Vodič za Kijev — savršen spoj tradicionalnog i modernog

Sa neverovatno bogatom istorijom koja seže sve do 5. veka, ukrajinska prestonica je jedan od najzanimljivijih gradova u Evropi.

Kijev je u srednjem veku bio glavni grad ogromne Kijevske Rusije, prve istočnoslovenske države koju su osnovali ni manje ni više nego Vikinzi. Nakon mongolske invazije u 13. veku, Kijev je bio potpuno uništen — i doživeo ponovni procvat tek za vreme Ruskog carstva, krajem 19. veka.

Grad je mnogo propatio za vreme Drugog svetskog rata, ali se brzo i oporavio. Međutim, ovaj period je ostavio pečat na Kijev, postavši bitan deo njegovog identiteta.

Ukrajinci su jako ponosni na svoju istoriju i žrtve koje su njihovi preci podneli, što ne može da se ne primeti tokom obilaska Kijeva i monumentalnih memorijala poput Majke Otadžbine.

Iako je Kijev jedan zaista lep i moderan grad, nažalost, većina onoga što se o Ukraijini moglo čuti u zadnjih par godina bilo je vezano za revolucije 2004. i 2014. godine koje su se dešavale na Majdanu nezavisnosti — ili za rat na istoku zemlje.

Zbog ovakve situacije u Ukrajini nismo ni razmišljali da posetimo Kijev kada samo išli na putovanje Baltikom, ali smo se na kraju odlučili da se vratimo u taj deo sveta samo zbog njega — i nismo se pokajali. U Kijevu život teče normalno, ni u jednom trenutku se nismo osećali nebezbedno i slobodno možemo reći da nas je grad potpuno očarao.

Kako doći do Kijeva

Iz Srbije ne postoji direktan let do Kijeva, tako da ako želite da izbegnete presedanja i skupe avio karte, savetujemo vam da letite iz Budimpešte. Low cost avioprevoznik Wizzair ima 4-5 letova nedeljno do Kijeva (aerodrom Žulani) — i povratne karte se često mogu naći za svega 60, 70 evra. Mi smo za period oko prvog maja kupili karte za 80 evra, tako da je moguće naći povoljne avio karte čak i tokom praznika.

Do Budimpešte možete doći sopstvenim prevozom, vozom ili kombijem koji saobraća od vrata do aerodroma. Voz je najjeftinija — ali i najduža — opcija, tako da ako ne planirate da putujete kolima, savetujemo kombi prevoz jer se za nešto više para stigne do budimpeštanskog aerodroma dosta brže i komfornije. Iz Budimpešte možete stići do Kijeva i autobusom ili vozom, ali ćete tako provesti sigurno jedan ceo dan (ako ne i više) u putu — a imajte u vidu i da su ove opcije skuplje od putovanja avionom.

Šta videti u Kijevu

Poput svih evropskih metropola, i u Kijevu ima svašta da se vidi. Međutim, pre nego što smo počeli da planiramo put u Ukrajinu, nismo imali pojma koliko znamenitosti ima u prestonici — i koliko će nam boravak ovde biti prijatan.

Za obilazak Kijeva je potrebno bar 3, 4 dana, s tim da savetujemo da ostanete i duže ako imate vremena — a u tom slučaju možete i da odete na jednodnevni izlet do Černobilja. U našem putopisu kroz Černobilj možete da saznate sve što vam je potrebno za odlazak na jedno od najopasnijih mesta na svetu.

Bez obzira na to da li se odlučite da odete do Černobilja ili ne, u Kijevu ćete sigurno imati šta da radite čak i ako ostanete 7 ili 10 dana. Pa hajdemo redom.

1. Kijevsko-pečerska lavra

Jedan od glavnih gradskih simbola, najvažniji religiozni kompleks u zemlji i najposećenija turistička atrakcija u Kijevu, Kijevsko-pečerska lavra je pravoslavni manastir sagrađen pre više od 1,000 godina, u 11. veku.

