- Viza? Državljanima Srbije nije potrebna viza za turistički boravak do 90 dana, ali je pre puta potrebna K-ETA elektronska dozvola (izuzetak su mlađi od 17 i stariji od 65 godina). Nama je odobrena za oko sat vremena, ali je savet da se prijavite najmanje 72 sata pre puta. K-ETA košta 7,5 EUR i traje tri godine.
- Najbolje vreme za putovanje? Proleće i jesen, kada su temperature prijatnije za obilazak. Mi smo bili u oktobru.
- Minimum dana? Za prvi obilazak preporučujemo makar četiri puna dana (a pet ili više ako ne želite baš da jurcate ili planirate izlet u DMZ).
- Direktan let? Nema. Mi smo leteli HK Expressom iz Hong Konga do aerodroma Inčon. Put traje nešto više od tri sata, a mi smo dve karte u jednom pravcu i jedan čekirani prtljag platili 335 USD.
- Smeštaj? Mi smo odseli u dva smeštaja. Prvo smo bili četiri noći u apartmanu kod Sangsu stanice, u okolini Hongdaea, koji smo platili oko 520 EUR, onda proveli tri noći u hotelu Infini u Songpa-gu za oko 260 EUR. Ako rezervišete smeštaj preko naših Booking linkova, cena za vas ostaje ista, a mi možemo dobiti malu proviziju.
- Top 3 mesta? Gyeongbokgung sa obilaskom u hanboku, Myeongdong i pogled sa N Seoul ili Lotte tornja.
- Ulaznice? Za popularne atrakcije, poput žičare i N Seoul tornja, DMZ turu i krstarenje vredi rezervisati unapred. Mi uglavnom koristimo GetYourGuide za kupovinu ulaznica i tura jer na jednom mestu možemo da uporedimo opcije, a većina rezervacija može da se otkaže besplatno do 24 sata pred aktivnost.
- Prevoz? Kombinovali smo metro i Uber. Metro je dobro povezan, ali jako puno vremena treba od tačke A do tačke B.
- Trošak po danu (bez smeštaja)? Ovo je subjektivno, ali računajte 50-70 EUR.
- Još nešto bitno? Seul je ogroman i nije ga uvek lako obilaziti. Ako nešto na mapi deluje relativno blizu, ne mora da znači da je zapravo blizu. Za snalaženje instalirajte Naver Map – prikazuje rute javnog prevoza, pa čak i u koji deo voza da uđete kako biste bili bliže izlazu ili presedanju. O ostalim praktičnim stvarima pričamo u posebnom vodiču o putovanju u Koreju.
Seul je ogroman. Nije najveći grad na svetu, a ni najveći koji smo posetili, ali je mnogo veći nego što smo zamišljali. Sve vreme smo imali osećaj da se nalazimo u gradu kome jednostavno nema kraja.
Sam Seul ima oko 9,6 miliona stanovnika na približno 605 kvadratnih kilometara, ali kada mu dodate Inčon i okolnu provinciju Gyeonggi, dobijete metropolitansko područje sa oko 26 miliona ljudi – otprilike polovinom stanovništva cele Južne Koreje!
Veličina ovog gigapolisa je najočiglednija sa vrha N Seoul i Lotte tornjeva – gde deluje kao da iza masivnih prozora gledate nekoliko spojenih gradova koji se prostiru u nedogled.
A između svega toga ima zaista svašta da se vidi, od veličanstvenih kraljevskih palata u kojima ljudi šetaju u tradicionalnoj korejskoj nošnji i nebodera koji izgledaju kao da su poslati nazad iz budućnosti, do starih stambenih četvrti sa prepoznatljivim korejskim kućama, prešarenih hramova i čitavih kvartova u kojima se samo jede, šopinguje i partija.
Međutim, obilazak Seula nije uvek lagan. Gužve su na pojedinim mestima bile među najgorima koje smo ikada doživeli, a udaljenosti su nam nekoliko puta ozbiljno poremetile planove. Jednog dana smo napolju proveli više od 13 sati – od toga oko četiri samo u metrou – i opet nismo stigli sve što smo zamislili.
Ipak, od jednog od najvažnijih azijskih poslovnih i kulturnih centara, u kome živi toliko ljudi i stalno se nešto dešava, teško je i očekivati drugačije. Seul je neki drugi svet, na trenutke potpuno stran i sasvim opičen, a izbor svega onoga što možete da vidite, radite, kupite i jedete je podjednako beskrajan kao i sam grad.
Šta videti u Seulu
U Seulu smo prvo proveli četiri dana, zatim otišli u Busan, pa se vratili na još tri. Tokom prvog boravka bili smo smešteni u okolini Hongdaea, a tokom drugog u Songpa-gu, bliže Lotte tornju.
