Vodič za Krakov – grad kraljeva i zmajeva

Nastao kao malo naselje na brdu Vavel, Krakov je tokom vekova izrastao u drugi najznačajniji grad u Poljskoj, a jedno vreme, sve do 16. veka, bio je i prestonica poljske kraljevine.

Danas Krakov važi za jedan od najlepših evropskih gradova, sa zaista izvanrednim Starim gradom koji je moguće laganim tempom obići za svega dan ili dva.

Osim istorijskog centra grada, nedaleko od Krakova se nalaze još i neverovatan rudnik soli Velička i jedno od najozloglašenijih mesta na svetu – koncentracioni logor Aušvic.

U ovom vodiču ćemo vas provesti kroz najbitnije turističke atrakcije Krakova i, nadamo se, odgovoriti na sva pitanja koja možete imati pre putovanja u ovaj šarmantni grad u podnožju Karpata.

Šta videti u Krakovu

Iako je istorijski centar Krakova relativno mali, ovde zaista ima dosta toga zanimljivog da se vidi. Sam centar može da se obiđe za svega jedan dan, u zavisnosti od toga šta vas zanima, ali svakako preporučujemo da ostanete malo duže.

Glavni trg

Jedan od najvećih srednjovekovnih trgova u Evropi, Glavni trg ili Rynek Główny, nalazi se u samom centru Starog grada – i vrlo verovatno ćete baš odavde krenuti u istraživanje Krakova. Na ovom ogromnom trgu, koji je sagrađen u 13. veku, se nalaze neke od najlepših i najimpozantnijih građevina u gradu:

• Toranj gradske većnice, jedini preostali deo većnice koja je uništena 1820. godine. U tornju se nekada nalazio gradski zatvor sa srednjevekovnim spravama za mučenje – a danas je ovde jedan ogranak Istorijskog muzeja. Cena ulaznice je oko 4,60 EUR. Ponedeljkom je ulaz besplatan.
• Halu tkanine, nekadašnji trgovački centar čiji počeci sežu u 13. vek i koji je kasnije dobio današnji renesansni izgled. Ovde se mogla kupiti roba sa istoka poput začina, kože, svile i voska, a takođe su se održavali balovi – a i dan-danas se u hali organizuju prijemi za važne goste iz celog sveta. Svakako savetujemo da prošetate halom, gde možete kupiti razne suvenire, a ako vas zanima umetnost, možete se popeti i na sprat, na kome se nalazi ogranak Narodnog muzeja u kome je smeštena najveća trajna postavka poljskih umetničkih dela iz 19. veka. Ulaznica je oko 10 EUR.

• Crkvu Svetog Adalberta, koja je jedna od najstarijih kamenih crkava u Poljskoj. Sagrađena u 11. veku, ova crkva je i danas aktivna. Ulaz u crkvu je besplatan.
• Spomenik Adama Mickijeviča, najvećeg poljskog romantičarskog pesnika, koji je jedno od omiljenih mesta za sastajanje lokalaca.
• Crkvu Svete Marije, gotsku crkvu iz 14. veka sa čijeg tornja se svakog sata čuje Hejnal marjacki, melodija trube koja je nekada služila kao poziv na uzbunu. Ova kratka kompozicija, poznata kao gradska himna, naglo se prekida – prema legendi, u čast trubača koji je pogođen strelom u grlo dok je upozoravao grad na dolazak Mongola. Ulaznica za crkvu je oko 4,60 EUR.

Osim ovih atrakcija, na trgu se nalaze i preslatke istorijske zgrade, mnogobrojni restorani i kafići, prodavnice sa suvenirima i još mnogo toga. Odavde možete poći i u kraći obilazak grada kočijama – a možete takođe i da istražite podzemni muzej koji se nalazi tačno ispod trga (Rynek Underground). Cena ulaznice za ovaj muzej je oko 10 EUR, a utorkom je besplatno.

Dvorac Vavel

Najbitnija kulturno-istorijska znamenitost u Poljskoj, dvorac Vavel se nalazi na svega par minuta od Glavnog trga. Podignut na brdu Vavel u 14. veku, dvorac je vekovima bio glavna rezidencija poljskih kraljeva.

Zanimljivo je spomenuti da je brdo pre toga bilo naseljeno hiljadama godina – i da su prve naseobine ovde nastale još u doba paleolita. Vavel je danas muzejski kompleks u kome su izložena brojna umetnička dela i predmeti povezani sa istorijom Poljske. U vreme naše posete ovde se nalazila i čuvena Dama s hermelinom Leonarda da Vinčija, koja je kasnije premeštena u Muzej kneževa Čartoriskih u Krakovu.

