Crna Gora - Evropa

Biseri Boke Kotorske — Kotor & Perast

Postoje one neke zemlje u kojima se osećate kao kod kuće i u koje se uvek rado vraćate. Za mene, jedna od tih zemalja je Crna Gora. Iako dugo nismo ista država i iako često deluje da političari sa obe strane samo žele da nas zavade, Crna Gora će mi zauvek biti draga — čak iako odavno nije moj prvi izbor za letovanje ili putovanje. 

U Crnoj Gori sam poslednji put bila pre 10 godina i ne mogu da kažem da se zemlja mnogo promenila za svo to vreme. Doduše, ja nikad nisam videla to prljavo more, užasne ugostitelje i sve ono ostalo na šta se iz godine u godinu žale komentatori na poznatim srpskim portalima. 

Skoro pa na vrhu kotorske tvrđave.

Ono što mi jeste uvek smetalo u Crnoj Gori su nesnosne gužve — gužve na plaži, gužve u primorskim gradovima, gužve na putevima. Ali igrom slučaja, u Crnu Goru smo ovaj put otputovali krajem aprila, van sezone, i to još za vreme korone, tako da smo imali tu privilegiju da maltene budemo sami na nekim od najlepših mesta u Crnoj Gori. Ovde pre svega mislim na Kotor i susedni Perast, ali i na Budvu (za koju nikad pre nisam mislila da može da mi se dopadne), Cetinje i Žabljak

Naše mini-putovanje po Crnoj Gori je počelo u predivnom Kotoru, koji nam je i bio baza za obilazak crnogorskog primorja i koji će biti glavni fokus ovog putopisa. Ukoliko želite da preskočite deo o Kotoru i odmah pređete na Perast, kliknite ovde. Pa da krenemo. 🙂 

Vodič za Kotor

Kotor ima sve ono što jedan savršen turistički grad treba da ima: mali ali prelepo sređen Stari grad sa mnogobrojnim znamenitostima, impozantnu tvrđavu koja bdi nad gradom i sa koje se prostiru neki od najlepših pogleda koje ćete ikad videti, izlaz na more i naravno njihova veličanstva — mačke. 

Za Kotor, kao i za većinu gradova u Crnoj Gori, dovoljan je jedan dan. Ako nećete da se penjete na tvrđavu, onda i manje. Ali zaista mislim da Kotor zaslužuje više od jednog dana, i prilično sam sigurna da vam neće biti dosadno ako u njemu ostanete i nedelju dana. Ukratko, Kotor je zaista veličanstven. 🙂 

Kod ulaza u Stari grad, blizu marine (stvarno su boje ovakve, fotka nije prepravljana).

Šta videti u Kotoru 

Kotorska tvrđava 

Ako bih morala da izaberem da vidim samo jednu stvar u čitavoj zemlji, to bi svakako bila neverovatna Kotorska tvrđava, tvrđava Svetog Ivana ili San Đovani, kako je poznata među lokalcima. Iako o ovoj tvrđavi nema puno informacija, smatra se da je izgrađena još u 9. veku, a tokom vekova je naravno rušena i obnavljana mnogo puta.

Ovde uspon još nije ni počeo. 🙂

Na nekim mestima ćete naći informaciju da do vrha tvrđave San Đovani vodi 1,350 stepenika, a na drugim mestima će taj broj biti i preko 1,420 — tačan broj i nije tako bitan, ali ono što jeste važno je da je prilično naporno (i na trenutke opasno) popeti se na njen vrh. Međutim, ne da vredi nego vam garantujem da nigde u ovom delu sveta nećete naći bolji vidikovac nego na vrhu Kotorske tvrđave. Ali da krenemo ispočetka. 

Ovako maltene izgleda čitav put do gore.

U tvrđavu možete da uđete iz Starog grada Kotora ili izvan grada, ali nama ova druga opcija nije bila zanimljiva pa smo započeli uspon ka vrhu iz centralnog gradskog jezgra. Ulaz u tvrđavu se plaća 8 evra, ali pošto smo mi, ponavljam, bili u Kotoru krajem aprila i za vreme korone, ulaz se nije naplaćivao (niti je bilo ikoga na biletarnici). 

