Šta videti u Beču — mesta koja stvarno vredi posetiti

Jedna od najstarijih, najlepših i najposećenijih evropskih metropola, Beč je poznat po neverovatnoj imperijalnoj arhitekturi, zanimljivim muzejima, fenomenalnoj hrani i dobrom noćnom životu.

Ovaj carski grad — koji je dugo bio jedno od sedišta svetske političke moći, prvo kao glavni grad Austrijskog carstva a nakon toga i Austrougarske monarhije — prosto i jednostavno nikoga ne ostavlja ravnodušnim.

U Beču je teško ne osetiti se baš kao kod kuće — možda zbog njegovih nebrojenih kulturnih i istorijskih lepota, možda jer sve deluje savršeno (ne smemo zaboraviti i da je Beč godinama proglašavan za najbolji grad za život u svetu), a možda i jer se naš jezik može čuti na svakom ćošku.

Šta videti u Beču

Iako je samo jedan dan dovoljan da biste se zaljubili u Beč, ovaj neverovatan grad je toliko bogat znamenitostima da vam je potrebno makar 5 dana da biste zaista mogli da ga upoznate.

U ovom vodiču ćete naći najbitnije i najpopularnije istorijske, kulturne i druge atrakcije u Beču — sve ono što prestonicu Austrije čini jednom od najfascinantnijih metropola na planeti i sve ono što stvarno vredi videti u ovom carskom gradu.

Da biste lakše isplanirali putovanje u Beč, ispod svake znamenitosti ćete naći i njihovo radno vreme, zvanični sajt i cenu ulaznice. Pa da krenemo redom.

Dvorac Šenbrun

Nekadašnja letnja rezidencija Habzburgovaca, Šenbrun je danas najposećenija turistička atrakcija u Beču. U 2017. godini, ovaj barokni dvorac je posetilo skoro 4 miliona ljudi!

Iako je Šenbrun imanje bilo u vlasništvu Habzburgovaca od 1569. godine, izgradnju palate je započeo car Leopold I krajem 17. veka. Međutim, dvorac Šenbrun je poprimio današnji veličanstveni izgled tek za vreme carice Marije Terezije, sredinom 18. veka.

Carica je palatu dobila od svog oca kao svadbeni poklon — i ubzo proširila za svoje potrebe (i svoje velike porodice — Marija Terezija je imala 16-oro dece) i sredila po svom ukusu.

U dvorcu je kasnije rođen i Franc Jozef, habzburški car koji je najduže vladao. Ovde je živeo sa svojom prelepom ženom, caricom Elizabetom, poznatom kao Sisi. Čuvena po svojoj lepoti, carica je provodila sate ulepšavajući se u svojim odajama u Šenbrunu. Sa svega nešto malo više od 30 godine, Sisi je zabranila da se prave njeni portreti da niko ne bi video da je počela da stari.

Nakon pada Habzburške monarhije 1918. godine, samo 2 godine nakon smrti Franca Jozefa, Šenbrun je prešao u vlasništvo tek stvorene Republike Austrije i postao muzej.

Od 1,441 prostorije u Šenbrunu, samo 45 je otvoreno za posetioce. Međutim, tih 40ak soba su dovoljno impresivne da možete da dobijete prilično dobru ideju kako su živeli habzburški carevi.

U muzeju možete da birate između dve ture — Velike i Imperijalne. Imperijalna obuhvata odaje u kojima su živeli Franc Jozef i Sisi, a druga, veća tura obuhvata i prostorije iz vremena Marije Terezije.

Osim same palate, Šenbrun imanje je poznato po prelepim fontanama, statuama, drveću i cveću — i naravno Glorijeti, odakle se pružaju neverovatni pogledi na Šenbrun palatu i čitav Beč. Glorijeta je nekada služila kao sala za doručak za Franca Jozefa — a danas se tu nalazi kafić.

• Radno vreme: od 09:30 do 17:00 (od 01.11. do 31.03.), 17:30 (od 01.04. do 30.06. i od 01.09. do 31.10.) ili 18:30 (od 01.07. do 31.08.)
• Cena ulaznice: Imperijalna tura – 18 EUR; Velika tura – 22 EUR
• Zvanični sajt palate: https://www.schoenbrunn.at/en/
• Napomena: Fotografisanje unutar palate je zabranjeno.

