Vodič kroz Berlin – top 15+ stvari koje treba videti

Glavni i najveći grad Nemačke, Berlin je danas jedan od najvažnijih političkih i kulturnih centara Evrope. Ovde dolaze turisti iz celog sveta, od ljudi koji žele da nauče više o istoriji ovog područja, umetničkih duša, gurmana i pivopija pa sve do onih koje zanima kreativna, urbana strana grada, noćni život ili odmor od svega.

Berlin zaista ima ponešto za svakoga – i sigurno se može smatrati jednim pravim globalnim gradom. Međutim, ono što ostavlja najveći utisak u Berlinu jeste svakako gradska istorija, najpre period Drugog svetskog rata i Hladnog rata.

Iako se Berlin oporavio od svega što se dešavalo u prošlom veku, mnogobrojne građevine, spomenici i memorijali stoje kao podsetnici na ovo mračno razdoblje. Zapravo, toliko ih je da na trenutke deluje kao da je to jedino što Berlin ima da ponudi – ali kad zagrebete ispod površine i upoznate ovaj grad malo bolje, naći ćete u Berlinu sve ono zbog čega ste došli.

Šta videti u Berlinu

1. Brandenburška kapija

Svaki grad ima svoj simbol, ono nešto po čemu ga ceo svet zna. To nešto u Berlinu je definitivno Brandenburška kapija.

Podignuta u 18. veku na mestu stare gradske kapije – a na današnjem Pariskom trgu, na zapadnom kraju poznatog bulevara Unter den Linden – Brandenburška kapija je svedok mnogih bitnim događajima u gradskoj istoriji.

Nakon poraza pruske vojske početkom 19. veka, Napoleon Bonaparta je trijumfalno prošao ispod kapije i odneo kvadrigu, skulpturu kočije sa četiri konja koja se nalazi na vrhu kapije, u Pariz.

Za vreme nacista, kapija je korišćena kao simbol partije. Srećom, preživela je Drugi svetski rat – ali sa znatnim oštećenjima. Samo jedna konjska glava sa originalne kuadrije je ostala čitava nakon rata – i danas se nalazi u muzeju.

Kada je Berlin bio podeljen na Istočni i Zapadni, Brandenburška kapija našla se tik uz granicu između dva dela grada. Nakon podizanja Berlinskog zida 13. avgusta 1961. godine, nalazila se unutar zatvorene granične zone i bila nedostupna običnim građanima.

Kapija je postala simbol slobode u toku revolucije 1989. godine – što je i ostala sve do današnjeg dana.

2. Rajhstag

Izgrađen kao dom prve skupštine nemačkog carstva, Rajhstag je verovatno najpoznatija građevina u čitavoj Nemačkoj – u kojoj danas zaseda Bundestag, nemački parlament. Građevina je otvorena za javnost, tako da ukoliko se registrujete na vreme, možete da obiđete i samu zgradu i kupolu po kojoj je čuvena.

Rajhstag je teško oštećen u požaru 27. februara 1933. godine, koji su nacisti iskoristili kao povod za obračun sa političkim protivnicima i učvršćivanje vlasti. Tokom nacističke vladavine zgrada više nije korišćena kao sedište parlamenta, već uglavnom za propagandne izložbe i vojne potrebe. Zato je i jedan od glavnih ciljeva Crvene armije tokom Bitke za Berlin bio da osvoje upravo Rajhstag. Jedna od najpoznatijih fotografija snimljenih u tom periodu je upravo ona na kojoj vojnik podiže zastavu na Rajhstagu, simbolišući pobedu Sovjetskog saveza nad Nemačkom.

Nakon rata, Rajhstag je ostao teško oštećen. Zgrada je delimično obnovljena tokom šezdesetih godina, a 1990. godine upravo ovde je održana državna ceremonija povodom ujedinjenja Nemačke. Potom je usledila velika rekonstrukcija tokom koje je zgrada dobila čuvenu staklenu kupolu.

