Okrutna strana turizma — životinje kao atrakcije

Na osnovu izveštaja Svetske organizacije za zaštitu životinja, u svetu je preko pola miliona divljih životinja podvrgnuto neopisivom mučenu zarad zabave turista.

Većina turističkih agencija i turoperatera potpuno ignoriše zlostavljanje životinja, nudeći jahanje slonova, fotografisanje sa tigrovima, druženje sa lavovima i plivanje sa delfinima u okviru turističkih aranžmana.

Nažalost, pretragom agencija u našoj zemlji smo naišli na prilično porazne rezultate. Naši turoperateri nimalo ne zaostaju za ovim okrutnim svetskim trendovima, nudeći izlete po dalekim destinacijama koje uključuju neki vid životinjskog turizma, uglavnom aktivnosti sa slonovima i tigrovima.

Da stvari budu još gore, sve aktivnosti koje potpadaju pod životinjski turizam su predstavljene kao neverovatna zabava ne samo za turiste nego i za životinje.

Tako, pojedine agencije reklamiraju „vožnju na slonovima“, „performans u kome slonovi igraju košarku, slikaju, računaju i prskaju vodu za srećan polazak na safari“ i „druženje sa slonovima i tigrovima“.

Neke agencije idu u više detalja, navodeći da ćemo se „maziti sa tigrovima, hraniti ih, igrati se sa bebom tigrom, sve pod nadzorom lokalnih dresera“, da „ćemo uživati u veseloj igri bebe slona“ ili da možemo da „biramo da li ćemo se slikati sa mladunčetom ili odraslim tigrom“, objašnjavajući nam dalje da „ulazimo u kaveze gde tigrovi slobodno šetaju sa njihovim trenerima, koji će nam pomoći i objasniti na koji način da im se približimo i pomazimo ih“.

Jedna agencija nam čak poručuje „oduševite sebe, skupite hrabrost, izađite iz zone komfora — uđite u kavez sa tigrom ili lavom“.

Ovakvih primera ima mnogo. Jasno je da agencije nude ove izlete u sklopu svojih programa jer postoji potražnja za njima. Međutim, problem je u tome što agencije treba da budu nosioci promena i zagovornici odgovornog turizma, na taj način edukujući i putnike o lošim stranama turizma.

Naučna grupa za očuvanje životinjskog sveta sa Oksforda je 2015. godine sprovela prvo veliko istraživanje o životinjskom turizmu i zaključila da milioni ljudi koji posećuju atrakcije koje nude nekakvu vrstu interakcije sa divljim životinjama ne shvataju da mesta koja posećuju nisu dobra po te životinje.

U prevodu, ovo znači da mnogi ljubitelji životinja nesvesno podržavaju životinjski turizam u želji da se približe svojim omiljenim životinjama. Naravno, veliki udeo u popularnosti životinjskog turizma imaju i društvene mreže na kojima objave sa slonovima, tigrovima ili delfinima dobijaju na stotine ili hiljade lajkova — ili u slučaju Kim Kardašijan, 5 miliona lajkova.

Iako postoji veliki broj organizacija koje se bore za dobrobit životinja, stvari se neće značajno promeniti dok se ne promeni svest samih turista. Na kraju dana, svako od nas odlučuje na šta će potrošiti svoj novac — i kada mi kao turisti prestanemo da podržavamo neetičke atrakcije sa životinjama, pojaviće se etičke alternative koje će za osnovu zaista imati dobrobit životinja.

S obzirom na to da će do promena doći jedino edukacijom, bitno je da turisti znaju šta se krije iza kulisa životinjskog turizma.

Slonovi kao atrakcije — Iako su neretko opisani kao nežni džinovi, slonovi su divlje životinje koje je potrebno itekako dresirati da bi mogle da dolaze u dodir sa ljudima. Dresura slonova je proces poznat kao slom (eng. the crush), koji počinje sa odvajanjem mladunčadi od majki i koji se sastoji iz ograničenja kretanja, nanošenja teških povreda i mučenja i uskraćivanja hrane i vode. Dok turista dođe u kontakt sa namučenom životinjom, njen duh je potpuno slomljen — a štap koji dreseri uvek imaju sa sobom je uvek tu da ih podseća na to šta će se desiti ukoliko se pobune. Tortura ne prestaje ni kada slonovi odrastu. Kada nisu okolo turista, uglavnom su izolovani jedni od drugih, na lancima.

Divlje mačke kao atrakcije — Kao i slonovi, i tigrovi i lavovi se odvajaju od majki kao mladunčad da bi mogli da se koriste u životinjskoj industriji, uglavnom za fotografisanje ili šetanje sa turistima. I kao bebe i kao odrasli, divlje mačke se drže u malim kavezima i maltretiraju da bi postali i ostali poslušni. Tigrovi se neretko drogiraju kada odrastu da bi turisti i dalje mogli da se slikaju sa njima. Lavovi se koriste za šetnje sa turistima dok su mladi i dok ih je još moguće kontrolisati. Kada sasvim odrastu, lavovi ili završavaju u zoo vrtovima ili se prodaju lovcima koji ih love u ograđenom prostoru (eng. canned hunt) i često nose delove njihovih tela kući kao trofeje.