Ovo nam je bilo dovoljno da obiđemo sve što smo planirali i odemo na izlet u DMZ, ali smo često morali da menjamo raspored, a da ne pričamo koliko smo se samo napešačili!
Apartman kod Sangsu stanice: Za četiri noći platili smo oko 520 EUR. Apartman je bio simpatičan, uređen u korejskom stilu, po našoj proceni oko 30–35 kvadrata, sa kuhinjom, mašinom za pranje i sušenje veša i terasom. Najveća mana bilo je kupatilo bez pregrade oko tuša, pa se tokom tuširanja sve pokvasi – što nije neobično u korejskim smeštajima. Nalazi se u okolini Hongdaea, skroz simpatičnom, živahnom i mladalačkom kraju. Za dobar deo obilaska Myeongdong ili neki drugi centralniji deo bio bi nam praktičniji, ali su opcije koje smo tamo gledali bile dosta skuplje, pa nam je ovo bio dobar kompromis.
Hotel Infini u Songpa-gu: Po povratku iz Busana odseli smo u ovom hotelu, koji je zgodan za obilazak dela grada oko Lotte tornja i Gangnama. Metro je na oko minut peške, krevet udoban, a kupatilo veliko, sa kadom, tuš-kabinom i odvojenim WC-om. Međutim, na račun tolikog kupatila soba je prilično mala, pa jedva ima mesta za otvaranje kofera. Najviše su nam zasmetali veoma prljavi zidovi kojima je ozbiljno trebalo krečenje, zbog čega je hotel delovao pomalo zapušteno.
Evo kako je izgledao naš itinerer:
- Dan dolaska: Od aerodroma do apartmana putovali smo duže nego što smo očekivali – preko dva sata – pa smo tek oko pet popodne krenuli u obilazak, tako da smo stigli samo da prošetamo Hongdaem, krajem u kome smo bili smešteni.
- Prvi puni dan: Iznajmili smo hanboke i proveli nekoliko sati u Gyeongbokgung palati, a zatim peške nastavili preko Gwanghwamun trga i Jogyesa hrama do Insadonga i Ikseon-donga.
Gyeongbokgung palata. - Drugi puni dan: Krenuli smo žičarom do N Seoul tornja, ali smo, uprkos unapred kupljenim kartama, u redu čekali oko dva sata. Posle tornja šetali smo i klopali u Myeongdongu, pa otišli u Banpo park i na večernju vožnju po reci Han.
- Treći puni dan: Promenili smo taktiku i veći deo dana koristili Uber. Obišli smo Changgyeonggung i Changdeokgung palate, prošetali Bukchonom, ručali na Gwangjang pijaci i šetali uz Cheonggyecheon do Dongdaemun Design Plaze. Za kraj smo nakratko svratili u Itaewon.
Changdeokgung palata. - Po povratku iz Busana: Ostavili smo kofere u lokerima na Seoul Station i odmah otišli u War Memorial of Korea. Zatim smo pokupili prtljag, otišli u drugi hotel, pa nastavili do Seokchon jezera i vidikovca na Lotte tornju.
- Dnevni izlet u DMZ: Krenuli smo u devet ujutru, vratili se oko pola šest i ceo dan proveli na organizovanoj turi, uključujući pogled ka Severnoj Koreji iz Dora observatorije.
- Poslednji dan: Obišli smo Bongeunsa hram, Gangnam Style skulpturu i Starfield biblioteku u COEX-u, a zatim prošetali Apgujeongom i K-Star Roadom. Završili smo ponovnim odlaskom u Insadong, ovog puta namenski po suvenire.
Gangnam!
Ako ostajete kraće od nas, naš savet je da ni ne pokušavate da ugurate sve iz ovog vodiča. Palate i stari delovi grada mogu lepo da se povežu peške, ali za odlazak u udaljenije delove, poput Gangnama, računajte da će vam dosta vremena otići na prevoz.
Gyeongbokgung palata
Gyeongbokgung je najveća od pet kraljevskih palata u Seulu i nama jedno od najlepših mesta u gradu. Ako imate vremena za samo jednu atrakciju, naš glas ide ovoj palati. Ogroman kompleks dvorišta, kapija i paviljona daje dobru predstavu o tome kako je izgledao kraljevski Seul, iako je većina zgrada koje danas vidimo zapravo rekonstruisana tek devedsetih godina prošlog veka.
Palata je podignuta 1395. godine kao glavna rezidencija dinastije Joseon, nedugo nakon što je današnji Seul postao prestonica Koreje. Nažalost, njena istorija je puna rušenja i obnova. Stradala je tokom japanske invazije 1592, pa ostala u ruševinama sve do velike obnove u 19. veku.
Međutim, ni obnovljena palata nije dugo ostala netaknuta – tokom japanske okupacije početkom 20. veka najveći deo kompleksa ponovo je uništen, a mnoge zgrade su rasprodate i odnete na druge lokacije. Od nekadašnjih oko 500 objekata, do oslobođenja Koreje 1945. ostalo je svega četrdesetak.
