Glavni i najveći grad indijske države Radžastan, Džajpur je poznat kao Ružičasti grad — iako tonovi koji u njemu preovlađuju ipak više naginju ka narandžastoj boji.
Grad je dobio svoj prepoznatljivi izgled davne 1876. godine kada je jedan bogati maharadža naredio da se sve građevine prefarbaju u ružičastu boju, boju gostoprimstva, da bi impresionirao princa od Velsa, Alberta Edvarda — koji će 25 godina kasnije postati kralj Edvard VII.
Maharadžina omiljena žena je bila oduševljena izgledom grada, pa je on 1877. godine doneo zakon koji zabranjuje da građevine u gradu budu bilo koje druge boje osim Džajpur roze. Ovaj zakon je na snazi dan danas.
Džajpur je bio treća i poslednja stanica na našem putovanju kroz Indiju — i mesto koje je na nas ostavilo najbolji utisak u Zlatnom trouglu.
Šta videti u Džajpuru
Kada smo nakon dugačkog i napornog putovanja vozom konačno stigli u Džajpur, odmah smo znali da ovaj grad nije ni nalik Delhiju ili Agri, gradu u kome se nalazi Tadž Mahal.
Iako i dalje haotičan i pomalo suicidalan, saobraćaj u Džajpuru je dosta normalniji. Ulice su mnogo čistije (djubreta skoro da nema, makar po indijskim standardima), lokalci manje napadni, gužve podnošljivije.
Dragulj Radžastana, Džajpur je prebogat zanimljivom istorijom i arhitektonskim čudima. Džajpur je sve ono kako smo zamišljali Indiju — i kakva bi Indija mogla da bude.
U Ružičastom gradu ima zaista svašta da se vidi, od veličanstvenih palata i hramova do tvrđava koje ostavljaju bez daha. Pa hajdemo redom.
Hram majmuna
U brdima na 10 kilometara od Džajpura se nalazi jedno od najzanimljivijih mesta na kojem smo bili, Galtaji ili Hram majmuna. Danas uglavnom napušten i neugledan, ovaj kompleks hramova je dom stotinama majmuna koji se spretno veru po zidinama građevina, kupaju u svetim bazenima i koriste svaku priliku da posetiocima otmu hranu.
Očigledno naviknuti na ljude, majmuni nisu imali nikakav problem da nam priđu — pa čak i da nam se nekoliko puta popnu na glavu (ovo, moramo priznati, nije baš najprijatnije iskustvo na svetu).
Hram majmuna je raj za fotografe. Simpatični žitelji ovog mesta veoma rado poziraju za fotografije (osim ako nisu super zauzeti bištenjem jedni drugih ili rvanjem po stepenicama) — ali isto tako imaju veliku želju i da se domognu telefona i aparata. Nama srećom nisu ukrali ništa osim flaše vode, ali smo videli dosta rasparenih cipela svugde po kompleksu, tako da se savetuje opreznost u interakciji sa ovim đavolcima.
Ovo je zaista bilo jedinstveno iskustvo, pogotovo imajući u vidu da smo otišli u hram pred zalazak sunca, pa u nekom trenutku skoro uopšte nije bilo ljudi, sve vreme je kroz razglas išla ista mantra iznova i iznova, a i u jednom trenutku smo se našli usred gomile majmuna koji jure niz stepenice jer su čuli zvono za hranu.
Gradska palata
Gradska palata se nalazi u samom srcu Džajpura, zauzimajući jednu sedminu teritorije Starog grada. Mešavina mogulskih i radžput stilova arhitekture, ovaj velelepni kompleks je dan danas zvanična rezidencija kraljevske porodice.
Iako je deo kompleksa zatvoren za javnost, dovoljan je samo jedan pogled na građevine unutar palate da vam bude jasno da su maharadže oduvek živele i više nego sjajno. Kraljevska porodica danas nema nikakvu zvaničnu političku moć, ali im novca svakako ne manjka.