• Cena ulaznice: besplatno, ali je obavezna prethodna registracija preko zvaničnog sajta Bundestaga.
• Radno vreme: od 08:00 do 24:00; poslednji ulaz je u 21:45
• Zvanični sajt: https://www.bundestag.de/en 

3. Berlinska katedrala

Istorija Berlinske katedrale seže do 15. veka, kada se u okviru Berlinskog dvorca nalazila mala katolička kapela, kasnije pretvorena u protestantsku crkvu. Tokom narednih vekova na ovom prostoru smenjivalo se nekoliko crkvenih građevina.

Današnja Berlinska katedrala podignuta je između 1894. i 1905. godine i poznata je po svojoj ogromnoj i impresivnoj kupoli.

Kao i mnoge druge građevine, katedrala je teško oštećena tokom Drugog svetskog rata, a njena obnova trajala je decenijama. U crkvi se nalazi i kripta dinastije Hoencolern sa skoro 100 sarkofaga članova ove nemačke vladarske porodice.

Osim unutrašnjosti crkve i kripte, možete se popeti i do kupole, do koje vodi 270 vijugavih stepenika i odakle se pruža fenomenalan pogled na grad.

• Cena ulaznice: 10 EUR (ulaz je besplatan u toku službe)
• Radno vreme: od ponedeljka do petka od 09:00 do 18:00; subota 09:00 do 17:00 i nedelja od 12:00 do 17:00
• Zvaničan sajt: https://www.berlinerdom.de/en/

4. Muzejsko ostrvo

U Berlinu ima mnogo sjajnih muzeja – ali ubedljivo najpoznatiji se nalaze na takozvanom Muzejskom ostrvu, severnom delu ostrva na reci Špreji u samom centru Berlina.

Ovde ima čak 5 muzeja:

• Stari muzej – Postavka uključuje dela iz antičke Grčke i Rima. Cena ulaznice je 12 EUR.
• Novi muzej – Ovde možete da vidite odličnu egipatsku postavku, uključujući bistu egipatske kraljice Nefertiti. Cena ulaznice je 14 EUR.
• Stara nacionalna galerija – Impresivna građevina inspirisana Akropoljom u kojoj su izložena neka od najvećih umetničkih dela iz perioda neoklasicizma, romantizma, impresionizma i moderne. Cena ulaznice je 12 EUR.
• Muzej Bode – Ovde se nalaze skulpture, numizmatička kolekcija i vizantijska umetnost. Cena ulaznice je 12 EUR.
• Pergamonski muzej – Najposećeniji muzej na Muzejskom ostrvu, poznat po Pergamonskom oltaru, Kapiji boginje Ištar i Kapiji tržnice iz Mileta. Muzej je trenutno potpuno zatvoren zbog renoviranja. Ponovno otvaranje severnog krila i centralnog dela planirano je za proleće 2027. godine, dok se završetak kompletnog renoviranja očekuje tek 2037. godine.

Postavke svih muzeja su naravno više nego fantastične. Pergamonski muzej bio je jedan od vrhunaca naše posete, ali je trenutno zatvoren zbog renoviranja. Ako morate da izaberete samo jedan od muzeja koji su sada otvoreni, Novi muzej je odličan izbor.

Na Muzejskom ostrvu nalazi se i Humboltov forum u kome su smešteni Etnografski muzej i Muzej azijskih umetnosti. Ukoliko planirate da obilazite više muzeja, možda vam se više isplati da kupite Museum Pass Berlin sa kojim možete da uđete u nekih 30 muzeja u gradu tokom 3 dana. Cena propusnice je 32 EUR.

5. Berlinski zoološki vrt

Najstariji zoo vrt u Nemačkoj i najposećeniji zoo vrt u Evropi, Berlinski zoološki vrt je zelena oaza u samom centru grada.

Iako ne podržavamo držanje životinja u zoološkim vrtovima, Berlinski zoo je mnogo više od običnog zoo vrta. Ovaj vrt sarađuje sa mnogim univerzitetima i istraživačkim institutima u cilju očuvanja ugroženih vrsta. Osim toga, Berlinski zoo učestvuje u nekoliko programa reintrodukcije životinja u njihova prirodna staništa.

