Vodič za Bergen — Bože, kakav grad!

Nakon 50 posećenih zemalja, uglavnom na našem kontinentu, evropski gradovi počinju da liče jedni na druge — i ma koliko veliki i predivni bili, čak i kada prvi put kročite u njih, oni vam ne deluju strano. Nije da se osećate baš kao kod kuće, ali dovoljno su poznati da se retko kad probudi ono neopisivno uzbuđenje koje tera suze radosnice na lice — i koje je bilo tako sveprisutno na prvih par putovanja.  

Putovanje u Skandinaviju — a pogotovo u Bergen — probudilo je u meni opet ta osećanja. Veličanstvena priroda koja ostavlja bez daha, raznobojne kuće koje više pripadaju na umetničkim slikama nego u pravom životu, prelepo, sunčano vreme u najkišovitijem gradu u Evropi, dugi dani koji se polako pretapaju u svetle noći nešto malo pre ponoći — sve ovo zajedno podsetilo me je na to koliko volim da putujem i zašto nikada ne želim da prestanem. 

„Bože, kakav grad!” — ovu rečenicu sam nebrojeno puta ponovila prvo šetajući Bergenom, a kasnije i opisujući ga drugim ljudima, jer je teško naći reči koje mogu da opišu mesto koje vam nepovratno ukrade srce na prvi pogled i na kome se osećate kao da na neki način pripadate, čak iako ste ga prvi put sada videli i možda nećete više nikada. 

Možda će vaš doživljaj Bergena biti potpuno drugačiji — i to je sasvim okej — ali što se mene tiče, mogu samo da zaključim da sam neverovatno zahvalna što sam imala privilegiju da par dana svog života provedem ovde, u gradu smeštenom na fjordu, okruženom planinama, u kome nisam videla mnogo toga što mi je bilo na „spisku”, ali u kome sam doživela baš sve ono — ni manje, ni više — što mi je bilo potrebno da se prisetim one istinske magije putovanja. 

Kako doći do Bergena 

Iz Srbije nažalost nema direktnih letova do Bergena, ali je grad očekivano dobro povezan sa Oslom i drugim većim gradovima u Skandinaviji. Air Serbia u 2025. godini ima direktan let do Osla četiri, pet ili šest puta nedeljno, u zavisnosti od meseca, a Norwegian sredom i subotom (i ponedeljkom u letnjoj sezoni). 

Cene avio karata naravno variraju, ali mogu da se nađu već i od 60-70 EUR po pravcu sa obe avio kompanije. Slične su cene i od Osla do Bergena, ali između ova dva grada možete da putujete i busom ili vozom, doduše za slične pare (mi smo platili voznu kartu u jednom pravcu oko 85 EUR po osobi). 

Međutim, ako putujete na ovoj relaciji, svakako savetujemo da makar u jednom pravcu idete vozom jer ćete ovako videti neverovatne predele između ova dva grada, od pejzaža okovanih snegom i ledom čitave godine do bujnih šuma okruženim usamljenim šarenim kućicama. 

Šta videti u Bergenu 

Uprkos tome što je drugi najveći grad u Norveškoj, Bergen — makar istorijski centar u kome je smešteno najviše atrakcija — nije veliki. Glavne znamenitosti mogu da se obiđu za jedan dan, ali jedan dan nikako nije dovoljan za ovako lep grad. 

Ako hoćete da vidite još nešto i odete malo dalje od centra, onda savetujemo dva ili tri dana, s tim što bismo mi voleli da smo imali još par dana više, ne toliko za obilazak koliko samo za upijanje ovih bajkovitih predela. 

U Bergen smo došli avionom iz Stokholma, i dan nam nikako nije počeo kako treba. Još od Kopenhagena smo vukli prehladu koja je kulminirala pri sletanju u Bergen, kada su mi se uši toliko zapušile da sam mislila da mi je sluh trajno oštećen. 

