Daleke destinacije - Uzbekistan

Vodič za Samarkand — tamo gde snovi postaju stvarnost

Ovaj tekst je posvećen našoj Krisi, sa kojom je svaki običan dan na Karaburmi bio lepši nego najlepši dan na najlepšem putovanju. Zauvek ćeš nam nedostajati. 

Osnovan u slično vreme kada i Rim, Samarkand je, poput Večnog grada, tokom preko 2,700 godina svoje istorije svedočio brojnim događajima koji su uticali na dobar deo sveta. 

Razvijao se, rastao i napredovao je pod uticajem mnogobrojnih kultura, poput helenističke, iranske, mongolske, uzbečke, a tragovi svih naroda, plemena i carstava koji su vladali njime su još uvek prisutni.

Osim kao raskršće kultura i naroda, Samarkand je bio čuven i kao središnja tačka na čuvenom Putu svile, koji je služio kao trgovačka, kulturna i politička poveznica između Azije i Evrope više od 1,500 godina. 

Međutim, uprkos bogatoj i komplikovanoj istoriji i neverovatnoj lepoti svojih plavih, starih medresa, džamija i drugih veličanstvenih građevina koje su se iskrivile pod teretom vekova, Samarkand još uvek ne uživa priznanja koja itekako zaslužuje.

Da se nalazi u Evropi — ili nekom drugom, popularnijem delu Azije — Samarkand bi odavno bio jedan od najpopularnijih i najposećenijih gradova. Svi bi znali za njega i svi bi želeli da ga vide — i niko vas nikad ne bi pitao zašto idete u Uzbekistan. 

Ali nije ni to nužno loše. Ako čitate ovaj tekst, onda definitivno znate zašto želite da idete u Uzbekistan i zašto želite da vidite Samarkand — jer ko, znajući nešto o njemu, ne bi poželeo da vidi grad koji može da stoji rame uz rame sa ovim našim Večnim gradom i sa punim pravom ponese isti nadimak, samo hiljadama kilometara dalje? 

Kratka istorija Samarkanda 

Iako se ne zna kada je tačno osnovan — arheolozi smatraju negde između 8. i 7. veka pre nove ere — Samarkand se smatra jednim od najstarijih gradova u Centralnoj Aziji na koga su kroz istoriju uticale mnoge kulture i religije. 

Aleksandar Veliki je osvojio Samarkand — odnosno Marakandu, kako se nazivao u 4. veku pre nove ere — i iako je grad pretrpeo značajna oštećenja prilikom osvajanja, veoma brzo je doživeo procvat pod grčkim uticajem. 

U narednih nekoliko vekova, Samarkand je prelazio iz ruke jednih u ruke drugih osvajača, sve dok ga nije zauzeo Omejadski kalifat, jedan od četiri kalifata osnovanih nakon smrti proroka Muhameda, nakon čega je grad postao centar islamskog učenja u ovom delu sveta. 

Međutim, vladavina ovog kalifata nije bila dugoročna, i Samarkand je brzo postao deo Samanidskog carstva, iranske države koja se u 9. i 10. veku prostirala na ovog teritoriji. Ni to nije potrajalo dugo, i Samarkandom su narenih par stotina godina vladala razna turkijska plemena.

Početkom 13. veka, u Samarkand stiže Džingis Kan, da bi naposletku u drugoj polovini 14. veka osnivač Timuridskog carstva, Timur — Tamerlan — načinio Samarkand svojom prestonicom. 

Iako je bio nemilosrdni ratnik, Tamerlan je bio veliki zaljubljenik u umetnost, i obnovio je dobar deo grada i doveo u njega najbolje umetnike iz čitavog carstva. Da nije bilo Tamerlana, Samarkand danas ne bi bio to što jeste, i neke od najlepših građevina u gradu su nastale iz njegove želje da ulepša svoju prestonicu. 

Značaj Samarkanda je nastavio da raste i nakon Tamerlanove smrti. Njegov unuk, Ulugbeg, sagradio je medresu u gradu, prvu od tri građevine koje će činiti kompleks Registan. On je pozvao veliki broj astronoma i matematičara u Samarkand, i grad je pod njegovim vođstvom postao jedan od svetskih centara srednjevekovne nauke. 

