Glavni i najveći grad Nemačke, Berlin je danas jedan od najvažnijih političkih i kulturnih centara Evrope. Ovde dolaze turisti iz celog sveta, od ljudi koji žele da nauče više o istoriji ovog područja, umetničkih duša, gurmana i pivopija pa sve do onih koje zanima kreativna, urbana strana grada, noćni život ili odmor od svega.
Berlin zaista ima ponešto za svakoga – i sigurno se može smatrati jednim pravim globalnim gradom. Međutim, ono što ostavlja najveći utisak u Berlinu jeste svakako gradska istorija – period Drugog svetskog rata i Hladnog rata.
Iako se Berlin oporavio od svega što se dešavalo u prošlom veku, mnogobrojne građevine, spomenici i memorijali stoje kao podsetnici na ovo mračno razdoblje. Zapravo, toliko ih je da na trenutke deluje kao da je to jedino što Berlin ima do ponudi.
Naravno, kad zagrebete ispod površine i upoznate ovaj grad malo bolje, naći ćete u Berlinu sve ono zbog čega ste došli.
Šta videti u Berlinu
U ovom vodiču ćete naći 15 mesta i znamenitosti koje mislimo da ne treba da propustite u Berlinu – a na vama je da ih iskombinujete kako god želite, u zavisnosti od toga šta vas zanima i koliko vremena imate u nemačkoj prestonici.
1. Brandenburška kapija
Svaki grad ima svoj simbol, ono nešto po čemu ga ceo svet zna. To nešto u Berlinu je definitivno Brandenburška kapija.
Podignuta u 18. veku na mestu stare gradske kapije – a na današnjem Pariskom trgu, na zapadnom kraju poznatog bulevara Unter den Linden – Brandenburška kapija je svedok mnogim bitnim događajima u gradskoj istoriji.
Nakon poraza pruske vojske početkom 19. veka, Napoleon Bonaparte je trijumfalno prošao ispod kapije i odneo kuadriju (spomenik kočije sa četiri konja koji se nalazi na vrhu kapije) u Pariz.
Za vreme nacista, kapija je korišćena kao simbol partije. Srećom, preživela je Drugi svetski rat – ali sa znatnim oštećenjima. Samo jedna konjska glava sa originalne kuadrije je ostala čitava nakon rata – i danas se nalazi u muzeju.
Kada je Berlin bio podeljen na Istočni i Zapadni, Brandenburška kapija je služila kao granični prelaz – a nakon podizanja Berlinskog zida 13. avgusta 1961. godine, bila je zatvorena.
Kapija je postala simbol slobode u toku revolucije 1989. godine – što je i ostala sve do današnjeg dana.
2. Rajhstag
Izgrađen kao dom prve skupštine nemačkog carstva, Rajhstag je verovatno najpoznatija građevina u čitavoj Nemačkoj – u kojoj danas zaseda Bundestag, nemački parlament. Građevina je otvorena za javnost, tako da ukoliko kupite ulaznice na vreme, možete da obiđete i samu zgradu i kupolu po kojoj je čuvena.
Iako je ova zgrada izgorela u požaru 30ih godina prošlog veka i u toku nacističke vladavine služila uglavnom za propagandne i vojne svrhe, Rajhstag je ipak imao bitan simbolički značaj za vreme Velikog rata. Zato je i jedan od glavnih ciljeva Crvene armije tokom Bitke za Berlin bio da osvoje upravo Rajhstag. Jedna od najpoznatijih fotografija snimljenih u tom periodu je upravo ona na kojoj vojnik podiže zastavu na Rajhstagu, simbolišući pobedu Sovjetskog Saveza nad Nemačkom.
Nakon rata, zgrada je bila uništena – i kasnije i obnovljena, ali su u toku rekonstrukcije uklonjeni svi simboli, statue i dekoracije koji su imali veze sa nemačkom mitologijom. 1990. godine se upravo ovde održala ceremonija povodom ujedinjenja Nemačke – i onda je odlučeno da će se zgrada renovirati, imajući u vidu i njen prvobitan izgled i istoriju.
3. Berlinska katedrala
Istorija najveće i najlepše crkve u Berlinu seže sve do 15. veka – ali crkva koja je podignuta 1454. godine nije bila ni nalik ovoj danas. Prvobitna crkva je zapravo bila samo katolička kapela u okviru Berlinskog dvorca – a kasnije je pretvorena u protestantsku crkvu. U 18. veku je uništena da bi se oslobodilo prostora za proširenje dvorca.
