Sankt Peterburg — vodič za putovanje u prestonicu carske Rusije

Smešten na ušću Neve u Baltičko more, Sankt Peterburg je drugi najveći grad u Rusiji i jedan od najlepših gradova na svetu u kome se oslikava sav sjaj nekadašnjeg Ruskog carstva.

Sa izuzetno bogatim kulturnim nasleđem, spektakularnom arhitekturom, komplikovanom istorijom i geografskim položajem blizu i zapada i polarne regije, Sankt Peterburg je mesto o kome može da se priča danima.

U ovom vodiču ćemo dati sve od sebe da vam predstavimo Sankt Peterburg i sve ono što ga je oblikovalo kroz vekove, počevši od najbitnijih istorijskih trenutaka preko najvažnijih znamenitosti pa sve do onoga šta treba znati pre putovanja u ovaj deo Rusije.

Kratka istorija Sankt Peterburga

Dobivši ime po Svetom Petru, zaštitniku svecu cara Petra Velikog koji ga je osnovao polaganjem kamena temeljca za Petropavlovsku tvrđavu u maju 1703. godine, Sankt Peterburg je svega par godina kasnije postao prestonica carske Rusije.

Rešen da modernizuje Rusiju po ugledu na zapad, Petar Veliki je unajmio najbolje evropske arhitekte, ineženjere i graditelje da pomognu u izgradnji Sankt Peterburga, posebno se oslanjajući na učene ljude iz Holandije, zemlje koja je vekovima unazad vodila borbu sa vodom.

Uzevši najbolje i od zapadne Evrope i Rusije, Sankt Peterburg se razvijao neverovatnom brzinom, izrastavši u imperijalni grad kome nijedan drugi na svetu nije bio ravan. Nažalost, treba napomenuti i da je narod Rusije podneo velike žrtve da bi se sagradio Sankt Peterburg. Po nekim procenama, do 100,000 prinudnih radnika je umrlo tokom njegove izgradnje.

Prešavši put od nenaseljive močvare do raskošnog simbola ruske moći, Sankt Peterburg je danas pravi muzej na otvorenom, sa preko 4,000 zaštićenih spomenika istorije, kulture i arhitekture. O veličanstvenosti Sankt Peterburga dovoljno govori to da je preko 15% svih građevina u gradu uvršteno na Uneskovu listu svetske baštine.

U gradu su tokom vekova živeli i stvarali neki od najvećih ruskih umetnika poput Puškina, Dostojevskog, Gogolja, Ahmatove, Musorgskog, Čajkovoskog, Stravinskog i mnogih drugih, proslavivši Sankt Peterburg kao epicentar evropske kulture.

Izuzev par godina nakon smrti Petra Velikog, Sankt Peterburg je služio kao glavni grad carstva oko 200 godina, sve do 1918. godine, kada je Lenjin vratio prestonicu u Moskvu. Sankt Peterburg, koji je tokom Prvog svetskog rata preimenovan u Petrograd, nakon Lenjinove smrti 1924. godine postaje Lenjingrad, ime koje je nosio sve do pada Sovjetskog Saveza 1991. godine.

Osim toga što su totalitarni režimi Lenjina i Staljina ostavili duboki trag na čitavu zemlju pa samim tim i Sankt Peterburg, grad je tokom Drugog svetskog rata bio pod opsadom 2 i po godine, kada je preko milion stanovnika umrlo od gladi i mnoge građevine od kulturnog značaja uništene ili sravnjene sa zemljom.

Odmah nakon rata je započet dugotrajan projekat obnavljanja Sankt Peterburga, Grada heroja Sovjetskog Saveza, koji je simbolički završen restauracijom čuvene Ćilibarske sobe u Katarininoj palati u Carskom selu 2003. godine uz pomoć donacija Nemačke.

Sankt Peterburg, koga Rusi zovu Vratima ka Zapadu ili Vratima ka Evropi, danas je jedan od najposećenijih gradova na planeti, čuven i po mnogobrojnim kanalima zbog kojih deli nadimak Venecija Severa sa gradovima poput Briža i Amsterdama i po belim noćima, prirodnom fenomenu usled kog su noći izuzetno svetle u periodu između kraja maja i sredine jula.

Šta videti u Sankt Peterburgu

U Sankt Peterburgu ima preko 200 muzeja, 2,000 biblioteka, 80 pozorišta, 40 umetničkih galerija i ko zna koliko još kulturnih institucija i centara.

S obzirom na to da u gradu ima zaista ogroman broj znamenitosti, čovek bi mesecima (ako ne i godinama) mogao da istražuje Sankt Peterburg i svaki dan otkrije nešto novo — možda već znate da je samo za obilazak Ermitaža potrebno 7 godina, pod uslovom da se kod svakog eksponata zadržite samo 1 minut.

Imajući sve ovo u vidu, nije nimalo lako odlučiti koje znamenitosti obići a koje preskočiti u Sankt Peterburgu. Slede znamenitosti koje su na nas ostavile najveći utisak prilikom planiranja putovanja i tokom boravka u gradu.

Ermitaž

Ukoliko bismo mogli da posetimo samo jedno mesto u gradu, to bi svakako bio Ermitaž, drugi najveći umetnički muzej na svetu koji može da se pohvali i više nego impresivnom kolekcijom od preko 3 miliona eksponata, od kojih je samo mali deo izložen u čak 6 zgrada na obali reke Neve.

U muzeju su izložena dela najvećih svetskih umetnika poput Da Vinčija, Mikelanđela, Rafaela, Ticijana, El Greka, Velaskeza, Rubensa, Rembranta i drugih. Postavka uključuje i predmete iz praistorije, starog Egipta i antičkog doba.