Između 16. i 18. veka, Samarkandom vladaju uzbečka plemena, a grad postaje prestonica Buharskog kanata, da bi u 19. veku na pozornicu stupili Rusi — 1886. godine, Samarkand je postao glavni grad novooformenjene Oblasti Samarkanda, u Ruskom Turkestanu, koji je osim delova današnjeg Uzbekistana još obuhvatao i današnji Kirgistan, Kazahstan, Tadžikistan i Turkmenistan. 

Samarkand je posle par godina bio prestonica Uzbečke Sovjetske Socijalističke Republike, da bi ga na kraju kao glavni grad zamenio Taškent. Uzbekistan je proglasio nezavisnost 1991. godine, a Samarkand je 2001. godine dodat na Uneskovu listu svetske baštine kao Samarkand — Raskršće Kultura. 

Šta videti u Samarkandu 

Samarkand — oni delovi grada u kojima se nalaze njegova arhitektoska čuda — nije veliki, i za obilazak svega su dovoljna 2 dana, s tim što mi smatramo da, kada ste već ovde, ne treba da propustite priliku da odete na dnevni izlet u Šahrisabz (o kome će biti više reči ispod). To znači da bi bilo idealno da u Samarkandu ostanete 3 dana, ali ako ostajete duže, nećete se pokajati

Registan 

Registan je prva stvar koju smo posetili u Samarkandu — i do koje smo još par puta prošetali tokom boravka u gradu jer je kompleks toliko lep da je teško poverovati da nešto tako čarobno postoji. Ni desetine pročitanih tesktova ni stotine slika nas nisu pripremile na bajkovitost ovog mesta — koje, ako je to uopšte moguće, postaje još bajkovitije kada padne mrak i medrese budu osvetljene raznim bojama. 

No da se vratimo na početak. Registan je veliki trg okružen trima medresama, od kojih se ne zna koja je lepša i monumentalnija. Registan znači peskovito mesto, najverovatnije jer je u antičkom dobu trg bio prekriven peskom.  

Otkako je napravljen, Registan se smatra srcem Samarkanda. U srednjem veku, ovo je bio centar grada — i ovde su se ljudi sastajali tokom važnih gradskih događaja, bilo da su u pitanju slavlja ili pogubljenja. Oko trga su bili i štandovi na kojima su prodavci prodavali raznoraznu robu. 

Medrese koje se nalaze na trgu su:

  • Ulug Beg (levo) — podignuta između 1417. i 1420. godine, ova medresa je sagrađena za vreme Ulug Bega, Tamerlanovog unuka, po kome i nosi ime. Za vreme Ulug Bega, medresa je bila centar učenja i nauke
  • Šer-Dor (desno) — podignuta između 1619. i 1636. godine, ova medresa je posebno zanimljiva zbog toga što su na njoj prikazana dva tigra sa izlazećim suncem na leđima. 
  • Tilija-Kori (centar) — podignuta između 1646. i 1660. godine, ova medresa je služila i kao mesto za učenje i kao centralna džamija. Tavanica džamije je napravljena od zlata, a interesantno je da je mozaik urađen tako da izgleda kao kupola — iako je tavanica skroz ravna. 

U svakoj medresi su se nekada nalazile učionice i spavaonice za studente i profesore. Nekadašnje spavaonice su sada pretvorene u radnje sa suvenirima u kojma možete da kupite svilu, magnete, slike, ukrase za kuću i još svašta nešto. Ako želite zaista unikatan suvenir iz Registana, naša preporuka je da nađete starijeg gospodina koji može da napiše vaša imena (ili šta god želite) na arapskom. 

Ukoliko posećujete Registan uveče, tokom proleća i leta možete da prisustvujete tradicionalnom plesu koji se izvodi u dvorištu Šer-Dor medrese. 

Još bismo hteli da napomenemo da smo na mnogim mestima na netu pročitali kako ljudi podmićuju čuvare u Registanu da ih puste da se popnu na jedan od minareta. Da, ovo verovatno možete da uradite — i verovatno ćete imati dobre slike — ali nemojte. Da ulaz na minaret treba da bude otvoren za javnost, bio bi. 

