali tokom 60ih godina prošlog veka i mnogi od njih su svaku noć spavali na trgu oko spomenika u vrećama za spavanje, što je dovelo do zabrane spavanja na trgu i nemira koji su se završili tako što su vlasti poslale marince da se obračunaju sa hipicima.
Amsterdamski kanali — čudo urbanog razvoja
U prestonici Holandije se nalazi 165 kanala čija dužina prelazi 100 kilometara i preko kojih je podignuto preko 1,500 mostova. Amsterdamski kanali su neraskidivo povezani sa trgom (i nekadašnjom branom) Dam, mestom oko kog se grad širio i oko kog je u 17. veku izgrađen polukružni prsten kanala poznat kao Grachtengordel. Ovaj prsten, koji je uvršten na Uneskovu listu svetske baštine, čine 4 kanala: Singel, Herengracht, Keizersgracht i Prinsengracht.
Kanali su iskopani tokom Zlatnog doba Holandije, kada se u Amsterdam doselilo toliko ljudi da je bilo neophodno proširiti grad i napraviti više mesta za potrebe rastućeg stanovništva. Međutim, oni su unapredili život u gradu na još nekoliko načina.
Prvo, omogućili su lakši i brži transport robe. Umesto kopnenim putem, lokalni trgovci su mogli kanalima da prenose svoje proizvode iz bilo kog dela grada do luke. Drugo, kanali su se ispostavili kao odlična odbrana od neprijatelja, dajući stanovnicima Amsterdama veliku prednost nad mogućim napadačima. Najzad, kanali su umnogome doprineli efikasnijem upravljanju vodom, što je za građane Amsterdama, grada koji je podignut na vodi i koji se nalazi ispod nivoa mora, oduvek bilo izuzetno važno pitanje.
Kada se zna da su na mestu današnjih kanala i kuća nekada bile močvare i jezerca, jasno je koliko truda je bilo potrebno da Amsterdam dobije svoj sadašnji izgled. Usled veličine projekta, koji je zahtevao isušivanje močvara i uklanjanje zemlje, izgradnja kanala je finansirana prodajom zemljišta bogatim trgovcima. Trgovci su duž kanala podizali velelepne kuće, koristeći mnoge od njih kao skladišta, kancelarije i privatne dokove, time dodatno unapređujući svoje poslove.
Ove karakteristične kuće iz 17. veka koje su građene u visinu umesto u širinu zbog manjka prostora za stanovanje u gradu dan danas krase Amsterdam i smatraju se jednim od njegovih glavnih simbola.
Amsterdam je već decenijama jedna od najprepoznatljivijih svetskih prestonica upravo zbog svoje impresivne mreže kanala i šarenih kuća i retko koji turista poseti grad a da ne ode na vožnju brodićem. Kanali, međutim, nisu samo turistička atrakcija, i dalje igrajući izuzetno bitnu ulogu u svakodnevnom gradskom životu, pogotovo u transportu ljudi i robe.
Muzeji u Amsterdamu — od Van Goga do Ane Frank
Kada se priča o Amsterdamu, ne može da se ne spomene i to da je jedan od kulturnih centara Evrope, u kome su se rodili i živeli mnogi poznati umetnici i u kome se danas nalaze neki od najbitnijih muzeja na svetu.
- Rijks muzej — Najveći i najposećeniji muzej u zemlji, Rijks muzej je nacionalni muzej Holandije, sa stalnom postavkom od preko 8,000 predmeta koji svedoče o holandskoj istoriji od srednjeg veka pa sve do modernih vremena. U muzeju se nalazi više od 2,000 slika iz Zlatnog doba Holandije, uključujući remek dela velikana poput Rembranta i Vermera. Cena ulaznice je 20 evra (19 evra ako je kupite putem interneta).
- Stedelijk — Muzej moderne i savremene umetnosti, Stedelijk u svojoj kolekciji sadrži radove Vinsenta Van Goga, Vasila Kandinskog, Henrija Matisa, Džeksona Poloka, Endija Vorhola i drugih umetnika. Cena ulaznice je 20 evra.
- Muzej Van Goga — Jedan od najposećenijih muzeja na svetu, Muzej Van Goga je posvećen holanskom slikaru Vinsentu Van Gogu, najčuvenijem postimpresionističkom umetniku. Muzej sadrži najveću kolekciju Van Gogovih radova, uključujući više od 200 slika, 500 crteža i 700 pisama. Cena ulaznice je 19 evra.
- Rembrantova kuća — Muzej posvećen Rembrantu, jednom od najčuvenijih slikara ikada, Rembrantova kuća prikazuje kako je izgledao umetnikov dom u Amsterdamu, u kome je živeo između 1639. i 1656. godine. U muzeju, koji je potpuno rekonstruisan da bi izgledao isto kao kada je pripadao Rembrantu, nalaze se mnoga umetnička dela iz njegovog doba. Cena ulaznice je 15 evra.
- Kuća Ane Frank — Muzej Ane Frank je kuća u kojoj se devojčica zajedno sa svojom porodicom i nekoliko drugih ljudi krila dve godine tokom Drugog svetskog rata, sve do svoje smrti 1945. godine, i u kojoj je napisala svoj čuveni dnevnik. Cena ulaznice je 14 evra (ulaznice mogu da se kupe samo preko interneta, kada ujedno treba da rezervišete i termin obilaska).
Rijks muzej, Stedelijk i muzej Van Goga se nalaze u neposrednoj blizini jedan drugog, na Muzejskom trgu, tako da je najbolje obići ih istog dana ako planirate da idete u sva tri.