Belvedere

Izgrađen kao letnja rezidencija za austrijskog princa Eugena Savojskog, Belvedere je kompleks palata koji se sastoji od Gornjeg i Donjeg Belvederea, oranžerije, konjušarnice i parka.

Nakon smrti Eugena Savojskog 1736. godine, kompleks je pripao najstarijoj kćerki njegovog brata, a 1752. godine, carica Marija Terezija kupuje Belvedere.

Međutim, kompleks je godinama nakon toga bio zapušten. Prekretna godina za Belvedere je bila 1770., kada je tamo održan bal pod maskama usled najavljenog venčanja princeze Marije Antoanete za budućeg Luja 16, poslednjeg francuskog kralja. Zanimljivo je spomenuti da je balu prisustvovalo čak 16,000 ljudi!

Nekoliko godina kasnije, carica Marija Terezija i njen sin Jozef II su premestili Imperijalnu galeriju u Gornji Belvedere i otvorili je za javnost 1781. godine. Ovo je, dakle, bio jedan od prvih javnih muzeja na svetu.

Svega 15 godina kasnije, muzej se zatvara i Franc Ferdinand, naslednik prestola, seli se u Belvedere. Nakon njegovog ubistva, pada Habzburške monarhije i završetka Prvog svetskog rata, Belvedere prelazi u nacionalno vlasništvo — tačnije, u vlasništvo Državne galerije.

Danas se u Belvedereu nalazi najveća kolekcija austrijske umetnosti, plus remek dela nekih od najpoznatijih svetskih slikara poput Monea i Van Goga. Kolekcija austrijske umetnosti sadrži umetnička dela Gustava Klimta, Egona Šilea i Oskara Kokoške.

U Donjem Belvedereu i oranžeriji se izlažu postavke savremene umetnosti, a u nekadašnjoj imperijalnoj konjušarnici se nalazi kolekcija srednjovekovne umetnosti. Zanimljivo je napomenuti da se u Belvedereu danas mogu održati i venčanja i druga slavlja.

• Radno vreme: Gornji Belvedere, oranžerija i konjušarnica od 10:00 do 18:00; Donji Belvedere je trenutno zatvoren zbog epidemiološke situacije i ponovo se otvara 28.01.2022.
• Cena ulaznice: Gornji Belvedere – 18 EUR;
• Zvanični sajt kompleksa: https://www.belvedere.at/en

Hofburg

Podignut u 13. veku, Hofburg je bio glavna carska palata za vreme Habzburgovaca — a takođe im je služio i kao zimska palata. Odavde su austrijski monarsi vladali skoro 600 godina, od austrijskih vojvoda preko imperatora Svetog rimskog carstva pa sve do careva Austrijske monarhije.

Centar političke moći otkako je sagrađen, Hofburg i danas igra veliku ulogu u političkom životu zemlje, služeći kao zvanična rezidencija austrijskog predsednika.

Ovaj kompleks palata je tokom vekova proširivan — naime, skoro svaki vladar od srednjeg veka je dodao ili izmenio neki deo Hofburga. Današnji Hofburg je stoga mešavina nekoliko arhitektonskih stilova (gotski, barokni, klasicizam…).

Zbog svoje veličine, Hofburg je na neki način i grad unutar grada. Kompleks sadrži 18 krila i 19 dvorišta, zauzimajući preko 240,000 m2. U njemu se nalazi preko 2,500 prostorija u kojima dan danas na hiljade ljudi živi i radi.

Izuzev spoljašnjih fasada koje su više nego impresivne, turisti mogu da obiđu i Imperijalne apartmane, Muzej carice Sisi i kolekciju srebra unutar palate.

U Imperijalnim apartmanima možete da vidite 24 prostorije u kojima su živeli car Franc Jozef i carica Sisi, uključujući spavaće sobe, dnevne sobe, sobe za pušenje i sobe u kojima je car primao posetioce. U Sisinom muzeju možete da naučite više o životu ove popularne vladarke i vidite impresivnu kolekciju predmeta koji su pripadali carici, uključujući i posmrtnu masku napravljenu nakon njenog ubistva. Kolekcija srebra sadrži preko 7,000 svakodnevnih i svečanih komada posuđa.