Sam zoološki vrt je jako lepo sređen – i većina životinja živi u dobrim uslovima. Naravno, koliko god da su dobri uslovi, životinje nisu slobodne – i zaista jeste tužno videti ih u kavezima.

Berlinski zoo vrt važi za jedan od najboljih u svetu, ali pošto nismo bili ni u jednom drugom zoo vrtu (osim beogradskog), ne možemo to da tvrdimo (voleli bismo da čujemo vaše mišljenje).

Tokom Drugog svetskog rata, ceo zoološki vrt je uništen – i od skoro 4,000 životinja, samo 91 je preživela, uključujući 2 mladunčeta lava, 2 hijene, 1 azijskog slona, 1 nilskog konja, 10 babuna, 1 šimpanzu i 1 crnu rodu.

• Cena ulaznice: od 16 EUR (od 24 EUR za zoo vrt i akvarijum)
• Radno vreme: pogledajte ovde
• Zvaničan sajt: https://www.zoo-berlin.de/en

6. Holokaust memorijal

Memorijal Holokausta ili Memorijal ubijenim Jevrejima Evrope jedan je od najneobičnijih memorijala koji postoje. Na površini od oko 19.000 kvadratnih metara nalazi se 2.711 betonskih ploča različitih visina.

Kako je izjavio arhitekta projekta, Peter Ajsenman, ni dizajn memorijala ni broj ploča nemaju nikakvo simboličko značenje, a ceo memorijal je napravljen tako da stvori nelagodnu, zbunjujuću atmosferu.

Ispod ovog apstraktnog memorijala, koji doduše dosta podseća na groblje, nalazi se podzemni informacioni centar sa fotografijama, pismima, dnevnicima i pričama žrtava Holokausta. U jednoj od prostorija projektuju se imena i kratke biografije stradalih Jevreja.

Idejno rešenje memorijala kritikovano je od samog početka, a ono što je možda najkontroverznije jeste da među samim pločama nema natpisa koji objašnjava kome je memorijal posvećen, ko je počinio ove zločine i šta se dogodilo.

Istina, da ne znate za postojanje ovog memorijala ili da ne znate kako izgleda, verovatno ne biste pomislili da su ove ploče napravljene kao podsetnik na Holokaust – a možda je to i razlog zašto ljudi stalno sede i hodaju po njima.

7. Topografija terora

Na mestu nekadašnjeg sedišta SS-a, zgrade Gestapoa i glavne kancelarije za bezbednost Rajha nalazi se Topografija terora, muzej čije su postavke izložene i unutar zgrade i ispred nje.

Ovde je nekada bio centar moći nacističke Nemačke, odakle su organizovani progon, teror i brojni zločini nacističkog režima.

Danas na mestu muzeja ima jako malo fizičkih dokaza o ovoj stravičnoj prošlosti – saveznička vojska je bombardovala zgrade pred kraj rata, a ono što je ostalo od njih je srušeno desetak godina kasnije.

Današnji dokumentacioni centar otvoren je 2010. godine. U njemu se nalazi glavna stalna postavka o Gestapou, SS-u i Glavnoj kancelariji za bezbednost Rajha, dok se napolju mogu videti izložba o Berlinu između 1933. i 1945. godine i istorijska ruta kroz nekadašnji kompleks.

Na nekoliko mesta u muzeju imaju i fotografije i dokumenti koja ilustruju istoriju ovog perioda, od vremena kada su nacisti došli na vlast do kraja Drugog svetskog rata.

Muzej se nalazi uz nekadašnju Ulicu princa Albrehta, kojom je tokom Hladnog rata prolazila granica između američkog i sovjetskog sektora Berlina. Ovde se može videti i jedan od najdužih očuvanih delova Berlinskog zida u centru grada.

Postoje i besplatne pešačke ture na kojima ćete videti sve od Rajhstaga i Ministarstva vazduhoplovstva pa do mesta gde je bio Hitlerov bunker (spoiler – danas se tu nalazi parking) i Topografije terora.