Nova crkva je podignuta severno od dvorca – ali je i ona ubrzo srušena. Na njenom mestu je podignuta današnja Berlinska katedrala – koja je, baš kao i Rajhstag, poznata po svojoj ogromnoj i impresivnoj kupoli.
Kao i mnoge druge građevine, i ova crkva je nažalost bila uništena tokom Drugog svetskog rata – i rekonstruisana par decenija kasnije. U samoj crkvi je smeštena kripta nemačke dinastije Hoencolern sa skoro 100 sarkofaga. Jedini vladar iz ove dinastije koje nije sahranjen u kripti je car Vilhelm II, koji je abdicirao na kraju Prvog svetskog rata.
Osim unutrašnjosti crkve i kripte, možete se popeti i do kupole, do koje vodi 270 vijugavih stepenika i odakle se pruža fenomenalan pogled na grad.
4. Muzejsko ostvro
U Berlinu ima mnogo sjajnih muzeja – ali ubedljivo najpoznatiji se nalaze na takozvanom Muzejskom ostrvu, severnom delu ostrva na reci Špreji u samom centru Berlina.
Ovde ima čak 5 muzeja:
- Stari muzej, čija postavka uključuje dela iz antičke Grčke i Rima.
- Novi muzej, gde možete da vidite odličnu egipatsku postavku, uključujući bistu egipatske kraljice Nefertiti.
- Stara nacionalna galerija, impresivna građevina inspirisana Akropoljom u kojoj su izložena neka od najvećih umetničkih dela iz perioda neoklasicizma, romantizma, impersionizma i moderne.
- Muzej Bode, u kome se nalaze skulpture, numizmatička kolekcija i vizantijska umetnost.
- Pergamonski muzej, najposećeniji muzej u Berlinu u kome ćete naći neverovatni Pergamonski oltar, Kapiju boginje Ištar i Kapiju tržnice iz Mileta.
Postavke svih muzeja su naravno više nego fantastične, ali ako morate da birate jedan ili dva, definitivo posetite Pergamonski muzej i Novi muzej. 2019. godine će se na Muzejskom ostvru otvoriti i Humboltov forum, u kome će biti smešteni Etnografski muzej i Muzej azijskih umetnosti.
5. Berlinski zoološki vrt
Najstariji zoo vrt u Nemačkoj i najposećeniji zoo vrt u Evropi, Berlinski zoološki vrt je zelena oaza u samom centru grada.
Iako ne podržavamo držanje životinja u zoološkim vrtovima, Berlinski zoo je mnogo više od običnog zoo vrta. Ovaj vrt sarađuje sa mnogim univerzitetima i istraživačkim institutima u cilju očuvanja ugroženih vrsta. Osim toga, Berlinski zoo učestvuje u nekoliko programa reintegracije životinja u njihova prirodna staništa.
Sam zoološki vrt je jako lepo sređen – i većina životinja živi u dobrim uslovima. Naravno, koliko god da su dobri uslovi, životinje nisu slobodne – i zaista jeste tužno videti ih u kavezima.
Berlinski zoo vrt važi za jedan od najboljih u svetu, ali pošto nismo bili ni u jednom drugom zoo vrtu (osim beogradskog), ne možemo to da tvrdimo (voleli bismo da čujemo vaše mišljenje!).
Tokom Drugog svetskog rata, ceo zoološki vrt je uništen – i od skoro 4,000 životinja, samo 91 je preživela, uključujući 2 mladunčeta lava, 2 hijene, 1 azijskog slona, 1 nilskog konja, 10 babuna, 1 šimpanzu i 1 crnu rodu.
6. Holokaust memorijal
Holokaust memorijal ili Memorijal ubijenim Jevrejima Evrope je jedan od najneobičnijih memorijala koji postoje. Na 200,000 kvadratnih metara se nalazi 2,711 betonskih ploča koje su široke skoro 1 metar, dugačke 2.30 metara i visoke od 0.2 do 4.7 metara.
Kako je izjavio arhitekta projekta, Peter Ajsenman, ni dizajn memorijala ni broj ploča nemaju nikakvo simboličko značenje – a ceo memorijal je napravljen tako da stvori nelagodnu, zbunjuću atmosferu.
Ispod ovog abstraktnog memorijala, koji doduše dosta podseća na groblje, nalazi se podzemni info centar u kome su izloženi lični predmeti nekih od ubijenih ljudi. U jednoj od prostorija se na zidu projektuju imena stradalih Jevreja.