Evo šta sve možete da vidite u okviru ovog kompleksa:

• Katedrala Vavel, u kojoj su poljski kraljevi bili krunisani i sahranjivani. Sadašnja katedrala je izgrađena u 14. veku, na istom mestu gde su pre toga stajale druge dve crkve.
• Državne sobe (State Rooms), koje vam mogu dati uvid u to kako su živeli poljski vladari. Između ostalog, u okviru ture ćete videti ogromnu halu, najveću prostoriju u dvorcu, gde su se održavala kraljevska venčanja, balovi, koncerti i druga slavlja, mnogobrojna umetnička dela, flamanske tapiserije, originalni presto i 30 (od prvobitne 194) drvenih glava koje vise sa tavanice i koje su predstavljale ljude iz svih društvenih slojeva i gledale pravo u kralja dok je razgovarao sa izaslanicima, dvoranima i gostima. Osim ove izložbe, vredi posetiti i Kraljevske apartmane, privatne odaje članova kraljevske porodice.
• Zmajeva jazbina, krečnjačka pećina u kojoj je, po legendi, živeo mitski Vavelski zmaj. Ispred pećine se nalazi i spomenik zmaju koji na svakih par minuta bljuje vatru. Ovo je definitivno jedno od najzanimljivijih mesta u Krakovu.

U Vavelu još možete da vidite Orijentalnu izložbu, koja sadrži umetnička dela i predmete sa Bliskog Istoka, Kraljevsku blagajnu i oružarnicu, i izložbu Izgubljeni Vavel koja vam može približiti najraniju istoriju dvorca.

Neke delove kompleksa možete da obiđete besplatno, a za neke je potrebna ulaznica. Više o ulaznicama možete da nađete na zvaničnom sajtu dvorca. Za pojedine postavke bira se tačno vreme posete, pa je dobro unapred proveriti dostupnost ulaznica.

A nakon obilaska dvorca možete da se prošetate obalom Visle, gde ćete naći prirodnu oazu u centru grada i gde možete da uživate u pogledu na reku, sednete u kafić ili kupite suvenire.

Florijanska ulica

Jedna od glavnih i najpoznatijih ulica u Starom gradu, Florijanska ulica se nalazi na svega par metara od Glavnog trga. Ovde ćete videti lepe starinske zgrade u kojima su danas smešteni kafići, restorani i prodavnice. Prepuna lokalaca i turista, Florijanska ulica je zaista žila kucavica Krakova.

Dugačka samo nekih 350 metara, ulica vodi do jedne od najčuvenijih znamenitosti u gradu – Florijanske kapije. Ova kapija bila je deo gradskog utvrđenja, a podignuta je početkom 14. veka.

Služeći kao glavni ulaz u Stari grad, Florijanska kapija je preko mosta iznad šanca bila povezana sa Barbakanom, utvrđenom odbrambenom građevinom koja je štitila prilaz gradu.

Odbrambene zidine grada, koje su se u jednom momentu sastojale od 47 tornjeva i 8 kapija, nažalost su demontirane jer su bile u lošem stanju, ali i zato što je grad prosto prerastao svoje zidine. Gradske vlasti su ipak, na nagovor jednog univerzitetskog profesora, pristale da sačuvaju Florijansku kapiju i susedni Barbakan, koji su i dan-danas prilično dobro očuvani.

Bitno je spomenuti i da su Barbakan, Florijanska kapija i Florijanska ulica deo nekadašnjeg Kraljevskog puta. Ovaj put počinje kod Crkve Svetog Florijana, gde se čuvaju mošti jednog od zaštitnika Krakova, a završava se kod dvorca Vavel i prolazi pored skoro svih bitnih atrakcija u Starom gradu. Kraljevskim putem su prolazile procesije i parade – kao i mnogobrojni izaslanici i gosti iz dalekih zemalja kojima je krajnja destinacija bio kraljevski dvorac.

Ukoliko želite da idete trasom kojom su išli poljski kraljevi i drugi bitni ljudi iz prošlosti Poljske, savetujemo da krenete u dugačku šetnju Kraljevskim putem i usput zastanete u nekom od mnogobrojnih kafića i restorana gde možete probati neke od specijaliteta poljske kuhinje.

Jevrejski kvart i Šindlerova fabrika

Kazimjež je osnovan 1335. godine kao zaseban grad, a Krakovu je pripojen tek krajem 18. veka. Od kraja 15. veka postao je središte jevrejskog života u Krakovu, zbog čega je danas poznat kao Jevrejski kvart. Osim što odiše istorijom, ovaj deo grada je važna turistička atrakcija i mesto gde ćete naći mnogobrojne barove i kafiće.