Kompleks se sastoji od mnoštva impresivnih građevina i prelepo sređenih bašti. Građevine koje su otvorene za posetioce su uglavnom pretvorene u muzeje, gde možete videti izložbe minijatura, tepiha, nošnje, oružja i drugih predmeta. Izložbe nas nisu nešto oduševile, ali su fasade i unutrašnjost palata i paviljona zaista fascinantne.
Zanimljivo je napomenuti da je jedna od najpoznatijih građevina u kompleksu, Čandra Mahal, povezana sa tragičnom pričom u kojoj se preko 20 žena ritualno spalilo. Naime, njihov muž i ljubavnik nije imao hrabrosti da se susretne sa protivničkom vojskom te je sam sebi oduzeo život. Nakon njegovog samoubistva, one su se spalile da bi izbegle silovanje i ropstvo. Ovaj običaj je poznat kao džauhar.
U kompleksu se na svakom ćošku nalaze muškarci i žene obučeni u tradicionalnu nošnju, ali ako hoćete da ih fotografišete, moraćete da platite. Kompleks je i prepun radnjica sa suvenirima, ali ako ovde nešto kupite, platićete mnogo više nego na obližnjem bazaru.
Hava Mahal
Hava Mahal ili Palata vetrova je verovatno najčudesnija građevina u Džajpuru i svojevrsni simbol grada.
Sa fasadom koja podsećna na strukturu košnice i 953 mala prozora, Hava Mahal je izgrađena da bi kraljevske dame neometano mogle da posmatraju svakodnevni život i povremena slavlja na ulicama grada — pošto u javnosti nisu smele da se pojavljuju sa otkrivenim licima.
Ovakvo arhitektonsko rešenje je takođe doprinelo tome da u palati neometano struji vazduh, služeći kao neka vrsta klima uređaja koji hladi prostorije tokom pretoplih indijskih leta.
Zanimljivo je da je fasada sa prozorima zapravo zadnji deo građevine, tako da se u Hava Mahal ulazi sa skroz suprotne strane. Ulaz je pomalo neugledan — a sama unutrašnjost palate nije ništa posebno u odnosu na grandioznu spoljašnjost.
Popeli smo se do samog vrha palate vijugavim stepenicama, odakle je pogled na grad doduše stvarno prelep. Međutim, vrh palate je jako mali a turista ima mali milion, tako da se nismo dugo zadržali ovde.
S obzirom na to da je sa ulice teško ufotkati celu palatu, ako želite super fotke, idite u jedan od nekoliko kafića preko puta. Fotografisanje je besplatno, ali morate da naručite neko piće. Ovo su i jedini kafići na koje smo mi naišli u Džajpuru.
Takođe je bitno spomenuti da jedan deo bazara počinje od Hava Mahala, pa ako ste spremni da se uhvatite u koštac sa napornim indijskim prodavcima i testirate svoju sposobnost cenjkanja, nema boljeg mesta za to.
Džantar Mantar
U Indiji ima sve ukupno 5 Džantar Mantara, uključujući jedan u Delhiju i jedan u Džajpuru.
Smeštena na samo par minuta peške od Gradske palate i Hava Mahala, ova astronomska opservatorija se sastoji od 19 astronomskih instrumenata koji služe za merenje vremena, predviđanje solarnih i lunarnih eklipsi, praćenje pozicija nebeskih tela i još mnogo toga.
Instrumenti u Džantar Mantaru su ogromne kamene strukture u obliku raznih geometrijskih tela — a smatra se da je upravo njihova veličina doprinela njihovoj neverovatnoj preciznosti.
Najpoznatiji instrument je džinovski sunčani sat, inače najviši sunčani sat na svetu, na osnovu čije senke možete da odredite lokalno vreme sa preciznošću od dve sekunde. Senka ovog sata se pomera 1 milimetar po sekundi ili 6 santimetara po minutu.