Ukoliko želite da saznate više o Aušvicu, jednom od najozloglašenijih koncentracionih logora na svetu, pogledajte naš vodič kroz Krakov.
Idejno rešenje za memorijal žrtvama Holokausta je bilo kritikovano od samog početka – a ono što je možda najkontroverznije jeste da nigde ne piše kome je posvećen memorijal, ko je počinio strahote tokom rata i šta se sve dešavalo.
Istina, da ne znate za postojanje ovog memorijala ili da ne znate kako izgleda, verovatno ne biste pomislili da su ove ploče napravljene kao podsetnik na Holokaust – a možda je to i razlog zašto ljudi stalno sede i hodaju po njima.
7. Topografija terora
Na mestu nekadašnjeg sedišta SS-a, zgrade Gestapoa i glavne kancelarije za bezbednost Rajha se nalazi Topografija terora, muzej čije su postavke izložene i unutar zgrade i ispred nje.
Ovde je nekada bio centar moći nacističke Nemačke, odakle su donošene sve bitne odluke vezane za Treći Rajh.
Danas na mestu muzeja ima jako malo fizičkih dokaza o stravičnoj prošlosti ovog mesta – saveznička vojska je bombardovala zgrade pred kraj rata a ono što je ostalo od njih je srušeno desetak godina kasnije.
Sam muzej je završen 2010. godine i u njemu ćete naći 3 stalne postavke o ovim nacističkim institucijama i zločinima koji su u njima planirani.
Na nekoliko mesta u muzeju imaju i fotografije i dokumenta koji ilustruju istoriju ovog perioda, od vremena kada su nacisti došli na vlast do kraja Drugog svetskog rata.
Bitno je napomenuti i da se deo muzeja nalazi u okviru Princ Albert ulice, koja je za vreme Hladnog rata bila granica između američkog i sovjetskog dela Berlina, pa ćete ovde videti i najduži očuvani deo Berlinskog zida u centru grada.
Bonus tip – Ako želite da saznate više o Berlinu tokom Drugog svetskog rata, mnoge agencije organizuju ture o Trećem Rajhu.
Postoje i besplatne pešačke ture na kojima ćete videti sve od Rajhstaga i Ministarstva Vazduhoplovstva pa do mesta gde je bio Hitlerov bunker (spoiler – danas se tu nalazi parking) i Topografije terora.
8. Kontrolna tačka Čarli
Kontrolna tačka Čarli, poznatija kao Čekpoint Čarli, je bio najpoznatiji granični prelaz između Istočnog i Zapadnog Berlina tokom Hladnog rata. Ovo je bio jedini prelaz gde su savezničke diplomate, vojna lica i strani turisti mogli da pređu u sovjetski deo grada – a takođe i prelaz preko koga su ljudi iz Istočnog Berlina pokušavali da prebegnu u Zapadni.
Čekpoint Čarli je danas jedno od najčuvenijih mesta u gradu, popularizovano kroz mnoge špijunske knjige i filmove, poput Octopussy i Bridge of Spies. Punkt je rekonstruisan tako da podseća na filmsko-romantičnu verziju punkta tokom rata – sa sve zastavama, peščanim vrećama i vojnicima. Zbog svega ovoga, Čekpoint Čarli je jako posećeno turističko mesto.
Ovde se nalazi i Čekpoint Čarli muzej, u kome možete da naučite više o Berlinskom zidu i ljudima koji su bežali iz Istočne Nemačke. U muzeju su izložene i sprave koje su ljudi koristili za beg, uključujući balon i mini-podmornicu.
Nedaleko od kontrolnog punkta ćete naići i na Trabi muzej, zanimljivo mesto za sve ljubitelje trabanta. Osim što možete da naučite mnogo toga o ovim kolima, odavde možete i da krenete Trabantom na turu grada.
9. Istočna galerija
Istočna galerija je najduža otvorena galerija na svetu – i ujedno i najduži neprekinuti deo Berlinskog zida. Odmah nakon što je zid srušen, oko 120 umetnika iz celog sveta je došlo u Berlin i krenulo da oslikava Istočnu galeriju, koja je otvorena u septembru 1990. godine.
Ova galerija se proteže na 1.3 kilometara i sastoji iz preko 100 slika koje ilustruju političke promene koje su se dešavale 1989. i 1990. godine. Najpopularnija dela na zidu su Bratski Poljubac Dmitrija Vrubela, koji prikazuje Eriha Honekera i Leonidu Brežnjeva kako se ljube, i Trabant Birgite Kinders, naslikan tako da izgleda kao da trabant probija kroz Berlinski zid.