Međutim, uprkos tome što skoro ništa nisam čula narednih 3-4 sata, odmah po sletanju mi je bilo jasno da je Bergen sve ono što sam zamišljala. Još bolje zapravo jer je vreme bilo mnogo lepše nego što smo mogli da sanjamo — Bergen je najkišovitiji gradu Evropi, a mi smo imali sreću da nam je vreme tokom čitavog boravka bilo savršeno. 

Po izlasku iz aerodroma, na kome nema pasoške kontrole ako dolazite sa neke druge skandinavske destinacije, odmah smo ušli u autobus koji vodi do centra grada, i nakon nekih 15-20 minuta stigli nadomak Bryggena, jednog od najlepših mesta koje smo ikada videli. Bože, kakav grad! 

Do hotela, koji se nalazi preko puta Bryggena, preko vode, trebalo nam je nekih 10 minuta peške, u kraju u kome nema atrakcija — ali u kome je svaka šarena kuća atrakcija za sebe i u kome smo upoznali nekolicinu najvećih mačaka na svetu. 

Bili smo smešteni u Comfort hotelu, gde su nas 3 noći sa doručkom izašle oko 660 EUR. Hotel nije ništa posebno, ali je lokacija dobra, plus je zapravo ova cena povoljna za preskupu Norvešku. Najveća mana hotelu je što, kao i u drugim skandinavskim gradovima, neće da vam čiste sobu. Oni kažu da je to zbog očuvanja životne sredine, mi kažemo da nema smisla da platimo noć preko 200 EUR i da sami čistimo sobu i molimo recepcionara za nove peškire. No dobro, kada si u Rimu…

Nakon prijavljivanja u hotel i ostavljanja stvari u sobi, uputili smo se ka Bergenhus tvrđavi jer smo taj prvi dan u Bergenu išli na koncert Iron Maiden-a. Kao što možete da zamislite, čitav grad je bio preplavljen fanovima koji su krenuli na koncert, a neki od tih fanova su u Bergen došli svojim jahtama i jahticama na kojima su uveliko trajale žurke pre glavnog događaja. 

Koncert je naravno bio sjajan — nama je dovoljno bilo to što smo na koncertu benda koji volimo u gradu u koji smo toliko dugo želeli da dođemo, ali je celokupnom doživljaju doprinelo i to što se koncert završio po danu, oko 11 uveče, a noć pala tek kad smo uveliko bilo na afterpartiju, nešto malo pre 12. 

Zanimljivo je još spomenuti da se, osim u kafićima i po jahtama, posetioci koncerta nisu okupljali ispred tvrđave. Niko nije ni pio pivo, a kamoli nešto jače — i to jer je u Norveškoj zabranjeno piti alkohol na javnim mestima. Međutim, Norvežani su daleko od trezvenjaka, što nam je postalo jasno i tokom koncerta, a i u pabu posle. 

Osim jednog para iz Trondhajma, koji su malo osvetlali obraz Skandinavcima, ostali Norvežani koje smo sreli i sa kojima smo pričali tokom večeri su manje-više nepristupačni i ne preterano prijateljski nastrojeni. Dok se ne napiju. Onda im se jezik razveže, ali ne možemo da kažemo da su na nas ostavili dobar utisak pošto su nas skoro svi (veoma nonšalantno) pitali da li je kod nas još uvek rat!?

U svakom slučaju, tokom prvog dana smo, osim odlaska na koncert, videli skoro sva bitna mesta u istorijskom centru, ali smo tek sledećeg dana krenuli u pravi pravcati obilazak. Malo pre Bryggena smo prošli kroz riblju pijacu sa mišlju da ćemo se tu kasnije vratiti na ručak — međutim, kada smo videli cene na pijaci, složili smo se da ćemo radije da preskočimo ručak nego da potrošimo pravo malo bogatstvo na morske specijalitete koji, ruku na srce, nisu čak ni izgledali ništa posebno. 

