Daleke destinacije - Uzbekistan

Vodič za Buharu — putovanje u čudesnu prošlost

Kao i Samarkand, Buhara je odigrala važnu ulogu u trgovini i kulturnoj razmeni između Istoka i Zapada, nalazivši se na sred čuvenog Puta svile, a tokom svog zlatnog doba, bila je poznata i kao intelektualni i naučni centar islamskog sveta. 

Iako je njen uticaj tokom vremena opadao, šetajući ulicama grada i diveći se brojnim medresama i džamijama, arhitektonskim čudima svog vremena, i dan danas je nemoguće ne primetiti koliko je Buhara bila napredna za svoje vreme. 

Za razilku od Samarkanda, živog i živahnog grada u kome se slavna istorija prepliće sa jednostavnom svakodnevicom, u Buhari vreme kao da je stalo.

Hodajući uličicama Buhare imate osećaj kao da hodate nazad u prošlost, uzimajući i upijajući samo ono najbolje od davno prošlih vremena. 

Jer da, tu i dalje stoje veličanstvene medrese, oko kojih lako možete da zamislite kako se okupljaju najučeniji ljudi, i tu su i dalje natrkrovljeni bazari, u kojima su se nekada kupovali materijale, začini i druga roba iz dalekih krajeva sveta. Ali tu više nema krvavih osvajanja, bolesti, nemaštine, i svih onih drugih pošasti koje su bile normalni deo srednjevekovnog života.

Tako da, da, Buhara stoji u vremenu — u nekom savršenom vremenu — i mi danas imamo ogromnu privilegiju da upoznamo tu Buharu, Buharu kakva je mogla biti u nekom savršenom svetu. 

Šta videti u Buhari 

Stara Buhara, njen istorijski centar, nije se mnogo menjao još od davnih dana, i sve ono što u gradu ima kulturno-istorijski značaj u principu može da se obiđe za jedan dan, ali je svakako bolje izdvojiti 2-3 dana i natenane otkrivati grad i njegove lepote. 

Po-i-Kalajan kompleks

Najveličanstvenije mesto u gradu i simbol Buhare, Po-i-Kalajan kompleks je veliki trg okružen trima fascinantnim građevinama — koje, pogotovo noću, kada su osvetljene raznim bojama, izgledaju kao da nisu sa ovoga sveta. 

Kompleks čine Kalan džamija, Kalan minaret i Mi-r Arab medresa. Džamija i minaret — koji je u potpunosti odvojen od džamije — sagrađeni su još u 12. veku. Džingis Kan je po osvajanju Buhare nekih stotinak godina kasnije zapalio čitav grad, mada treba napomenuti da je i sam Džingis bio toliko oduševljen džamijom da je mislio da je palata nekog kana (što ga doduše nije sprečilo da je uništi). Sa druge strane, ovaj poznati osvajač jeste poštedeo neverovatni Kalan minaret. 

Džamija je obnovljena u 16. veku, po ugledu na Bibi-Kanum džamiju u Samarkandu, i u nju može da stane 12,000 vernika, u slično vreme kada je sagrađena i medresa — koja je tokom vekova zadržala svoju originalnu funkciju, što je čini najstarijom aktivnom medresom u Centralnoj Aziji. 

Postoji nekoliko legendi u vezi sa Kalan minaretom. Manje zanimljiva kaže da je tokom gradnje glavni graditelj završio samo bazu minareta pre nego što je napravio trogodišnju pauzu da bi dao dovoljno vremena bazi da se učvrsti.

Nakon tri godine, završio je čitav minaret, a zahvaljujući ovoj podužoj pauzi je navodno uspeo da izgradi tako grandiozan minaret, koji je inače visok oko 46 metara. Zanimljivija — i morbidnija — legenda kaže da je minaret poznat kao Toranj smrti jer su navodno sa njega kriminalci bacani u smrt.

U svakom slučaju, minaret je najčuveniji deo kompleksa. Interesantno je da dimenzije i izgled ove građevine premašuju osnovnu funkciju minareta — a to je da bude mesto odakle se vernici pozivaju na molitvu. 

