Cetinje je kulturna i istorijska prestonica Crne Gore, poznata i kao grad-muzej zbog velikog broja muzeja, crkava i drugih bitnih građevina. Pošto nikada ranije nismo bili na Cetinju, odlučili smo da tokom ovog proputovanja kroz Crnu Goru obiđemo ovaj značajni crnogorski grad i vidimo šta je to što ga čini toliko posebnim.
Odmah mogu da vam kažem da nam se Cetinje nije nešto preterano dopalo, verovatno zato što smo prethodne dane proveli obilazeći druge gradove na primorju koji su nam bili neuporedivo lepši i zanimljiviji. Međutim, ukoliko ste zaljubljenik u crnogorsku istoriju, moguće je da će vam se Cetinje više svideti nego nama.
Da ne budem nepravedna, na Cetinju stvarno ima mnogo toga da se vidi, ali smo jednostavno očekivali više. Najveće razočarenje je zapravo to što grad deluje prilično zapušteno, tako da je u svoj toj oronulosti teško videti sav taj sjaj ove nekada slavne prestonice. Ali hajde da krenemo redom.
Put Kotor-Njeguši-Cetinje
Pošto nam je Kotor bio baza u Crnoj Gori, do Cetinja smo odlučili da idemo starim putem Kotor-Njeguši-Cetinje koji se proteže i ivicom Nacionalnog parka Lovćen. Postoji i drugi put, preko Budve, ali ne bi to bilo to da nismo odvozali uspon uz padine Lovćena — 25 serpentina od 180º koje su poznate i kao kanice.
O ovom putu, koji je manje više ostao identičan otkako je napravljen krajem 19. veka, smo čuli stvarno jezive stvari, a nije pomoglo ni to što smo čitali strane recenzije na netu. Istina je da put nezgodan, pogotovo ako vam u drugom pravcu dolazi autobus, ali zaista nije toliko strašno. S druge strane, ako ste početnik u vožnji i od same pomisli na serpentine vam se diže kosa na glavi, možda je bolje da preskočite.
Međutim, ukoliko ipak krenete ovim putem, bićete nagrađeni prekrasnim pogledima na svakoj krivini. Naravno, nemojte da skrećete pogled dok vozite, ali na putu ima mnogo vidikovaca na kojima možete da stanete i da se divite lepoti bokokotorskog zaliva.
Kada izvozate serpentine, put će vas dalje voziti do sela Njeguši koje se nalazi na padinama Nacionalnog parka Lovćen i koje je poznato po dvema stvarima. Prvo, Njeguši su rodno mesto čuvene porodice Petrović — u selu možete da obiđete staru kuću u kojoj su rođeni skoro svi članovi ove poznate dinastije koja je vladala Crnom Gorom preko 200 godina. Drugo, Njeguši su nadaleko poznati po njeguškom siru i pršuti, koje možete da kupite maltene na svakom ćošku u selu.
Od Njeguša je veoma lako doći i do Njegoševog mauzoleja na Lovćenu koji se nalazi na Jezerskom vrhu, drugom najvišem vrhu planine Lovćen. Mauzolej je podignut na mestu gde se prethodno nalazila crkva koju je Njegoš podigao u slavu Svetog Petra Cetinjskog — Njegoš je inače želeo i da bude sahranjen u ovoj crkvi. Međutim, crkva je bila uništena u oba svetska rata i na kraju srušena (iako se SPC jako protivila rušenju), da bi na njenom mestu bio podignut ovaj velelepni mauzolej (po projektu sjajnog Ivana Meštrovića). Nažalost, do mauzoleja vodi preko 400 stepenika, a ja sam dva dana ranije uganula nogu pri padu na kotorskoj tvrđavi, tako da ovaj put nismo uspeli da obiđemo ovaj momunentalni spomenik Njegošu. Umesto toga, od Njeguša smo nastavili dalje ka Cetinju, i nakon jedno pola sata vožnje stigli u u centar istorijske prestonice Crne Gore.
Cetinje
Obilazak Cetinja smo počeli kod zgrade Francuskog poslanstva, najlepše građevine u gradu u kojoj se danas nalazi gradska biblioteka. Legenda kaže da je ova neobična građevina slučajno završila na Cetinju — projektant ove građevine je u isto vreme projektovao zgradu francuskog poslanstva u Kairu, pa je greškom poslao plan egipatske građevine u Cetinje (i obrnuto).
A na svega par metara od ove lepe zgrade nalazi se i jedan interesantan spomenik, Lovćenska vila, podignut 1939. godine u sećanje na Crnogorce iz Amerike koji su se 1915. godine kao dobrovoljci ukrcali na prekookeanski brod da bi pomogli u odbrani svoje domovine. Njihov brod je udario u podvodnu minu kod albanske obale, potonuvši i sa sobom odnevši živote preko 300 dobrovoljaca.