Nama je Gyeongbokgung bio fantastičan. Zbog veličine, niza dvorišta i svih tih zgrada i paviljona malo nas je podsetio na Zabranjeni grad u Pekingu. U većinu objekata ne može da se uđe – neki su zatvoreni, dok kod drugih možete da priđete i pogledate unutra. Međutim, i sama šetnja kroz kompleks je više nego prelepa, a posebno nam se dopao deo sa jezercetom i paviljonom.
Sigurno smo dva-tri sata proveli samo u palati, pa na kraju odlučili da preskočimo Nacionalni muzej narodne kulture Koreje. Nama je obilazak palate bio sasvim dovoljan, ali ako želite i muzej, ostavite još vremena.
Najbolji deo obilaska palate? To što smo bili obučeni u hanbok, tradicionalnu korejsku odeću!
Hanbok smo unapred rezervisali preko GetYourGuidea i platili 23 EUR za oboje. U radnji je bio potpuni haos i mali milion ljudi, ali je uprkos tome sve ferceralo, pa smo za nekih 15–20 minuta bili spremni (haljina i odela ima za svakog, a radnici će vam pomoći da se obučete). Frizura i muški šešir nisu bili uključeni i nismo ih uzimali.
Naša radnja nalazila se kod izlaza 4 stanice Gyeongbokgung, na svega dva-tri minuta peške od ulaza u palatu. Vi, naravno, pratite adresu iz svoje rezervacije, jer u okolini ima mnogo prodavnica koje iznajmljuju hanboke. Još jedan plus – u hanboku je ulaz u palatu besplatan.
Gwanghwamun trg
Odmah ispred glavne kapije Gyeongbokgunga prostire se Gwanghwamun, veliki gradski trg koji smo obišli nakon vraćanja hanboka.
Ovde se nalaze statue kralja Sejonga, koga mnogi smatraju najvećim korejskim kraljem, najpoznatijeg po stvaranju pisma hangul, i admirala Ji Sun Sina, čuvenog po pomorskim pobedama protiv Japanaca u 16. veku.
Kada smo mi došli, ovde se bukvalno sve dešavalo istovremeno – igraonica za decu, koncert, fotografisanje sa nekim ljudima u kostimima, a nedaleko i nekakav protest.
Ne morate da izdvajate poseban odlazak samo za trg, ali ga svakako uključite u šetnju pre ili posle palate. Mi smo odavde nastavili peške do Jogyesa hrama.
Jogyesa hram
Jogyesa nam je bio jedno od najlepših iznenađenja u Seulu.
Budistički hram okružen modernim poslovnim zgradama je predivan sam po sebi, ali nas je posebno oduševilo kako je bio ukrašen tokom naše posete – toliko šarenog cveća, ukrasa i skulptura da je ceo kompleks izgledao kao neka prelepa bašta.
Hram je osnovan 1910. godine, a predstavlja sedište reda Jogye i jedan od najvažnijih centara korejskog budizma. Nalazi se tik uz Insadong, nedaleko od Gyeongbokgung palate i Gwanghwamun trga.
Insadong
Insadong je jedan od poznatih kulturnih i umetničkih delova Seula, gde se uz galerije savremene umetnosti nalaze antikvarnice, tradicionalne čajdžinice i gomila suvenirnica. Upravo ta mešavina starog i novog čini ga prezanimljivim za obilazak. Glavna ulica je Insadong-gil, iz koje se odvaja mnogo manjih uličica sa još radnji, kafića i restorana, pa vredi zaviriti i u njih.
Mi smo ovuda prošli dva puta i oba puta je gužva bila užasna. Ipak smo ušli u dosta prodavnica, ponešto kupili, a poslednjeg dana se vratili baš ovde da uzmemo još gomilu suvenira – naći ćete suvenire i u drugim delovima grada, ali ubedljivo najbolji izbor je u Insadongu.
Ikseon-dong
Nedaleko od Insadonga se nalazi Ikseon-dong, deo grada sa uskim uličicama i tradicionalnim kućama koje su danas u velikoj meri pretvorene u kafiće, restorančiće i prodavnice.
Izgrađen je 1920-ih, tokom japanske kolonijalne vlasti, kada je preduzetnik Jeong Se-gwon ovde gradio male hanok kuće i prodavao ih Korejcima, želeći da spreči da i ovaj deo grada pređe u japanske ruke. Mnogo kasnije, od početka 2010-ih, u stare kuće počeli su da se useljavaju novi lokali, pa je nekada pomalo zaboravljena četvrt postala jedno od najpopularnijih mesta u Seulu.