Ovaj neverovatni kompleks manastira je izglasan za jedno od sedam čuda u Ukraijini — a zajedno sa crkvom Svete Sofije uvršten je i na Uneskovu listu svetske baštine.

S obzirom na to da se Kijevsko-pečerska lavra sastoji iz mnoštva znamenitosti, uključujući crkve, zvonike i pećine, ovde lagodno možete provesti čitav dan. Ono što svakako ne treba da propustite su dve veštačke pećine, glavni zvonik na koji možete da se popnete, i crkvu Svete Sofije koja je dobila ime po veličanstvenoj Aja Sofiji u Istanbulu (kliknite ovde ako vas zanima šta videti u Istanbulu).

U Kijevsko-pečerskoj lavri se osim religioznih spomenika nalazi i nekoliko muzeja, od kojih je najzanimljiviji Muzej mikrominijatura. U ovom muzeju ćete videti razne predmete koji ne prelaze svega par milimetara, poput broda, knjiga ili cipela za muve.

2. Manastir Svetog Mihaila

Kijev je grad u kome ima jako mnogo crkava. Ukrajinci su veoma religiozan narod tako da ćete svugde po prestonici nailaziti na prelepe crkve i manastire.

Jedan od najlepših i najpoznatijih je svakako Manastir Svetog Mihaila, podignut na vrhuncu Kijevske Rusije, u 12. veku. Ovaj manastir je čuven po svojoj plavoj boji, zlatnim kupolama i zvoniku.

Manastir je bio jako oštećen tokom invazije Mongola, pa je tokom narednih vekova restauriran i proširivan, postavši jedan od najbitnijih i najbogatijih manastira u zemlji u 16. veku.

Nažalost, sovjetske vlasti su odlučile da ga demoliraju 1930ih godina. Nakon ukrajinske nezavisnosti 1991. godine, odlučeno je da se manastir obnovi — i današnja građevina je otvorena 1999. godine.

U zvoniku se nalazi muzej u kome možete da naučite više o istoriji manastira i sudbini religioznih spomenika u zemlji u sovjetsko vreme.

3. Majka Otadžbina

Jedna od najimpresivnijih znamenitosti u Kijevu je spomenik Majke Otadžbine, podignut u čast herojima Sovjetskog Saveza.

Ovaj monumentalni čelični spomenik je visok 62 metara — a ukupna visina strukture zajedno sa bazom iznosi čak 102 metra. Međutim, statua je trebalo da bude još viša — ali je mač koji Majka Otadžbina drži isečen da ne bi bio viši od krsta na Kijevsko-pečerskoj lavri.

Bez obzira na to, Majka Otadžbina je drugi najviši spomenik u Evropi i 23. najviši na svetu (poređenja radi, Kip slobode je 47. najviši spomenik na svetu sa visinom od 46 metara).

Majka Otadžbina u drugoj ruci drži štit sa amblemom Sovjetskog Saveza. 2015. godine je ukraijnski parlament zabranio korišćenje sovjetskih simbola, ali su spomenici Drugom svetskom ratu izuzeti iz ovog zakona, tako da se na štitu i dalje nalazi ovaj amblem.

U bazi spomenika je smešten memorijal u kome su ispisana imena preko 11,500 vojnika i 200 radnika, poznati kao Heroji Sovjetskog Saveza i Heroji socijalističkog rada.

Zanimljivo je znati i da je spomenik dizajnirao Jevgenij Vučetič, sovjetski umetnik srpskog porekla. Međutim, pošto je on umro nekoliko godina pre izradnje spomenika, originalni dizajn je promenjen i memorijal je završio drugi umetnik, Vasil Borodaj.