• Radno vreme: od 10:00 do 17:00 od septembra do juna; 0d 09:00 do 18:00 tokom jula i avgusta
• Cena ulaznice: 15 EUR sa audio vodičem
• Zvanični sajt kompleksa: https://www.hofburg-wien.at/en/
• Napomena: Fotografisanje je zabranjeno

Imperijalna kripta

Jedno od najzanimljivijih mesta koje smo posetili u Beču, Imperijalna kripta se nalazi blizu Hofburga, ispod Kapućinske crkve. Ovde počivaju članovi Habzburške dinastije — sve ukupno njih 149, uključujući 12 careva i 19 carica i kraljica.

Sagrađena 1633. godine, kripta se i dan danas koristi. Poslednja austrijska carica Zita je sahranjena ovde 1989. godine — a Zitin najstariji sin i poznati političar Oto Habzburg 2011. godine. Oto i Zita su i najstariji Habzburgovci sahranjeni u kripti — on je umro sa 98 godina i 7 meseci, ona sa 97 godina.

U kripti ima i dosta malih, dečijih sarkofaga — nekoliko članova vladajuće porodice je umrlo na rođenju, a skoro 25% Habzburgovaca sahranjenih ovde su umrli sa 5 godina ili manje.

Najimpresivniji sarkofag u kripti je svakako onaj u kome je sahranjena carica Marija Terezija zajedno sa suprugom Francom I. Iako naravno ima nekoliko zaista veličanstvenih sarkofaga, ima i dosta onih koji su jako skromni i jednostavni, poput sarkofaga Jozefa II, sina Marije Terezije.

U kripti se nalazi i komemorativna plaketa Francu Ferdinandu i njegovoj supruzi Sofi, koji su nakon atentata u Sarajevu sahranjeni u dvorcu Artsteten u Austriji.

Usled visoke vlažnosti vazduha, varijacija u temperaturi i brojnosti posetilaca, na sarkofazima se povremeno pojavljuju pukotine i oštećenja — a neki ljudi su u prošlosti i krali dekorativne elemente sa njih. Međutim, kripta je nekoliko puta bila restaurirana — a o njoj se savršeno brinu kapućinski monasi, čija je to dužnost već 400 godina.

• Radno vreme: od 10:00 do 18:00 svakog dana
• Cena ulaznice: 8 EUR
• Zvanični sajt kripte: http://www.kapuzinergruft.com/

Albertina

Deo kompleksa Hofburg, Albertina je jedan od najpoznatijih muzeja u čitavoj Austriji. Muzej sadrži više nego impresivnu kolekciju umetničkih dela — preko milion grafika i 60,000 crteža — zbog čega je nezaobilazna stanica za sve ljubitelje umetnosti.

Neki od najčuvenijih umetnika čiji se radovi izložu tokom rotirajućih izložbi su Direr, Šile, Sezan, Klimt, Kokoška, Pikaso i mnogi drugi. U Albertini se nalazi i stalna postavka koja obuhvata period od francuskog impresionizma do moderne.

Muzej je dobio ime po Albertu Kazimiru, vojvodi od Tešina i suprugu Marije Kristine (kćerke carice Marije Terezije), koji je i osnovao kolekciju u svojoj rezidenciji. Naslednici vojvode Alberta su dalje proširili kolekciju — koja je nakon pada Habzburške monarhije spojena sa kolekcijom bivše Carske dvorske biblioteke.

Izuzev grafika i drugih umetničkih dela, u ovoj nekadašnjoj imperijalnoj rezidenciji danas mogu da se vide i prostorije u kojoj je živela omiljena kćerka Marije Terezije — a nakon nje i nadvojvoda Karl, usvojeni sin Marije Kristine i Alberta, koji je porazio Napoleona kod Bitke za Ašpern.

Iako su neka od najvrednijih umetničkih dela iz muzejske kolekcije samo ponekad izložena, treba napomenuti da su i imperijalne prostorije i stalna postavka dovoljno fascinantne da vredi posetiti Albertinu samo zbog njih.

Naravno, ukoliko su dela nekih od najvećih svetskih umetnika izložena tokom vaše posete Beču, to je samo još jedan razlog više da posetite ovaj muzej.