Drugi dan u Bergenu nam je doduše bio 9 dan u Skandinaviji, pa nam ove cene nisu bile neko iznenađenje. Sada već ravnodušni na to koliko šta košta u ovim preskupim zemljama, ushićeno smo se uputili ka Bryggenu, verovatno najprepoznatljivijem i najpoznatijem simbolu grada kojem ćemo se vraćati još jedno 20 puta tokom preostala dva dana u Bergenu. Bože, kakav grad! 

Ovaj istorijski deo grada, sa nizom šarenih drvenih kuća koje se nalaze duž istočne strane Vågen luke, uvršten je na Uneskovoj listi svetske baštine 1979. godine. Istorija Bryggena datira još od 14. veka, kada su ove kuće služile kao skladišta i trgovine, gde su trgovci iz različitih zemalja dolazili da razmene robu.

Nažalost, Bryggen je tokom vekova bio pogođen nizom požara. Međutim, posle svakog požara, ovaj deo grada je bio obnovljen po ugledu na prvobitne građevine, što je omogućilo da se očuva izvorni srednjevekovni izgled. 

Danas se unutar ovih bajkovitih kuća nalazi niz radnji, galerija, restorana i kafića, a u okolini je i istoimeni muzej koji pruža uvid u istoriju ovog neverovatnog mesta. U muzej nismo ušli, ako ako želite da saznate više o Bryggenu kroz vekove, ovo je pravo mesto za to. Cena ulaznice je oko 15 EUR. 

Inače, izvan centra grada se nalazi Gamle Bergen muzej, gde možete da vidite rekonstrukciju grada iz 18. i 19. veka, kada je Bergen bio najveći drveni grad u Evropi. U ovom muzeju na otvorenom ima oko 50 drvenih građevina, od kojih u neke može i da se uđe. Ja sam baš želela da vidim Gamle Bergen, ali nismo nikako uspeli da uklopimo posetu jer muzej radi samo do 3. Doduše, želja me je skroz minula nakon obilaska šarenih kuća u Bryggenu i okolini, ali ako imate više vremena od nas, ovo mesto deluje baš zanimljivo. Ulaznica za muzej je oko 15 EUR.

Odmah pored Bryggena se nalazi još nekoliko gradskih znamenitosti — Crkva Svete Marije iz 12. veka, inače najstarija građevina u Bergenu, Rozenkranc toranj čiji delovi potiču iz 13. veka i u kojima je živeo poslednji kralj Norveške čiji dvor je bio smešten u Bergenu, i Hakonova hala, takođe srednjevekovna kraljevska rezidencija iz 13. veka. Toranj i hala pripadaju tvrđavi, unutar čijih zidina se danas uglavnom održavaju koncerti i drugi događaji. 

Nakon obilaska svih ovih mesta, otišli smo na Fløyen, jednu od 7 planina koje okružuju Bergen. Sa visinom od 400 metara iznad nivoa mora, ova planina je povezana sa centrom grada funikularom Fløibanen, kojoj treba nekih 5-8 minuta do vrha. Povratna karta za funikular je oko 12 EUR. 

Na vrhu Fløyena nalazi se veliki broj staza za šetnju, koje vode kroz predivne šumske predele i koje su prilagođene svim nivoima fizičke kondicije. Tu je i nekoliko vidikovaca sa kojih se pruža jedan od najspektakularnijih pogleda koje smo ikada videli, na čitav Bergen i okolne fjordove.

Uopšte ne preterujem kada vam kažem da smo ovde proveli nekoliko sati, samo upijajući neverovatne predele ispred nas i ponavljajući kako je ovo bez ikakve sumnje jedno od najlepših mesta na svetu. Bože, kakav grad! 

 

Kada smo napokon bili spremni da se rastanemo sa ovim mestom, spustili smo se nazad u centar i produžili pored omanjeg jezera do Grighalena, velike koncertne sale na Trgu Edvarda Griga, koja je poznata u alternativnim krugovima kao mesto gde su snimljeni neki od najuticajnijih blek metal albuma. 

