Evropa - Švajcarska

Cirih — nepodnošljiva lakoća života

Nakon što smo pre par godina bili u Ženevi, složili smo se da je Švajcarska prebogata, preskupa i previše savršena za nas i da se verovatno više nećemo vraćati ovde. Međutim, kako su putovanja bila prilično ograničena zbog korone, gledali smo gde možemo da odemo bez previše komplikacija, našli jeftine avio karte do Ciriha — i tako se opet našli u verovatno najidiličnijoj zemlji u Evropi.

Osim što je najveći grad u Švajcarskoj, Cirih je poznat kao jedan od glavnih svetskih finansijskih centara i jedan od gradova sa najvišim životnim standardom (Luksemburg zvanično ima najveći BDP po glavi stanovnika, ali u poređenju sa Cirihom, Luksemburg može da se opiše kao jeftin).

U Cirihu smo proveli produženi vikend (i otišli na dnevni izlet u Lihtenštajn, četvrtu najmanju evropsku zemlju koja je podjednako savršena kao Švajcarska), i iako je grad kao celina veoma lep, ništa na nas nije ostavilo preterano veliki utisak. Osim toga koliko su Švajcarci bogati.

Pogled na Grosmunster.

Na stranu to što smo non-stop pričali o cenama (i bili šokirani svaki put kada sednemo u kafić, uđemo u market ili plaćamo ulaznicu), ljudi u Cirihu jednostavno kao da su sa neke druge planete. Niko se ne žuri, svi su ljubazni, besnih kola ima toliko da nam već drugi dan ferariji po ulici nisu bili ništa posebno i svi deluju kao da u životu nemaju ama baš nijedan problem. Naravno, Švajcarci sigurno imaju svoje probleme, samo iz naše perspektive nekako sve to izgleda prilično nestvarno.

U svakom slučaju, sve ovo ne znači da Cirih ne treba posetiti, samo da treba da se mentalno pripremite na cene koje su mnogo, mnogo, mnogo više nego kod nas i na lakoću života na koju bogami niko sa ovih prostora nije navikao. Ili, ako bi trebalo da zaokružimo utiske iz posete Cirihu u jednoj rečenici, dovoljno bi bilo da kažemo — blago njima!

Početak ciriškog jezera.

Šta videti u Cirihu

Iako u Cirihu ima što-šta da se vidi, jedan ceo dan je sasvim dovoljan za obilazak grada. Pošto nije veliki, Cirih je moguće lagano obići peške — ali je dobro znati da javni prevoz funkcioniše besprekorno. Tramvaji pokrivaju svaki deo grada i idu na svakih par minuta.

Mi smo proveli 2 dana u Cirihu, i za to vreme videli sve što smo hteli (neke znamenitosti i više puta), sa izuzetkom Kineske bašte koja je bila privremeno zatvorena zbog održavanja i Uetliberga, planine koja pripada masivu Albisa sa koje se pružaju panoramski pogledi na čitav grad i jezero. Međutim, 2 dana bi trebalo da budu sasvim dovoljna čak i ako planirate da obiđete i ove atrakcije.

Dnevni izleti iz Ciriha su skupi. Međutim, ako ipak želite da skoknete izvan grada, bacite pogled na ove ture:

Obilazak grada smo počeli nedaleko od glavne železničke stanice — pored koje nam je bio smeštaj — odakle nam je do istorijskog centra Ciriha trebalo manje od 5 minuta peške. Glavna železnička je jedna od najprometnijih stanica u Evropi sa koje dnevno pođe oko 3,000 vozova!

U blizini železničke stanice se nalazi i nekoliko važnih atrakcija, poput Nacionalnog muzeja Švajcarske, Banhof ulice, malog crvenog funikulara i Šancengrabena, promenade koja vodi do ciriškog jezera.

Na mostu nedaleko od železničke.

Nacionalni muzej Švajcarske je smešten u zgradi koja izgleda kao renesansni dvorac, a postavke su izložene na nekoliko spratova i vode posetioce kroz istoriju zemlje sve od praistorije pa do modernog doba. Ako vas iole zanima švajcarska istorija, tradicija i kultura, toplo savetujemo da odvojite makar 2 sata za obilazak muzeja — ali budite svesni da unutra ima toliko zanimljivih stvari da biste mogli da provedete i mnogo više vremena. Cena ulaznice je 10 franaka.

Nacionalni muzej.

Dvorište muzeja.

