Ženeva — grad bogatih i srećnih

Drugi najveći grad u Švajcarskoj, Ženeva je jedan od najvažnijih finansijskih i diplomatskih centara u Evropi i u njoj se nalazi najviše međunarodnih organizacija na svetu, uključujući mnoge agencije Ujedinjenih nacija i Crveni krst.

Ženeva može da se pohvali i mnogim drugim laskavim titulama. Poznata kao Prestonica mira, ona je 2017. godine proglašena sedmim najskupljim gradom na svetu, 2018. je rangirana treća po kupovnoj moći stanovništva i 2019. godine uvrštena na listu top 10 gradova najboljih za život.

Ženeva nije ni nalik drugim evropskim gradovima koje smo posetili, pre svega zbog cena koje su vrtoglave i za mnogo bogatije stanovnike Starog kontinenta. Ukoliko bismo trebali da opišemo Ženevu u tri reči, rekli bismo da je mala, simpatična i preskupa.

Ako ćemo da budemo sasvim iskreni, Ženevu najverovatnije nikada ne bismo videli da nismo otišli u Lion, odakle autobusom može da se stigne do ovog idiličnog švajcarskog grada za manje od 2 sata. Putovanje u Lion je bila idealna prilika da na makar jedan dan skoknemo do prebogate Švajcarske i vidimo kako izgleda život u jednom od najuređenijih, najskupljih gradova u Evropi.

Šta videti u Ženevi

Kada smo planirali dnevni izlet u Ženevu, kao i uvek smo obeležili sve što želimo da vidimo u gradu na mapi. Tada nam se činilo da je Ženeva mnogo veća nego što jeste i da nećemo stići da obiđemo sve što nas zanima.

Međutim, delovi Ženeve koji su interesantni turistima su zapravo prilično kompaktni (ne moramo ni da spominjemo da gradski prevoz funkcioniše odlično). Sve u svemu, Ženeva je jedan od retkih evropskih gradova za koje mislimo da je jedan dan sasvim dovoljan za ležerni obilazak sa nekoliko pauza za jelo, piće i odmor.

Sledi pregled 3 najpopularnije oblasti u Ženevi.

Ženevsko jezero

Ženeva leži na jugozapadnom kraju Ženevskog ili Lemanskog jezera, najvećeg jezera u Švajcarskoj koje velikim delom pripada i Francuskoj, na mestu gde ističe Rona.

Zajedno sa čuvenim gejzirom Jet d’Eau, Ženevsko jezero je najpoznatija atrakcija u gradu i slobodno možemo reći najlepši deo Ženeve.

S obzirom na to da se glavna autobuska stranica (sramotno mala i neorganizovana za grad poput Ženeve) nalazi na svega par minuta od jezera, ovde smo i započeli obilazak grada, kod Quia du Mont Blanc, promenade na severnoj strani jezera.

Promenada je naravno načičkana luksuznim hotelima i lepim restoranima, izmađu kojih se nalazi i spomenik Brunsvik, prekrasno ukrašen mauzolej Čarlsu II, vojvodi od Brunsvika.

Osim što je promenada lepa za šetnju, odavde se po sunčanom danu bez oblaka može videti Mon Blan, najviši vrh Alpa koji se nalazi između Francuske i Italije.

Ono po čemu je promenada još poznata jeste što je ovde neposredno pred ukrcavanje na linijski brod za Montre 10.09.1898. godine ubijena Sisi, carica Austrije i kraljica Mađarske.

Na svega par minuta od plakete koja je postavljena na mestu gde je ona ubijena je smešten čuveni most Mon Blan, još jedan simbol Ženeve. Most je pre svega poznat po zastavama okačenim čitavom njegovom dužinom.

Čim se most pređe, izbija se na Englesku baštu, park popularan među turistima najpre zbog cvetnog sata čiji izgled se menja zajedno sa godišnjim dobima. Baš poput Ženeve, i ovaj park i promenada koja se na njega nadovezuje su idilična mesta puna zelenila, sa nekoliko spomenika i skulptura, štandovima za suvenire i kafićima i panoramskim točkom.

Šetajući duž jezera sa svih strana možete da vidite labudove i patke koje se po svoj prilici nimalo ne plaše ljudi i zapravo im se približavaju koliko mogu ne bi li dobili neku grickalicu. Kao što možete da zamislite, čitav ovaj prizor zajedno sa gejzirom u sredini jezera deluje više nego bajkovito.

Kad smo već kod gejzira, prvi Jet d’Eau je postavljen daleke 1886 nedaleko od mesta gde se danas nalazi. Kada su gradske vlasti par godina kasnije shvatile da je gejzir i svojevrsna atrakcija, premestili su ga na današnju lokaciju, na kojoj se nalazi više od 125 godina.

