Crna Gora - Evropa

Vodič za Budvu — šta videti za 1 dan

Budva je verovatno najpopularnija turistička destinacija u Crnoj Gori — i jedno od onih mesta koje sam oduvek izbegavala zbog dekadentnog (da ne kažem nešto gore) noćnog života. Međutim, pošto su Trokadero, Rafaelo i ostala jeziva mesta porušena pre nekoliko godina, sada sam htela da dam Budvi još jednu priliku — i nisam se pokajala.

Bez svih tih folkoteka, kioska brze hrane i razuzdanih i raskalašnih turista, Budva izgleda sasvim drugačije, kao jedan lep, moderan primorski grad kome nije više cilj da postane crnogorski Khao San (deo Bangkoka poznat po veoma razuzdanom noćnom životu).

Pošto smo mi Budvu posetili van glavne turističke sezone, za vreme pandemije, verujem da smo je videli u najlepšem ruhu. S obzirom na to koliko je Stari grad Budve mali (manji od Kotora), verujem da se ne bismo toliko dobro proveli da smo došli u julu ili avgustu, kada u uskim uličicama pokušava da se mimoiđe mali milion turista i kada su plaže toliko krcate da je privatnost misaona imenica. Međutim, nije Budva kriva što je posećena, a i nije Crna Gora jedina zemlja koja je tokom sezone bučna i preplavljena turistima. 🙂

Mi u Starom gradu, odmah pored Katedrale Svetog Ivana.

Elem, mi smo za obilazak Budve odvojili jedan dan, što je stvarno i više nego dovoljno da vidite ceo grad (naravno, treba vam više vremena ako planirate da posećujete sve okolne plaže). Pošto smo u Budvu dolazili iz pravca Kotora, prva stanica nam je bio restoran/vidikovac Vista Vidikovac sa kog se pruža fenomenalan pogled na Stari grad Budve i obližnje ostrvo Sveti Nikola (koje je dobilo ime po istoimenoj crkvi i koje je danas jedno od omiljenih kupališta i lokalaca i turista).

Pogled iz restorana Vista Vidikovac.

Nakon kraće pauze u ovom restoranu, produžili smo dalje do Budve, i nakon što smo parkirali kola, za manje od 3 minuta smo već bili ispred kapija Starog grada. Odmah kod ulaza u Stari grad, kod hotela Avala, nalazi se malecna antička nekropola koja je slučajno otkrivena daleke 1937. godine kada je počela izgradnja hotela. Inače, zanimljivo je spomenuti da se smatra da je Budva u antičkom periodu zapravo bila ostrvo, koje je kasnije povezano sa kopnom i pretvoreno u poluostrvo.

Zidine Starog grada, odmah kod glavnog ulaza.
Antička nekropola.

Na svega par metara od ove nekropole videćete i more, tačnije poznatu plažu Ričardova glava. Ova mala plaža, dugačka oko 100 metara, dobila je ime po holivudskom glumcu Ričardu Vidmarku, koji je tokom šezdesetih godina prošlog veka snimao film u Budvi. Iako zaista mala, ova plaža je razumljivo popularna među turistima pošto se nalazi tik uz Stari grad. Međutim, mogu samo da zamislim koje su gužve na ovoj plaži tokom sezone, tako da ipak savetujem da prošetate do obližnjeg Mogrena ukoliko tražite plažu na kojoj ćete se zapravo malo i opustiti i odmoriti (mada je i na Mogrenu naravno gužva).

Plaža Ričardova glava.

A ukoliko krenete ka Mogrenu, naići ćete i na čuvenu skulpturu Budvanske plesačice ili Balerine. Budvanska plesačica (delo beogradskog vajara Gradimira Aleksića) je postala svojevrsni simbol grada Budve, pa ćete je zato videti i na većini suvenira. Inače, ova skulptura je inspirisana pričom po kojoj je jedna devojka svaki dan dolazila na ovo mesto da čeka svog dragog da se vrati sa plovidbe. On se nikako nije vraćao, a ona je uporno dolazila ovde i nadala se da će ugledati njegov brod, sve dok je jednog dana nisu pronašli mrtvu. Nažalost, Budvanska plesačica je početkom 2021. godine završila u moru nakon jake bure. Sreća u nesreći je da je ubrzo pronađena i poslata na restauraciju, nakog čega će biti vraćena na staro mesto.

Još malo Ričardove glave…i pogled na bedeme Starog grada.

Pošto Budvanska plesačica nije bila na svom mestu tokom naše posete, odmah nakon Ričardove glave smo se uputili ka Starom gradu. Iako sam dosad u Budvi bila nekoliko puta, moram da priznam da sam se ovaj put zaista iznenadila koliko je mali Stari grad. Pošto sam uvek pre obilazila Stari grad tokom letnje sezone, kada se u njega slije na hiljade turista, verovatno mi se tada zbog gužvi činilo da je mnogo veći nego što zapravo jeste. U svakom slučaju, Stari grad je toliko majušan da ne treba više od sat vremena da se obiđe.