4. Muzej istorije Ukrajine u Drugom svetskom ratu

Do 2015. godine, Muzej istorije Ukrajine u Drugom svetskom ratu se zvao Muzej velikog patriotskog rata — kada je taj termin zakonom zabranjen, zajedno sa svim komunističkim simbolima, imenima ulica i nazivima spomenika. Kako god ga zvali, ovaj muzej stvarno vredi videti jer se u njemu nalazi jedna od najboljih postavki o Drugom svetskom ratu na svetu.

Sam muzej pokriva površinu od nekih 25 hektara, tako da postoje eksponati i na otvorenom i unutra. Fenomenalno uređena, skoro umetnički, zatvorena muzejska postavka se nalazi ispod spomenika Majke Otadžbine i obuhvata preko 300,000 eksponata koji pričaju priču o Drugom svetskom ratu iz ukrajinske perspektive.

Ono što je nama bilo posebno fascinantno kod muzeja jeste što su svugde izložene fotografije i lični predmeti vojnika. Znati ponešto o sudbinama pojedinačnih ljudi i videti zidove ispunjene fotografijama poginulih zaista daje potpuno drugačiju dimenziju ratnim stradanjima.

Na prvom spratu muzeja, čim uđete u zgradu, videćete i postavku o sadašnjem konfliktu sa Rusijom, koja obuhvata vozila, oružje, zastave i druge predmete. Moramo priznati da je malo čudno videti postavku o ratu koji još uvek traje, ali Ukrajinci su zaista jako patriotski nastrojen narod i ovim putem žele da odaju počast i nedavno stradalim vojnicima.

Postavka na otvorenom uključujue zaista impresivnu i sjajno očuvanu kolekciju ratnih aviona, tenkova i drugih vozila.

5. Majdan nezavisnosti

Majdan nezavisnosti ili Trg nezavisnosti je glavni gradski trg u Kijevu — i mesto gde su se sve od ukrajinske nezavisnosti održavali politički skupovi i demonstracije.

Ovde su se odigrale Narandžasta revoluciju krajem 2004. i početkom 2005. godine — ime za proteste koji su usledili nakon pokradenih predsedničkih izbora — i Euromajdan, niz demonstracija koje su počele 2013. godine nakon što je tadašnja vlada odbila da potpiše sporazum o integraciji sa Evropskom Unijom.

Protesti su trajali tri meseca, završivši se smenom tadašnjeg predsednika Viktora Janukoviča, ruskom vojnom intervencijom i Krimskim referendumom, nakon čega ovo poluostrvo biva priključeno Rusiji. Tada je i nova vlada potpisala sporazum o evropskim integracijama.

Tokom Euromajdana, život je izgubilo skoro 130 ljudi, uključujući 18 policajaca, i na hiljade njih je bilo povređeno. Danas se na ovom velikom trgu nalazi i memorijal žrtvama, poznat kao Nebeska stotka.

Iako obeležen Euromajdanom, Trg nezavisnosti je takođe i jedno od najlepših mesta u gradu, mesto gde se ljudi okupljaju, gde se deca igraju, odakle turisti kreću u obilazak Kijeva.

Na trgu se nalazi nekoliko važnih i lepih zgrada, poput Hotela Ukrajina i Nacionalne muzičke akademije Čajkovski, park sa fontanama, Spomenik osnivačima Kijeva i Spomenik nezavisnosti.

6. Hreščatik

Prolazeći kroz Majdan nezavisnosti, Hreščatik je glavna ulica u Kijevu, dugačka nešto preko jednog kilometra. Potpuno uništena u Drugom svetskom ratu, ulica je obnovljena u staljinističkom stilu arhitekture, sa ogromnim zgradama u kojima se danas nalaze kancelarije gradske uprave, ministarstva, prodavnice i još mnogo toga.

U ovoj ulici ćete naći radnje nekih od najpoznatijih svetskih brendova kao i mnogobrojne kafiće i restorane u kojima se služi i tradicionalna ukrajinska i druge svetske kuhinje. Cene u restoranima i kafićima su znatno niže nego kod nas — za 20 evra i manje možete da naručite zaista pristojan obrok i pokoje piće (za dvoje).