Pogled na Kotor sa tvrđave (ovo nije još ni na pola uspona).

Ono što je jako, jako bitno je da ne krećete na tvrđavu u papučama, japankama ili drugoj nestabilnoj obući. Dobre patike su obavezne, a savetujemo i udobnu garderobu i da ponesete dovoljno vode (u toku sezone bi trebalo da ima prodavaca na usponu, ali sada ih nije bilo, tako da bismo se baš zeznuli da nismo imali dovoljno vode). 

Na pola puta Crkva Gospe od Zdravlja.

Još jedna stvar — ako budete čitali recenzije tvrđave na netu (pogotovo strane), videćete da je mnogim ljudima uspon bio baš, baš naporan. E sad, istina je da je uspon naporan, ali nije toliko strašno. Sigurno je da je mnogo teže popeti se gore kada je napolju jako vruće ili kada su velike gužve, ali verujemo da ni to nije baš neizvodljivo. 

Skoro pa na vrhu. 🙂

Na putu ka vrhu tvrđave ima mnogo izlomljenih i neravnih stepenika, tako da je stvarno bitno paziti gde stajete. Bitno je i obratiti pažnju na zmije (ima ih, videli smo jednu), ali zmije se više nas plaše nego mi njih, tako da samo oprezno i biće sve ok. 

Rekoh vam da vredi popeti se. 🙂

Sada kada sam vas verovatno malo uplašila, red je i da vam kažem da sam pala na silasku niz tvrđavu i provela ostatak dana u hotelskoj sobi sa ledom na nozi (zbog čega smo morali da odložimo obilazak Herceg Novog za neki drugi put i zbog čega sam ćopala naredne dve nedelje).

ALI i dalje stojim pri tome da uspon vredi (samo nemojte kao ja da se opustite i zapričate pri spuštanju). 🙂 

Poslednji uspon. 🙂

Negde na pola puta ka vrhu ćete naići na Crkvu Gospe od zdravlja koja je u podignuta u srednjem veku u znak zahvalnosti Bogorodici što je spasila grad od kuge. Pored crkve imaju klupe, tako da je ovo i dobro mesta za malo dužu pauzu pre daljeg penjanja. Inače, uspon do crkve je prilično lagan, tek posle kreće da bude baš zeznuto. Ali u svakom slučaju, kada dođete do crkve, na pola ste puta, i onda nema smisla odustati. 🙂

Skoro pa gotovo. 🙂

Iako su nam apsolutno svi lokalci rekli da do gore treba 45 minuta, odmah da vam kažem da ovo nije istina (osim ukoliko ste u baš dobroj kondiciji). Nama je trebalo oko 2 sata do vrha (ovo je naravno sa mnogo pauzi za odmaranje i fotkanje), a na osnovu onoga što smo čitali o tvrđavi pre puta, nekima je trebalo i više vremena. 

Na vrhu! 🙂

I da, najbolji pogledi su zapravo malo pre samog vrha. Kada dođete na vrh, možete da uđete u nekakvo malo utvrđenje koje je jezivo zapušteno i koje izgleda kao da će se srušiti svakog momenta. Jedino što nam je bilo super u tom utvrđenju je što u njemu živi jedna (možda i više) izuzetno, izuzetno lenja i predebela mačka. 

U svakom slučaju, dobra obuća, puno vode, malo (više) mučenja — i bićete nagrađeni pogledom koji nećete zaboraviti dok ste živi. 

Kotor Stari Grad 

Osim tvrđave San Đovani sa koje se pružaju nestvarni pogledi na čitav zaliv Boke kotorske, u Kotoru ima još dosta atrakcija — zapravo, Kotor je jedan od onih gradova koje volim da opisujem kao muzeje na otvorenom pošto je u njima bukvalno svaki ćošak zanimljiv. I stvarno, tokom nekoliko dana šetkanja kroz Kotor, ne mogu da kažem da smo videli jednu jedinu stvar koja nam se nije dopala. 

Crkva Svetog Luke.