Ikseon-dong je izuzetno simpatičan kraj, ali smo se mi zadržali jako kratko jer su ulice preuske, a ljudi je bilo previše, tako da smo se jedva kretali kroz gužvu.
Nedaleko od Ikseon-donga se nalazi Tapgol park, malo, ali veoma značajno mesto za korejsku istoriju. Upravo je ovde 1. marta 1919. javno pročitana Deklaracija nezavisnosti, čime je počeo veliki talas protesta protiv japanske kolonijalne vlasti. U parku se nalazi i kamena pagoda sa deset spratova, ostatak nekadašnjeg budističkog hrama. Ako vam treba mali predah od gužvi između Insandonga i Ikseon-donga, ovo je pravo mesto za to. 🙂
Inače, ako ste gledali Squid Game, možda će vam ovaj park biti poznat – ovde onaj grozni regruter nudi beskućnicima da biraju između peciva i srećke, pa na kraju izgazi preostalu hranu.
Changgyeonggung i Changdeokgung palate
Ove dve susedne palate imaju toliko slična imena da smo, naravno, uspeli da ih pomešamo kada smo ukucavali lokaciju u Uberu. Tako smo prvo ušli u Changgyeonggung, koji uopšte nismo planirali da obiđemo, pa tek onda prešli u poznatiji Changdeokgung. Zapravo je ispalo super – u prvoj palati gotovo da nije bilo nikoga, tako da smo mogli jako polako i opušteno da je obiđemo.
Changgyeonggung je služio kao kraljvska rezidencija tokom dinastije Joseon. Kao i Gyeongbokgung, uništen je tokom japanske invazije 1592, pa obnovljen nedugo nakon toga. Međutim, početkom 20. veka, pod japanskom upravom, mnoge zgrade su srušene, a unutar kompleksa otvoreni zoološki i botanički vrt. Palata je čak izgubila i svoje ime i zvanično postala park. Tek 1983. vraćen joj je naziv Changgyeonggung i započeta obnova kojom je ponovo dobila izgled kraljevskog kompleksa.
Changdeokgung je podignut 1405. godine kao druga kraljevska palata, mada su mnogi kraljevi radije boravili ovde nego u glavnom Gyeongbokgungu. I on je stradao tokom invazije 1592, ali je obnovljen već 1610, pa je narednih oko 270 godina praktično služio kao glavna palata (već rekosmo da je Gyeongbokgung je obnovljen tek u 19. veku).
Tokom japanske kolonijalne vlasti i Changdeokgung je pretrpeo velike izmene, ali su pojedini članovi kraljevske porodice nastavili da žive ovde i nakon oslobođenja Koreje 1945. Poslednje kraljevske stanovnice palate preminule su tek 1989. godine.
Ove dve palate su, inače, toliko povezane da su praktično funkcionisale kao jedan kompleks, poznat kao Donggwol, odnosno Istočna palata, jer se nalaze istočno od Gyeongbokgunga.
Ako se pitate da li posle Gyeongbokgunga ima smisla obilaziti još jednu palatu, mi bismo rekli da ima, posebno Changdeokgung. Arhitektura jeste slična, ali je sam kompleks dovoljno drugačiji da se nismo osećali kao da gledamo sve isto kao prvog dana.
Changdeokgungu pripada i Secret Garden, nekadašnja kraljevska bašta za odmor, zabavu i ceremonije. Za obilazak je potrebna posebna karta, a onlajn rezervacije otvaraju se šest dana unapred. Deo karata prodaje se i na licu mesta, ali nama je rezervacija potpuno promakla i po dolasku više nije bilo slobodnih mesta. Baštu smo zato, nažalost, preskočili – vi stavite podsetnik da ne prođete isto kao mi.
Bukchon Hanok Village
Bukchon je istorijska četvrt između kraljevskih palata, sa tradicionalnim korejskim kućama, odnosno hanocima, uglavnom iz 19. i 20. veka. Prepoznatljivi krovovi, zidovi i uske uličice čine ga jednim od najpoznatijih prizora starog Seula, ali ovaj kraj nije oduvek izgledao baš ovako – nekada su ovde živeli uglavnom plemići i visoki državni službenici, u znatno većim kućama.
Za dobar deo današnjeg Bukchona zaslužan je Jeong Se-gwon, isti onaj preduzetnik koji je zaslužan za izgradnju Ikseon-donga. Tokom japanske kolonijalne vlasti kupovao je velika imanja i na njima gradio manje hanoke, pa su u ovaj kraj mogli da se dosele i Korejci koji nisu pripadali najbogatijem sloju. Prema svedočenju njegove ćerke, insistirao je na korejskim kućama uprkos pritiscima da gradi u japanskom stilu. Kuće jesu bile tradicionalne, ali su imale staklene prozore i struju.
