Fantast – bajkoviti dvorac porodice Dunđerski

Ima u dvorcima nešto magično – u čudesnoj arhitekturi koja pripada nekom drugom vremenu, u neverovatnim pričama koje su ispričane iza njihovih zidina, u osećajima koje bude u namernim i slučajnim posetiocima decenijama ili stotinama godina nakon što su im postavljeni temelji.

Dvorac Fantast je jedan od tih magičnih dvoraca, podignut u vojvođanskoj ravnici nedaleko od Bečeja i nazvan po omiljenom konju uglednog veleposednika Bogdana Dunđerskog.

Ovaj veličanstveni dvorac izgrađen u neogotskom i neoklasicističkom stilu je samo jedan od preko dvadeset dvoraca koji su pripadali imućnoj porodici Dunđerski o kojoj se i dan danas ispredaju priče. Neki od tih dvoraca više ne postoje, neki nisu otvoreni za javnost, a neki su i dalje prelepi – ali nijedan nije tako bajkovit kao Fantast.

Ko je bila porodica Dunđerski?

Porodica Dunđerski je bila jedna od najbogatijih srpskih porodica u 19. veku i prvoj polovini 20. veka. Najstariji znani predak Dunđerskih je došao u Vojvodinu, u tadašnju Austrougarsku, krajem 17. veka, a njegov sin Gedeon se smatra začetnikom porodičnog bogatstva.

Gedeonov unuk Bogdan je podigao Fantast na svom ogromnom imanju koje se prostiralo na više od 2,600 jutara zemlje. Kao i svi Dunđerski, i Bogdan je bio veliki dobrotvor koji je između ostalog pomagao i neke od najpoznatijih srpskih umetnika svog vremena. Dobar prijatelj mu je bio čuveni slikar Uroš Predić, koji je i oslikao ikonostas u kapeli pored dvorca Fantast.

Uprkos tome što je bio naočit, obrazovan i prebogat, Bogdan Dunđerski se nije ženio i nije imao potomke (za koje se zna). Međutim, Bogdan je voleo društvo lepih žena – od kojih su mu dve obeležile život.

Jedna je bila žena kovača koji je bio zaposlen na njegovom imanju. Pošto ju je Bogdan želeo samo za sebe, kovaču je dao 21 jutar zemlje i nešto dukata u zamenu za ženu, koja je zatim preuzela rukovođenje Fantastom. Druga je živela u Bogdanovoj kući u Bečeju (i znala je za prvu).

Bogdan Dunđerski je ostao upamćen najpre po Fantastu, ali uprkos tome što je podigao ovaj grandiozni dvorac, on nije najčuveniji član porodice Dunđerski – već njegova sestra od strica, Lenka.

Lenka Dunđerski je bila muza jednog od naših najvećih pesnika, Laze Kostića – koja mu je bila inspiracija za bezvremenu Santa Maria della Salute. Iako su se voleli, Lenkina i Lazina ljubavna priča se nije završila srećno. Naime, Kostić je imao pedeset godina kada je upoznao Lenku, dvadesetjednogodišnju kćerku svog prijatelja i kasnije kuma Lazara Dunđerskog.

Zbog velike razlike u godinama, Laza je pokušao da potisne ljubav prema njoj. Prvo je otišao u manastir Krušedol, zatim je pokušao da spoji Lenku sa Nikolom Teslom (ni Tesla ni Lenka nisu bili zainteresovani za ovo provodadžisanje) i na kraju se Laza oženio drugom ženom. Lenka je vrlo brzo posle Kostićevog venčanja umrla od tifusne groznice – i to na svoj 25 rođendan. Laza Kostić je nikada nije preboleo i svoju ljubav prema njoj je ovekovečio u svojoj najpoznatijoj pesmi.

Poseta dvorcu Fantast

Kompleks Fantast se sastoji iz velelepnog dvorca, male kapele u kojoj je sahranjen Bogdan Dunđerski, ergele sa skoro 100 konja, mini zoo vrta i ogromnog parka.

Završen 1925. godine, dvorac je trebalo da nosi naziv Zadužbina Bogdana Dunđerskog – ali je ipak na kraju nazvan Fantast po Bogdanovom omiljenom konju koji je 1932. godine osvojio sve titule na trkama na beogradskom hipodromu.

Koliko je neraskidiva veza bila između Bogdana Dunđerskog i Fantasta najbolje govori legenda po kojoj duše čoveka i konja svakog Preobraženja tačno u ponoć projezde nebom iznad dvorca. Ako ovo nije materijal za neki film, stvarno ne znamo šta jeste!