Osim što se nalazi u jednom od najlepših zaliva u Evropi — koji je poznat i kao najjužniji fjord na kontinentu — Kotor je jedno vreme (preko 300 godina zapravo) bio deo Mletačke republike, što je i dan danas prilično očigledno. 

Kotor je poznat po velikim trgovima sa impozatnim građevinama, uskim uličicama bez imena (od kojih je najčuvenija i najuža „Pu­sti me proć”) i visokim bedemima koji sa svih strana okružuju Stari grad. Zbog svega ovoga, Kotor je sada već davne 1979. godine uvršten na Uneskovu listu svetske baštine. 

Kod ulaza u tvrđavu.

Trg od oružja je glavni i najveći trg u Starom gradu, koji je ime dobio za vreme vladavine Mletačke republike jer je pre svega služio za popravku i skladištenje oružja. 

Osim zgrade Arsenala, na trgu ima još nekoliko važnih građevina, poput Kule sa satom i Kule gradske straže. Odmah preko puta Kule sa satom nalaze se i Vrata od mora (ili Glavna vrata), jedna od tri kapije koje vode u Stari grad. 

Kula sa satom na glavnom gradskom trgu.

Ukoliko ovde izađete iz Starog grada, za manje od dva minuta ćete videti omanju ali lepu kotorsku marinu, a ako produžite još samo malo dalje, naići ćete i na drugu kapiju, Vrata od Gudrića. Treća vrata su Vrata od Škudre, nazvana po reci Škudri koja izvire na Lovćenu i uliva se u Kotorski zaliv. 

Kotorska marina.

U Starom gradu Kotora se nalazi i nekoliko velelepnih verskih objekata, od kojih se posebno izdvajaju Katedrala Svetog Tripuna, Crkva Svetog Nikole i Crkva Svetog Luke. 

Katedrala Svetog Tripuna je jedna od dve rimokatoličke katedrale u Crnoj Gori. Sagrađena je 1166 godine., na mestu starije katedrale u koju su u 9. veku donete mošti Svetog Tripuna. Ova katedrala je i jedan od simbola grada Kotora i jedna od najpoznatijih turističkih atrakcija u zemlji. 

Katedrala Svetog Tripuna.

Crkva Svetog Nikole je najvažnija pravoslavna crkva u Kotoru, sagrađena početkom 20. veka na temeljima starije crkve koja je izgorela u požaru, a Crkva Svetog Luke je najstarija pravoslavna crkva u gradu, sagrađena još za vreme Nemanjića (prvobitno je bila katolička crkva). 

Crkva Svetog Nikole.

Još jedna atrakcija koju ne treba propustiti je Pomorski muzej na prikladno nazvanom Trgu bokeljske mornarice. Muzej je nastao iz zbirke Bratovštine Bokeljske mornarice u Kotoru, a u zgradu u kojoj se sada nalazi je preseljen pred početak Drugog svetskog rata.  

Inače, mi smo bili smešteni u hotelu Monte Cristo koji se nalazi odmah pored muzeja i koji ima jednu od najlepših restoranskih terasa u gradu. 

Naš hotel u Kotoru, odmah pored Pomorskog muzeja.

Na kraju, red je došao i na mačke. Kotor je čuven kao grad mačaka — i zaista ćete na svakom trgu, ispred svakog restorana, ispred svake atrakcije videti makar jednog četvoronožnog stanovnika Kotora (kada jedete, videćete ih i mnogo više 🙂 ).

Jedna od mnogobrojnih kotorskih mezimica. 🙂

Ono što je posebno pohvalno i što će radovati svakog mačkoljupca je da su kotorske mace negovane, debele i uglavnom i čipovane i sterilisane. Lokalci se zaista lepo brinu o svojim macama, a osim što ih maltene svaki restoran hrani, možete da vidite i kućice za mace odmah kod Letnje pozornice. 

Ovaj lepi odnos između dvonožnih i četvoronožnih stanovnika Kotora je doprineo reputaciji Kotora kao grada mačaka — što ćete videti kada budete ušli u bilo koju prodavnicu suvenira. A takođe ćete u Kotoru naći i Muzej mačaka, koji je naravno posvećen najlepšim predatorima na svetu. 