Nakon Drugog svetskog rata Kazimjež je decenijama bio zapušten, ali je od devedesetih godina prošlog veka počeo ponovo da oživljava. U vreme naše posete ovde smo i dalje mogli da vidimo napuštene i oronule zgrade koje su stajale kao podsetnik na strašne događaje iz prošlosti.

Jevreji su vekovima živeli u Kazimježu, gde su gradili kuće, škole, sinagoge i druge objekte. Pre Drugog svetskog rata u čitavom Krakovu živelo je oko 60.000 Jevreja. Nakon nemačke okupacije, mnogi su proterani iz grada, dok su preostali Jevreji 1941. godine prisilno preseljeni u geto u Podgužu, koji je bio potpuno odsečen od ostatka grada. Odatle su deportovani u koncentracione logore i logore smrti, dok su mnogi ubijeni tokom likvidacije geta.

Danas u Jevrejskoj četvrti možete da vidite Staru sinagogu, jednu od 7 istorijskih sinagoga u Kazimježu koja je sada muzej, nekoliko katoličkih crkava, jevrejsko groblje i trg Plac Nowy, na kome se nalazi pijaca gde se mogu kupiti i antikviteti. Pre rata su u Krakovu postojale desetine sinagoga i jevrejskih molitvenih domova.

Nedaleko od ove četvrti nalazi se Zgody trg ili Trg heroja geta, koji je za vreme rata bio najveći otvoreni prostor u okviru geta i odakle su Jevreji slani dalje u logore. Danas se ovde nalazi memorijal – 70 metalnih stolica podignutih u sećanje na sve ljude koji su proterani iz svojih domova i ubijeni.

U ovom delu Krakova snimane su mnoge scene iz Šindlerove liste, a na svega par minuta hoda od Trga heroja geta nalazi se prava fabrika Oskara Šindlera, Nemca koji je tokom rata živeo u Krakovu i kupio fabriku emajliranog posuđa u kojoj su radili i Poljaci i Jevreji. Koristeći svoj uticaj, veze i novac, Šindler je uspeo da spase oko 1.200 Jevreja tokom Holokausta.

Danas se u nekadašnjoj fabrici nalazi muzej sa postavkom posvećenom Krakovu i životu njegovih stanovnika tokom nemačke okupacije od 1939. do 1945. godine, uključujući istoriju krakovskih Jevreja i ljudi koje je Šindler spasao. Ulaznica je oko 14 EUR, a ponedeljkom je besplatno.

Aušvic

Na nekih 50 kilometara od Krakova nalazi se najozloglašeniji nacistički koncentracioni logor, Aušvic. Procenjuje se da je u kompleks logora deportovano oko 1,3 miliona ljudi, od kojih je oko 1,1 milion ubijeno. Među žrtvama je bilo oko milion Jevreja, odnosno približno šestina svih Jevreja ubijenih tokom Holokausta. U Aušvicu nisu svi pobijeni u gasnim komorama – mnogi su umrli od gladi, preteranog rada ili bolesti, a neki i kao posledica medicinskih eksperimenata.

Danas muzej, Aušvic I i Aušvic II-Birkenau svedoče o svim strahotama koje su se ovde dešavale. Iako smo naravno znali šta se u Aušvicu događalo – istina je da ništa ne može da vas pripremi na obilazak ovog jezivog mesta, gde ćete na samom ulazu prepoznati metalnu tablu na kojoj piše Rad oslobađa (Arbeit Macht Frei).

Unutar Aušvica I, administrativnog centra logora, videćete redove kamenih kuća u kojima se nalaze potresne fotografije, prazne limenke ciklona B, gasa koji se koristio u gasnim komorama, nebrojeno mnogo kofera i cipela, dečja odeća, kosa, logorske uniforme i mnogi drugi predmeti koji su pripadali žrtvama.

U Aušvicu II videćete i teretni vagon kakav je korišćen za transport ljudi u Aušvic, male barake u koje je bilo smešteno i do 500 zatvorenika i ostatke krematorijuma. Ovde se nalazi i Međunarodni spomenik žrtvama fašizma, sa memorijalnim pločama na jezicima naroda čiji su pripadnici deportovani u Aušvic.

O tome kako je videti Aušvic svojim očima nije lako pričati – kada se budete našli na mestu neopisivih zločina i nemerljivog ljudskog bola, srce će vam biti preteško i osećaćete se kao da možete svojim prstima da dotaknete istinsku patnju. Ovo mesto je podsetnik na šta je čovek spreman – i na to da su prava čudovišta hodala ovom planetom. Aušvic je zasigurno mesto koje svako treba da poseti makar jednom u životu, da ne bismo dozvolili da se ovako nešto ikad ponovi.

