Vavel
Evropa - Poljska

Vodič za Krakov — grad kraljeva i zmajeva

Osnovan u 7. veku kao seoce na brdu Vavel, Krakov je tokom vekova izrastao u drugi najznačajniji grad u Poljskoj — a jedno vreme, sve do 16. veka, bio je i prestonica poljske kraljevine.

Danas Krakov važi za jedan od najlepših evropskih gradova, sa zaista izvanrednim Starim gradom koji je moguće laganim tempom obići za svega dan ili dva.

Osim istorijskog centra grada, nedaleko od Krakova se nalaze još i neverovatan rudnik soli Velička i jedno od najozloglašenijih mesta na svetu — koncentracioni logor Aušvic.

U ovom vodiču ćemo vas provesti kroz najbitnije turističke atrakcije Krakova i nadamo se odgovoriti na sva pitanja koja možete imati pre putovanja u ovaj šarmantan grad u podnožju Karpata.

Šta videti u Krakovu

Iako je istorijski centar Krakova relativno mali, ovde zaista ima dosta toga zanimljivog da se vidi. Sam centar može da se obiđe za svega jedan dan, u zavisnosti od toga šta vas zanima, ali svakako preporučujemo da ostanete malo duže — ako je ikako moguće.

Glavni trg

Jedan od najvećih srednjovekovnih trgova u Evropi, Glavni trg ili Rynek Główny se nalazi u samom centru Starog grada i vrlo verovatno ćete baš odavde krenuti u istraživanje Krakova. Na ovom ogromnom trgu, koji je sagrađen u 13. veku, se nalaze neke od najlepših i najimpozantnijih građevina u gradu:

  • Toranj gradske većnice, jedini preostali deo većnice koja je uništena 1820. godine. U tornju se nekada nalazio gradski zatvor sa srednjevekovnim spravama za mučenje a danas je ovde jedan ogranak Istorijskog muzeja, gde možete videti izložbu fotografija Glavnog trga.
  • Halu tkanine, renesansni tržni centar podignut u 15. veku gde se mogla kupiti roba sa istoka poput začina, kože, svile i voska. Ovde su se takođe održavali balovi a i dan danas se u hali organizuju prijemi za važne goste iz celog sveta. Svakako savetujemo da prošetate halom, gde možete kupiti razne suvenire, a ako vas zanima umetnost, možete se popeti i na sprat, na kome se nalazi ogranak Narodnog muzeja u kome je smeštena najveća trajna postavka poljskih umetničkih dela iz 19. veka.
Glavni trg, Krakov
Glavni trg.
  • Crkvu Svetog Adalberta, koja je jedna od najstarijih kamenih crkvi u Poljskoj. Sagrađena u 11. veku, ova crkva je i danas aktivna.
  • Spomenik Adama Mickijeviča, najvećeg poljskog romantičarskog pesnika, koji je jedno od omiljenih mesta za sastajanje lokalaca.
  • Crkva Svete Marije, gotska crkva iz 14. veka sa čijeg tornja se svakih sat vremena čuje Hejnal mariacki, zvuk trube koji je davno bio poziv na uzbunu. Ova kratka kompozicija, poznata kao gradska himna, se prekida na pola u čast trubaču iz 13. veka koji je pogođen strelom u grlo dok je javljao o pristižućem napadu Mongola na grad.

Osim ovih atrakcija, na trgu se nalaze i preslatke istorijske zgrade, mnogobrojni restorani i kafići, prodavnice sa suvenirima i još mnogo toga. Odavde možete poći i u kraći obilazak grada kočijama a možete takođe i da istražite i podzemni muzej koji se nalazi tačno ispod trga (Rynek Underground).

Dvorac Vavel

Najbitnija kulturno-istorijska znamenitost u Poljskoj, dvorac Vavel se nalazi na svega par minuta od Glavnog trga. Podignut na brdu Vavel u 14. veku, dvorac je vekovima bio glavna rezidencija poljskih kraljeva.

Stepenice koje vode ka ulazu u dvorac.

Zanimljivo je spomenuti da je brdo pre toga bilo naseljeno hiljadama godina i da su prve naseobine ovde nastale još u doba Paleolita. Vavel je danas muzej u kome su izložena neka od najpoznatijih svetskih umetničkih dela, od kojih je najznačajnija svakako Dama s hermelinom Leonarda da Vinčija.