Kao što rekoh na početku, Kotor je zaista jedan mali savršeni grad. U Kotoru ćete videti istorijske građevine koje svedoče o nekim davnim i drugim vremenima, ulice i uličice koje se prepliću u lavirintima, tvrđavu isklesanu u stenama koja se zaštitnički izvija iznad grada, mačke koje osvajaju srca svakoga ko dođe u Kotor — i Nevjestu Jadrana u koju se nije zaljubio samo onaj koji je nikada nije video. 

Ukoliko imate viška vremena u Kotoru, bacite pogled na ove ture:

Vodič za Perast

Perast je jedno od onih majušnih, majušnih mesta koje možete da prepašačite uzduž i popreko za pola sata, ali u kojima ipak želite da provedete mnogo više vremena. 

Jedan od razloga za to je što Perast deluje kao da je stao u vremenu, tamo negde u 17. ili 18. veku kada je i doživeo najveći procvat zahvaljujući pomorstvu (a peraški pomorci su bili toliko slavni da je kapetan Marko Martinović krajem 17. veka otvorio prvu pomorsku školu u ovom delu sveta).

Perast, pogled iz čamca.

Šetajući glavnom ulicom, videćete savršeno očuvane renesansno-barokne palate, a ukoliko iz glavne ulice zađete u više delove gradova, naići ćete na još lepih građevina i skrivenih crkvi. 

Osim što izgleda kao sa razglednice, Perast je i poznat i po dva ostrva koja se nalaze na desetak minuta od obale. Jedno od njih je čuveno veštačko ostrvo Gospa od Škrpjela, a drugo je prirodno ostrvo Sveti Đorđe. 

Gospa od Škrpjela.

Po predanju, Gospa od Škrpjela je podignuta na mestu gde su braća Moršići našli sliku Bogorodice. Građani Perasta su oko hridina nabacali kamenje i podigli malu kapelu — a i kasnije su nastavili da donose kamenje do ostrva zbog čega je ono vremenom postajalo sve veće i veće. Inače, i ovaj običaj nasipanja kamenja (poznat kao Fašinada) oko Gospe od Škrpjela je vremenom prerastao u tradicionalnu svečanost koja se neprekidno održava svakog 22. jula već više od 500 godina. 

Crkva Gospe od Škrpjela.

Glavna i jedina atrakcija na samom ostrvu je crkva po kojoj je ostrvo i dobilo ime, a koja je iz male kapele izrasla u veličanstvenu crkvu tokom 17. i 18. veka. Na tavanici crkve se nalazi slika Uznesenja Bogorodice kao i još mnogo drugih slika između kojih prolazi pozlaćeno uže, a na zidovima crkve ćete primetiti pločice sa brodovima — pomorci su nekada ovde ostavljali ove pločice u nadi da će ih na moru štititi Gospa od Škrpjela. Zanimljivo je spomenuti i da se na ostvru nalazi jedna mala kamena građevina poznata kao Pomirbena dvorana pošto su se u njoj na miran način rešavali raznorazni sukobi tokom vekova. 

Odmah preko puta Gospe od Škrpjela se nalazi još jedno ostrvo — Sveti Đorđe. Na ovom prirodnom ostrvu je još u 12. veku podignut benediktinski manastir, a osim manastira, na Svetom Đorđu ima i malo lokalno groblje. Međutim, za razliku od Gospe od Škrpjela koja je jedna od najvećih turističkih atrakcija u Boki, ostrvo Sveti Đorđe nije otvoreno za turiste. 

Inače, za ostrvo Sveti Đorđe se vezuje i jedna tragična ljubavna priča — o peraškim Romeu i Juliji. Naime, kada su francuske snage osvojile ovaj deo primorja u 19. veku, jedan od Napolenonovih oficira, Ante iz Dalmacije, upoznao je lokalnu lepoticu Katicu i kako to obično biva, njih dvoje su se zaljubili jedno u drugo maltene na prvi pogled. 

Ostrvo Sveti Đorđe.