Džantar Mantar u Džajpuru je mnogo posećeniji nego onaj u Delhiju — a i mnogo lepše očuvan — tako da je sa razlogom jedno od omiljenih turističkih atrakcija u gradu.
Ukoliko želite da saznate više o svim instrumentima, kako rade i za šta se koriste, savetujemo da unajmite vodiča. Iskreno, nas nije ovo preterano zanimalo, tako da smo samo šetali između instrumenata i fotkali se.
Mesto je naravno sjajno za fotografisanje, ali je bitno napomenuti da je strogo zabranjeno penjati se po instrumentima.
Albert Hol muzej
Izgradnja Albert Hol muzeja je počela 1876. godine, tokom posete princa od Velsa Džajpuru. Nazvana po muzeju Viktorije i Alberta u Londonu, ova građevina je prvobitno zamišljena kao koncertna sala.
Međutim, nakon izgradnje, indijska vlada se predomislila i nije imala pojma za šta će je upotrebiti.
Prvo je odlučeno da građevina postane Gradska većnica, ali je kasnije kralj Džajpura predložio da se pretvori u muzej — u kome su ljudi mogli da uživaju u lokalnoj umetnosti ili pazare rukotvorine. Kasnije je muzejska postavka proširena antičkim predmetima.
Muzej danas sadrži 16 postavki, uključujući oružje, grnčariju, skulpture, minijature, nakit, slonovaču i još mnogo toga. U muzeju postoji i egipatska galerija u kojoj je izložena mumija.
Za razliku od mnogih drugih turističkih atrakcija u Džajpuru, Muzej Albert Hol i nije nešto posećen, pa možete da obiđete sve postavke koje vas zanimaju bez ikakve žurbe.
Nažalost, mi nismo stekli utisak da je muzej nešto održavan jer je većina artefakta puna prašine, a i osvetljenje u zgradi je prilično loše. Iako bismo možda preskočili obilazak muzeja da smo imali manje vremena u Džajpuru, spoljašnjost građevine (koja je dobar primer indo-saracenske arhitekture) je nešto što definitivno treba videti.
Amer tvrđava
Smeštena u gradu Amer na vrhu brda, Amer (ili Amber) tvrđava je veličanstvena palata na 4 nivoa napravljena od crvenog peščara i mermera. Jedna od najvećih turističkih atrakcija u Radžastanu, Amer tvrđava je vekovima bila dom radžputskim maharadžama i njihovim porodicama.
Udaljena 11 kilometara od Džajpura, tvrđava se nalazi iznad Maota jezera koje je služilo kao glavni izvor vode njenim stanovnicima. Od podnožja brda i jezera (u kome dan danas ima krokodila) možete doći do palate peške ili na slonu — ali ovu opciju nikako ne preporučujemo jer ovim divnim životinjama kičme stradaju od tereta ogromnih nosiljki za turiste (a da ne pričamo o tome kako se slonovi treniraju za životinjski turizam).
Kada smo nakon nekih 10 minuta pešačenja ušli u samu tvrđavu, našli smo se u velikom dvorištu prepunom turista, slonova i prodavaca raznih drangulija. Prodavci ovde su nemilosrdni i ako samo pogledate u njihovom pravcu, pratiće vas do iznemoglosti — tj. dok ne platite ulaznice i krenete u obilazak palate.
Tvrđava je naravno ogromna. Za obilazak svih nivoa i šetnju po dvorištima treba makar 2 sata. Unutar palate je sve lepo obeleženo, tako da smo pratili znake da bismo videli što više. U nekom trenutku smo doduše prestali da obraćamo pažnju na preporučen pravac kretanja, pa smo se par puta našli u nekom kutku tvrđave potpuno sami.
Ono što nas je najviše impresioniralo u tvrđavi jeste pogled sa vrha, odakle se savršeno vidi zid koji je opasuje. Ovaj odbrambeni zid je poznat kao Veliki amerski zid, po ugledu na Kineski zid — iako je naravno dosta manji od njega.