Na zvaničnom sajtu muzeja možete da vidite koje postavke su trenutno izložene — i koje će biti izložene u narednom periodu.

• Radno vreme: od 10:00 do 18:00 svaki dan izuzev srede i petka kada muzej radi od 10:00 do 21:00 (privremene postavke mogu imati malo drugačije radno vreme)
• Cena ulaznice: 16.90 EUR
• Zvanični sajt muzeja: https://www.albertina.at/en/

Bulevar Ring

Kružni bulevar koji opasuje istorijski centar Beča, Ring je sagrađen nakon demontiranja gradske srednjovekovne fortifikacije.

Car Franc Jozef je započeo gradnju ovog čuvenog bulevara dugačkog preko 5 kilometara — a tokom 50 godina koliko je trajala izgradnja Ringa, ovde su podignute neke od najlepših i najraskošnijih građevina u Beču.

Ideja da se napravi ovaj bulevar je naravno potekla iz želje Habzburgovaca da pokažu svetu svu moć svog carstva — što su svakako i uspeli. Danas je Ring jedan od najgrandioznijih bulevara na svetu, nadaleko poznat po imperijalnim zgradama koje retko koga ostave ravnodušnim.

Šetajući Ringom ćete videti neke od najpopularnijih turističkih atrakcija u Beču, uključujući:

• Bečku operu, jednu od najznačajnijih svetskih operskih kuća. Na zvaničnom sajtu opere možete saznati više o turama i ulaznicama.
• Parlament, jednu od najvećih i najbitnijih građevina u Ringu. Ukoliko želite da posetite mesto na kojem se donose političke odluke u Austriji, više informacija možete naći na zvaničnom sajtu Parlamenta.
• Gradsku skupštinu, neogotsku građevinu koja izgleda kao dvorac iz bajki i u kojoj se nalaze kancelarije bečkog gradonačelnika i članova gradskog veća. Ovde možete saznati više o turama kroz Gradsku skupštinu.
• Nacionalno pozorište, najznačajnije pozorište na nemačkom govornom području. Ulaznice za predstave ili karte za obilazak zgrade možete naći na zvaničnom sajtu pozorišta.
• Nacionalnu biblioteku, čiju kolekciju čini preko 12 miliona predmeta, uključujući naravno knjige i spise, mape, papirus i još mnogo toga. Ukoliko želite da posetite ovu zaista neverovatnu biblioteku, sve informacije o ulaznicama možete naći ovde.
• Umetničko-istorijski muzej i Prirodnjački muzej, dve skoro identične građevine koji se nalaze na Trgu Marije Terezije i u kojima se nalaze zavidne kolekcije koje će biti interesantne svim ljubiteljima umetnosti i/ili prirodnih nauka. Više o postavkama možete naći na zvaničnim sajtovima muzeja – https://www.khm.at/en/ i https://www.nhm-wien.ac.at/en. 

Na Bulevaru Ring se nalazi još mnogo interesantnih građevina, poput Bečkog univerziteta, Palate pravde i Berze — ali i prelepo sređenih trgova i parkova gde možete da odmorite nakon šetnje. U Ringu ima i dosta spomenika — Mariji Tereziji, Johanu Štrausu, Geteu i drugima.

Katedrala Svetog Stefana

Simbol Beča, katedrala Svetog Stefana je najznačajnija religiozna struktura i jedna od najčuvenijih turističkih znamenitosti u gradu. Jednostavno, poseta Beču ne bi bila potpuna bez odlaska do trga Svetog Stefana, mesta na kome ova katedrala stoji nekih 700 godina.

Ova gotska katedrala, čija izgradnja je započeta u 14. veku, podignuta je na ruševinama dve ranije sagrađene crkve, od kojih starija potiče iz 12. veka.

Visoka 107 metara, Katedrala Svetog Stefana ima 4 tornja, od kojih je najviši južni toranj (136 metara). Turisti mogu da se popnu na toranj, do čijeg vrha vode 343 stepenika, odakle se proteže fenomenalan pogled na Beč. Možete se popeti i na nedovršeni severni toranj koji je visok 68 metara.