Banhof ulica je glavna ulica u Cirihu — i jedna od najekskluzivnijih ulica na čitavom svetu. Ovde se nalaze sve žive luksuzne radnje, poput Hermesa, Diora, Luj Vitona i mnogih drugih. Međutim, čak i ako vas ne fasciniraju skupi brendovi, svakako vredi prošetati ovom ulicom jer se u njoj nalaze neke od najlepših zgrada u Cirihu, plus ćete ovde verovatno videti više ljudi nego bilo gde drugde u centru grada. Ova ulica je dugačka 1,4 km i proteže se od železničke stanice do ciriškog jezera, a prolazi i kroz Paradeplac, trg koji se smatra švajcarskim bankarskim centrom.

Banhof ulica.

U Banhof ulici bismo izdvojili i jedan muzej — Bajer muzej satova. Smešten u prodavnici satova (gle čuda), ovaj mali muzej sadrži jednu od najvećih privatnih kolekcija satova, od kojih su najstariji iz vremena pre nove ere. U muzeju ima raznoraznih skupocenih satova u različitim oblicima, a o njihovoj istoriji možete saznati više preko iPad-ova koje dobijete kada platite ulaznicu od 10 franaka.

Eksponat u Muzeju satova.

Kada se od železničke stanice pređe Železnički most, stiže se do trga Central, odakle kreće mali crveni funikular (Polybahn). Vožnja funikularom traje nešto manje od 2 minuta, a gore se osim Univerziteta i Instituta tehnologije nalazi vidikovac sa koga se vidi ceo stari grad. Vožnja u jednom pravcu košta 1,20 franaka.

Pogled sa vidikovca.

Na kraju, Šancengraben je promenada pored vode koja vodi od železničke pa sve do ciriškog jezera i koja se nalazi 2 metra ispod nivoa ulice. Ova promenada je nekada bila deo gradske fortifikacije, a sada služi kao mesto za odmor i rekreaciju.

Deo Šancengrabena.

Ovo su bile glavne atrakcije oko železničke stanice, a njih 3 vode do centralnog gradskog jezgra. Banhof ulica se proteže paralelno sa levom obalom Limata (Bahnhofquai), od vidikovca do kojeg vodi funikular nema ni 5 minuta peške do desne obale reke (Limmatquai), a duž Šancgrabena se nalaze stepenice koje vode do Banhof ulice i leve obale. Naravno, do centralnog gradskog jezgra možete stići i ako samo posle Banhof mosta produžite pravo bilo kojom obalom reke.

Na desnoj strani Limata.
Na levoj strani Limata.

Ako krenete desnom obalom, naći ćete se u najpiktoresknijem delu starog grada — Niderdorfu kojeg lokalci od milošte zovu Dorfli. U ovoj pešačkoj zoni ima bezbroj simpatičnih kuća, radnjica i restorančića, a tu se nalaze i jedna od četiri glavne ciriške crkve, Prediger crkva koja potiče iz 13. veka, glavna gradska biblioteka i noćni klub Cabaret Voltaire u kome je nastao umetnički pravac dadaizam (besmislena umetnost koja je bila odgovor na Prvi svetski rat).

Prediger crkva.
Prediger crkva iz malo drugačijeg ugla.

Niderdorf izbija na Grosmunster, najpoznatiju crkvu u Cirihu koja je ujedno postala i simbol grada. Ova protestantska crkva je sagrađena u 12. veku, a legenda kaže da je Karlo Veliki naredio njenu izgradnju, kada su njegovi konji pali na kolena ispred grobova sveca zaštitnika Ciriha, Feliksa i Regula. Posetioci mogu da se popnu na jedan od dva crkvena tornja, ali imajte u vidu da pogled na stari grad kvare rešetke.

Grosmunster.

Nedaleko od Grosmunstera se nalazi još jedna crkva, Vodena crkva, ali ova nije deo velike ciriške četvorke. Ako nastavite pravo ovom obalom reke, za par minuta ćete izbiti na najveći ciriški trg na kome se nalazi grandiozna zgrada opere u kojoj se osim opera izvode i pozorišne i baletske predstave. Inače, kod opere već počinje ciriško jezero — tu se nalazi promenada kojoj možete da prošetate ili da sednete i uživate u pogledu na jezero i labudove koji plivaju po njemu.

Vodena crkva.
Opera.
Kod jezera.

Sa desne strane reke bismo još izdvojili Kunsthaus, umetnički muzej u kome su izložena dela svetskih velikana poput Pikasa i Munka. Ulaz u ovaj muzej košta 23 franka.