Odmah iza Lovćenske vile nalazi se mala Vlaška crkva posvećena Bogorodici, a ono što ovu crkvu čini posebno interesantnom jeste što je njena ograda napravljena od trofejnih puščanih cevi.
Nakon kratkog obilaska crkve, uputili smo se dalje ka Njegoševoj ulici, glavnoj i najživljoj ulici u gradu u kojoj ima veliki broj kafića, restorana i prodavnica. Međutim, ova ulica je najpoznatija po Plavom dvoru, raskošnoj palati sagrađenoj krajem 19. veka za kneza Danila koja danas služi kao rezidencija predsednika Crne Gore. Milo nije bio tu tokom naše posete, ali nas je ljubazni baštovan pustio da prođemo kroz kapiju i ufotkamo prednju fasadu.
Sledeća stanica nam je bila Crvena palata ili Dvor kralja Nikole na obližnjem Dvorskom trgu. U ovoj zaista impresivnoj građevini je danas smešten muzej u kome možete da vidite kako se nekada živelo na crnogorskom kraljevskom dvoru. Odmah preko puta Crvene palata ima jedan mali park u čijem centru je podignut spomenik vladaru Zete i osnivaču Cetinja, Ivanu Crnojeviću, koji je krajem 15. veka premestio sedište države u polje ispod Lovćena (nakon što su Turci osvojili dotadašnju prestonicu Žabljak).
Odmah tu je i Biljarda, nekadašnja Njegoševa rezidencija koja je dobila ime po bilijaru, Njegoševoj omiljenoj igri. U Biljardi su se nalazile Njegoševe lične odaje, ali i prostorije koje su se koristile za države potrebe, kao i sobe za važne goste. Biljarda je kasnije služila i kao glavna rezidencija Njegoševim naslednicima, kneževima Danilu i Nikoli, a posle je u njoj bila smeštena štamparija, gimnazija, ministarstvo i druge institucije. Danas je Biljarda muzej povećen Njegošu u kome možete da vidite njegove lične stvari, umetnička dela, biblioteku — i najvažnije, originalni rukopis Gorskog vijenca.
U neposrednoj blizini Biljarde se nalaze dva izuzetno značajna verska objekta, Crkva na Ćipuru i Manastir Cetinje. Crkva na Ćipuru, posvećena Bogorodici, sagrađena je na mestu nekadašnjeg manastira koji je Ivan Crnojević podigao nakon što je sedište svoje države prebacio na Cetinje. Crkvu je krajem 19. veka podigao knez Nikola, ali je interesantno spomenuti da je crkva, nakon što je podignuta, morala opet da bude ozidana (što je trajalo 4 godine) jer prvobitni radovi nisu urađeni kako treba. U Crkvi na Ćipuru su sahranjeni kralj Nikola, kraljica Milena i Ivan Crnojević.
Manastir Cetinje je jedan od najbitnijih manastira Srpske pravoslavne crkve, prvobitno podignut u 15. veku (kada je u manastiru i radila najstarija štamparija na ovim prostorima). Manastir je uništen 200 godina kasnije, a na njegovom mestu je podignut novi verski kompleks koji je sadašnji izgled dobio tek u 20. veku. U ovom manastiru se čuvaju mnogobrojna kulturno-istorijska i verska blaga, uključujući ruku Svetog Jovana Krstitelja, mošti Petra I Petrovića Njegoša (Svetog Petra Cetinjskog), krunu kralja Stefana Dečanskog i štap Ivana Crnojevića.
U Cetinju smo još videli i Zetski dom u kome se nalazi pozorište i Vladin dom, nekadašnji parlament u kome je sada Narodni muzej Crne Gore. Još jedna atrakcija koju preporučujemo da obiđete jeste Orlov krš, brežuljak nedaleko od manastira Cetinje na kome je podignut mauzolej Danila Petrovića, osnivača dinastije Petrović.
Kao što rekoh na početku, Cetinje je grad koji će se verovatno svideti ljudima koje jako zanima istorija i koji žele da znaju sve moguće o dinastiji Petrović. Ali osim ovih nekoliko važnih istrorijskih građevina i verskih objekata, grad kao grad nije ništa posebno. Verovatno bi i Cetinje mnogo lepše izgledalo kada bi u njega bilo uloženo isto onoliko koliko se ulaže u primorske gradove — ali to već nije tema za naš mali putopisni blog.
Ukoliko ste posetili Cetinje, voleli bismo da čujemo vaše utiske. Takođe bi nam značilo da nas zapratite na Fejsu ili Instagramu i tako podržite rad našeg sajta. Do sledećeg čitanja!
Ostavite komentar