Katedrala ima sve ukupno 23 zvona, od kojih se najveće zove Pumerin i teži preko 20,000 kilograma! Kada su jednog dana ovde zvona zazvonila i gomila ptica izašla iz zvona, Betoven je shvatio da je potpuno gluv nakon što nije čuo ama baš ništa — uprkos jačini zvuka koje zvona proizvode.

Unutar same katedrale se nalaze mnogobrojni oltari i nekoliko kapela (u jednoj je sahranjen Eugen Savojski), relikvije ukrašene dragim kamenjem, liturgijski spisi, knjige i još mnogo toga. Zanimljivo je napomenuti da je Josef Hajdn pevao u horu Svetog Stefana sa svega pet godina — a ovde se i Mocart oženio.

Osim obilaska katedrale, treba posetiti i katakombe koje se nalaze ispod nje. U katakombama se nalaze grobnice nekih članova Habzburške dinastije, uključujući vojvodu Rudolfa Osnivača, kao i urne sa unutrašnjim organima Habzburgovaca koji su sahranjeni u Imperijalnoj kripti. Ovde se nalaze i ostaci preko 11,000 ljudi.

Naime, nakon izbijanja bubonske kuge 1735. godine i zatvaranja nekoliko groblja koja su bila pored katedrale, kosti iz grobnica su premeštene u katedralu — u kojoj su za vreme kuge i sahranjivali mrtve.

• Radno vreme: od 10:00 do 16:30 od ponedeljka do subote; od 13:30 do 16:30 nedeljom i praznicima; Posetite zvanični sajt katedrale za informacije o turama.
• Cena ulaznice: Ulaz u neke delove katedrale je besplatan. Cene tura su: 6 EUR katedrala sa audio vodičem; 6 EUR katakombe; južni toranj je trenutno zatvoren zbog pandemije; 6 EUR severni toranj; 16 EUR ulaznica za sve delove
• Zvanični sajt katdrale: https://www.stephanskirche.at/

Ulica Graben

Ulica Graben se nalazi u samom srcu Beča, tako da odmah nakon obilaska katedrale Svetog Stefana možete produžiti u ovu poznatu pešačku zonu.

Istorija Grabena počinje još za vreme Rimskog carstva, kada se na njenom mestu nalazio šanac koji je služio kao odbrana grada. U srednjem veku, kako se Beč širio, ovaj šanac je pretvoren u ulicu.

Otkako je sagrađena, u ulici se održavala pijaca — a imajući u vidu njenu veličinu i lokaciju, Graben se koristio i za procesije i razne proslave.

Par vekova kasnije, u 18. i 19. veku, ulica je proširena i mnoge lepe građevine su podignute. Danas u ovoj ulici možete naći gomilu radnji, od luksuznih brendova do prodavnica sa suvenirima. Većina radnji i jeste smeštena u te stare, raskošne zgrade, tako da je lepo prošetati Grabenom čak i ako ne planirate da kupujete ništa.

Zanimljivo je napomenuti da je čak i Mocart jedno vreme živeo u ovoj ulici, tačnije u broju 17. Nažalost, na zgradi ne stoji nikakva tabla koja bi makar nagovestila da je jedan od najbriljantnijih umova na svetu proveo neko vreme ovde.

Osim božanstvene arhitekture, ovu ulicu krasi i Spomenik svetog trojstva ili Stub kuge. Naime, 1679. godine je izbila stravična kuga koja je odnela preko 100,000 života.

Car Leopold I je bio očajan i zavetovao se da se će podići spomenik kada se završi epidemija. Iako je sam car pobegao iz grada zbog kuge, svoje obećanje je održao. Prvo je sagrađen drveni stub koji je kasnije zamenjen sadašnjim spomenikom.

Sa obe strane spomenika se nalaze dve fontane, udaljene od stuba svega nekoliko metara. Fontane se zovu po dva sveca, Svetom Jozefu i Svetom Leopoldu.

Prater

Kada se umorite od bogate bečke istorije i poželite da se malo opustite i zabavite, nema boljeg mesta za to od Pratera, velikog zabavnog parka u kome se nalazi i čuveni panoramski točak.

U Prateru se nalazi preko 250 atrakcija, od onih namenjenih za najmlađe posetioce parka do roler kostera i drugih vožnji i simulatora koji su zabavniji malo starijoj publici.