U dvorištu Vavela.

Evo šta sve možete da vidite u okviru ovog kompleksa:

  • Katedrala Vavel, u kojoj su poljski kraljevi bili krunisani i sahranjivani. Sadašnja katedrala je izgrađena u 14. veku, na istom mestu gde su pre toga stajale druge dve crkve.
  • Državne sobe (State Rooms), koje vam mogu dati uvid u to kako su živeli poljski vladari. Između ostalog, u okviru ture ćete videti ogromnu halu, najveću prostoriju u dvorcu, gde su se održavala kraljevska venčanja, balovi, koncerti i druga slavlja, mnogobrojna umetnička dela, flamansku tapiseriju, originalni prestol i 30 (od prvobitnih 194) drvenih glava koje vise sa tavanice i koje su predstavljale ljude iz svih društvenih slojeva i gledale pravo u kralja dok je razgovarao sa izaslanicima, dvoranima i gostima. Osim ove izložbe, vredi posetiti i Kraljevske apartmane, privatne odaje članova kraljevske porodice.
  • Zmajeva jazbina, krečnjačka pećina u kojoj je, po legendi, živeo mitski Vavelski zmaj. Isped pećine se nalazi i spomenik zmaja koji na svakih par minuta bljuje vatru. Ovo je definitivno jedno od najzanimljivijih mesta u Krakovu.
Zmaj od Krakova. 🙂

U Vavelu još možete da vidite Orijentalnu izložbu, koja sadrži umetnička dela i predmete sa Bliskog Istoka, Kraljevsku blagajnu i oružarnicu, i izložbu Izgubljeni Vavel koja vam može približiti najraniju istoriju dvorca. A nakon obilaska dvorca možete da se prošetate obalom Visle, gde ćete naći prirodnu oazu u centru grada i gde možete da uživate u pogledu na reku, sednete u kafić ili kupujete suvenire.

Ako hoćete da vidite Krakov sa reke, ovde možete da bukirate krstarenje:

Florianska ulica

Jedna od glavnih i najpoznatijih ulica u Starom gradu, Florianska ulica se nalazi na svega par metara od Glavnog trga. Ovde ćete videti lepe starinske zgrade u kojima su danas smešteni kafići, restorani i prodavnice. Prepuna lokalaca i turista, Florianska ulica je zaista žila kucavica Krakova.

Dugačka samo nekih 350 metara, ulica vodi do jedne od najčuvenijih znamenitosti u gradu Florianove kapije. Ova kapija je bila deo gradske fortifikacije, sagrađena početkom 14. veka (nakon napada Tatara na grad sredinom 13. veka).

Služeći kao glavni ulaz u Stari grad i opasana šancem, Florianova kapija je bila povezana mostom sa Barbikanom, utvrđenom izviđačnicom koja je ujedno bila i kontrolni punkt za sve ljude koji su hteli da uđu u grad.

Florianova kapija, Krakov
Florianova kapija.

Odbrambene zidine grada, koje su se u jednom momentu sastojale iz 47 tornjeva i 8 kapija, su nažalost demontirane i zbog toga što su bile u lošem stanju i zbog toga što je grad prosto prerastao svoje zidine ali su gradske vlasti na nagovor jednog univerzitetskog profesora pristale da ostave Florianovu kapiju i susedni Barbikan, koji su i dan danas prilično dobro očuvani.

Bitno je spomenuti i da su Barbikan, Florianova kapija i Florianska ulica deo nekadašnjeg Kraljevskog puta. Ovaj put, koji počinje kod Crkve Svetog Floriana, gde se nalaze mošti zaštitnog sveca Poljske, a završava kod dvorca Vavel, prolazi pored skoro svih bitnih atrakcija u Starom gradu. Kraljevskim putem su prolazile procesije i parade kao i mnogobrojni izaslanici i gosti iz dalekih zemalja kojima je krajnja destinacija bio kraljevski dvorac.

Ukoliko želite da idete putem kojim su išli poljski kraljevi i drugi bitni ljudi iz prošlosti Poljske, savetujemo da krenete u dugačku šetnju Kraljevskim putem i usput zastanete u nekom od mnogobrojnih kafića i restorana gde možete probati neke od specijaliteta poljske kuhinje.