S obzirom na to da se galerija nalazi na otvorenom, ne čudi mnogo da je česta meta vandalizma – osim crtanja grafita i škrabanja imena preko slika, galeriju ugrožavaju i turisti koji žele da ponesu deo zida kući kao uspomenu. Zbog svega ovoga, u planu je podizanje nekakve zaštitne barijere koja bi sprečila i lokalce i turiste da uništavaju zid.
10. Aleksandrov trg
Aleksandrov trg, bolje poznat kao Aleksanderplac, je najveći trg u Berlinu i jedno od najživljih mesta u gradu. Trg je i jedan od glavnih saobraćajnih čvorova u nemačkoj prestonici i mesto odakle možete pešaka doći do mnogih turističkih atrakcija – Crvene skupštine, Berlinske katedrale i Muzejskog ostrva.
Sa Aleksanderplaca se vidi najviša struktura u gradu – poznati TV toranj izgrađen za vreme Hladnog rata kao simbol komunističke moći. Danas je toranj jedan od mnogih simbola Berlina i jedno od najposećenijih mesta u Nemačkoj.
Na toranj, koji je visok 368 metara, možete da se popnete – i sa opservacione palube koja se nalazi na preko 200 metara uživate u fenomenalnom pogledu na grad.
Na samom trgu se još nalazi Svetski sat, neobičan sat na osnovu kog može da se odredi tačno vreme u skoro 150 gradova širom sveta. Naravno, na trgu i u njegovoj neposrednoj blizini ima i mnogo prodavnica, restorana, kafića i drugih ugostiteljskih objekata i atrakcija.
11. Šarlotenburg palata
Nekadašnja letnja kraljevska rezidencija, Šarlotenburg palata je najveća i najlepša palata u Berlinu, koja je dobila ime po Sofiji Šarloti, mlađoj sestri engleskog kralja Džordža I i supruzi pruskog kralja Fridriha III.
Sofija Šarolta je palatu dobila na poklon od muža – a nakon njene smrti, kralj Fridrih III je nazvao palatu po njoj.
Ovde možete videti neverovatne barokne prostorije, kraljevske apartmane, porcelanske kolekcije, razna umetnička dela i još mnogo toga.
Na imanju je sagrađen i divan park, gde su smešteni Belvedere kuća čaja, mauzolej kraljice Luize i mala kuća projektovana po uzoru na vile u Napulju.
Šarlotenburg palata, kao i većina letnjih rezidencija u Evropi, se nalazi izvan centra grada, u istoimenom naselju u kojem ćete naići i na prvi tržni centar otvoren u Berlinu, nekoliko fakulteta i par muzeja.
12. DDR muzej
Preko puta Berlinske katedrale se nalazi popularan DDR muzej – muzej posvećen životu u Nemačkoj Demokratskoj Republici ili Istočnoj Nemačkoj.
Ovaj interaktivni muzej (u kome možete da pipnete svaki eksponat) se fokusira na sve aspekte života u ovo doba, od toga kako su ljudi živeli i radili do toga kako su se oblačili, šta su radili u slobodno vreme i šta su jeli.
Preko 300 ljudi je doniralo svoje lične predmete za potrebe muzeja, uključujući fotografije, odeću, pokućstvo, kamere i mnoge druge stvari.
Ovde možete videti kako su tada izgledali stanovi i škole i virtuelno voziti trabanta po ulicama Istočnog Berlina. Možete naučiti više i svemu onome što je tadašnji režim želeo da ostane sakriveno od običnih građana, uključujući tajne aktivnosti državnih bezbednosnih službi i privilegije političke elite.
Iako mali, ovaj muzej je prepun zanimljivih stvari, tako da svakako posetite ovo mesto ako vas zanima kako je izgledao svakodnevni život običnih ljudi tokom Hladnog rata.
13. Spomen crkva cara Vilhelma
Jedna od nezaobilaznih stvari na putovanju u Berlin jeste šetnja avenijom Kurfurstendam, berlinskim Šanzelizeom. Osim što je ulica jako lepo sređena i što u njoj ima nebrojeno mnogo prodavnica, pogotovo onih sa luksuznom odećom, ovde treba posetiti spomen crkvu cara Vilhelma, koja nosi pomalo neslavan nadimak Šuplji ili Okrnjeni zub.