Minaret je dakle izgrađen više u dekorativne svrhe, a neki smatraju da je možda sagrađen po ugledu na tornjeve zoroastranskih hramova, što nije nemoguće jer se na mestu Po-i-Kalajan kompleksa u pre-islamskom dobu nalazio jedan takav hram.  

Ark tvrđava 

Sagrađena na mestu prethodnih utvrđenja, Ark tvrđava je podignuta oko 500. godine nove ere, kao minijaturni grad koji je služio i u odbrambene svrhe i kao zvanična rezidencija lokalnih vladara. 

Kada je Džingis Kan napao Buharu, stanovnici grada su se sakrili u tvrđavi, ali je mongolska vojska ipak uspela da zauzme tvrđavu. Stotinama godina kasnije, tokom Ruskog građanskog rata, u bici za Buharu, tvrđava je bila ozbiljno oštećena u bombardovanju. Danas služi kao turistička atrakcija u kojoj je smešteno nekoliko muzeja i džamija. 

Ark tvrđava, pogled sa opservacionog tornja.

Ark tvrđava je impresivnija spolja nego unutra, a mi smo imali sreće da smo bili smešteni odmah preko puta nje, tako da smo sa balkona imali odličan pogled na zadnji deo tvrđave. Međutim, najbolji pogled na tvrđavu (i dobar deo grada) je sa opservacionog tornja koji se nalazi tačno preko puta ulaza u građevinu. 

Pogled na Buharu sa tornja. Vidi se i deo tvrđave.

Još treba znati da je ispred tvrđave stajalište rikši — od kojih su neke začuđujuće dugačke, zbog čega su poznate kao rolsrojs rikše — i ako nećete da hodate do centra, ovo je dobar i jeftin način da brzo stignete do bilo koje destinacije u gradu. Taksi je možda komforniji, ali vozila ne mogu da uđu u dobar deo starog grada.  

Bolo Hauz džamija 

Smeštena preko puta Ark tvrđave, odmah pored opservacionog tornja, Bolo Hauz džamija je sigurno najneobičnija džamija koju smo ikada videli. 

Sagrađena je početkom 18. veka, a niz drvenih, ukrašenih stubova je dodat u 20. veku, primarno služeći kao potpora građevini. U isto vreme kada su napravljeni stubovi podginut je i minaret pored.

Ispred džamije se nalazi i mali bazen (hauz), zbog čega je ovo jedno od popularnijih mesta u gradu, što za turiste, što za lokalce. Inače, u okolini džamije ima i puno jeftinih restorana, samo imajte u vidu da skoro nijedan nema toalet (ali blizu svakog ima javni WC). 

Pogled na džamiju sa tornja.

Lijab-i-Hauz

Lijab-i-Hauz, što na persijskom znači pokraj jezerceta, deo je Buhare kod još jednog čuvenog bazena u gradu. Ovih bazena je nekada bilo svugde — što mora da je izgledalo divno — sve do Sovjetskog perioda. Do tada, bazeni su bili i primarni izvor vode za stanovnike Buhare, što nije bilo najpametnije jer su se zahvaljujući njima bolesti jako brzo širile. 

Lijab-i-Hauz je za razliku od ostalih bazena preživeo jer je deo kompleksa koji još uključuje Kukeldaš džamiju, inače najveću džamiju u Buhari sagrađenu u 16. veku, konak i medresu, koja je posebno važna, jer kao i Šer Dor Medresa u Redžistanu, u Samarkandu, i na njoj su prikazane životinje, a ne samo geometrijski oblici. 

U samom bazenu se nalaze minijature nekih od najlčuvenijih građevina u Buhari, a on je i dom nekolicini labuda. Oko bazena ima dosta restorančića i suvenirnica, i ovo je jedno od najlepših mesta za odmor ili klopu u gradu.

Inače, odmah pored bazena smešten je i mali Muzej buharskih lutaka — koji je pre radionica u kojoj možete da kupite lutku kao suvenir nego muzej (samo imajte u vidu da su lutke preskupe). Lutke predstavljaju poznate ljude iz buharske istorije i mitologije, a ako imate sreće, možda vidite i lutkarsku predstavu. 

Čor Minor 

Udaljena nekih 10-15 minuta peške od Lijab-i-Hauza, Čor Minor je neverovatno simpatična džamija sa četiri tornja (ne minareta) — što njeno ime i znači na persijskom. 

