Vodič za Cetinje – šta videti u istorijskoj prestonici Crne Gore

Cetinje je kulturna i istorijska prestonica Crne Gore, poznata i kao grad-muzej zbog velikog broja muzeja, crkava i drugih bitnih građevina. Pošto nikada ranije nismo bili na Cetinju, odlučili smo da tokom ovog proputovanja kroz Crnu Goru obiđemo ovaj značajni crnogorski grad i vidimo šta je to što ga čini toliko posebnim.

Nama Cetinje na kraju nije ostavilo tako snažan utisak kao primorski gradovi koje smo obilazili prethodnih dana, najviše zato što je delovalo zapuštenije nego što smo očekivali. Ipak, na Cetinju zaista ima mnogo toga da se vidi, naročito ako vas zanimaju crnogorska istorija i dinastija Petrović-Njegoš. Ali hajde da krenemo redom.

Šta videti na Cetinju

Iako Cetinje nije veliki grad, u njemu ima iznenađujuće mnogo znamenitosti, a većinu možete lako da obiđete peške. Ukoliko dolazite iz Kotora, u obilazak vredi uključiti i stari put preko Lovćena, Njeguše i Njegošev mauzolej.

Put Kotor-Njeguši-Cetinje

Pošto nam je Kotor bio baza u Crnoj Gori, do Cetinja smo odlučili da idemo starim putem Kotor-Njeguši-Cetinje koji se proteže i obodom Nacionalnog parka Lovćen. Postoji i drugi put, preko Budve, ali ne bi to bilo to da nismo odvozali 25 čuvenih serpentina uz padine Lovćena, poznatih i kao kanice.

O ovom putu, napravljenom krajem 19. veka, čuli smo stvarno jezive stvari, a nije pomoglo ni to što smo čitali strane recenzije na netu. Istina je da je put nezgodan, pogotovo ako vam u drugom pravcu dolazi autobus, ali zaista nije toliko strašno. S druge strane, ako ste početnik u vožnji i od same pomisli na serpentine vam se diže kosa na glavi, možda je bolje da preskočite.

Međutim, ukoliko ipak krenete ovim putem, bićete nagrađeni prekrasnim pogledima na svakoj krivini. Naravno, nemojte da skrećete pogled dok vozite, ali na putu ima mnogo vidikovaca na kojima možete da stanete i da se divite lepoti bokokotorskog zaliva.

Kada izvozate serpentine, put će vas dalje voditi do sela Njeguši koje se nalazi na padinama Nacionalnog parka Lovćen i koje je poznato po dvema stvarima. Prvo, Njeguši su postojbina dinastije Petrović-Njegoš koja je vladala Crnom Gorom preko 200 godina, a u selu možete da obiđete i kuću u kojoj je rođen Petar II Petrović Njegoš. Drugo, Njeguši su nadaleko poznati po njeguškom siru i pršuti, koje možete da kupite maltene na svakom ćošku u selu.

Od Njeguša je veoma lako doći i do Njegoševog mauzoleja na Lovćenu koji se nalazi na Jezerskom vrhu, drugom najvišem vrhu planine Lovćen. Mauzolej je podignut na mestu gde se prethodno nalazila crkva koju je Njegoš podigao u slavu Svetog Petra Cetinjskog – Njegoš je inače želeo i da bude sahranjen u ovoj crkvi. Međutim, kapela je tokom ratova bila oštećena i obnavljana, a početkom sedamdesetih godina 20. veka konačno je srušena, uprkos protivljenju SPC, da bi na njenom mestu bio podignut mauzolej prema projektu Ivana Meštrovića. Nažalost, do mauzoleja vodi preko 400 stepenika, a ja sam dva dana ranije uganula nogu pri padu na kotorskoj tvrđavi, tako da ovom prilikom nismo uspeli da obiđemo ovaj monumentalni spomenik Njegošu. Umesto toga, od Njeguša smo nastavili dalje ka Cetinju, i nakon jedno pola sata vožnje stigli u centar istorijske prestonice Crne Gore.

Cetinje

Obilazak Cetinja smo počeli kod zgrade Francuskog poslanstva, najlepše građevine u gradu u kojoj se danas nalazi gradska biblioteka. Legenda kaže da je ova neobična građevina slučajno završila na Cetinju – projektant ove građevine je u isto vreme projektovao zgradu francuskog poslanstva u Kairu, pa je greškom poslao plan egipatske građevine u Cetinje (i obrnuto).

A na svega par metara od ove lepe zgrade nalazi se i jedan interesantan spomenik, Lovćenska vila, podignut 1939. godine u sećanje na Crnogorce iz Amerike koji su se 1915. godine kao dobrovoljci ukrcali na prekookeanski brod da bi pomogli u odbrani svoje domovine. Njihov brod je udario u podvodnu minu kod albanske obale, potonuvši i sa sobom odnevši živote nekoliko stotina dobrovoljaca.