Iako na drugu stranu obale možete preći odmah kod trga na kome je opera, savetujemo da se ipak vratite do Grosmunstera i onda tu pređete Munster most. Ovako se odmah izbija na Fraumunster, još jednu čuvenu cirišku crkvu. Ova evangelistička crkva je podignuta na ostacima samostana za pripadnice aristokratije koji je osnovan u 9. veku.

Pogled na Fraumunster.

Na par minuta od ove crkve smeštena je četvrta velika crkva u Cirihu, Crkva Svetog Petra iz 11. veka. Crkva se nalazi u neposrednoj blizini Lindenhofa, brdašca i parka sa koga se pruža odličan pogled na Cirih. Lindenhof je oduvek bio važno mesto u gradu — u 4. veku je ovde bila rimska tvrđava, a u 9. veku je unuk Karla Velikog tu sagradio palatu za sebe.

Pogled sa Lindenhofa.

Ovo je sve što smo mi videli u Cirihu, a ako smo zaboravili nešto bitno, ostavite komentar ispod putopisa.

Iako same atrakcije možda nisu nešto same po sebi, istorijsko jezgro kao celina — sa bajkovitim kućicama, starim crkvama, kristalno čistom rekom — itekako jeste. Lepota gradova poput Ciriha ne ogleda se toliko u pojedinačnim znamenitostima koliko u celokupnom doživljaju grada, a mi mislimo da nema bolji način da se upozna ovakav grad nego da mu se prepustite pa kud vas put odvede (a pošto je Cirih mali, nećete propustiti ništa bitno ako samo šetate po gradu).

Za Cirih neki ljudi kažu da je dosadan ili sterilan, ali mi sa tim ne možemo da se složimo. Cirih nikako nije dosadan — da jeste, ne bi u njemu bilo toliko radnji posvećenih hobijima i lepoti života. Ne bi bilo toliko dobrih kola i dizajnerskih prodavnica. Ne bi ni kafići bili puni sa prvim naznakama proleća. A ne bi bogami ni bilo toliko turista.

A ne bi bilo ni ljudi koji imaju Bugati. 🙂

Cirih nikako nije ni sterilan. Jeste čist, uređen, sređen, bezbedan, ali nije sterilan. Grad ima neki šmek, ali nije jedan od onih gradova koji će vas ostaviti bez reči i o kojima ćete non-stop pričati. Zaista je lep…ali prosto nije izuzetan. I to je ok, ne mora svaki grad da bude poseban, neki može „samo” da bude simpatičan, sređen, skoro pa savršen.

Česta pitanja o Cirihu

  • Kako doći do Ciriha?

Do Ciriha može da se dođe avionom, busom ili kolima, ali mi ipak preferiramo avion — pogotovo ako uspete da nađete jeftine karte. Mi smo 2 povratne karte platili nešto manje od 120 evra (Air Serbia), a u cenu karte je bio uključen mali prtljag. Direktan let traje oko sat i po.

  • Kakve su cene u Cirihu?

Sulude (makar za nas). Smeštaj nema ispod 100 franaka po noći — mi smo platili oko 230 franaka za 2 noći bez doručka! Čaj, kafa i sokovi su 5-6 franaka u kafiću, malo pivo 8-10, jela u restoranu u centru nismo viđali za manje od 20-25 (i to su male porcije ili nešto skroz bezveze), gotova jela po marketima su oko 9-10, čokolade se kreću od 2-10+, ulaznice za atrakcije nisu ispod 10. Magneti su preko 5, karta za tramvaj oko 4 evra, a povratna karta do npr. Vaduca je 80 evra.

  • Kolika je prosečna plata u Cirihu?

Bogami, mora da bude baš visoka kakve su cene! Šalu na stranu, na osnovu podataka sa interneta, prosečna plata u Cirihu je 5-6,000 franaka (a na nekim mestima piše da je prosečna čak 10,000 franaka), s tim što ima ljudi koji zarađuju manje, a ima i onih koji zarađuju mnogo, mnogo više.

Da li ste već bili u Cirihu? Kakvi su vaši utisci — voleli bismo da vas čujemo u komentarima! Ako vam se sviđa naš blog, zapratite nas na Instagramu. Hvala na čitanju — do sledećeg putopisa!

Ostavite komentar

Vaša adresa e-pošte neće biti objavljena. Neophodna polja su označena *