Za nju se često misli da je kapija koja je vodila do medrese koja je nekada bila iza nje, ali nije — uprkos tome što je veoma mala, Čor Minor jeste džamija. 

Zanimljivo je i da, iako izgleda starije, džamija zapravo potiče iz 19. veka. Još je interesantno da je svaki od četiri tornja drugačije ukrašen, a smatra se da su na njima prikazani motivi iz četiri religije — hrišćanstva, islama, budizma i zoroastrizma. 

Jedan toranj se odlomio sredinom devedesetih, što je destabilizovalo celu građevinu, ali je srećom džamija spašena — iako su navodno radovi odrađeni veoma traljavo. 

Ulugbeg medresa + Abdulaziz Kan medresa 

Ulugbeg medresa, koja deli ime sa sličnom medresom u Samarkandu, jedna je od retkih građevina u Buhari koje potiču iz vremena Timuridske dinastije. Sagradio ju je Ulug Beg, Tamerlanov unuk i u to vreme čuveni naučnik i astronom, sa željom da oživi Buharu i od nje napravi još jedan centar nauke u svom kraljevstvu — na portalu svake građevine u medresi je ispisano: Potraga za znanjem je dužnost svakog muslimanskog čoveka i žene. 

Ulugbeg medresa.

Preko puta ove medrese smeštena je još jedna, Abdulaziz Kan medresa, sagrađena nekoliko vekova nakon Ulugbegove. Za razliku od manje — i manje ukrašene Ulugbegove medrese — Abdulaziz Kanova je grandiozna i raskošno ukrašena, dajući savršen primer kako se arhitektura razvijala i napredovala tokom vremena u Uzbekistanu. 

Abdulaziz Kan medresa

Bazari 

Ovo ostavljamo za kraj, ali to ne znači da su nam se bazari najmanje dopali — naprotiv! U starom gradu ima nekoliko natkrovljenih bazara koje ćete lako prepoznati po zaobljenim kupolama. 

Ovako izgledaju bazari u Buhari.

Bazari su Toki Teplak Furušon, Tim Abdula Kan, Toki Sarofon i Zaragon, a nekada davno, kada je Buhara bila epicentar Puta svile, u njima se prodavalo sve od lokalnih proizvoda do robe iz drugih delova sveta. Danas se u svim bazarima pretežno prodaju suveniri — ali kakvi suveniri! 

Možete da nađete sve od svile i nakita do keramičkih tanjira, šubara i tepiha. Jedini problem je što su cene suvenira baš paprene, a iako sa prodavcima možete da se cenjkate, početne cene su toliko visoke da nećete proći jeftino čak i ako uspete da ih spustite. 

No dobro, sve i da vam, kao i nama, propadne plan da se iz Uzbekistana vratite sa tonom suvenira, i dalje je baš lepo videti ove starinske bazare. 

To bi bilo to o Buhari! U vodiču nismo pričali o dva koliko-toliko poznata mesta koja se nalaze malo izvan grada, ali ako imate više vremena od nas, onda bacite pogled na Ismail Samanis mauzolej u Samanidov parku, jednu od najstarijih građevina u Buhari iz 10. veka koja je preživela Džingis Kanovo razaranje zbog poplave koja ga je progutala i koja je ponovo otkrivena tek u 20. veku, i Čor Bakr nekropolu, kompleks porodičnih grobnica takođe iz 10. veka. 

Ako vam se sviđa naš blog, zapratite nas na Instagramu i tako pružite podršku ovome što radimo. Hvala na čitanju — do sledećeg putopisa!

  1. Poštovani Kaća i Marko,

    hvala Vam na divnim slikama i tekstovima o
    jednoj od najfascinantnijih zemalja. Ovo je za mene bilo pravo
    uživanje čitati. Već odavno i ja se pripremam da obiđem
    Uzbekistan i njemu susedne zemlje.

    Mnogo pozdrava

    Dejan

    1. Hvala puno, Dejane. Nadamo se da će vam se želja ubrzo ispuniti, Uzbekistan je zaista neverovatan.

Ostavite komentar

Vaša adresa e-pošte neće biti objavljena. Neophodna polja su označena *