Odmah iza Lovćenske vile nalazi se mala Vlaška crkva posvećena Bogorodici, a ono što ovu crkvu čini posebno interesantnom jeste što je njena ograda napravljena od trofejnih puščanih cevi.

Nakon kratkog obilaska crkve, uputili smo se dalje ka Njegoševoj ulici, glavnoj i najživljoj ulici u gradu u kojoj ima veliki broj kafića, restorana i prodavnica. Međutim, ova ulica je najpoznatija po Plavom dvoru, raskošnoj palati sagrađenoj krajem 19. veka za prestolonaslednika Danila Petrovića Njegoša, koja danas služi kao rezidencija predsednika Crne Gore.

Sledeća stanica nam je bila Crvena palata ili Dvor kralja Nikole na obližnjem Dvorskom trgu. U ovoj zaista impresivnoj građevini je danas smešten muzej u kome možete da vidite kako se nekada živelo na crnogorskom kraljevskom dvoru. Odmah preko puta Crvene palate ima jedan mali park u čijem centru je podignut spomenik vladaru Zete i osnivaču Cetinja, Ivanu Crnojeviću, koji je krajem 15. veka premestio sedište države u polje ispod Lovćena.

Odmah tu je i Biljarda, nekadašnja Njegoševa rezidencija koja je dobila ime po bilijaru, Njegoševoj omiljenoj igri. U Biljardi su se nalazile Njegoševe lične odaje, ali i prostorije koje su se koristile za državne potrebe, kao i sobe za važne goste. Biljarda je kasnije služila i kao glavna rezidencija Njegoševih naslednika, kneževa Danila i Nikole, a posle je u njoj bila smeštena štamparija, gimnazija, ministarstvo i druge institucije. Danas je Biljarda muzej posvećen Njegošu u kome možete da vidite njegove lične stvari, umetnička dela, biblioteku – i najvažnije, originalni rukopis Gorskog vijenca.

U neposrednoj blizini Biljarde se nalaze dva izuzetno značajna verska objekta, Crkva na Ćipuru i Manastir Cetinje. Crkva na Ćipuru, posvećena Bogorodici, sagrađena je na mestu nekadašnjeg manastira koji je Ivan Crnojević podigao nakon što je sedište svoje države prebacio na Cetinje. Crkvu je krajem 19. veka podigao knez Nikola, ali je interesantno spomenuti da je crkva, nakon što je podignuta, morala opet da bude ozidana (što je trajalo 4 godine) jer prvobitni radovi nisu urađeni kako treba. U Crkvi na Ćipuru su sahranjeni kralj Nikola, kraljica Milena i Ivan Crnojević.

Manastir Cetinje je jedan od najbitnijih pravoslavnih manastira u Crnoj Gori, prvobitno podignut u 15. veku (kada je u manastiru i radila najstarija štamparija na ovim prostorima). Manastir je uništen 200 godina kasnije, a nedaleko od njegove prvobitne lokacije podignut je novi verski kompleks koji je sadašnji izgled dobio tek u 20. veku. U ovom manastiru se čuvaju mnogobrojna kulturno-istorijska i verska blaga, uključujući ruku Svetog Jovana Krstitelja, mošti Petra I Petrovića Njegoša (Svetog Petra Cetinjskog), krunu kralja Stefana Dečanskog i štap Ivana Crnojevića.

U Cetinju smo još videli i Zetski dom u kome se nalazi pozorište i Vladin dom, nekadašnji parlament u kome je sada Narodni muzej Crne Gore. Još jedna atrakcija koju preporučujemo da obiđete jeste Orlov krš, brežuljak nedaleko od manastira Cetinje na kome je podignut mauzolej vladike Danila Petrovića, osnivača dinastije Petrović-Njegoš.

Nama Cetinje nije bilo toliko upečatljivo kao gradovi na primorju, ali zbog istorijskih znamenitosti, Njeguša i prelepog puta preko Lovćena svakako vredi odvojiti jedan dan za ovu rutu i obilazak grada. Verovatno bi i sam grad izgledao mnogo lepše kada bi se u njega ulagalo koliko i u primorske gradove – ali to već nije tema za naš mali putopisni blog.

To bi bilo to o Cetinju! Ako imate pitanja, utiske ili preporuke, pišite nam u komentarima – uvek nam je drago da vas čujemo.

Ako vam je ovaj vodič pomogao da isplanirate putovanje, možete da nas častite kafom i tako podržite Zajedno oko sveta. Sve vodiče pišemo sami, na osnovu naših putovanja, a vaša podrška nam pomaže da nastavimo da ih pravimo. Možete nas podržati i tako što ćete nas zapratiti na Instagramu.

Častite nas kafom ovde | Pratite nas na Instagramu

Hvala na čitanju – do sledećeg putopisa!