Pored Grighalena je smešten i muzej Kode 3 u kome su izložena dela norveških slikara Edvarda Munka i Johana Kristijana Dala. Ulaznica za muzej je oko 15 EUR. Inače, u Bergenu se nalazi i Grigova kuća, Troldhaugen, ali ovaj muzej je podalje od centra grada pa smo ga mi preskočili. 

Poslednji dan u Bergenu smo obišli dva mesta koja se nalaze izvan centra grada — Fantoft crkvu i planinu Ulriken. Do Fantofta smo išli tramvajem sa početne stanice, a do crkve ima nekih 20 minuta vožnje, plus još desetak minuta peške. Put do crkve nije dobro obeležen pa smo se malo gubili, ali ako pratite Gugl mapu, trebalo bi da se snađete (sa malo lutanja). 

Fantoft crkva je jedna od najpoznatijih drvenih crkvi (stavkirke) u Norveškoj. Originalno izgrađena oko 1150. godine u selu Fortun, Fantoft crkva je preseljena u Bergen 1883. godine kako bi je sačuvali od demoliranja i prodaje delova, što je bila uobičajena praksa u to vreme. 

Nažalost, originalna crkva je izgorela u požaru 1992. godine u sklopu serije crkvenih požara za koje je bio odgovoran blek metal muzičar Varg Vikernes. Požar je bio veliki udarac za kulturnu zajednicu Norveške, ali je nakon toga doneta odluka da se crkva ponovno izgradi. 

Rekonstrukcija je završena 1997. godine, pri čemu su korišćene tradicionalne metode i materijali da bi se dobila verna kopija originalne građevine. Crkva je danas ograđena žicom, ali se uprkos tome sasvim lepo može videti spolja. Može i da se uđe unutra, za nekih 7.50 EUR. 

Iako se planina Ulriken nalazi negde na pola puta između ove crkve i centra Bergena, mi smo se ipak vratili u centralno gradsko jezgro, odakle smo Ulriken Express busom došli do podnožja planine, gde se nalazi donja stanica uspinjače. Bus ide na svakih pola sata tokom letnje sezone, a povratna karta košta oko 12 EUR. 

Povratna karta za uspinjaču košta nešto malo preko 36 EUR, što deluje kao suludo mnogo para za vožnju uspinjačom od nekih 5 minuta, ali verujte mi na reč kada vam kažem da vredi svake pare! 

Ulriken je najviši od sedam planina koje okružuju Bergen, sa visinom od 643 metara iznad nivoa mora. Ovde se nalazi nekoliko staza za šetnju koje prolaze kroz prekrasne pejzaže, a sa restorana i vidikovca na vrhu se pruža fantastičan pogled na čitav grad i prirodne lepote kojim je okružen. 

Sada je dobro vreme da spomenemo da smo zaista želeli da idemo na dnevni izlet u Hardangerfjor, drugi najduži fjord u Norveškoj, i/ili Sognefjord, najduži i najdublji fjord u zemlji, ali nismo uspeli da nađemo ništa povoljno — sve što smo videli preko neta je koštalo nekoliko stotina evra po osobi i na kraju smo teška srca odlučili da ćemo ipak preskočiti. 

Međutim, sa Ulrikena i Fløyena smo ipak uspeli da vidimo neverovatne fjordove po kojima je Norveška toliko poznata. Naravno da bismo voleli da smo plovili brodom kroz njih, ali iskreno da vam kažem, i ovo je više nego dovoljno.

A uostalom, ovako imamo još jedan dobar razlog da se nekada opet vratimo u Bergen. 

Ovim smo došli do kraja ovog putopisa (ili ljubavnog pisma Bergenu). Nemam šta više da vam kažem osim: „Bože, kakav grad!” Ako ste već bili u Norveškoj, voleli bismo da čujemo vaše utiske u komentarima. Ako vam se sviđa naš blog, zapratite nas na Instagramu i tako pružite podršku ovome što radimo. Hvala na čitanju — do sledećeg putopisa!