Kada sam posetila Golubačku tvrđavu par meseci nakon što je obnovljena i otvorena za javnost, prva misao koja mi je prošla kroz glavu je – svetsko, a naše.
Da, znam da je to slogan iz reklame za pivo, ali kada se nađete ispred ovako bajkovite srednjevekovne tvrđave za koju se vezuju mnoge legende i mitovi, ne možete a da ne budete ponosni na naše nasleđe. I to onako baš, baš.
Odmah na početku želim i da napomenem da sam upoznata sa kontroverzama koje su pratile obnovu tvrđave i mislim da je bitno osvrnuti se i na njih, ali uprkos tome što su neke stvari mogle ili morale da se urade bolje ili drugačije, bila bi laž kada bih rekla da nisam apsolutno oduševljena tvrđavom danas.
Od istorije do mitova
Kao i čitava naša (a i svetska) srednjevekovna istorija, i istorija Golubačke tvrđave je kompleksna i na momente prilično teskobna. A zanimljivo je da zapravo i ne znamo kada njena istorija počinje – tvrđava se prvi put spominje sredinom 14. veka, ali niko ne zna koliko ranije je podignuta.
Da stvari budu još zanimljivije, niko ne zna ni ko je sagradio Golubac – mi ili Ugari. Ono što se zna jeste da je bio pod kontrolom Ugara sve do kraja 14. veka, nakon čega na kratko potpada pod vlast Turaka i onda opet Ugara.
Početkom 15. veka, despot Stefan Lazarević postaje ugarski vazal i dobija Golubac, obnovivši i znatno proširivši tvrđavu. Nakon par decenija pod srpskom vlašću, stvari se opet menjaju.
Posle smrti despota Stefana, ugarski kralj želi Golubac nazad, ali tadašnjem zapovedniku tvrđave, vojvodi Jeremiji, ne pada na pamet da preda utvrđenje ukoliko ne dobije 12,000 dukata (živo me zanima koliko je to novca danas). Pošto Ugarima nije palo na pamet da plate toliko dukata, Jeremija prodaje tvrđavu Turcima. Sledi velika bitka za Golubac, a za njom i još nekoliko manjih, ali Golubac ostaje turski.
Svašta još se tu dešavalo u narednom periodu, ali sve u svemu, Golubačka tvrđava je ostala pod turskom vlašću sve do Drugog srpskog ustanka (tokom Prvog srpskog ustanka postaje srpski grad, ali pošto se ustanak završio kako se završio, i Golubac je još neko vreme bio osmanlijski).
S obzirom na to da se Golubac nalazi na liticama na samom ulasku u Đerdapsku klisuru, na mestu gde je Dunav toliko širok da izgleda kao more, tamo gde je nekada davno bila granica između Ugarske i Srbije, nije ni čudo da su tokom srednjeg veka svi želeli da se dočepaju tvrđave. A mora da je i tad bila veličanstveno lepa. 😉
Što se tiče legendi o tvrđavi, najpoznatija je ona o tome kako je Golubac dobio ime. Naime, turski zapovednik tvrđave se oženio srpskom princezom i kako to obično biva, ona mu nije uzvraćala ljubav jer je bila zaljubljena u nekog drugog. Pošto je princeza svakodnevno posećivala izabranika svog srca, muž ju je zatvorio u Šešir kulu, najvišu kulu u tvrđavi, u kojoj su joj jedino društvo bili golubovi. I odatle Golubac. Interesantno je da su i Turci i Ugari i mnogi drugi narodi tvrđavu nazvali po golubu.
Inače, legenda o zatočenoj princezi u kuli ima i nastavak. Turčin je hteo da se princeza pokaje za preljubu, pa je lancima zavezao za stenu na sred reke – koja se zove Babakaj, što na turskom jeziku znači pokaj se. Princezu su golubovi hranili na steni dok god je bila živa, a po verovanju njena duša i dalje živi – što dokazuju golubovi koji još uvek dolaze na Babakaj stenu.