Prvo, koliko smo videli, penjanje nije lako, i još bitnije, nije bezbedno. Drugo, nemojte da budete taj turista kojeg baš briga za očuvanje mesta na kome se nalazi samo zbog fotke za Instagram. 

Bibi-Kanim džamija 

Još jedno remek-delo samarkandske arhitekture, Bibi-Kanim džamija je bila jedna od najvećih i najimpresivnijih džamija u islamskom svetu u vreme kada je izgrađena. 

Nakon što se vratio iz pohoda na Indiju na samom kraju 14. veka, Tamerlan je želeo da sagradi velelepnu džamiju u svojoj prestonici, navodno je posvetivši svojoj omiljenoj ženi. Džamija je bila gotova za manje od 5 godina, ali Tamerlan nije bio zadovoljan rezultatima i naredio je da se mnogi elementi na građevini izmene.  

Međutim, zbog toga što je Tamerlan požurivao graditelje — i što je bio preambiciozan za svoje vreme — džamija je počela da propada svega par godina nakon što su radovi bili gotovi. 

Svega dva veka kasnije, džamija je bila skroz napuštena, u ruševinama i obrasla korovom, a onda je i ono što je preostalo od nje kasnije bilo uništeno u zemljotresu. Džamija je bila zaboravljena sve do 1974. godine, kada je vlada tadašnjeg Sovjetskog Uzbekistana započela njenu rekonstrukciju. 

Inače, odmah pored džamije se nalazi Siab pijaca, najstarija i najveća pijaca u Samarkandu, na kojoj pretežno lokalci kupuju, ali stranci su iz nekog razloga oduševljeni pijacama u ovom delu sveta, pa se ovo mesto spominje u svim stranim vodičima. Nemamo šta više da vam kažemo, osim — pijaca kao pijaca! 

Hazrat Kizr džamija 

Na nekih 5-7 minuta peške od Bibi-Kanim džamije nalazi se još jedna džamija, Hazrat Kizr. Iako džamija nije ništa posebno u odnosu na Bibi-Kanim, smeštena je na veoma dobroj lokaciji odakle možete da vidite dobar deo Samarkanda. 

Na istom mestu gde je danas ova džamija, nalazila se džamija iz 8. veka koju je Džingis Kan spalio do temelja. Hazrat Kizr je podignuta krajem 19. veka, a obnovljena pre nekih 30 godina. 

Ako ulazite u ovu džamiju, morate da budete odgovarajuće obučeni, a pošto je u vreme naše posete bilo vreme za molitvu, mi nismo ušli unutra. Međutim, recenzije na internetu i kažu da unutra nije ništa posebno. 

Inače, odmah pored džamije se nalazi mauzolej prvog predsednika Uzbekistana, Islama Karimova koji je vladao državom od 1989. godine pa sve do svoje smrti 2016. godine. Pošto nas nije baš zanimalo da vidimo grobno mesto jednog političara (i još autokrate), mi smo ovo preskočili, ali ako vas baš zanima, nećete moći da promašite mauzolej. 

Šah-i-Zinda mauzolej 

Jedan od najlepših mauzoleja koje smo ikada videli — i što se nas tiče, drugo najlepše mesto u Samarkandu, Šah-i-Zinda nekropola je ogroman kompleks koji se širio tokom čak 8 vekova (od 11. do 19. veka). 

Ovo neverovatno mesto se sastoji iz mnogobrojnih mauzoleja, hramova i drugih ritualnih građevina — a čitava nekropola zapravo izgleda kao omanji srednjevekovni grad (doduše srednjevekovni grad za veoma, veoma bogate, ali ipak). 

Kada se uđe u kompleks i popne uz stepenice, izbija se na jednu usku uličicu koja je uokvirena mauzolejima iz 14. i 15. veka u kojima su sahranjeni vladari i drugi značajni ljudi — jedan od najpozantijih je rođak proroka Muhameda, Kutam ibn Abas, po kome je kompleks i dobio ime.