Ono što je važno imati na umu jeste da ljudi u tim kućama i dalje žive. Bukchon nije muzej na otvorenom, iako zbog broja turista ponegde baš tako izgleda. Poređenja radi, podaci objavljeni 2024. godine navode oko 6.100 stanovnika i više od šest miliona posetilaca godišnje!
Od Changdeokgung palate smo do Bukchona stigli za desetak minuta peške. Obišli smo delove sa obe strane ulice, a najviše uživali u manjem, manje prometnom delu, gde turista gotovo da nije bilo. Tu smo mogli lepo da šetamo, razgledamo kuće i fotografišemo se bez stalnog provlačenja između ljudi. Prošli smo i poznatijim ulicama, sa više prodavničica i mnogo više posetilaca, ali su nam kuće bile podjednako lepe i van onih najpopularnijih delova.
Zbog tolikog broja turista uvedena su i ograničenja poseta. U označenoj crvenoj zoni, turistički obilazak dozvoljen je između 10 i 17 časova. Pravila nisu ista za čitavu četvrt, pa pratite oznake na licu mesta, a videćete i ljude sa tablama koji podsećaju posetioce da budu tihi.
N Seoul toranj i Namsan
N Seoul toranj je jedan od simbola grada, podignut na brdu Namsan. Prvobitno je građen kao televizijski i radio-toranj, a za posetioce je otvoren 1980. godine. Sam toranj je visok oko 236 metara, ali pošto se nalazi na brdu, pogled se pruža sa znatno veće visine.
Zanimljivo je da taj pogled svojevremeno nije bio dostupan javnosti iz bezbednosnih razloga – vlasti su strahovale da bi sa vidikovca mogla da se fotografiše predsednička rezidencija i drugi važni državni objekti. Predsednik Park Chung-hee zato je zabranio turističke posete, a toranj je otvoren za javnost tek godinu dana nakon njegovog ubistva.
Nama je ovo bio prvi pravi susret sa veličinom Seula – kroz jedan deo prozora vidiš nešto što deluje kao čitava ogromna metropola, pa se pomeriš nekoliko koraka i shvatiš da je to samo mali deo grada. Tek nam je odavde postalo dosta jasnije zašto toliko vremena provodimo u metrou.
Do tog pogleda smo se, međutim, pošteno načekali. Kombinaciju žičare i tornja platili smo 57 EUR za oboje preko GetYourGuidea, ali smo prvo morali da preuzmemo karte u Myeongdongu. Odatle još nekih 300 metara uzbrdo do žičare, pa onda sat i po do dva čekanja u redu, za vožnju koja traje svega nekoliko minuta!
Gore na Namsanu opet mali milion ljudi, pa smo već očekivali novo čekanje za toranj, ali smo se tu prijatno iznenadili – reda uopšte nije bilo, a ni na samom vidikovcu nije bila strašna gužva, tako da smo mogli lepo da razgledamo i fotografišemo. Pogled je stvarno fenomenalan, samo za ovaj obilazak ostavite znatno više vremena nego što mislite da će vam trebati.
Myeongdong
Myeongdong izgleda bukvalno onako kako mali Perica zamišlja Koreju i Seul. Sve šareno, sve šljašti, gomila prodavnica, reklama i štandova sa hranom, a ljudi dokle god ti pogled seže. Ovo je jedan od glavnih trgovačkih i turističkih delova grada, a po cenama zakupa poslovnog prostora je 2023. godine bio na devetom mestu u svetu!
Prema nekim procenama, kroz ovaj kraj dnevno prođe oko dva miliona ljudi – i mada ne znamo koliko je ta brojka precizna, posle naše šetnje uopšte nam nije teško da poverujemo.
Ovde smo došli posle N Seoul tornja, nešto klopali s nogu i šetali, šetali, šetali. Gužva je bila jeziva, među najnapornijima na čitavom putovanju, ali nam se Myeongdong uprkos tome baš dopao – zbog ovakvih mesta smo ipak i došli u Koreju!
Gwangjang Market
Gwangjang je jedna od najpoznatijih pijaca u Seulu, osnovana još 1905. godine. Ovde se prodaje svašta, ali većina turista dolazi zbog hrane – štandovi i mesta za sedenje nagurani su jedni uz druge, a na sve strane se nešto kuva, peče i secka.
Pijaca je inače toliko popularna da se pojavljuje i u Netflixovoj seriji Street Food, u epizodi posvećenoj Seulu.
Naravno, i ovde je bilo mali milion ljudi, ali je klopa izgledala toliko ludački da smo morali da sednemo i nešto probamo. Izabrali smo lignje i jegulju, pa gledali ženu kako ih sprema pred nama na svom štandu. Lignje, naravno, znamo i volimo, a i jegulja je bila skroz kul, mada malo previše ljuta za moj ukus.
Naš savet – nemojte da sednete baš na prvi štand. Prvo malo prozujite po pijaci i pogledajte šta se sve sprema, pa tek onda odlučite, mada izbor neće biti nimalo lak!