• Cena ulaznice: ulaz je besplatan
• Radno vreme: od 10:00 do 20:00 svakog dana
• Zvaničan sajt: https://www.topographie.de/en/

8. Kontrolna tačka Čarli

Kontrolna tačka Čarli, poznatija kao Čekpoint Čarli, bio je najpoznatiji granični prelaz između Istočnog i Zapadnog Berlina tokom Hladnog rata. Ovo je bio jedini prelaz gde su savezničke diplomate, vojna lica i strani turisti mogli da pređu u sovjetski deo grada – a i preko koga su ljudi iz Istočnog Berlina pokušavali da prebegnu u Zapadni.

Čekpoint Čarli je danas jedno od najčuvenijih mesta u gradu, popularizovano kroz mnoge špijunske knjige i filmove, poput Octopussy i Bridge of Spies. Originalna stražarska kućica uklonjena je 1990. godine, a na njenom mestu danas se nalazi replika koja podseća na izgled kontrolnog punkta tokom Hladnog rata.

Ovde se nalazi i Čekpoint Čarli muzej, u kome možete da naučite više o Berlinskom zidu i ljudima koji su bežali iz Istočne Nemačke. U muzeju su izložene i sprave koje su ljudi koristili za beg, uključujući balon i mini-podmornicu. Cena ulaznice je 18.50 EUR.

Nedaleko od kontrolnog punkta smešten je i Trabi muzej, zanimljivo mesto za sve ljubitelje trabanta. Osim što možete da naučite mnogo toga o ovim kolima, odavde možete i da krenete Trabantom na turu grada. Cena ulaznice za muzej je 9 EUR.

9. Istočna galerija

Istočna galerija je najduža otvorena galerija na svetu – i ujedno i najduži neprekinuti deo Berlinskog zida. Odmah nakon pada Berlinskog zida, više od 100 umetnika iz celog sveta došlo je u Berlin i počelo da oslikava njegov očuvani deo, koji je kao Istočna galerija otvoren u septembru 1990. godine.

Galerija se proteže na 1,3 kilometra i sastoji se od više od 100 slika koje ilustruju političke promene iz 1989. i 1990. godine. Najpopularnija dela na zidu su Bratski poljubac Dmitrija Vrubela, koji prikazuje Eriha Honekera i Leonida Brežnjeva kako se ljube, kao i Trabant Birgit Kinder, naslikan tako da izgleda kao da automobil probija Berlinski zid.

S obzirom na to da se galerija nalazi na otvorenom, ne čudi mnogo da je česta meta vandalizma – osim crtanja grafita i škrabanja imena preko slika, galeriju ugrožavaju i turisti koji žele da ponesu deo zida kući kao uspomenu.

10. Aleksandrov trg

Aleksandrov trg, bolje poznat kao Aleksanderplac, jedan je od najvećih trgova u Berlinu i jedno od najživljih mesta u gradu. Trg je i jedan od glavnih saobraćajnih čvorova u nemačkoj prestonici i mesto odakle možete pešaka doći do mnogih turističkih atrakcija – Crvene gradske većnice, Berlinske katedrale i Muzejskog ostrva.

Sa Aleksanderplaca se vidi najviša struktura u gradu – poznati TV toranj izgrađen za vreme Hladnog rata kao simbol komunističke moći. Danas je toranj jedan od mnogih simbola Berlina i jedno od najposećenijih mesta u Nemačkoj.

Na toranj, koji je visok 368 metara, možete da se popnete – i sa opservacione palube koja se nalazi na preko 200 metara uživate u fenomenalnom pogledu na grad. Ulaznica košta 25.50 EUR.

Na samom trgu se još nalazi Svetski sat, neobičan sat na osnovu koga može da se odredi tačno vreme u skoro 150 gradova širom sveta. Naravno, na trgu i u njegovoj neposrednoj blizini ima i mnogo prodavnica, restorana, kafića i drugih ugostiteljskih objekata i atrakcija.

11. Šarlotenburg palata

Nekadašnja letnja kraljevska rezidencija, Šarlotenburg palata je najveća i najlepša palata u Berlinu, koja je dobila ime po Sofiji Šarloti, mlađoj sestri engleskog kralja Džordža I i supruzi pruskog kralja Fridriha III, koji je kasnije postao prvi pruski kralj pod imenom Fridrih I. Palata je prvobitno sagrađena kao letnja rezidencija Sofije Šarlote, a nakon njene smrti Fridrih ju je nazvao po njoj.