U predahu između šetnji i vožnje možete da probate neke od specijaliteta austrijske kuhinje u jednom od mnogih restorana ili štandova — a ako se umorite od gužve i cike i vike, možete da predahnete u susednom Gradskom parku.

Iako su mnoge atrakcije otvorene od marta do oktobra, neke rade čitave godine, poput panoramskog točka. Ovaj točak je podignut 1897. godine da obeleži 50 godina od dolaska cara Franca Jozefa na presto.

Od tada je točak jedan od simbola grada — a našao se i u poznatim holivudskim filmovima poput Trećeg Čoveka (The Third Man) i Daha Smrti (The Living Daylights). Cena karte za panoramski točak je 12 evra.

Osim točka, koji je zaista nezaobilazna atrakcija u Prateru, u parku se nalaze još i Muzej Madam Tiso i Muzej čokolade.

U Muzeju Madam Tiso ima preko 80 voštanih figura, uključujući Mocarta, Mariju Tereziju, Franca Jozefa i Sisi, Klimta, Gandija, Mendelu i mnoge holivudske zvezde. Ovde možete i gvirnuti u život carice Sisi i dobiti bolji uvid u njenu svakodnevnicu. Više o muzeju možete saznati ovde.

Ako ste ljubitelj čokolade, nećete se pokajati ako odete u Muzej čokolade, gde možete da naučite više o istoriji kakaa, učestvujete u interaktivnih igricama i kupite čokoladne suvenire. Posetite zvanični sajt muzeja za više informacija o radnom vremenu i cenama ulaznica.

Kvart muzeja

Podignut na mestu nekadašnjih konjušarnica, Kvart muzeja je otvoren 2001. godine, nakon 3 godine radova i uloženih 150 miliona evra. Danas je ovaj kvart nezaobilzano mesto za sve posetioce koje interesuje umetnost, bilo slikarstvo, dizajn, književnost ili arhitektura.

Ovde možete obići sledeće muzeje:

• Leopold muzej koji sadrži najveću kolekciju moderne austrijske umetnosti, uključujuči radove velikana poput Šilea, Klimta i Kokoške. Posetite zvanični sajt muzeja za više informacija.
• MUMOK (Muzej moderne umetnosti) u kome se nalazi preko 10,000 dela umetnika poput Vorhola, Pikasa i Lihtenštajna. Ovde možete naći sve vezano za postavku, radno vreme i cene ulaznica.
• Arhitektonski muzej u kome možete saznati mnogo toga o arhitekturi i urbanom dizajnu 20. i 21. veka. Ako vas zanima više o ovom muzeju, posetite ovaj sajt.
• Umetnička hala, izložbena hala za savremenu umetnost u kojoj možete videte dela poznatih umetnika — ali i onih koji se tek probijaju na scenu. Na sajtu hale ćete naći sve detalje o izložbama.
• ZOOM Dečiji muzej, interaktivni muzej gde najmlađi posetioci mogu da otkrivaju svet oko sebe putem čula. Za više informacija o ovom zanimljivom muzeju, posetite njegov zvanični sajt.

Izuzev muzeja i izložbenih hala, u ovom kvartu se održavaju i druga dešavanja, poput filmskog i plesnog festivala. Naravno, ovde se nalazi i mnoštvo restorana, kafića i barova, tako da je kvart i popularno mesto za okupljanje, pogotovo omladine.

Osim sajtova pojedinačnih muzeja, možete da odete i na zvanični sajt Kvarta muzeja, gde ćete naći dodatne informacije o ovom uspešnom projektu i trenutnim i budućim dešavanjima.

Kao što vidite, u ovom prelepom gradu zaista ima toliko puno toga što treba obići — plus se stalno organizuju nove izložbe i kulturna dešavanja — da bi čoveku zaista trebalo par meseci (i više) da može da kaže da je video baš sve što ga zanima. Srećom, Austrija nam je relativno blizu pa se sve ovo može posetiti u više navrata.

Mi smo u Beču bili dva puta — I sigurna sam da ćemo otkriti nešto magično svaki sledeći put kad odemo. Ukoliko imate neka pitanja u vezi sa putovanjem u Beč, slobodno nam se javite ili ostavite komentar ispod teksta. Ako vam se dopada naš sajt, zapratite nas na Instragram profilu. Do sledećeg vodiča!