Ulaz u Aušvic bez vodiča je besplatan, ali je obavezno da unapred rezervišete personalizovanu ulaznicu preko zvaničnog sajta. Sve ulaznice od 1. marta 2026. godine dostupne su isključivo onlajn, a broj mesta je ograničen. Obilazak sa vodičem se plaća.

Do Aušvica možete samostalno doći autobusom, ali ova opcija je samo malo jeftinija od vođene ture sa prevozom. Autobus kreće sa MDA autobuske stanice, udaljene 15-ak minuta od glavnog trga, i ide sve do ulaska u memorijalni centar. Cena karte u jednom pravcu kreće od 4,50 EUR.

Rudnik soli Velička

Na nekih sat, sat i po od Krakova nalazi se neverovatan rudnik soli Velička. Ovaj rudnik, iz kog se so vadila stotinama godina, jedno je od najfascinantnijih mesta koje smo posetili u Evropi – i ukoliko ste u Krakovu par dana, definitivno savetujemo da ga posetite.

Zanimljivo je znati da su rudnik posetili svetski velikani poput Kopernika, Getea, Humbolta i Šopena, kao i mnoge druge poznate ličnosti.

Iako poseta rudniku soli možda ne zvuči preterano uzbudljivo, Velička je sve osim običnog rudnika. Pravo umetničko delo ispod zemlje, gde je sve napravljeno od soli, nimalo ne čudi što Veličku često porede sa Morijom, kraljevstvom patuljaka u Tolkinovom Gospodaru prstenova.

Ovaj rudnik se nalazi na dubini od 327 metara i prostire se na skoro 300 kilometara. Ima ukupno devet nivoa, dok standardna turistička ruta prolazi kroz delove prva tri nivoa, od 64 do približno 130 metara ispod zemlje.

Tokom obilaska rudnika ide se pravim lavirintom podzemnih puteva. Ovde ćete videti rudarska okna i interaktivne alate, neverovatne figure i statue, podzemno jezero, brojne kapele i još mnogo toga zanimljivog. Najpoznatija je Kapela Svete Kinge, koja zapravo izgleda kao prava pravcijata crkva. Po legendi, Kinga je inače i zaslužna za postojanje Veličke.

Prema legendi, mađarska princeza Kinga je pred udaju za poljskog kneza Boleslava tražila od oca rudnik soli kao miraz. U jedno od njegovih okana bacila je svoj verenički prsten. Kada je kasnije stigla u Poljsku, naredila je rudarima da kopaju, a u prvom grumenu soli koji su izvadili pronađen je njen prsten. Kinga je kasnije postala zaštitnica rudara soli.

Poseta Velički je predivno iskustvo, ali treba imati u vidu da se klaustrofobičnim osobama ne preporučuje obilazak rudnika. Takođe je jako bitno da slušate vodiča sve vreme dok ste u rudniku da se ne biste izgubili u nekom od mnogih prolaza. I da – na površinu će vas vratiti originalni rudarski lift, što je takođe iskustvo samo po sebi.

Cena ulaznice je oko 36 EUR. Do rudnika soli možete doći na nekoliko načina, vozom sa glavne železničke stanice do Wieliczka Rynek Kopalnia stanice (i onda još malo peške), busom 304 sa Dworzec Główny Zachód stanice do Wieliczka Kopalnia Soli ili Wieliczka Rynek stanice, ili vođenom turom (naša preporuka).

Krakov je divan ušuškan grad u kome se prepliću istorija i legende – i koji zaista deluje magično. Nažalost, ovaj grad je svedočio i neviđenim stradanjima – i u njegovoj blizini se nalazi Aušvic, mesto koje je ostavilo najsnažniji utisak na nas na ovom putovanju.

Ipak, odlazak u novi grad sa sobom ne mora uvek da nosi samo ono lepo – na kraju dana, ljudska istorija je daleko od lepe. I ovaj grad, kao i svi drugi gradovi na svetu, ima i dobre i loše strane, samo smo za loše stvari koje su se ovde desile čuli svi.

Jedno je, međutim, sigurno, ako se odlučite na put u Krakov – nećete se pokajati.

Ako imate pitanja, utiske ili preporuke, pišite nam u komentarima – uvek nam je drago da vas čujemo.

Ako vam je ovaj vodič pomogao da isplanirate putovanje, možete da nas častite kafom i tako podržite Zajedno oko sveta. Sve vodiče pišemo sami, na osnovu naših putovanja, a vaša podrška nam pomaže da nastavimo da ih pravimo. Možete nas podržati i tako što ćete nas zapratiti na Instagramu.

Častite nas kafom ovde | Pratite nas na Instagramu

Hvala na čitanju – do sledećeg putopisa!