Ovde možete videti neverovatne barokne prostorije, kraljevske apartmane, porcelanske kolekcije, razna umetnička dela i još mnogo toga.

Na imanju je uređen i divan park, u kome se nalaze Belvedere, nekadašnja kuća čaja, mauzolej kraljice Luize i mala kuća projektovana po uzoru na vile u Napulju.

Palata Šarlotenburg, kao i većina nekadašnjih letnjih rezidencija u Evropi, nalazi se izvan strogog centra grada, u istoimenom naselju.

• Cena ulaznice: 19 EUR
• Radno vreme: od 02. novembra do 31. marta od 10:00 do 16:30 i od 01. aprila do 31. oktobra od 10:00 do 17:30; palata nije otvorena ponedeljkom
• Zvaničan sajt: https://www.spsg.de/en/home/

12. DDR muzej

Preko puta Berlinske katedrale se nalazi popularan DDR muzej – muzej posvećen životu u Nemačkoj Demokratskoj Republici ili Istočnoj Nemačkoj.

Ovaj interaktivni muzej (u kome možete da pipnete svaki eksponat) se fokusira na sve aspekte života u ovo doba, od toga kako su ljudi živeli i radili do toga kako su se oblačili, šta su radili u slobodno vreme i šta su jeli.

Preko 300 ljudi je doniralo svoje lične predmete za potrebe muzeja, uključujući fotografije, odeću, pokućstvo, kamere i mnoge druge stvari.

Ovde možete videti kako su tada izgledali stanovi i škole i virtuelno voziti trabanta po ulicama Istočnog Berlina. Možete naučiti više o svemu onome što je tadašnji režim želeo da ostane sakriveno od običnih građana, poput tajnih aktivnosti državnih bezbednosnih službi i privilegija političke elite.

Iako mali, ovaj muzej je prepun zanimljivih stvari, tako da svakako posetite ovo mesto ako vas zanima kako je izgledao svakodnevni život običnih ljudi tokom Hladnog rata.

• Cena ulaznice: 13.50 EUR
• Radno vreme: od 09:00 do 21:00 svakog dana
• Zvaničan sajt: https://www.ddr-museum.de/en

13. Spomen crkva cara Vilhelma

Jedna od nezaobilaznih stvari na putovanju u Berlin jeste šetnja avenijom Kurfurstendam, berlinskim Šanzelizeom. Osim što je ulica jako lepo sređena i što u njoj ima nebrojeno mnogo prodavnica, pogotovo onih sa luksuznom odećom, ovde treba posetiti spomen crkvu cara Vilhelma koja nosi pomalo neslavan nadimak Šuplji ili Okrnjeni zub.

Crkva je nadimak dobila zbog svog neobičnog izgleda. Naime, originalna crkva, podignuta krajem 19. veka, bila je skoro sasvim uništena u bombardovanju 1943. godine. Nakon kraja rata su postojali planovi da se sagradi potpuno nova crkva, ali građani Zapadnog Berlina nisu želeli da se sruše ostaci stare crkve, te je na kraju nađeno kompromisno rešenje – nova, moderna crkva je sagrađena tako da okružuje ostatke stare, tačnije njen polu-uništen toranj. Donji deo starog tornja danas služi kao memorijal.

Odmah pored crkve ćete videti i štandove gde se prodaju kobasice i pivo – a zimi se ovde održava Božićna pijaca. Nažalost, ovo je i mesto terorističkog napada u kome je u decembru 2016. godine poginulo 12 osoba. Još jedna osoba preminula je 2021. godine od posledica povreda zadobijenih u napadu, čime je broj žrtava porastao na 13.