Delfini kao atrakcije — Delfini koji ili izvode trikove ili plivaju sa turistima takođe provedu čitav život u patnji. Neka mesta koja nude atrakcije sa delfinima ih još uvek hvataju u moru, jureći ih brzim čamcima pre nego što ih u mreži ubace na palubu. Usled neverovatne količine stresa, mnogi delfini uginu tokom transporta. Međutim, bez obzira na to da li su uhvaćeni u prirodi ili odgajani u delfinarijumima, ove plemenite životinje su osuđene da do kraja života budu u ograničenom prostoru, uglavnom veličine prosečnog bazena.

Majmuni kao atrakcije — Iako su neke vrste majmuna koje žive u divljini dovoljno znatiželjne da će same prići ljudima (u napuštenom majmunskom hramu u Indiji su nam majmuni prilazili i čak oteli flašicu vode), atrakcije sa majmunima su podjednako okrutne kao atrakcije sa bilo kojim divljim životinjama. Dreseri ih muče od malena, ponekad im vezujući ruke pozadi da bi se navikli da hodaju uspravno, i drže na lancima da ne bi pobegli. Osim što im se ograničava kretanje, takođe im se uskraćuje hrana.

Medvedi kao atrakcije — I medvedi imaju sličnu sudbinu kao ostale divlje životinje u turizmu. Koristeći ih u predstavama i cirkusima ili za fotografisanje sa turistima, dreseri ih maltretiraju i drže u betonskim kavezima koji su često manji od prosečne dnevne sobe. Iako medvedi u prirodi ne provode mnogo vremena jedni sa drugima, u životinjskom turizmu su uglavnom primorani da dele jedan mali kavez sa nekoliko drugih medveda, što često dovodi do agresije i tuča.

Divlje životinje koje se koriste u turizmu sve prolaze kroz slično mučenje i imaju slično jezive uslove života, nimalo nalik onima u prirodi. Jasno je, dakle, da mesta koja nude predstave, jahanje, grljenje ili fotografisanje sa divljim životinjama nemaju u vidu konzervaciju ili dobrobit tih životinja — već ih samo na jako okrutne načine eksploatišu radi profita.

Ukoliko želite da vidite divlje životinje izbliza i da pritom ne podržavate neetički životinjski turizam, bitno je dobro istražiti mesta koja drže divlje životinje.

• To što neko mesto ima dobre ocene na internetu ne znači da se na human način ophodi prema životinjama.
• Životinje u zatočeništvu treba uvek da imaju pristup vodi, dovoljno mesta za kretanje, mesto za odmor i zaklon.
• Budite posebno obazrivi ako se neko mesto reklamira kao utočište koje spasava životinje i u isto vreme opslužuje veliki broj turista.
• Ne podržavajte mesta na kojima su životinje neuhranjene, bolesne ili povređene. Divlje životinje ne žele da izvode trikove za nas. Ne žele da ih mi mazimo ili kupamo. Ne žele da se selfiraju sa nama.

Osim toga što možemo finansijski ili na neki drugi način da podržimo organizacije koje zaista rade na očuvanju vrsta i koje zapravo vraćaju životinje u prirodu kada je to moguće, divljim životinjama možemo da pomognemo tako što ćemo ih pustiti da budu divlje.

Ukoliko želimo da im se približimo i da ih bolje razmemo, najbolji način da to uradimo jeste da ih posmatramo u divljini.

Koje god reči i opise da koristimo, životinja u kavezu je životinja koja nije slobodna. Divlja životinja koja je primorana da se ponaša kako mi to želimo je životinja koja je maltretirana u poslušnost.

U idealnom svetu, nijedna divlja životinja ne bi bila u zatočeništvu. Ovo nažalost nije idealan svet, ali mi imamo slobodu izbora — i odgovornost da svojim postupcima ne doprinosimo patnji ogromnog broja nedužnih bića zarad našeg kratkotrajnog zadovoljstva.

Na kraju bismo još hteli da dodamo da je u redu ukoliko do sada niste znali koliko je okrutan životinjski turizam. Nismo ni mi znali do pre par godina. Kada smo otišli na Tajland, znali smo da nikako nećemo da jašemo slona i da se slikamo sa tigrom, saznavši za užase kroz koje oni prolaze nakon što smo počeli da istražujemo mesta na kojima i mi možemo da se družimo sa velikim mačkama.

Tada smo znali šta rade slonovima i tigrovima, ali smo platili da se fotkam sa jednim majmunčetom na Pi Pi ostrvima. Za nas je on tada bio simpatičan majmunčić obučen u bebeću odeću koji izvodi trikove i zabavlja turiste. Nije nam palo na pamet šta se krije iza toga. Nije nam palo na pamet koliko je to pogrešno. Danas znamo bolje — i žao nam je.

I pošto danas znamo bolje, mislimo da je naša dužnost da damo glas i onima koji ga nemaju. Molimo vas ne podržavajte životinjski turizam. Pričajte sa ljudima oko vas o ovoj temi. Ako odete na Tajland ili u Indiju i upoznate druge turiste koji planiraju da jašu slonove ili maze bebe tigrove, recite im da životinje nisu atrakcije. Dovoljno je da svako od nas uradi malo — i ovaj svet će biti bolje mesto za sve nas.

Ako vam se dopada naš blog, zapratite nas na Instagramu. Hvala na čitanju!