Cheonggyecheon
Usred ogromnog, modernog Seula postoji potok sa žalosnim vrbama duž obale, ribama u vodi i ptičicama okolo, dok su samo nekoliko metara iznad saobraćaj, neboderi i sva ona gradska ludnica. Cheonggyecheon je dug oko 10,9 kilometara, a mi smo pored potoka prošetali oko kilometar, od Gwangjang pijace prema Dongdaemun Design Plazi.
Zanimljivo je da je ovaj prirodni potok nekada služio i za odvod otpadnih voda. Posle Korejskog rata, usled loših higijenskih uslova i ubrzanog razvoja grada, prekriven je betonom, a iznad njega je izgrađen auto-put. Onda su gradske vlasti 2003. godine krenule u potpuno suprotnom pravcu – uklonile su auto-put i ponovo uredile potok, a radovi su završeni 2005. godine.
Dongdaemun Design Plaza
Dongdaemun Design Plaza, ili skraćeno DDP, ogroman je kulturni i izložbeni kompleks koji je projektovala Zaha Hadid, otvoren 2014. godine. Velika srebrna zgrada sa zaobljenim linijama izgleda kao da je neki svemirski brod sleteo usred Seula.
Ovde se održavaju izložbe, modne revije i različiti događaji, a tu su i prodavnice, park koji se proteže preko krovova i ostaci nekadašnjih gradskih zidina. DDP je inače bio i jedan od glavnih projekata vezanih za izbor Seula za svetsku prestonicu dizajna 2010. godine, iako je završen nekoliko godina kasnije.
Pre ove futurističke građevine ovde se nalazio Dongdaemun stadion, podignut 1925. godine, tokom japanske kolonijalne vlasti, povodom venčanja japanskog prestolonaslednika. Decenijama su se na njemu održavala sportska takmičenja i velike proslave, a kasnije je deo prostora služio i kao pijaca. Njegovo rušenje počelo je 2007. godine, da bi na istom mestu nastao današnji kompleks.
Mi smo samo šetali oko kompleksa – čak i bez odlaska na neku izložbu, stvarno je zanimljivo videti ovu građevinu izbliza jer iz svakog ugla izgleda drugačije. Na krov se, nažalost, nismo popeli, jer je za turu koju smo gledali bila potrebna rezervacija unapred.
Banpo park i krstarenje rekom Han
Posle redova za žičaru, gužve u Myeongdongu i silnog tabananja, otišli smo do reke Han i Banpo parka. Naravno, i ovde je bilo mnogo ljudi, ali je atmosfera bila skroz drugačija – ljudi su doneli šatore i ćebad, došli sa decom i psima i napravili sebi piknik.
Banpo je poznat i po mostu sa Moonlight Rainbow fontanom, sa kog se voda sliva u reku, osvetljena različitim bojama, od aprila do oktobra (kada je lepo vreme). Mi smo je gledali sa vode, jer smo za to veče rezervisali krstarenje Hanom.
Vožnju od 45 minuta smo uplatili preko GetYourGuidea i platili 42 EUR za oboje. Polazak je bio u 19.30 iz Golden Blue Marine na Sevit ostrvima, odmah pored Banpo parka. Stigli smo petnaestak minuta ranije, popunili formular sa imenom, prezimenom i datumom rođenja, dobili pojaseve za spasavanje i ukrcali se na malu jahtu za desetak ljudi.
A onda nas je, nekoliko minuta nakon polaska, zaustavila rečna policija – i to sa tri broda! Nešto su pričali sa našim vozačem i zagledali brod, dok smo mi čekali da vidimo šta se dešava. Na kraju je sve bilo okej, policajci su nam mahali i nastavili smo dalje. Šta su proveravali, nemamo pojma!
Hongdae
Hongdae je živahan, mladalački deo Seula oko Hongik univerziteta, po kome je i dobio ime. Ovde ima gomila kafića, prodavnica i klubova, a ulice su pune murala, muzičara i različitih nastupa.
Poznat je i kao jedan od glavnih delova grada za noćni provod. Ako planirate izlazak u klubove, proverite pravila mesta koje vas zanima – neki imaju starosna ograničenja i pravila oblačenja, a pojedini ne primaju strance.
Kao što smo već pomenuli, tokom prvog boravka u Seulu bili smo smešteni upravo ovde. Kraj nam se baš dopao – jeste malo dalje od centra, ali je smeštaj bio dosta povoljniji, ima svega što može da zatreba i stalno se nešto dešava.
Itaewon
Itaewon je poznat kao međunarodni deo Seula, sa gomilom restorana u kojima se jede hrana iz svih krajeva sveta, uključujući i ono što se u ostatku Koreje teško nalazi. Tu je i puno barova i klubova, pa je ovo jedan od popularnijih krajeva za noćni provod.