Džajgar tvrđava
Povezana sa Amer tvrđavom podzemnim prolazima, Džajgar tvrđava je poznata i kao Tvrđava pobede. Iako turisti mogu da stignu do Džajgar tvrđave ovim prolazima, mi smo se ipak odlučili da odemo do nje kolima.
I u samu tvrđavu možete da uđete kolima, te da se vozite po njoj i stajete tamo gde ima nešto da se vidi. S obzirom na temperature u Indiji i sunce koje prži bez milosti, ova opcija nam je savršeno odgovarala.
Vozač nas je prvo odvezao do jednog dela zidina ove odbrambene tvrđave gde se nalazi najveći top na točkovima na svetu — Džaivana. Napravljen u 18. veku, ovaj top je težak 50 tona (4 slona su bila potrebna da bi se okrenuo) i u njega staju đulad od 50 kilograma. Iz Džaivana je pucano samo jednom — a mnogi lokalci tvrde da je silina udarca bila toliko snažna da je napravila udubljenje u zemlji gde se danas nalazi jezerce.
U Džajgar tvrđavi se nalaze i oružarnica i muzej (koji zaista nisu ništa posebno). Međutim, iz dvorišta gde se oni nalaze se dolazi do osmatračnica odakle se pruža spektakularan pogled na Amer tvrđavu i zid koji je opasuje.
Iako je zasigurno treba videti, Džajgar tvrđava je nažalost u mnogo gorem stanju nego Amer palata, nigde ništa nije obeleženo te možete lutati jako dugo po njoj dok ne dođete do osmatračnica, i turista skoro da nema (što nije loše).
Džal Mahal
Džal Mahal je prekrasna palata smeštena usred Man Sagar jezera, negde na pola puta između Džajpura i Amer tvrđave. Iako izgleda kao da ima samo 1 sprat, ova neverovatna građevina se zapravo sastoji od 5 spratova — s tim što se 4 nalaze ispod vode.
Palata je naravno sagrađena za potrebe kraljevske porodice — da bi u njoj mogli da odmaraju nakon lova na patke. Međutim, iako je bila omiljeno mesto mnogih vladara, Džal Mahal je vremenom zapostavljena i zaboravljena.
Nekih 200 godina je stajala napuštena usred veštačkog jezera. Pretpela je i mnoga oštećenja usled đubreta i drugog otpada koji je završavao u jezeru. Sve ovo je naravno uticalo i na ekosistem jezera koje je nekada bilo stanište brojnim ribama i pticama.
Srećom, pre nekoliko godina je jezero očišćeno i ekosistem je počeo da se oporavlja. Nakon 6 godina renoviranja, i sama palata je renovirana, poprimivši opet svoj nekadašnji sjaj.
Jedno vreme su gondole prevozile turiste do palate, ali je sada nažalost Džal Mahal zatvoren za posete. Međutim, iako nije moguće doći do same građevine, vredi doći do šetališta koje se nalazi tačno preko puta palate. Ovde možete uživati u prelepom pogledu na plutajuću palatu i odmoriti nakon ili pre obilaska Amer i Džajgar tvrđava.
Postoji lokalna izreka koja kaže da ako niste videli Džajpur, niste videli pravu Indiju. Iako je Indija spoj nespojivog — i lepog i ružnog, i veličanstvenog i užasavajućeg — Džajpur verovatno jeste prava Indija, makar onakva kakvu je zamišljamo i mi i Indijci. Džajpur je ona Indija koje ćemo se mi zauvek rado sećati — i kojoj ćemo se jednog dana i vratili.
Ukoliko imate neka pitanja u vezi sa putovanjem u Indiju, slobodno nam ostavite komentar ispod članka. Ako vam se dopada naš sajt, zapratite nas na Instragram profilu. Hvala na čitanju — do sledećeg teksta!
Ostavite komentar