Postoji nekoliko varijanti ove legende (u jednoj je devojka odbila da uđe u harem, u drugoj je devojka zapravo prokleta Jerina, supruga despota Đurđa Brankovića), a postoji i priča da je Golubac dobio ime jer njegove kule izgledaju kao golubovi koji odmaraju na steni (ili je mnogo golubova živelo u tom području).
Po pričama iz davnina, oko Golupca su živele i prilično opasne vodene vile a bogami čak i zmajevi – i to zmajevi koji nastaju iz šarana! Naime, kada šaran napuni 200 godina, postaje zmaj koji se ljudima javlja u snovima u obliku lepog muškarca ili žene.
Ove zanimljive priče iz davnine su zabeležene uz pomoć Narodne biblioteke Veljko Dugošević u Golupcu, a našla sam podatak da su 2016. godine trebale da budu predstavljene i u aplikaciji Putevima zmajeva kroz Srbiju. Nažalost, ova aplikacija trenutno ne postoji na Google Play, a ako imate neke informacije u vezi sa njom (da li je ikad puštena u rad ili zašto je više nema), ostavite komentar ispod teksta.
Golubačka tvrđava danas
Golubačka tvrđava je podeljena na prednji grad, koji se sastoji iz gornjeg i donjeg dela, zadnji grad i gornji grad sa citadelom. U utvrđenju ima 9 kula (na mnogim mestima ćete pročitati da ima 10, ali ja koliko god da gledam, ne mogu da nađem 10 kula), od kojih 4 danas imaju krovove. Najviša kula je ujedno i glavna Šešir kula, a najniža je Topovska kula koja je poslednja i sagrađena (zapravo, dograđena).
E sad, kada idete u obilazak Golubačke tvrđave, problem je u tome što ne možete da obiđete i sve njene delove. Tačnije, možete – ali ako ste u baš dobroj kondiciji, ako ste spremni da platite više za to zadovoljstvo i ako se ne bojite visine i zmija. Jednostavno, zar ne? 😊
Evo o čemu se radi. Zbog bezbednosti posetilaca, uprava tvrđave je nakon obnove podelila deo za posetioce u 4 zone u zavisnosti od, kako kažu, nivoa dostupnosti – ili u prevodu, u zavisnosti od toga koliko je teško doći do određenog dela tvrđave.
Zelena zona
- Nivo dostupnosti: lak
- Videćete: kule 5, 8 i 9 + palatu
- Cena ulaznice: 600 dinara; 450 dinara (grupne posete); 300 dinara (penzioneri); 150 dinara (studenti i ekskurzije); besplatno (maloletnici u pratnji roditelja ili staratelja)
Zelena zona je u principu glavna turistička zona pošto je jedina koja je dostupna svim posetiocima. Ovo je ujedno i jedina zona u koju možete da uđete sa decom do 18 godina. Međutim, iako ste možda razočarani što samo možete da istražite palatu i kule 5, 8 i 9, zelena zona nudi dovoljno sadržaja da vam sigurno neće biti dosadno:
- Kula 5 – Ova kula se naslanja na palatu i u njoj je izložba o istoriji tvrđave.
- Kula 8 – Ulazna kula se nalazi odmah kod Glavne kapije tvrđave i u njoj se nalazi izložba o vitezovima Golubačke tvrđave, posvećena viteškom Redu Zmaja.
- Kula 9 – Topovska kula je povezana sa ostatkom utvrđenja kamenim mostom i sada služi kao vidikovac.
- Palata – U palati se nalazi centar za posetioce sa digitalnom prezentacijom tvrđave (ovde i vodič drži prezentaciju o Golupcu).
U zelenoj zoni se redovno održavaju i viteški programi i koncerti.
Plava zona
- Nivo dostupnosti: srednje težak
- Videćete: zelenu zonu + kulu 4
- Cena ulaznice: 800 dinara
U plavu zonu možete jedino da odete u pratnji vodiča i u svakom trenutku je broj posetilaca ograničen na 20. Za ovu zonu je potreban određen nivo fizičke spremnosti, mada ne deluje preterano teško (valjda je zato i nivo dostupnosti obeležen kao srednje težak), i neophodna je odgovarajuća odeća i obuća. U kuli 4 se nalazi izložbeni prostor.