Jevrejski kvart i Šindlerova fabrika

Kazimierz je sve do kraja srednjeg veka bio nezavisan grad a onda postao poznat kao Jevrejski kvart. Osim toga što odiše istorijom, danas je ovaj deo Krakova bitna turistička atrakcija grada i mesto gde ćete naći mnogobrojne barove i kafiće.

Međutim, uprkos tome što se danas ovde život odvija relativno normalno, do skoro je Jevrejska četvrt bila pusta. I dan danas ćete ovde videti mnoge napuštene i oronule zgrade koje stoje kao podsetnik svih onih strašnih stvari koje su se dogodile u ovom gradu.

Jevreji su većinom živeli u Kazimierzu od 15. veka, gde su imali i gradili svoje kuće, škole, sinagoge i druge objekte. Do pre Drugog svetskog rata, ovde ih je po nekim procenama živelo oko 64,000. 1941. godine su svi Jevreji proterani iz svojih kuća i poslati u Podgorze, geto koji je bio potpuno odsečen od ostatka grada. Odavde su ih nacisti transportovali u logore ili ubili kada su započeli likvidaciju geta.

Fabrika Oskara Šindlera
Fabrika Oskara Šindlera.

Danas, u Jevrejskoj četvrti možete da vidite Staru sinagogu, jednu od preostalih 7 sinagoga u Krakovu koja je sada muzej (pre rata, u gradu ih je bilo preko 90), nekoliko katoličkih crkava, jevrejsko groblje i trg Plac Nowy na kome se nalazi pijaca gde se mogu kupiti i antikviteti.

Nedaleko od ove četvrti nalazi se Zgody trg ili Trg heroja geta, koji je za vreme rata bio najveći otvoreni prostor u okviru geta i odakle su Jevreji slani dalje u logore. Danas se ovde nalazi memorijal 70 metalnih stolica podignutih u sećanje na sve ljude koji su proterani iz svojih domova i ubijeni.

U ovom delu Krakova su snimane mnoge scene iz Šindlerove liste a na svega par minuta hoda od Trga heroja geta je smeštena prava fabrika Oskara Šindlera, Nemca koji je za vreme rata živeo u Krakovu i kupio fabriku emajliranog posuđa u kojoj su radili samo Jevreji. Zahvaljujući svom bogatstvu, Šindler je uspeo da spase preko 1,200 Jevreja tokom Holokausta. U fabrici možete videti mnogo toga vezano za život Jevreja u Krakovu i pre i posle rata, uključujući i spisak spašenih ljudi.

Ovde možete da kupite ulaznice za Šindlerovu fabriku:

Aušvic

Na nekih 50 kilometara od Krakova se nalazi najozloglašeniji nacistički koncentracioni logor, Aušvic. Procenjuje se da je oko 1,300,000 ljudi poslato u logor za vreme Drugog svetskog rata od kojih je jedva 200,000 preživelo. Jedna šestina Jevreja koji su ubijeni tokom Holokausta je umrla ovde. U Aušvicu nisu svi pobijeni u gasnim komorama — mnogi su umrli od gladi, preteranog rada ili bolesti. Neki su umrli i kao posledica medicinskih eksperimenata.

Danas muzej, Aušvic I i Aušvic II-Birkenau svedoče o svim strahotama koje su se ovde dešavale. Iako smo naravno znali šta se u Aušvicu događalo istina je da ništa ne može da vas pripremi na obilazak ovog jezivog mesta, gde ćete na samom ulazu prepoznati metalnu tablu na kojoj piše Rad oslobađa (Arbeit Macht Frei).

Unutar Aušvica I, administrativnog centra logora, videćete redove kamenih kuća u kojima se nalaze potresne slike, iskorišćene konzerve ciklona B, gasa koji se koristio u gasnim komorama, nebrojeno mnogo kofera i cipela, dečiju odeću, kosu, logorske uniforme i mnoge druge predmete koji su pripadali pobijenim ljudima.

U Aušvicu II ćete videti i vozni vagon u kome su ljudi transportovani u Aušvic, male barake u koje je bilo smešteno i do njih 500 i ostatke krematorijuma. Ovde se nalazi i spomen-ploča žrtvama Aušvica ispisana na svim jezicima sveta.