Hreščatik se zatavara za saobraćaj vikendom i državnim praznicima — i tada se ljudi ovde okupljaju da gledaju nastupe uličnih performera i drugih umetnika. Mi smo bili u Kijevu za prvi maj, kada je ulica bila pretvorena u pešačku zonu gde su se organizovali koncerti, klovnovski nastupi, dečije trke mini-automobilima i još gomila drugih zanimljivih stvari.

Majdan i Hreščatik su nam zapravo bili prvi susret sa Kijevom — kada smo i shvatili da smo imali potpuno pogrešnu sliku o tome kako se ovde živi i da Kijev stvarno zaslužuje status svetske metropole.

7. Andrejevski spust

Ubedljivo najlepša ulica u Kijevu, Andrejevski spust je ulica koja spaja Gornji grad sa Donjim gradom, poznatijim kao Podil. Ovo je jedna od glavnih turističkih atrakcija u ukrajinskoj prestonici — i to sa stvarno dobrim razlogom.

Kada krenete da se spuštate ovom ulicom, koju često nazivaju kijevskim Monmartrom, naići ćete na par fenomenalnih znamenitosti, uključujući Crkvu Svetog Andreja, Zamak Ričarda Lavljeg Srca i dva muzeja o kojima ćemo pisati malo ispod. ?

Osim ovih kulturno-istorijskih atrakcija, u ulici ima i nekoliko prelepo uređenih kafića i mnogo uličnih prodavaca koji nude autentične ukrajinske suvenire, od narodne nošnje, miljea i tanjira za zid pa sve do privezaka sa malim Kozacima i majica na kojima piše Hard Rock Cafe Černobilj. Ako planirate da kupujete išta u Kijevu, makar samo magnete, savetujemo da to uradite ovde — jer zaista nećete naći zanimljivije suvenire na drugim mestima.

Dobro je znati i da je Andrejevski spust dugačak 720 metara, što se možda ne čini mnogo, ali ulica je jako strma, te je najbolje da se u Gornji grad vraćate žičarom koja se nalazi u Podilu, na 10-15 minuta peške od kraja ulice.

8. Panoramska uličica

Pre nego što krenete da se spuštate Andrejevskim spustom, postoji još jedno divno mesto koje treba obići — Panoramska uličica. Par metara pred početak spusta, sa njegove istočne strane nalazi se Staro kijevsko brdo, sa kog se prostiru spektakularni pogledi na Donji grad i reku Dnjepar. Ovde je smešten i Nacionalni muzej istorije.

Na Starom kijevskom brdu se nekad nalazio paganski hram, verovatno posvećen slovenskom bogu Perunu. Imajući u vidu da je u Ukrajini religija Starih Slovena doživela procvat, oltar je ponovo sagrađen — i danas se ovde održavaju paganski rituali. Ovo smo saznali tek nakon što smo i mi sami prisustvovali jednom ritualu u sred bela dana.

Malo dalje od mesta gde se danas neopagani okupljaju smeštena je Panoramska uličica, mesto koje izgleda kao iz bajke i koje je privlačno i odraslima i deci. Ovo je zapravo svojevrsna galerija na otvorenom gde žive razna mitska i fantastična bića.

U uličici ćete videti klupe u obliku zeca i mačke, anđele na jastučićima, zaljubljene zebre, Malog princa, mačku-stonogu i još mnogo toga iz sveta mašte.

9. Muzej Mihaila Bulgakova

Jedan od najvećih ruskih pisaca svih vremena, Mihail Bulgakov je rođen u Kijevu — i živeo sa svojom porodicom na Andrejevskom spustu. 1991. godine, na stogodišnjicu njegovog rođenja, ovde je otvoren Muzej Mihaila Bulgakova, poznat u narodu kao Bulgakova kuća.