Vidljiv iz skoro čitave Ženeve, gejzir izbacuje 500 litara vode po sekundi 140 metara uvis. U svakom momentu se u vazduhu nalazi oko 7,000 litara vode. Gejziru se možete skroz približiti, ali imajte u vidu da možete da završite skroz mokri ukoliko vetar samo malo promeni pravac.

Stari grad i okolina

Na svega 2, 3 minuta od Engleske bašte se nalazi najpoznatija ulica u Ženevi, ulica Rone (Rue du Rhône), najekskluzivnija šoping zona u gradu. Ovde možete videti neke od najčuvenijih i najskupljih svetskih brendova koji nude sve od odeće i obuće do satova.

Ulica Rone vodi ka drugim šoping zonama u Ženevi i ka starom gradskom jezgru čiji je centar Place du Bourg-de-Four, preslatki, savršeno sređen mali trg okružen simpatičnim građevinama i mnoštvom zelenila. Na samom trgu ima nekoliko restorana i kafića koji imaju letnje bašte i u kojima su cene nekoliko puta veće nego one na koje smo navikli kod kuće.

Ono što nas je pomalo izenadilo jeste što su kafići ovde bili prepuni lokalaca u sred radnog vremena. Jasno, nismo očekivali baš da su priče o Švajcarcima koji samo rade i eventualno izlaze vikendom skroz tačne, ali je u gradu za jedan običan ponedeljak bilo baš mnogo ljudi koji su sedeli po restoranima ili šetali.

Od ovog trga, inače najstarijeg mesta u Ženevi, za par minuta možete doći do apsolutno svih znamenitosti u starom gradu. Ipak, savetujemo da prvo krenete još jednom poznatom ulicom, Rue de l’Hôtel-de-Ville.

Načičkana zastavama, ova mala ulica je od neprocenjivog istorijskog značaja jer je u njoj gradska većnica (Hotel de Ville), mesto gde je potpisana Prva ženevska konvencija kojom je poboljšan položaj ranjenih i bolesnih pripadnika oružanih snaga za vreme rata. Potpisivanjem ovog sporazma je nastao Crveni krst.

Na samom kraju ulice je smešten stari arsenal, zgrada korišćena kao vojno skladište do kraja 19. veka a u kojoj je danas smešten arhiv. Ovde su postavljeni topovi koji stoje kao podsetnik na vremena kada je i Švajcarska ulazila u oružane sukobe i Ženeva morala da se brani od susednih teritorija.

Odmah preko puta arsenala se nalazi kuća Tavel, najstarija privatna rezidencija u Ženevi koja je pretvorena u muzej o istoriji grada. Prvobitna kuća je inače izgorela u 14. veku, kada je porodica Tavel na ruševinama podigla građevinu koja dan danas stoji u srcu Ženeve.

Iza ćoška ćete videti najimpozantnije zdanje u gradu, katedralu Svetog Petra čija gradnja je započeta u 12. veku na mestu gde je pre toga oko 5 vekova stajala druga crkva. Podignuta kao katolička crkva, danas je ova katedrala reformistička crkva. Osim što je glavna ženevska katedrala, ona je čuvena i po tome što je Žan Kalvin držao propovedi u njoj. Pored katedrale se nalazi i Internacionalni muzej reformacije.

Iako već izvan granica starog grada, na par minuta od katedrale se izbija na promenadu Treille i navodno najdužu drvenu klupu na svetu, dugačku 120 metara i napravljenu u 18. veku. Iako je ova klupa verovatno jedna od najnebitnijih atrkacija koje smo ikada videli, pogled sa promenade je sasvim dovoljan razlog da prošetate do ovog mesta.

Promenada gleda na Bastionski park, zelenu oazu u centru Ženeve u kojoj ćete videti Reformatorski zid, spomenik velikanima reformacije, nekoliko drugih spomenika i skulptura i par velikih šahovskih tabli. Jedine beskućnike koje smo videli u Ženevi smo inače videli baš u ovom parku.

Pored parka je Place de Neuve, živahan trg koji je okružen velelepnim građevinama u kojima su između ostalog smešteni pozorište i muzej.

S obzirom na to da se Bastionski park nalazi jako blizu Place du Bourg-de-Four, odavde se možete vratiti do trga i pratiti smernice do Muzeja istorije i umetnosti sa preko milion eksponata. Ulaz u muzej je besplatan.

Odmah preko puta muzeja se pružaju sjajni pogledi na Ženevsko jezero a u neposrednoj blizini se nalazi ruska pravoslavna crkva, bogato ukrašena građevina koja po svemu odskače od ostalih građevina u gradu.

Internacionalna Ženeva

Imajući u vidu da je Ženeva jedan od najbitnijih diplomatskih centara Evrope u kome su smeštene mnoge međunarodne organizacije, ne čudi mnogo da je deo grada u kome se nalaze sve te institucije poznat kao Internacionalna Ženeva.