Drugi muzeji koji su turistima zanimljivi uključuju NEMO muzej nauke, Muzej istorije Amsterdama, Nacionalni pomorski muzej, Muzej seksa ili Venerin hram i Muzej Hajnekena.
De Valen — crveni fenjeri i ‘kofi šopovi’
Najpoznatija ulica crvenih fenjera u gradu, De Valen je mesto koje je proslavilo Amsterdam kao grad seksa i droge. Iako nije jedino mesto u holandskoj prestonici gde prostitutke nude svoje usluge, De Valen je najstarija oblast u gradu čuvena po najstarijem zanatu.
De Valen se sastoji iz mreže uličica u kojima se dame noći, uglavnom poreklom iz Istočne Evrope, Afrike ili Azije, reklamiraju u izlozima koji svetle ili crvenom ili plavom bojom. Ukoliko je izlog osvetljen crvenom bojom, iza stakla se nalazi cis žena. Ukoliko je izlog osvetljen plavom bojom, dama koja nudi seksualne usluge je trans.
Osim po prostitutkama, De Valen je naširoko poznat i po takozvanim kofi šopovima, specijalozovanim kafićima gde potpuno legalno možete da kupite kanabis. Interesantno je da su u ovim mestima uglavnom zabranjeni prodaja alkohola i pušenje duvana.
Priče o Amsterdamu kao o mestu gde je marihuana svuda oko vas zapravo jesu istina. Prilikom obilaska grada, nekoliko puta smo nailazili na ljude koji puše marihuanu odmah pored policajaca. Iako je to nama čudno, skoro pa nezamislivo, ovde je to sasvim normalno.
Što se tiče kofi šopova, jasno je da su uveče prepuni, što stranaca, što lokalaca, i da ne morate ni da naručite kanabis da biste osetili efekte njegovog konzumiranja.
Zbog svega ovoga, na hiljade turista dnevno posećuju De Valen i mnogi od njih se ponašaju dosta slobodnije nego što bi inače, što stvara ozbiljne probleme žiteljima Amsterdama. Na osnovu procena gradskih čelnika, vikendom preko 6,000 turista prođe uličicama De Valena na svakih sat vremena.
Zbog prevelikog broja turista koji posećuju Amsterdam između ostalog samo zbog zabave, gradonačelnica Amsterdama je sredinom 2019. godine čak predložila da se u De Valenu zabrani prostituacija.
Predlog je naravno dočekan sa neodobravanjem, ali je sigurno da će gradske vlasti morati nešto da urade povodom ovog distrikta, ako ne zbog nesnosnih turista, inače uglavnom Britanaca i Holanđana iz drugih krajeva zemlje, onda zbog žrtava trgovine ljudima, koje sve češće i češće završavaju iza amsterdamskih izloga.
Prekomerni turizam — ili kako turisti uništavaju Amsterdam
Još jedna stvar po kojoj je Amsterdam postao poznat poslednjih godina je prekomerni turizam. Stvari su toliko uzele maha da glavni grad Holandije, u kome živi nešto manje od milion stanovnika, godišnje poseti oko 18 miliona turista. Na osnovu projekcija, Amsterdam će za svega 10 godina, 2030. godine, ugostiti više od 40 miliona turista za samo godinu dana.
Da bi sprečili rast turizma, gradski oci su već preuzeli neke mere. Pored toga što su 2018. godine, na zaprepašćenje i negodovanje turista, premestili čuveni I amsterdam znak ispred Rijks muzeja van centra grada, vlasti su odlučile da u potpunosti prekinu promovisanje Amsterdama kao turističke destinacije, onemoguće iznajmljivanje stanova preko AirBnba u najpopularnijim četvrtima, zabrane nove prodavnice suvenira i smanje broj segveja i pivskih bicikala po ulicama.
Od 1. januara 2020. godine, turistička taksa je dodatno poskupela i turističke agencije više ne mogu da vode turiste u obilazak De Valena.
Sigurno je da će gradske vlasti u narednim godinama uvesti još dodatnih mera za suzbijanje turizma, privredne grane koja s jedne strane donosi ogroman novac u grad a s druge strane ubija duh zbog koga je Amsterdam toliko omiljen među turistima.
Poseta Amsterdamu je kao poseta košnici gde konstantno morate da se gurate sa drugima da biste nešto videli. Gužve i redovi su sveprisutna pojava, bez obzira na to da li hoćete da kupite suvenire ili da posetite neki muzej. Pritom, bitno je i napomenuti da smo mi posetili Amsterdam u novembru, dakle van glavne turističke sezone, tako da ne možemo ni da zamislimo kakvo je stanje tokom leta.
Amsterdam je grad koji definitivno svako treba da poseti jednom u životu — i sa time se očigledno slaže pola planete ili makar onaj deo koji ima sredstva da poseti jednu od skupljih evropskih prestonica — ali kako sada stvari stoje, verovatnije je da ćete se nervirati zbog drugih turista i njihovog ponašanja nego zapravo uživati u svemu onome zbog čega je Venecija severa posebna i voljena.
Sa druge strane, ne postoji bolje vreme nego sad da odete u Amsterdam jer će ili situacija sa turistima biti još gora ili će već previsoke cene toliko porasti da stanovnici Balkana teško da će moći da si priušte luksuz posete holandskoj prestonici.
Ako vam se dopada naš blog, možete nas zapratiti na Fejsbuku i Instragramu. Hvala što nas čitate! 😊
Ostavite komentar