O tome kako je videti Aušvic svojim očima nije lako pričati kada se budete našli na mestu neopisivih zločina i nemerljivog ljudskog bola, srce će vam biti preteško i osećaćete se kao da možete svojim prstima da dotaknete istinsku patnju. Ovo mesto je podsetnik na šta je čovek spreman — i na to da su prava čudovišta hodala ovom planetom. Aušvic je zasigurno mesto koje svako treba da poseti makar jednom u životu, da ne bismo dozvolili da se ovako nešto ikad ponovi.

Ovde možete da rezervišete turu do Aušvica sa prevozom:

Rudnik soli Velička

Na nekih sat, sat i po od Krakova se nalazi neverovatan rudnik soli Velička. Ovaj rudnik, iz kog se vadila so stotinama godinama, jedno je od najfascinantnijih mesta koje smo posetili u Evropi i ukoliko ste u Krakovu par dana, definitivno savetujemo da ga posetite.

Zanimljivo je znati da su rudnik posetili svetski velikani poput Kopernika, Getea, Humbolta i Šopena — kao i mnoge druge poznate ličnosti našeg doba.

Iako poseta rudniku soli možda ne zvuči preterano uzbudljivo, Velička je sve osim običnog rudnika. Pravo umetničko delo ispod zemlje, gde je sve napravljeno od soli, nimalo ne čudi što Veličku često porede sa Morijom, kraljevstvom patuljaka u Tolkinovom Gospodaru Prstenova.

Ovaj rudnik se nalazi na dubini od 327 metara i prostire se na skoro 300 kilometara. Ima sve ukupno devet nivoa, od kojih su samo dva otvorena za posetioce: prvi na 64 metara dubine i drugi na 130 metara ispod zemlje.

U toku obilaska rudnika se ide pravim lavirintom podzemnih puteva. Ovde ćete videti rudarska okna i interaktivne alate, neverovatne figure i staute, podzemno jezero, brojne kapele i još mnogo toga zanimljivog. Najpoznatija kapela je Kapela Svete Kinge koja zapravo izgleda kao prava pravcijata crkva. Po legendi, Kinga je inače i zaslužna za postojanje Veličke.

Naime, ova mađarska princeza je pred udaju za poljskog princa Boleslava tražila svom ocu grumen soli kao miraz. Otac ju je odveo do jednog rudnika soli, gde je ona bacila svoj verenički prsten u rudarsko okno. Kada je došla u Krakov, tražila je rudarima da iskopaju duboku rupu — i da kopaju dok ne naiđu na kamen. Rudari su kopali dok nisu našli grumen soli i kada su ga podelili na dva dela, u njemu su pronašli princezin prsten. Kinga je tako postala zaštitnica svih rudara soli u Krakovu.

Rudnik soli Velicka

Poseta Velički je predivno iskustvo, ali treba imati u vidu da se klaustrofobičnim osobama ne preporučuje obilazak rudnika. Takođe je jako bitno da slušate vodiča svo vreme dok ste u rudniku da se ne biste izgubili u nekom od mnogih prolaza. I da na površinu će vas vratiti originalni rudarski lift, što je takođe iskustvo samo po sebi.

Ovde možete da rezervišete turu do rudnika soli:

Kako doći do Krakova

Air Serbia je u junu 2023. godine uvela direktan let do Krakova. Cene počinju od 69 EUR po pravcu, a trenutno se letovi odvijaju ponedeljkom i petkom.

Iako je Krakov nije toliko daleko od nas, nije baš najjednostavnije doći do njega. Naime, ne postoji direktan let, autobus ili voz iz Srbije do Krakova, tako da je svakako najbolje ako možete da idete sopstvenim prevozom.

Ukoliko putovanje kolima nije opcija, savetujemo da ili pogledate aranžmane preko agencija ili da dođete do Budimpešte, pa onda od glavnog grada Mađarske vozom ili autobusom do Poljske.

Iako nema direktnog leta do Krakova, možete pogledati letove sa presedanjem u Varšavi (najbolje preko poljske aviokompanije LOT), ali pošto cena karata nije baš jeftina, ovo i nije baš najidealnije rešenje, pogotovo ako niste iz Beograda.

Ukoliko se odlučite da idete u Krakov iz Budimpešte, svakako je jeftinije da odatle idete autobusom najjeftinija povratna autobuska karta od Budimpešte do Krakova se može naći za 32 EUR. Vozna karta je skuplja a bitno je napomenuti da je samo noćni voz direktan.