U muzeju je izloženo preko 2,500 predmeta, uključujući njegove lične stvari, nameštaj, knjige, fotografije i razglednice. Oni predmeti koji nisu originalni su obojeni u belo, tako da je lako razlikovati replike od stvari koje su zaista pripadale ovom velikanu ruske književnosti.

U kući možete da naučite više o životu Mihaila Bulgakova, od perioda njegovog detinjstva i studija medicine pa do vremena kada je postao pisac i napisao Belu Gardu a onda kasnije i Majstora i Margaritu, njegov najčuveniji roman. Ono što je posebno interesantno jeste da je baš ova kuća poslužila kao inspiracija za dom Turbinovih u romanu Bela garda i predstavi Dani Turbinovih.

Ako ne razumete ruski ili ukrajinski, trebaće vam vodič na engleskom da biste obišli muzej kako treba. Nažalost, ture na engleskom nisu baš česte, tako da morate da svratite da proverite kada imaju i zakažete termin ako je gužva. Svejedno, ako ste čitali Bulgakova, ovo mesto zaista ne treba propustiti.

10. Muzej jedne ulice

Drugi muzej koji treba obići na Andrejevskom spustu je muzej koji priča priču upravo ove ulice. Muzej jedne ulice je skriveni dragulj Kijeva, čija postavka sadrži preko 7,000 neverovatnih predmeta koji su izloženi tako da dočaraju atmosferu ulice sa početka 20. veka.

U muzeju ćete videti razne artefakte, od starih razglednica i skica, fotografija, novinskih isečaka i ranih edicija Bulgakovih dela pa sve do posuđa, fenomenalnih kostima, starinskih pisaćih mašina i gramofona.

Ovde možete da saznate više o poznatim ljudima koji su živeli na Andrejevskom spustu, istoriji Crkve Svetog Andreje i Zamku Ričarda Lavljeg Srca, koji naravno nema nikakve veze sa engleskim kraljem i koji je dobio ime zato što izgleda kao srednjevekovni dvorac.

Kada smo mi bili u Kijevu, u muzeju je bila izložena i postavka posmrtnih maski poznatih pisaca, umetnika i naučnika poput Šekspira, Lava Trockog, Isaka Njutna i drugih. Nažalost, nismo sigurni da li se postavka i dalje nalazi u muzeju.

Jedina mana Muzeja jedne ulice jeste što ništa nije ispisano na engleskom, mada nama ni to nije pokvarilo utisak ovog zaista zanimljivog i nesvakidašnjeg mesta.

11. Podil

Podil je jedno od nastarijih naselja u gradu i nekadašnji centar Kijeva. Danas je ovo urbani deo grada gde se nalazi nekoliko znamenitosti poput Samsonove fontane. Ovde ima i mnogo restorana i kafića, plus dva velika trga, uključujući poznati Poštanski trg.

Poštanski trg se nalazi odmah pored kijevske rečne luke, tako da odavde možete da se spustite na šetalište pored Dnjepra. Nedaleko od trga možete da se ukrcate i na neki od turističkih brodova i vidite grad i sa reke.

U Podilu se nalazi i Nacionalni muzej o Černobilju, tako da ukoliko ne planirate da odete na mesto nuklearne katastrofe, ovde možete da saznate više o nesreći i njenim posledicama.

Ukoliko ste smešteni u Gornjem gradu Kijeva (u današnjem centru, oko Majdana), do Podila možete doći na dva načina — ili se spustiti žičarom (kijevski funikular) od Manastira Svetog Mihaila ili ići peške niz Andrejevski spust i tako izbiti u ovaj deo grada.

12. Zlatna kapija

Zlatna kapija Kijeva je bila glavna kapija gradske fortifikacije u 11. veku, za vreme Kijevske Rusije. Dobivši ime po Zlatnoj kapiji Konstantinopolja, ova kapija je bila demontirana u srednjem veku — i rekonstruisana tek krajem 20. veka.