Dunđerski je inače imao preko 1,400 konja na svom velelepnom imanju – ali nijednog nije voleo kao Fantasta! Danas naravno nema toliko konja u kompleksu (a teško je samo i zamisliti toliko konja na jednom mestu!), ali ergela i sada sadrži neke od poznatijih rasa konja (u šta se ne razumemo – i nije nam ni bitno, nama su svi konji tamo bili prelepi!). Ono što nam se posebno dopalo u ergeli jeste što su konji jako radoznali i druželjubivi, tako da smo sa njima proveli sigurno jedno sat vremena (a neki od nas su mogli još).

Posle ergele je došao red na dvorac – koji je sada hotel sa 10 dvokrevetnih soba, 2 apartmana, dve svečane sale, salonima sa stilskim i starinskim nameštajem, restoranom u podrumu i letnjom baštom.

Mi bismo više voleli da je dvorac pretvoren u muzej, ali je moguće da tako ne bi bio ni upola dobro posećen kao sada. Bilo kako bilo, jedno su želje, drugo mogućnosti. U svakom slučaju, ako ništa drugo, svi mi danas možemo da provedemo romantičan vikend u najlepšem dvorcu u Srbiji (što je naravno bilo nezamislivo savremenicima porodice Dunđerski).

Šalu na stranu, osoblje hotela lepo vodi računa o dvorcu, a posebno nam se dopalo što je moguće popeti se na toranj – odakle se proteže fenomenalan pogled na čitavo imanje i mnogo dalje. Dopali su nam se i saloni sa stilskim (Plavi) i starinskim nameštajem (Bogdanov).

Nažalost, u dvorcu ništa osim vrata i zidova nije iz vremena Dunđerskih. Posle Drugog svetskog rata, kada je sve živo nacionalizovano, iz dvorca je odnešeno sve što je vredelo, a u njega su puštene ovce.

Bogdan Dunđerski je umro 1943. godine, tako da srećom nije doživeo da vidi šta se desilo sa njegovim dvorcem iz bajke. Dvorac je tek 1983. godine pretvoren u hotel, koji je i sada u vlasništvu PIK Bečej (doduše, PIK Bečej je pre par godina propao i sada je u vlasništvu MK Group) – iako je Dunđerski zaveštao svoj posed Matici srpskoj.

Što se tiče spoljašnjosti dvorca, ne bi bilo na odmet malo doterati fasadu, a takođe bi bilo lepo da se nekada sredi i veliki bazen sa fontanom ispred dvorca.

Odmah pored Fantasta se nalazi mala kapela u neovizantijskom stilu u kojoj počiva Bogdan Dunđerski i koja je nedavno opet osveštana, tako da se u njoj održavaju krštenja i venčanja. Ikonostas u kapeli je oslikao Uroš Predić. Kapela je nakon Drugog svetskog rata trebalo da bude pretvorena u električnu centralu, ali je na kraju samo bila zatvorena zahvaljujući Urošu Prediću.

U kompleksu još ima baš mali zoo vrt sa par krava, lamom, kozama i još nekoliko životinja. Park je lepo sređen, sa uređenim stazama za šetnju, a na imanju se još nalazi i igralište za decu i teniski tereni.

…Za razliku od mnogih drugih dvoraca u Vojvodini koji su napušteni ili zatvoreni za javnost (i zapušteni), Fantast i dan danas izgleda kao mesto iz bajke.

Nažalost, unutrašnjost dvorca nije sačuvana, tako da nam samo preostaje da zamišljamo kako je nekada izgledao – a sigurni smo da je Bogdan Dunđerski ukrasio svoj dom najlepšim i najskupljim nameštajem i raznoraznim dragocenostima.

Ostaje nam samo i da zamišljamo kako je porodica Dunđerski živela – da li su im životi bili glamurozni poput života plemića iz britanskih serija ili su bili sličniji običnim ljudima nego što mislimo.

Znamo da su bili veliki dobrotvori – ali i veliki boemi. Bogdan Dunđerski je otkupio svoju devojku (nevenčanu suprugu, ljubavnicu?) od njenog muža i navodno voleo da je gleda kako se kupa u bazenu ispred dvorca – u mleku.

Ostaje nam da zamišljamo šta je sve porodica Dunđerski proživela u svom dvorcu, ali ne moramo da znamo. Na kraju krajeva, zato su dvorci i magični – ne moramo sve da znamo, dovoljno je i da maštamo.