Mi smo došli u nedelju tokom dana i prošetali ulicom punom baš simpatičnih barova, ali ljudi skoro da nije bilo – delovalo je da još čiste i sređuju posle subotnjeg izlaska. Okej nam je bilo da vidimo i ovaj deo Seula, ali ako nemate puno vremena, mislimo da ima zanimljivijih mesta za obilazak. Ako vas zanima noćni život, onda je verovatno druga priča.
Nažalost, Itaewon je poznat i po tragediji koja se dogodila 29. oktobra 2022. godine, tokom proslave Noći veštica, kada je u ogromnoj gužvi u jednoj od uskih uličica život izgubilo 158 ljudi.
War Memorial of Korea
War Memorial of Korea je ogroman muzej i memorijalni kompleks posvećen vojnoj istoriji Koreje, posebno Korejskom ratu, podignut u znak sećanja na žrtve i sa nadom da se takav sukob neće ponoviti i da će se dve Koreje jednog dana ponovo ujediniti.
Koreja je, inače, bila podeljena i pre rata. Kada je 1945. godine završena japanska kolonijalna vlast, severni deo zemlje našao se pod sovjetskom, a južni pod američkom upravom. Tri godine kasnije nastale su dve zasebne države, a 25. juna 1950. Severna Koreja napala je Južnu i počeo je Korejski rat. Na strani juga borile su se snage UN-a predvođene Amerikancima, dok je sever podržavao Sovjetski Savez, a u rat se kasnije uključila i Kina. Posle tri godine razaranja, 27. jula 1953. potpisano je primirje, ali ne i mirovni sporazum. Borbe su prestale, ali je Koreja ostala podeljena.
Već ispred muzeja nalazi se gomila vojne opreme – tenkovi, haubice, avioni, pa čak i ratni brod. Unutra je nekoliko izložbenih celina, sa memorijalnim delom i detaljnim prikazom toga kako je do rata došlo, kako je tekao i kakve je posledice ostavio. Ako planirate da idete na DMZ turu, topla preporuka za ovaj muzej – mnogo toga će vam biti jasnije.
Ulaz u muzej je besplatan.
Lotte World toranj i Seokchon jezero
Ako smo sa N Seoul tornja prvi put shvatili koliko je Seul ogroman, Lotte World toranj nas je samo još jednom podsetio da ovom gradu nema kraja. Ovog puta gledali smo ga sa oko pola kilometra visine i opet imali isti utisak – iza svakog sledećeg prozora prostire se još jedan čitav veliki grad.
Lotte World toranj je visok 555 metara i u trenutku pisanja ovog vodiča najviša je zgrada u Južnoj Koreji i šesta najviša na svetu. Vidikovac Seoul Sky prostire se od 117. do 123. sprata, a osim pogleda kroz ogromne prozore, tu su i terasa na otvorenom, kafići i prodavnice suvenira. Do gore se stiže liftom Sky Shuttle – za svega minut!
Karte smo uzeli preko GetYourGuidea i platili oko 42 EUR za nas dvoje.
Ako imate vremena za samo jedan toranj, izaberite na osnovu svog itinerara – N Seoul toranj je na Namsanu, blizu Myeongdonga, dok je Lotte u Jamsilu, u sasvim drugom delu grada.
Pre uspona smo prošetali oko obližnjeg Seokchon jezera. Veoma prijatno mesto za šetnju, sa ogromnim tornjem u pozadini, i lepo se uklapa pre ili posle vidikovca.
Bongeunsa hram
Bongeunsa je budistički hram preko puta COEX-a, okružen ogromnim neboderima i modernim Seulom.
Osnovan je još 794. godine, tokom vladavine dinastije Silla, ali je kroz istoriju više puta stradao i obnavljan. Većinu zgrada uništio je požar 1939, a kompleks je dodatno oštećen tokom Korejskog rata, pa je veliki deo onoga što danas vidimo obnovljen.
U hramu postoji i Templestay program, tokom kog možete da boravite u kompleksu i vidite kako izgleda svakodnevni život budističkih monaha.
COEX i Starfield biblioteka
Starfield biblioteku ste verovatno već videli na fotografijama – ogromne police pune knjiga koje se protežu na nekoliko nivoa i izgledaju stvarno neverovatno. Ono što se sa tih slika možda ne vidi jeste da se biblioteka nalazi usred COEX tržnog centra.
Uživo je prelepa, kao neka moderna verzija biblioteke iz Lepotice i zveri. Naravno, svi hoće da se fotografišu, pa je i ovde gužva bila ozbiljna. Mi smo stigli svega pola sata nakon otvaranja tržnog centra, a već je bilo na stotine ljudi!