Crkva je nadimak dobila zbog svog neobičnog izgleda. Naime, originalna crkva, podignuta krajem 19. veka, je bila skoro sasvim uništena u bombardovanju 1943. godine. Nakon kraja rata su postojali planovi da se sagradi potpuno nova crkva, ali građani Zapadnog Berlina nisu želeli da se sruše ostaci stare crkve, te je na kraju nađeno kompromisno rešenje – nova, moderna crkva je sagrađena tako da okružuje ostatke stare, tačnije njen polu-uništen toranj. Donji deo starog tornja danas služi kao memorijal.
Odmah pored crkve ćete videti i štandove gde se prodaju kobasice i pivo – a zimi se ovde održava i Božićna pijaca. Nažalost, ovo je i mesto terorističkog napada u kome je u decembru 2016. godine poginulo 12 osoba.
14. Potsdamer trg
Potsdamer trg je trg u centru Berlina koji je preživeo neverovatnu transformaciju tokom poslednjih par decenija i postao popularna turistička atrakcija u gradu. Većina zgrada na trgu je uništena tokom Drugog svetskog rata.
Nakon podele na Istočnu i Zapadnu Nemačku, i trg je podeljen na dva dela – a kada je podignut zid, Potsdamer je bio totalno zapušten.
Za ovaj trg, sve se promenilo posle pada Berlinskog zida. 1990. godine je Rodžer Voters iz poznate britanske grupe Pink Flojd ovde napravio spektakularan koncert – a onda su krenuli i veliki građevinski radovi na trgu.
Naime, 1990. godine, Potsdamer je bio ogroman i prazan trg u samom centru jedne evropske metropole – i sav taj prostor se naravno morao iskoristiti. To je ujedno bila prilika i da se grad obnovi – i fizički i metaforički spoje njegov istočni i zapadni deo.
Danas se ovde nalaze moderni neboderi, šoping centri, bioskopi, restorani i kafići – ukratko, sve vrvi od života. Iako trg sam po sebi možda nije ništa spektakularno, pogotovu u odnosu na neke druge delove Berlina, ovo mesto je bitno jer simboliše ne samo spajanje dve Nemačke – već i uspon jednog novog, modernog Berlina.
15. Potsdam
Prestonica nemačke savezne države Brandenburg, Potsdam se nalazi na svega 20ak kilometara od susednog Berlina. U ovom bajkovitom gradu se nalazi mnoštvo kulturno-istorijskih znamenitosti, od kojih je najpoznatija palata Sansusi, letnja rezidencija pruskog kralja Fridriha Velikog.
Ime Sansusi bukvalno znači bez brige, što dosta govori o ovoj prekrasnoj palati u kojoj su sagrađeni i neverovatni terasasti vrtovi, staklenici i druge građevine koje će vas ostaviti bez reči.
Osim ove, u Potsdamu ima još palata i aristokratskih kuća izgrađenih u 18. i 19. veku. Međutim, ono što je najimpresivnije u Potsdamu jeste simbioza ove izvandredne arhitekture i prirode – svih ovih palata i mnogobrojnih parkova i jezera.
U Potsdamu ima još mnogo toga za videti – Aleksandrovka, ruska kolonija sa 13 kuća, farmama i pravoslavnom crkvom nazvana po ruskom caru Aleksandru, Brandenburška kapija, koja je zapravo starija od one u Berlinu, Holandski kvart, u kome ima mnogo holandskih kuća od crvene cigle i Most Špijuna, koji je za vreme Hladnog rata služio kao mesto razmene zarobljenika.
Do Potsdama se lako i brzo stiže iz Berlina – a da biste obišli glavne znamenitosti, potreban vam je jedan dan ovde.
***
Berlin je ogroman grad koji je pretrpeo svašta tokom svoje burne istorije i koji se uspešno transformisao u modernu, zabavnu i nadasve šarmantnu svetsku metropolu – ili kao što je pre 15ak godina rekao tadašnji gradonačelnik Klaus Voverajt – Berlin je siromašan ali seksi.
Nadamo se da će vam ovaj vodić pomoći da organizujete putovanje u nemačku prestonicu – a možete nas pratiti i na Fejsbuku ukoliko vas zanimaju jeftine avio karte iz Beograda ili Niša do Berlina. Takođe nam možete pisati ako imate bilo kakva pitanja ili sugestija za nas. Hvala na čitanju!
Ostavite komentar