Diplomatski centar Ženeve je udaljen od starog grada i jezera nekih 3, 4 kilometra i do njega je najlakše doći autobusom broj 8 koji staje odmah kod mosta Mon Blan. Cena jednokratne karte za prevoz u trajanju od sat vremena je 3 CHF.

U ovom delu grada su nas zanimale 3 stvari koje zanimaju većinu turista koji dolaze u Ženevu — Palata ujedinjenih nacija, Muzej Crvenog krsta i Polomljena stolica.

Ukoliko želite da idete na organizovanu turu kroz Palatu UN-a ili u obilazak Muzeja Crvenog krsta, bitno je da zapamtite da ne silazite na stanici Palais des Nations nego na stanici Appia.

Palatu UN-a ne možete obilaziti samostalno i da biste ušli u zgradu morate da prođete detaljne sigurnosne provere koje traju između pola sata i sat vremena. Sama tura traje sat vremena i košta 16 CHF. Više o obilasku Palate UN-a možete naći na zvaničnom sajtu za posetioce.

Iako možete da naučite ponešto o istoriji Ujedinjenih nacija na ovoj turi, bitno je da znate da se ona sastoji iz obilaska raznih sala za konferencije (od kojih su nam mnoge svima poznate sa TV-a) i da je prilično užurbana i zbog interesovanja turista i zbog toga što se tamo svakodnevno održavaju sastanci.

Ako odlučite da preskočite turu, možete da se fotografišete i kod glavnog ulaza i kod ulaza koji se nalazi preko puta Polomljene stolice.

Što se tiče Muzeja Crvenog krsta, i ovde možete biti razočarani ako očekujete muzej u kome ćete naći sve što vas zanima o osnivanju, istoriji ili sadašnjem radu ove humanitarne ogranizacije.

U muzeju ima nekoliko modernih izložbi koje mogu čak i da budu zbunjujuće za posetice usled nedostatka objašnjenja. Pogledajte zvanični sajt muzeja za više informacija. Ulaznica za ovaj muzej je 15 CHF.

Da biste odavde došli do Polomljene stolice, preko puta koje se nalaze zastave Ujedinjenih Nacija, možete ili da se spustite peške ili autobusom do stanice Palais des Nations.

Polomljena stolica je masivna skulptura visoka 12 metara i napravljena od 5,5 tona drveta. Skulptura je delo švajcarskog umetnika Danijela Berseta koja stoji kao podsetnik na žrtve nagaznih mina i kasetnih bombi.

Danas se ispred stolice često organizuju mirni protesti — prilikom naše posete Ženevi su aktivisti protestovali protiv javnih pogubljenja u Iranu i davali podršku protestantima u Hong Kongu.

***

Nakon obilaska Ženeve, sasvim nam je jasno zašto ovaj grad nosi nadimak najmanje metropole na svetu. Ušuškana na obali jezera, Ženeva je simpatičan švajcarski grad u kome nema mnogo toga da se vidi i u kome teško da će vas nešto ostaviti bez daha osim cena.

S druge strane, Ženeva nikad nije ni pokušavala da se pozicionira visoko na turističkoj mapi Evrope jer je njega uloga na Starom kontitentu mnogo veća i bitnija. Zato i ne čudi da većina onih koji posećuju Ženevu i njene luksuzne prodavnice dolazi iz diplomatskog ili finansijskog miljea.

Osim Ženevskog jezera, na nas ništa u ovom gradu nije ostavilo veliki utisak. Jeste, lepo je prošetati starim gradom jednog lepo uređenog grada koji ipak ima koliko toliko bogatu istoriju i videti sedišta najznačajnijih svetskih organizacija koje su na neki način promenila svet nabolje.

Međutim, ukoliko u Ženevu ne idete poslovno ili u sklopu veće švajcarske ture, dolazite iz nekog obližnjeg grada na jedan dan ili imate porodicu ili prijatelje u okolini, ne možemo da preporučimo putovanje u diplomatski centar Švajcarske.

Nemojte da nas shvatite pogrešno, nije Ženeva kriva što smo mi siromašni, ali dok god su prosečne plate u Švajcarskoj preko 10 puta veće od prosečnih plata u Srbiji i dok su cene u ovoj alpskoj zemlji i do 300 posto veće nego kod nas, bilo bi suludo reći da se putovanje u simpatičnu ali ipak pomalo i dosadnu Ženevu isplati na bilo koji način.

Pišite nam u komentarima ako imate pitanja u vezi sa obilaskom Ženeve ili komentar u vezi sa našim putopisnim vodičem. Ukoliko vam se dopada naš blog, zapratite nas na Instagramu. Hvala na čitanju — do sledećeg putovanja!