Međutim, svega nekoliko dana nakon njihovog prvog susreta, stanovnici Perasta su okačili zastavu na tvrđavu, što se naravno nije dopalo Francuzima. Jedan francuski zapovednik je naredio da se sa Svetog Đorđa, gde je bila stacionirana francuska vojska, zapuca na Perast. Ante je zapucao iz jednog jedinog topa, nakon čega su stanovnici Perasta podigli belu zastavu u znak primirja. 

Ante je odmah pohitao u Perast da vidi Katicu, ali čim je stigao u grad, saznao je da je Katica stradala od tog jednog jedinog topovskog đuleta koje je on ispalio. Katica je sahranjena na ostvru Sveti Đorđe, a očajni Ante je odlučio da se nikad više od nje ne rastane, tako da se odmah zamonašio i ostao na ostrvu sve do svoje smrti — kada je nađen kako leži na njenom grobu sa ceduljicom na kojoj je pisalo da ga sahrane sa njom da bi makar mrtvi mogli da budu zajedno.

Osim ova dva ostrva, u Perastu ima još par stvari da se vidi. Na glavnom gradskom trgu (koji ne izgleda baš kao glavni gradski trg) se nalazi rimokatolička Crkva Svetog Nikole sa zvonikom visokim čak 55 metara. Crkva je podignuta još u 17. veku, a odmah pored je i druga, nova crkva iz 18. veka koja nikad nije završena. Osim obilaska crkve, u kojoj se nalaze orgulje stare više od 500 godina, slike baroknog umetnika Tripa Kokolje i drugi vredni predmeti, možete i da se popnete na zvonik, odakle se pružaju fantastični pogledi na čitav Perast. 

Zvonik koji pripada Crkvi Svetog Nikole.

U Perastu ima još nekoliko crkvi, od kojih su posebno zanimljive rimokatolička Crkva Svetog Marka, Crkva Svetog Ivana Krstitelja i Crkva Gospe od Rozarija. Odmah pored kapele Gospe od Rozarija, koju je podigao nadbiskup barski Andrija Zmajević u 17. veku kao svoj mauzolej, nalazi se i palata poznate porodice Zmajević (jedan od najčuvenijih članova ove porodice je Matija Zmajević, admiral flote Ruske mornarice).

Crkva Svetog Ivana Krstitelja.
Pored Crkve Gospe od Rozarija.

Na kraju, ukoliko želite više da saznate o istoriji Perasta, savetujemo i da obiđete Muzej grada Perasta, koji je osnovan zahvaljujući donacijama naslednika poznatih peraških porodica. U muzeju se nalaze portreti poznatih gradskih pomoraca, oružje, nošnja i drugi zanimljivi predmeti koji potiču iz perioda od 16. do 19. veka.

Zahvaljujući svom izrazito povoljnom geografskom položaju, na samom ulazu u Kotorski zaliv, Perast je u srednjem veku bio izuzetno važan pomorski grad. Doživevši privredni i kulturni procvat pod vlašću Venecije, Perast je izgubio na značaju kada je pala Mletačka Republika — ali stanovnici Perasta nikad nisu zaboravili to zlatno doba koje je zauvek oblikovalo njihov grad. Zahvaljujući odnosu Peraštana prema svojoj slavnoj prošlosti, Perast je danas jedan od najlepše očuvanih mediteranskih gradova u Crnoj Gori i dalje. A i iz tog odnosa bismo i svi mi ostali na ovim prostorima zaista mogli da naučimo ponešto. 

Došli smo do kraja našeg vodiča za Kotor i Perast. Ukoliko ste već bili u ovim lepim bokokotorskim gradovima, voleli bismo da čujemo i vaše utiske, komentare i preporuke. Ako vam se dopada naš blog, zapratite nas na Instagramu. Hvala vam što nas čitate! 🙂

  1. Šta drugo reći sem, bravo!
    Predivan članak, detaljan, sa osvrtom na istoriju.

    Zapratila sam Vas i na Instagramu 🙂

Ostavite komentar

Vaša adresa e-pošte neće biti objavljena. Neophodna polja su označena *