Gangnam Style skulptura
Ispred COEX-a nalazi se skulptura ogromnih ruku u prepoznatljivoj pozi iz spota za Gangnam Style. Psyjev hit iz 2012. godine proslavio je Gangnam širom sveta, a spot je bio prvi video na YouTube-u koji je prešao milijardu pregleda! Kasnije je dogurao i do pet milijardi, pa nije ni čudo što je ovde dobio spomenik.
Naravno da smo se fotkali, a naravno da je u pozadini išao Gangnam Style. Simpatično je videti usput, ako planirate obilazak Gangnama, ali ne morate baš da putujete preko pola Seula samo zbog ogromnih ruku.
Apgujeong Rodeo Street i K-Star Road
Iz COEX-a smo taksijem otišli do Apgujeong Rodeo Streeta, malo prošetali, uzeli nešto da popijemo, pa produžili do K-Star Roada.
Duž ulice nalaze se GangnamDol skulpture – šareni medvedići posvećeni različitim K-pop izvođačima i grupama, sa kojima smo se, naravno, fotkali.
Nama je ovo bila simpatična kratka šetnja, a ljubiteljima K-popa će verovatno biti mnogo zanimljivije da traže medvediće svojih omiljenih izvođača.
Dnevni izlet u DMZ
Jedan dan iz Seula izdvojili smo za DMZ, demilitarizovanu zonu između dve Koreje. U Severnu Koreju, naravno, nismo ulazili, već smo je gledali sa južnokorejske strane, iz Dora observatorije. Ali i sama mogućnost da kroz teleskop vidimo ovu toliko zatvorenu zemlju bila nam je dovoljno zanimljiva da rezervišemo turu.
Izlet smo uplatili preko GetYourGuidea i platili 112 EUR za oboje. Krenuli smo u devet ujutru sa Myeongdong stanice, a vratili se oko pola šest popodne. Dakle, računajte da vam za ovo odlazi čitav dan.
Prva stanica bio je Gamaksan viseći most, do kog ima desetak minuta uspona – taman malo da crkneš, ali ništa nepodnošljivo. Most je na baš lepom mestu, ljulja se dok hodaš po njemu i sve u svemu bio nam je skroz kul početak izleta.
Nakon toga smo u North Korea Experience Center-u slušali kratko, možda petominutno svedočenje žene koja je pobegla iz Severne Koreje. Ispričala nam je da je, nakon ubistva muža, sa sinom pobegla preko Kine i Vijetnama. Posle priče imali smo priliku da joj postavimo nekoliko pitanja. Ja sam je pitala da li postoji i nešto dobro u životu tamo, na šta se nasmejala i odgovorila da su međuljudski odnosi topliji i prisniji. Kupili smo i njenu knjižicu u kojoj je opisala svoje iskustvo.
Kod Imjingak parka imali smo dvadesetak minuta da uzmemo nešto da jedemo i odemo u WC, dok je vodičica preuzela karte za DMZ. Odatle smo nastavili do Mosta unifikacije, gde je vojnik u punoj ratnoj opremi ušao u autobus i pregledao nam pasoše.
U Dora observatoriji smo videli Severnu Koreju, selo koje nam je vodičica predstavila kao propagandno, ali i selo sa južnokorejske strane. Kroz teleskope smo uspeli da vidimo čak i grupicu ljudi na severnokorejskoj strani (vodičica je rekla da smo baš imali sreće pošto obično nikog nema)! Tokom naše posete fotografisanje je bilo zabranjeno, osim kod stare observatorije.
Poslednja stanica bio je Treći tunel – jedan od četiri do sada otkrivena tunela koje je Severna Koreja tajno prokopala ispod DMZa – u koji na kraju nismo silazili, kao ni otprilike pola grupe. Rečeno nam je da je uzak i klaustrofobičan, a uspon nazad veoma naporan, pa smo odlučili da ostanemo napolju i razgledamo okolinu. Fotografisanje je i u tunelu strogo zabranjeno. Kako izgleda sam prolazak ne možemo da vam kažemo, ali svakako je dobro znati da taj deo možete da preskočite.
Sve u svemu, utisci su nam pomešani. Bilo je dosta jurnjave i sam obilazak nas nije nešto naročito oduševio. Ali onda opet – koliko ljudi može da kaže da je videlo Severnu Koreju kroz teleskop?
To bi bilo to o Seulu! Ako imate pitanja, utiske ili preporuke, pišite nam u komentarima – uvek nam je drago da vas čujemo.
Ako vam je ovaj vodič pomogao da isplanirate putovanje, možete da nas častite kafom i tako podržite Zajedno oko sveta. Sve vodiče pišemo sami, na osnovu naših putovanja, a vaša podrška nam pomaže da nastavimo da ih pravimo. Možete nas podržati i tako što ćete nas zapratiti na Instagramu.
Častite nas kafom ovde | Pratite nas na Instagramu
Hvala na čitanju – do sledećeg putopisa!
