Tokom svoje burne prošlosti, Varšava je prelazila iz ruke u ruku mnogih osvajača i carstava. Poput Beograda, grad je više puta uništavan do temelja, ali je uprkos svemu tome svaki put uspevao da se izdigne iz pepela istorije poput mitske ptice Feniksa — zbog čega je poznat u poljskom narodu kao Grad Feniks.
Za Varšavu kažu i da je bila jedan od najlepših gradova na svetu do Drugog svetskog rata, zbog čega je nekada nosila nadimak Pariz Severa. Nažalost, preko 80% posto građevina u gradu je bilo sravnjeno sa zemljom u ovom mračnom periodu ljudske istorije.
Danas je Varšava brzorastuća, moderna evropska prestonica čijom panoramom dominiraju futuristički oblakoderi. Ona je i grad koji je uspeo da zadrži svoje staro ruho, obnovivši sve što je srušeno u ratu i nastavljajući da neguje svoju istoriju i kulturu do današnjeg dana.
Zbog udaljenosti i relativno skupe avio karte iz Beograda, za Varšavu je najbolje leteti iz Budimpešte Wizzair-om ili je obići u sklopu ture ili nekog dužeg proputovanja.
Postoji i nekoliko turističkih agencija u Srbiji koje nude aranžmane za organizovani obilazak prestonice Poljske — no kako volimo da putujemo samostalno i sami krojimo svoj itinerer, mi smo imali priliku da posetimo prvo Katovice i odatle putujemo za Varšavu kombijem.
Varšava ima dve linije metroa, kao i dobro razvijenu mrežu tramvaja i buseva koji pokrivaju ceo grad. Ovo je najjeftiniji, najbrži i najpouzdaniji način da se krećete po gradu. Koliko smo upoznati, ni taksi nije preterano skup, ali nismo imali potrebe da se vozimo njime.
Budući da je veliki deo atrakcija smešten u starom gradskom jezgru, većinu najbitnijih lokacija ćete moći da obiđete peške. Mi smo bili smešteni na obodu grada pa smo morali da koristimo bus i tramvaj da dođemo do strogog centra.
Cene hrane, pića, suvenira kao i ostalih potrepština su nešto malo skuplje nego u Srbiji, ali se ovaj grad (i generalno cela Poljska) ubraja u destinacije koje su još uvek pristupačne i za naše turiste. Menjačnice i bankomati se nalaze svuda po gradu, samo dobro obratite pažnju na procenat provizije koji može drastično da varira od menjačnice do menjačnice.
Šta videti u Varšavi
Stari grad
Kao i većina turista, razgledanje Varšave počeli smo od Starog grada, istorijskog centra prestonice gde se nalaze mnogobrojne znamenitosti. Ovaj relativno mali deo grada, od Barbikana do centralnog trga sa Kraljevskim zamkom, vrvi od turista i lokalaca. Prelepo i neuobičajeno toplo vreme iskoristili smo za šetnju uskim kaldrmisanim uličicama, kupovinu suvenira i predah u jednom od obližnjih kafića.
Kraljevski dvorac
Podignut u samom srcu starog grada, Kraljevski dvorac je služio kao rezidencija Mazovijskim vojvodama, brojnim kraljevima i raznim vladama sve od 15. veka kada je politički centar moći premešten iz Krakova u Varšavu. Kroz vekove je dvorac u više navrata uništavan, pljačkan i paljen od strane raznih osvajača — Šveđana, Prusa, Rusa i na kraju i Nemaca. Svoj sadašnji izled ovo velelepno zdanje dobija tokom rekonstrukcija od 1971. do 1984. godine.
U ovom baroknom dvorcu su izloženi brojni artefakti od neprocenjive vrednosti kao što su dve originalne Rembrantove slike i violina iz 17. veka koju je napravio Antonio Stradivari. Ulaznice za Kraljevski dvorac se mogu kupiti onlajn preko zvaničnog sajta muzeja i koštaju 50 zlota, što dođe malo preko 10 EUR. Bitno je napomenuti da je svake srede ulaz u dvorac besplatan (besplatne karte se preuzimaju u biletarnici na ulazu).
Na trgu ispred dvorca se nalazi i najstariji i najviši spomeniku u gradu — spomenik Sigmundu III, kralju koji je premestio prestonicu iz Krakova u Varšavu krajem 16. veka.
Ulica krakovskog predgrađa
Ulica krakovskog predgrađa ili Krakowskie Przedmieście je najpoznatija i jedna od najstarijih avenija u Varšavi. Pruža se od Kraljevskog dvorca pa sve do Poljske akademije nauka, ispred koje se nalazi spomenik Nikoli Koperniku. U ovoj ulici se nalazi nekoliko rakošnih palata, Varšavski univerzitet, brojne crkve i građevine od velikog kulturno-istorijskog značaja, kao i bezbroj radnji, restorana, kafića i poslastičarnica.
Kada smo mi posetili Varšavu, ova ulica je bila pretvorena u pešačku zonu i reka ljudi je neprestano defilovala avenijom uz povremeno zastajanje da se isprati po koji pantomimičar, muzičar ili kakav drugi ulični zabavljač kojih je bilo na svakom koraku.
Barbikan
Poput Krakova, i Varšava ima svoj Barbikan — sistem fortifikacija sa četiri isturene kule koje su čuvale kapiju grada. Ove zidine su u neku ruku i granica između starog i novog dela Varšave. Podignut polovinom 16. veka, Barbikan je vrlo brzo izgubio svoju odbrambenu svrhu zahvaljujući razvitku razorne moći artiljerije — pa je brzo i zapušten.