Kada posetiti Krakov

Imajući u vidu geografski položaj Krakova, nimalo ne čudi da je glavna turistička sezona od juna do avgusta. Iako su tada dani dugi i topli, mana odlaska u ovom periodu je što je sve, uključujući smeštaj, skuplje.

Dobro vreme za posetu Krakovu je takođe i između marta i maja i septembra i novembra. Temperature su prijatne u proleće i ranu jesen, mada je veća šansa i da pada kiša. Ako putujete u ovom periodu, obavezno ponesite toplu odeću, pogotovo ako planirate da provedete dosta vremena napolju.

Na kraju, od decembra do februara jeste najhladnije, ali ne možemo reći da je ovo loše vreme za putovanje u Krakov. Mi smo igrom slučaja bili u Krakovu sredinom februara i sjajno smo se proveli, jedino što je uveče zaista bilo jezivo hladno.

Još jedna mana putovanja u ovom periodu jeste što mrak pada dosta ranije, već oko 4, pa imate manje dnevne svetlosti za obilazak. S druge strane, prednosti su jeftinije cene i ako se nađete u Krakovu za vreme praznika, grad će biti prelepo okićen.

Krakov je divan ušuškan grad u kome se prepliću istorija i legende i koji zaista deluje magično. Nažalost, ovaj grad je svedočio i neviđenim stradanjima i u njegovoj blizini se nalazi Aušvic, mesto koje je ostavilo najsnažniji utisak na nas na ovom putovanju.

Ipak, odlazak u novi grad sa sobom ne mora uvek da nosi samo ono lepo — na kraju dana, ljudska istorija je daleko od lepe. I ovaj grad, kao i svi drugi gradovi na svetu, ima i dobre i loše strane, samo smo za loše stvari koje su se ovde desile čuli svi.

Jedno je, međutim, sigurno, ako se odlučite na put u Krakov nećete se pokajati.

Ukoliko imate neka pitanja u vezi sa putovanjem u Krakov, slobodno nam se javite ili ostavite komentar ispod teksta. Ako vam se dopada naš sajt, zapratite nas na Instragram profilu. Hvala na čitanju!

  1. Pozdrav. Mnogo lepo napisan text. Interesuje nas samo ,odakle se ide za Ausvic i koliko kostaju karte (prevoz i ulaz,ako ima) i dali je isti otvoren u decembru tokom praznika,posto mi planiramo za novu godinu tamo… (mislim ako niste isli sopstvenim vozilom. Hvala unapred.)\

    1. Do Aušvica možete doći busom (sa autobuske stanice koja je odmah pored železničke) i vožnja traje oko sat i 45 minuta. Ovde možete pogledati red vožnje – https://www.busy-krk.pl/en/oswiecim-krakow/?godz=12

      Ulaz je bestplatan za sve (osim ukoliko ne unajmite vodiča). Radi cele godine, sedam dana nedeljno, izuzev 25. decembra, 1. januara i za Uskrs.

      Pozdrav i hvala na lepim rečima! 🙂

  2. pozdrav, opet ja. 🙂 posto idemo sledece nedelje za Krakov, interesuje nas isto pitanje do Rudnik soli Velicka i ulaznica… ? Hvala unapred

    1. I da jos jedno, u vezi Ausvica, posto smo mi hteli vodica na nemackom al tek od 5.januara ima,dal mi mozemo jednostavno samo otici sami tamo i pogledati to sve sami, dal je to izvodljivo ,dal cemo se snaci ( tipa onako da pratimo neku grupicu iz daleka ,cisto da znamo kud treba da se ide) pitam najvise zbog toga sto nisu jedno pored drugog bas dva logora jel? pa dal bi mogli mi to sve sami ?

      1. Nemojte da brinete, snaći ćete se sami. Što se tiče odlaska iz jednog u drugi logor, ima besplatan shuttle bus. Naravno, i taksi je opcija – ne bi trebalo da košta više od 5, 6 evra po pravcu.

    2. Do rudnika soli možete doći vozom sa glavne železničke stanice. Silazite na Wieliczka Rynek Kopalnia stanici.
      Takođe možete ići i busom 304 od tržnog centra Galeria Krakowska i u tom slučaju silazite na Wieliczka Kopalnia Soli.

      Ulaznica je trenutno oko 21 evro (89 PLN), s tim da će poskupeti malo posle 1. januara (93 PLN).

Ostavite komentar

Vaša adresa e-pošte neće biti objavljena. Neophodna polja su označena *