Negde u Starom gradu.

Glavna atrakcija u Starom gradu je Citadela, odnosno Tvrđava Sveta Marija koja je ime dobila po istoimenoj crkvi. Citadela je izgrađena u slučaju napada sa mora, a u njoj je bilo skladišteno sve što bi meštanima trebalo u slučaju duge opsade. Ova tvrđava je spojena sa gradskim zidinama koje okružuju čitav Stari grad i koje su dugački oko 1 kilometar. U samoj Citadeli danas nema bog zna šta da se radi, ali je lepo videti grad iz drugačije perspektive (a možete se i prošetati po bedemima). Takođe, u Citadeli se nalazi i biblioteka sa pozamašnom kolekcijom starih knjiga.

Pogled na Stari grad sa Citadele.
Pogled na Ričardovu glavu sa Citadele.

Kada uđete u Citadelu, primetićete reljef sa dve ribe, koji predstavlja zaljubljeni par koji je sa citadele skočio u more pošto su im roditelji branili da budu zajedno. Po legendi, nakon što su momak i devojka skočili u vodu, pretvorili su se u ribe (i valjda živeli srećno do kraja života).

Osim Citadele, u Starom gradu Budve još ima nekoliko crkvi, od kojih se posebno ističu Crkva Svetog Ivana Krstitelja, Crkva Svete Trojice i Crkva Svetog Save. Od ove tri ckrve, najpoznatija je rimokatolička Crkva Svetog Ivana Krstitelja, čiji zvonik je najviša građevina u Starom gradu. Zvonik je inače podignut u 19. veku, na mestu starijeg zvonika koje je uništen u zemljotresu 1667. godine. Inače, u ovom zemljotresu su nastradale i kule koje su se nalazile na gradskim bedemima. Stariji čitaoci se možda sećaju još jednog razornog zemljotresa, 1979. godine, kada je dobar deo Starog grada bio uništen, a pojedine kuće i građevine srušene do temelja.

Prepoznatljivi zvonik koji pripada Crkvi Ivana Krstitelja.
Crkva Svete Trojice (obratite pažnju na belu gospođicu u dnu fotke).

U Starom gradu još ima i Arheološki muzej koji nama nije bio ništa posebno, kao i mnoštvo simpatičnih radnjica i kafića. Ukoliko kod Arheološkog muzeja izađete izvan Starog grada, izbićete i na marinu u kojoj možete da vidite zaista lepe (i skupe) jahte. I to je to, osim svega o čemu smo do sad pričali, jedno vam još ostaju plaže ukoliko u Budvu idete na more.

Izlaz na marinu.

Pošto početak maja i nije baš dobro vreme za kupanje u Crnoj Gori, mi smo iz Budve produžili do najluksuznijeg odmarališta u zemlji, Svetog Stefana. Sveti Stefan je od Budve udaljen samo 10 kilometara, a pre nego što se spustite do ulaska u Sveti Stefan, možete i da stanete na vidikovcu sa koga se pruža najbolji pogled na ovo ostrvce. Iskreno, ukoliko ne planirate da idete u obilazak ostrva sa vodičem (što nama stvarno nije bilo nešto primamljivo), ne morate ni da se spuštate do Svetog Stefana, sasvim je dovoljno da ga vidite sa ovog vidikovca i produžite negde drugde.

Sveti Stefan, pogled sa vidikovca.

Sveti Stefan je naseljen negde u 15. veku, kada je na ostrvu sagrađena tvrđava koja je služila kao odbrana od Turaka i gusara. Grad je bio naseljen sve do 19. veka, kada je njegovo mahom ribarsko stanovništvo iseljeno da bi se od Svetog Stefana napravio luksuzni grad-hotel u kojem su kasnije odsedale brojne poznate ličnosti poput Jurija Gagarina, Sofije Loren, Kirka Daglasa, Silvestera Stalonea i drugih. Opet, ukoliko ne planirate da letujete baš na Svetom Stefanu ili da iznajmljujete ležaljke na plaži po bezobrazno viskoj ceni, zaista možete i da preskočite silazak do ostrva, stvarno nije ništa posebno.

Do ovde mi smrtnici možemo da priđemo. 🙂

Došli smo do kraja ovog kratkog vodiča za Budvu. U svakom slučaju, ne mogu da kažem da nas je Budva oduševila, ali ne mogu ni da kažem da nas je razočarala. Ukoliko volite male srednjevekovne gradove na obali mora i ukoliko u Budvu idete na dan, dva, verujem da će vam se dopasti (makar van sezone), ali ne očekujte bog zna kakve atrakcije. To bi bilo to — ako ste već posetili Budvu, voleli bismo da čujemo vaše utiske, komentare i preporuke. Takođe bi nam značilo da nas zapratite na Instagramu i tako podržite rad našeg sajta. Hvala na čitanju — do sledećeg teksta!

Ostavite komentar

Vaša adresa e-pošte neće biti objavljena. Neophodna polja su označena *