Naime, Šah-i-Zinda znači kralj koji živi, a Kutam ibn Abas je prema legendi došao u Samarkand u 7. veku da propoveda Islam, zbog čega mu je odrubljena glava — ali on nije umro nego je uzeo svoju glavu i otišao u duboki bunar gde još uvek živi. 

Nekropola je restaurirana 2005. godine, i nažalost dosta od onoga što ćete videti u kompleksu nije originalno, ali su restauratori uradili sjajan posao, tako da nećete primetiti razliku. Naš topli savet je da, kao i za Registan, i za Šah-i-Zindu odvojite minimum 2, 3 sata. 

Gur-e Amir kompleks 

Gur-e Amir — ili na persijskom, kraljeva grobnica — poslednje je počivalište velikog osvajača Tamerlana, kao i njegovih sinova, unuka i jednog učitelja. Ovo je još jedno veličanstveno mesto u Samarkandu, i iako je manje od Registana i Šah-i-Zinde, definitivno zavređuje posetu. 

Gradnja kompleksa je započeta nakon što je jedan Tamerlanov unuk izenada umro, a kompleks je završio Ulug Beg, nakon čega je Gur-e Amir postao porodični mauzolej Timuridske dinastije. 

Zanimljivo je da je Tamerlan zapravo sebi napravio mnogo manju grobnicu u Šahrisabzu, ali nije mogao da bude sahranjen u njoj jer su, nakon njegove smrti, putevi ka Šahrisabzu bili zavejani. 

Iako mu je želja bila da bude sahranjen blizu svoje velelepne Ak-Saraj palate, osvajač je na kraju ipak sahranjen u Gur-e Amiru, zajedno sa ostalim članovima porodice. 

Inače, Tamerlanov grob je otvoren 1941. godine, po zahtevu sovjetskih naučnika i antropologa Mihaila Mihailoviča Gerasimova koji je rekonstruisao Tamerlanove crte lica. Još je zaključeno da je bio visok 172 cm i da je ćopao. 

Zanimljivo je da je, u vreme iskopvanja, u Samarkandu kružila legenda da će na onog ko otvori grobnicu biti bačena kletva. Navodno, na grobu su ispisana dva upozorenja — Kada ja ustanem iz mrtvih, svet će se tresti i Ko god uznemiri moj grob će osloboditi još većeg (goreg) osvajača nego što sam ja (bio). Iako je arheolog Gerasimov rekao kako su ovo izmišljotine, ljudi i dan danas veruju u ovu kletvu. 

A kada je grobnica otvorena, i sam Staljin je verovao u nju, pogotovo što je 2 dana nakon toga nacistička Nemačka napala Sovjetski Savez. Staljin je naredio da se Tamerlan opet sahrani — i svega mesec dana što je junak vraćen u Samrkand, Sovjeti su dobili bitku kod Staljingrada. 

Ulug Beg opservatorija 

Izvan centra grada i podalje od ostalih atrakcija nalazi se Ulug Begova opservatorija. Kao što smo već napomenuli, Ulug Beg, Tamerlanov unuk, mnogo je doprineo razvoju nauke u Samarkandu — a najveća strast mu je bila astronomija. 

Nažalost, maltene odmah nakon Ulug Begove smrti opservatorija je bila uništena, a njeni ostaci su pronađeni početkom 20. veka. 

Ulug Begova opservatorija.

Opservatorija je veoma bitna jer su Ulug Beg i drugi astronomi zahvaljući njoj mogli da izračunaju vreme izlaska sunca, mere dužinu godine, predvide pomračenje sunca i zabeleže lokaciju preko 1,000 zvezda — i sve ovo skoro 200 godina pre nego što je izmišljen teleskop!

Iskreno, opservatorija nije nešto — pogotovo ako je, kao i mi, obilazite na kraju — ali ako imate vremena i zanima vas opservatorija, u kompleksu ima i mali muzej u kome možete više da saznate o Ulug Begovim dostignućima. 

Dnevni izlet u Šahrisabz

Smešten nekih 80 kilometara od Samarkanda, Šahrisabz je Tamerlanov rodni grad u kome je bila smeštena njegova kraljevska palata i u kome je želeo da bude sahranjen. 