Crvena zona
- Nivo dostupnosti: težak
- Videćete: zelenu zonu + kulu 7
- Cena ulaznice: 800
Za crvenu zonu je slična priča kao i za plavu – ne možete da je obilazite sami i morate da imate odgovarajuću odeću i obuću. Jedine razike su što u zoni može da bude do 5 osoba u isto vreme i što je poseta ovoj zoni označena kao teška. Kula 7 služi kao vidikovac.
Crna zona
- Nivo dostupnosti: izuzetno težak
- Videćete: zelenu zonu, plavu zonu + kule 1 i 3
- Cena ulaznice: 1,200 dinara
Poseta crnoj zoni je rezervisana samo za najhrabrije. Osim što je nivo dostupnosti označen kao izuzetno težak (dodala bih, i opasan), u ovoj zoni u isto vreme mogu da budu samo dva posetioca! Pratnja vodiča i odgovarajuća odeća i obuća se podrazumevaju. Osim pristupa zelenoj zoni, ulaznica za crnu zonu obuhvata posetu kuli 1 (Šešir kula), kuli 3 i plavoj zoni. U kuli 1 se nalazi panormaski teleskop, a kula 3 služi kao vidikovac. Pogled sa ove dve kule je sigurno neverovatan, ali ja iskreno ne bih smela da idem u crnu zonu. Ako ste bili u crvenoj ili crnoj zoni, javite nam se u komentarima – voleli bismo da čujemo utiske iz prve ruke.
U cenu svih ulaznica je uključen i parking koji je odmah kod tvrđave. U neposrednoj blizini se nalaze i kafić i radnjica sa suvenirima.
Golubačka tvrđava ne radi ponedeljkom, a radno vreme se menja u zavisnosti od meseca. Radno vreme možete pogledati ovde.
I još jedna napomena. Golubačka tvrđava je dušu dala za fotkanje, ali snimanje utvrđenja dronom je zabranjeno.
***
Golubačka tvrđava je nakon duge i skupocene obnove naizgled dobila ruho kakvo zaslužuje. Sa time se, međutim, ne bi svi složili. Kako sam i rekla na početku, rekonstrkciju Golupca su pratile raznorazne kontroverze – obnova je trajala mnogo duže nego što je trebalo, potrošeno je mnogo više para nego što je planirano (izvor – Insajder) i verovatno najbitnije, autorka prvobitnog projekta rekonstrukcije Marija Jovin je javno istupila rekavši da je njen projekat izmenjen i da su radovi izvršeni na tvrđavi konzervatorski neprihvatljivi. Između ostalog je navela da je u obnovi korišćen cement i da staklenoj fasadi u palati nije mesto u srednjevekovom utvđenju.
S druge strane, potpunom laiku (kao što sam ja), Golubac sada stvarno izgleda fenomenalno. Bila sam u mnogim tvrđavama širom sveta i viđala sam i modernizovane centre za posetioce i zdanja stara vekovima koja izgledaju kao da su juče sagrađena.
Ono što meni više smeta kod Golupca danas je što na neki drugi način nije rešen pristup drugim kulama. Sve i da nije bilo moguće omogućiti pristup kulama u današnjoj crnoj – pa čak i crvenoj – zoni, teško mi je da poverujem da staza ka kuli 4 (plava zona) nije mogla da bude bolje uređena i obezbeđena.
Osim toga – a sad se već ponavljam – stvarno sam srećna i ponosna što u Srbiji postoji tvrđava poput Golupca. Ostaje samo da se nadamo da će jednog dana sličnu sudbinu doživeti i prilično zapuštena a ništa manje divna Smederevska tvrđava.
To bi bilo to o Golupcu. Kao i uvek, volela bih da čujem vas i vaše utiske. Pratite nas na Fejsu i Instagramu i tako podržite rad našeg bloga. Hvala na čitanju!
Ostavite komentar