Izgradnju današnje kapije su pratile razne kontroverze, prvobitno jer se ne zna kako je originalna kapija izgledala. Naime, razna arhitektonska rešenja su se takmičila na konkursu pre rekonstrukcije — i ovo koje je izabrano se nije svima dopadalo.

Neki istoričari umetnosti su se takođe zalagali za to da se kapija sruši i da na njenom mestu ostanu samo ostaci originalne kapije. Bilo kako bilo, rekonstruisana kapija je danas jedna od glavnih atrakcija u gradu, gde se može saznati više i o kapiji i o istoriji Kijeva.

Ispred ove drvene strukture se nalazi skulptura velikog kneza Jaroslava Mudrog, za vreme čije vladavine je Kijevska Rusija bila na svom vrhuncu.

U parku ispred kapije ćete videti i bronzanu statuu mačke, posvećenu mački koja je živela u jednom obližnjem restoranu. Nedaleko od Zlatne kapije se nalazi još par popularnih znamenitosti u gradu, poput Nacionalne opere Ukrajine, nazvane po velikom ukrajinskom pesniku i slikaru Tarasu Ševčenku, i Katedrale Svetog Vladimira, glavne crkve kijevske patrijaršije.

13. Luk prijateljstva

Podignut 1982. godine, Luk prijateljstva se sastoji iz 3 dela — velikog luka u obliku duge, bronzane statue koja prikazuje ruskog i ukrajinskog radnika kako drže sovjetski orden prijateljstva naroda i spomenika na kome se nalaze učesnici perejeslavskog sabora iz 17. veka.

Iako je ovo jedan od najprepoznatljivijih spomenika u gradu, nakon što su doneti zakoni o dekomunizaciji, odlučeno je da se Luk prijateljstva sruši — i na njegovom mestu podigne memorijal posvećen veteranima rata na istoku Ukrajine.

Uprkos ovoj odluci, Luk prijateljstva još uvek stoji — i postoji i mala mogućnost da se ne demontira. Ovo mesto je danas jedno od popularnijih okupljališta u gradu, odakle se pruža panoramski pogled na Dnjepar i gde možete kupiti hranu i piće od uličnih prodavaca.

Ono što može biti posebno zanimljivo avanturistima je da se odavde možete spustiti otvorenom žičarom preko reke i zatim vratiti nazad preko pešačkog mosta (neki od nas su ovo uradili, neki nisu bili dovoljno hrabri ?).

Ako zvučimo oduševljeno Kijevom, to je zato što stvarno jesmo. U ovom prelepom, potcenjenom gradu još uvek nema puno stranih turista, što je i tužno i razumljivo u isto vreme — ali što i onima koji se odluče da ga posete pruža savršenu priliku da ga upoznaju bez svih onih sitnih i krupnijih mana koje neminovno dolaze sa masovnim turizmom.

U Kijevu se ni jednog trenutka nismo osećali ugroženo ili nebezbedno; da nismo znali da konflikt još uvek traje u Donjecku, zaista nikada ne bismo rekli da se u toj zemlji dešava nešto loše ili čak nesvakidašnje. Obični ljudi žive svoj život — i iako većina njih nema pojma engleski, moramo da naglasimo da smo retko gde upoznali tako fine i prijatne lokalce.

Naravno, kao i bilo gde na svetu, i ovde niko ne može da vam garantuje da ćete biti 100% bezbedni, ali ako volite da putujete i upoznajete druge države i narode, od srca savetujemo da razmislite o predivnom Kijevu.

Ukoliko imate neka pitanja u vezi sa putovanjem u Kijev, slobodno nam se javite ili ostavite komentar ispod teksta. Ako vam se dopada naš sajt, zapratite nas na Instragram profilu. Hvala na čitanju!