Do Šahrisabza ima nekih 2 sata kolima, a sam grad je dovoljno mali da je sve moguće obići za isto toliko vremena. Mi smo iznajmili vozača preko hotela za 40 EUR, ali je slična cena i ako idete taksijem.

Na putu do grada možete da pitate vozača da stane na popularnom vidikovcu, a vozeći se kolima kroz ovaj deo Uzbekistana ćete videti i veliki broj restorana poznatih po odličnoj jagnjetini. 

U Šahrisabzu ima nekoliko atrakcija, a najpoznatija i najimpresivnija građevina je Ak Saraj palata, odnosno ono što je od nje oostalo. Nažalost, zub vremena su preživele samo kapije palate, ali su one toliko velelepne da čovek ne može da se ne zapita da li je sama palata zapravo bila najveća i najraskošnija palata ikada sagrađena. 

Nažalost, odgovor na ovo pitanje nećemo saznati, ali verujte nam kada vam kažemo da vredi doći u Šahrisabz samo da vidite kapije (koje su mnogo grandioznije uživo nego na bilo kojoj fotografiji). 

Osim kapija, sa kojima se zapravo završava obilazak ovog utvrđenog grada, u Šahrisabzu možete još da vidite Dorus Saodat, mesto gde je sahranjen Tamerlanov sin, Tamerlanovu kriptu u kojoj je osvajač trebalo da bude sahranjen, i Dorut Tilovat kompleks, u kome je sahranjen Tamerlanov otac. U gradu još ima drugih građevina, poput džamija, kuća i parkova. 

To bi bilo to o Samarkandu! Pokušali smo da sažmemo veoma dugačku istoriju jednog ovako posebnog grada u jedan (nadamo se zanimljiv) vodič, ali ako ćemo biti potpuno iskreni, kada smo otišli u Samarkand, nismo znali o njemu ni jednu desetinu onoga što sada znamo — i znate šta, to nam nimalo nije pokvarilo ugođaj. Ako ne čitamo sa papira, nemamo pojma kako se zovu medrese u Registanu, i nikada pre nismo čuli za većinu naroda i plemena koja su vodili ljute bitke za Samarkand — i ništa to nije preterano bitno, jer ne mora čovek ni da zna baš sve da bi zaista, istinski uživao u ovakvoj lepoti. 

To bi bilo to o Samarkandui! Ako ste već bili u Uzbekistanu, voleli bismo da čujemo vaše utiske u komentarima. Ako vam se sviđa naš blog, zapratite nas na Instagramu i tako pružite podršku ovome što radimo. Hvala na čitanju — do sledećeg putopisa!

  1. Evo me na kraju putovanja po Uzbekistanu sa porodicom.
    Slučajno naleteh na Vaš profil i baš mi se dopada. Čitam o Samarkandu i još jednom prolazim u mislima kroz lepote koje smo videli.
    Ništa me nije spremilo za ovo putovanje, koliko god da sam fotografija video pre puta, ostao sam bez daha.
    Vanvremenska lepota.
    Puno sreće u narednim putovanjima i svaku ličnu i porodičnu sreću želim.
    Vuk Tubić

    1. Samarkand je zaiste jedno neverovatno mesto. Još je lepše jer još uvek nije zahvaćeno masovnim turizmom.

      Mi smo, kao i vi, ostali zatečeni lepotom Samarkanda (i Buhare).

      Hvala puno, i vama svako dobro!

  2. 04.03 sam u Samarkandu,sve u svemu bicu 7 dana u Uzbekistanu,od Kirgizije odustajem ,ne pada mi na pamet da busom putujem 12 sati.Ostavicu to za neki drugi put spustajuci se iz Kazahstana.

    1. Ako imate samo 7 dana, onda se definitivno ne isplati ići u Kirgistan. Imate sada iz Abu Dabija direktan let i do Biškeka, pogledaje to za neki drugi put. Pozdrav!

Ostavite komentar

Vaša adresa e-pošte neće biti objavljena. Neophodna polja su označena *