• Cena ulaznice: ulaz je besplatan za sve
• Radno vreme: od 10:00 do 18:00 (crkva) i od 10:00 do 18:00 od ponedeljka do subote i od 12:00 do 18:00 nedeljom (memorijal)
• Zvaničan sajt: https://www.gedaechtniskirche-berlin.de/

14. Potsdamer plac

Potsdamer plac je trg u centru Berlina koji je preživeo neverovatnu transformaciju tokom poslednjih par decenija i postao popularna turistička atrakcija u gradu. Većina zgrada na trgu je uništena tokom Drugog svetskog rata.

Nakon podele Berlina, granica između istočnog i zapadnog dela grada prolazila je preko trga. Kada je podignut Berlinski zid, Potsdamer plac našao se u pustoj i strogo kontrolisanoj graničnoj zoni.

Međutim, sve se promenilo posle pada Berlinskog zida. 1990. godine je Rodžer Voters iz poznate britanske grupe Pink Flojd ovde napravio spektakularan koncert – a onda su krenuli i veliki građevinski radovi na trgu.

Naime, 1990. godine, Potsdamer je bio ogroman i prazan trg u samom centru jedne evropske metropole – i sav taj prostor se naravno morao iskoristiti. To je ujedno bila prilika i da se grad obnovi – i fizički i metaforički spoje njegov istočni i zapadni deo.

Danas se ovde nalaze moderni neboderi, šoping centri, bioskopi, restorani i kafići – ukratko, sve vrvi od života. Iako trg sam po sebi možda nije ništa spektakularno, pogotovu u odnosu na neke druge delove Berlina, ovo mesto je bitno jer simboliše ne samo ponovno ujedinjenje Nemačke – već i uspon jednog novog, modernog Berlina.

15. Potsdam

Prestonica nemačke savezne države Brandenburg, Potsdam se nalazi na svega 20 kilometara od susednog Berlina. U ovom bajkovitom gradu se nalazi mnoštvo kulturno-istorijskih znamenitosti, od kojih je najpoznatija palata Sansusi, letnja rezidencija pruskog kralja Fridriha Velikog.

Ime Sansusi bukvalno znači „bez brige“, što dosta govori o ovoj prekrasnoj palati oko koje su uređeni neverovatni terasasti vrtovi i podignute brojne druge građevine.

Osim ove, u Potsdamu ima još palata i aristokratskih kuća izgrađenih u 18. i 19. veku. Međutim, ono što je najimpresivnije u Potsdamu jeste simbioza ove izvandredne arhitekture i prirode – svih ovih palata i mnogobrojnih parkova i jezera.

U Potsdamu ima još mnogo toga za videti – Aleksandrovka, ruska kolonija sa 13 drvenih kuća i pravoslavnom crkvom, nazvana u znak sećanja na ruskog cara Aleksandra I; Brandenburška kapija, koja je zapravo starija od one u Berlinu; Holandski kvart sa brojnim kućama od crvene cigle; i Most špijuna, koji je tokom Hladnog rata služio kao mesto razmene zarobljenika.

Do Potsdama se lako i brzo stiže iz Berlina, a da biste obišli glavne znamenitosti, potreban vam je jedan dan ovde. Na ovom sajtu možete naći informacije o cenama ulaznica za palate u Potsdamu.

Berlin je ogroman grad koji je pretrpeo svašta tokom svoje burne istorije i koji se uspešno transformisao u modernu, zabavnu i nadasve šarmantnu svetsku metropolu – ili kao što je pre više od 20 godina rekao tadašnji gradonačelnik Klaus Voverajt – Berlin je siromašan ali seksi.

Nadamo se da će vam ovaj vodić pomoći da organizujete putovanje u nemačku prestonicu. Ako imate pitanja, utiske ili preporuke, pišite nam u komentarima – uvek nam je drago da vas čujemo.

Ako vam je ovaj vodič pomogao da isplanirate putovanje, možete da nas častite kafom i tako podržite Zajedno oko sveta. Sve vodiče pišemo sami, na osnovu naših putovanja, a vaša podrška nam pomaže da nastavimo da ih pravimo. Možete nas podržati i tako što ćete nas zapratiti na Instagramu.

Častite nas kafom ovde | Pratite nas na Instagramu

Hvala na čitanju – do sledećeg putopisa!