Kao i dobar deo grada, Barbikan biva skoro potpuno uništen od strane nacista 1944. godine. Između 1952. i 1954. godine, veći deo Barbikana i fortifikacija koje su opasivale Stari grad obnovljeni su po uzoru na gravure iz 17. veka. Danas je ovo popularna atrakcija u kojoj uživaju kako turisti tako i lokalci.
Pijačni trg
U centru Starog grada nalazi se veliki Pijačni trg na kome se održavaju pijačni dani sve od kraja 13. veka kada je grad i osnovan. Ovo je najstarije gradsko jezgro oko kojeg se Varšava dalje razvijala i širila. Pošto je (mogli ste pretpostaviti) i ovaj deo grada sravnjen sa zemljom pred kraj Drugog svetskog rata, čitav trg je reknostruisan po svom izgledu iz 17. veka, kada su ga uglavnom naseljavale bogate trgovačke porodice.
Na centralnom delu trga se nalazi spomenik Varšavskoj sireni koju meštani od milošte zovu Sirenka. Lik sirene se sve od 13. veka nalazi na zvaničnom grbu grada Varšave. Iako nije baš potpuno razjašnjeno kako je to toga došlo, po narodnom predanju, rečna sirena Melusina je pokazala Masovijskom vojvodi Boleslavu II mesto na kom treba da izgradi svoju prestonicu. Danas, skoro svaki drugi suvenir koji se ovde može kupiti ima na sebi Varšavsku sirenu. 🙂
Palata kulture i nauke
Jedna od glavnih znamenitosti i orijentir koji dominira varšavskom panoramom, Palata kulture i nauke je izgrađena 1955. godine po uzoru na Sedam Sestara — čuvenih sedam oblakodera u Moskvi izgrađenih u staljinističkom stilu par godina ranije. Zbog ovoga se palata povremeno nazivala i Osmom sestrom.
Budući da se u njoj trenutno nalazi bioskop, četiri pozorišta, dva muzeja, brojne kancelarije, knjižare, olimpijski bazen i koncertno-kongresna sala koja prima 3,000 ljudi, možemo slobodno zaključiti da je naziv Palata kulture i nauke potpuno opravdan.
Zanimljivo je i da je u kongresnoj sali palate održan i koncert Rolingstonsa davne 1967. godine — prvi koncert jedne zapadne rokenrol grupe iza Gvozdene zavese.
Sa svojih 237 metra, ovo je najviša zgrada u Poljskoj i osma najviša zgrada u zemljama Evropske unije. Na 30. spratu ovog monolitnog zdanja se nalazi i terasa sa koje se pruža neverovatan pogled na ceo grad. Cena ulaznice je 25 zlota, što je oko 5 EUR. Zbog povremenih gužvi, često se na ulaz čeka i po pola sata-sat, pa savetujemo da planirate posetu rano ujutru ili kasnije uveče da biste izbegli redove.
Spomenik varšavskom ustanku
Ustanak preostalih snaga Poljske domovinske armije, poznatiji kao Varšavski ustanak, podignut je avgusta 1944. godine u Varšavi i okolini sa ciljem da se grad oslobodi nemačkog okupatora. Uz velike žrtve, Poljaci su uspeli da pruže otpor puna dva meseca, sve do oktobra 1944. godine.
Po gušenju ustanka, Hitler je izdao naređenje da se grad sravni sa zemljom — i nemačke trupe su iselile celokupnu populaciju grada i u roku od par meseci artiljerijskom vatrom i bacačima plamena sistematski uništile više od 80% teritorije tadašnje Varšave.
Otkriven 1989. godine na 45. godišnjicu ustanka, Spomenik varšavskim ustanicima se nalazi na Trgu Krasinski, nedaleko od Starog grada, i naslanja se na zgradu Vrhovnog suda Poljske. Ovo je jedan od najposećenijih spomenika prestonice.
Deo spomenika na platou prikazuje ustanike koji silaze u kanalizacioni tunel koji je korišćen za evakuaciju više od 5,000 poljskih rodoljuba iz Starog grada do Trga Krasinski. Preko puta ulice se nalazi i ploča koja obeležava mesto gde su se nalazila dva otvora koja su ustanici koristili.
Ukoliko vas zanima da saznate nešto više na ovu temu, možete otići i u Muzej varšavskog ustanka za koji mi tokom ove posete nismo imali vremena.
Za obilazak glavnih atrakcija u Varšavi su dovoljna 2 dana, ali u slučaju da imate malo više vremena na raspolaganju, predlažemo da obiđete i sledeće znamenitosti:
- Muzej Frederika Šopena — Ovo je jedan od namodernijih muzeja u Poljskoj. Multimedijalna postavka, brojni instrumenti, portreti i lični predmeti pričaju priču o jednom od najvećih kompozitora i virtuoza svih vremena. Muzej se nalazi u strogom centru, u Okolnik ulici.
- Park Lazjenki — Ovaj prostrani park, najveći u Varšavi, nalazi se na 4 km od centra i popularno je mesto za rekreaciju i odmor. Sadrži palatu iz 18. veka, Šopenov spomenik i amfiteatar pored koga se često održavaju koncerti na otvorenom, oranžeriju, egipatski hram i još mnogo toga.
- Palata Vilanov — Nekadašnja letnja rezidencija kralja Poljske Jana III Sobjeskog, palata Vilanov je pretvorena u muzej.
Varšava itekako ima šta da ponudi, pa ako vas put nanese u ovaj deo Evrope, nemojte oklevati da svratite u glavni grad Poljske. 🙂
Ukoliko imate neka pitanja u vezi sa putovanjem u Varšavu, slobodno nam se javite. Ako vam se dopada naš sajt, zapratite nas na Instragram profilu. Hvala na čitanju!
Ostavite komentar