Zanimljivo je spomenuti da u Ermitažu živi preko 60 mačaka o kojima se brine nekoliko ljudi. Osim što postoji predstavnik za medije koji se isključivo bavi mačkama iz Ermitaža, muzejski četvoronožni stanovnici imaju na raspolaganju i kuhinju u kojoj im se priprema hrana i malu veterinarsku kliniku.

Glavna i najlepša zgrada muzeja je Zimski dvorac, nekadašnja zvanična rezidencija ruskih careva u kojoj verovali ili ne ima 1,500 prostorija, skoro 1,800 vrata i nešto malo manje od 2,000 prozora.

Zimski dvorac je smešten na Dvorskom trgu, glavnom gradskom trgu koji je svedočio bitnim istorijskim događajima poput Krvave nedelje, kada su vojnici imperijalne garde pucali na nenaoružane demonstrante, i dešavanjima tokom Oktobarske revolucije, kada su u palatu upali vojnici Crvene armije.

U samom centru ovog prostranog trga je podignut Aleksandrov stub, simbol ruske pobede nad Napoleonovom Francuskom, a preko puta Zimskog dvorca se nalazi monumentalna građevina, Zdanje Generalnog štaba čije istočno krilo takođe danas pripada Ermitažu.

• Cena ulaznice: 500 RUB (karte se trenutno mogu kupiti samo onlajn)
• Radno vreme: od 11:00 do 18:00 sredom, četvrtkom i nedeljom; od 11:00 do 20:00 utorkom, petkom i subotom; muzej ne radi ponedeljkom
• Zvaničan sajt muzeja: https://www.hermitagemuseum.org

Crkva spasa na krvi

Crkva spasa na krvi, poznata i kao crkva Hristovog vaskrsenja, jedan je od najlepših i najpoznatijih hramova ruske pravoslavne crkve i takođe jedan od simbola i glavnih turističkih atrakcija u Sankt Peterburgu — iako je stara samo nešto više od 100 godina i jako kratko služila u duhovne svrhe.

Podignuta početkom 20. veka na mestu gde je smrtno ranjen ruski car Aleksandar II Nikolajevič, crkva se nalazi pored kanala Gribojedov, jednog od bitnijih mesta u Dostojevskovom romanu Zločin i kazna.

Kanal je morao da bude sužen tokom izgradnje crkve, da bi unutrašnjost hrama obuhvatila tačno mesto na kome je car ubijen. Naime, Aleksandar II je kočijom prolazio pored kanala kada su anarhisti aktivirali bombu. Nepovređen u eksploziji, car je izašao iz kočije i počeo da se prepire sa čovekom za koga je mislio da je odgovoran za bombaški napad. Utom je drugi anarhista bacio još jednu bombu, ubivši i sebe i naposletku cara.

Samo 10 godina nakon što je završena, ova velelepna crkva je opljačkana i vandalizovana. Onda su je komunisti zatvorili 1932. godine, a tokom Drugog svetskog rata je korišćena kao mrtvačnica. Nakon rata je pretvorena u skladište.

Radovi na restauriranju crkve su započeti tek krajem 70ih godina prošlog veka i trajali skoro 30 godina, sve do 1997. godine, kada je hram ponovo otvoren za javnost. Međutim, uprkos tome što je obnovljena, crkva je danas muzej mozaika. Službe se odvijaju samo vikendom i na verske praznike.

• Cena ulaznice: 450 RUB
• Radno vreme: od 10:30 do 18:00 cele godine; večernje posete moguće od 18:00 do 21:30 od početka maja do kraja septembra; muzej ne radi sredom
• Zvaničan sajt muzeja: http://eng.cathedral.ru/

Peterhof

Smešten u istoimenom gradu 20 kilometara od Sankt Peterburga, Peterhof je jedan od najlepših spomenika ruske kulture koji se sastoji iz mnoštva prelepih palata i vrtova.

Sagrađen kao letnja rezidencija za ruskog cara Petra Velikog, Peterhof je čuven kao Ruski Versaj, nadimak koji nosi jer je podignut po ugledu na palatu Luja XIV.

Bez obzira da li je nekome raskošniji francuski ili ruski Versaj, jedno je sigurno — Peterhof je jedan od najveličanstvenijih kompleksa palata u čitavoj Evropi.

Velike kaskade Peterhofa su svakako ono po čemu je kompleks najpoznatiji. Ove impresivne zlatne fontane počinju kod Velike palate i završavaju se kanalom koji izbija na Baltičko more, novoosvojenom teritorijom u vreme Petra Velikog.

Nažalost, kao i mnoge druge neverovatne građevine u Sankt Peterburgu, i Peterhof je bio uništen za vreme Drugog svetskog rata.

Nacisti su zauzeli Peterhof već 1941. godine, ostavši u njemu sve do 1944. godine. Velika palata i Velike kaskade su sravnjene sa zemljom tokom bombardovanja kompleksa, iz kog su sovjetske vlasti uspele da spasu samo jedan mali deo vrednih predmeta pre nemačkog osvajanja.

Rekonstrukcija Peterhofa, jedne od najvećih turističkih atrakcija u zemlji, počela je skoro odmah nakon kraja rata i traje i dan danas.

• Cena ulaznice: 1,500 RUB
• Radno vreme: od 10:30 do 18:00 (zimski raspored); od 10:30 do 21:00 (letnji raspored); muzej ne radi ponedeljkom i poslednjeg utorka svakog meseca
• Zvaničan sajt muzeja: https://en.peterhofmuseum.ru/

Katarinina palata

Smeštena nekih 25 kilometara od Sankt Peterburga, u gradu Puškin, Katarinina palata je bila još jedna letnja rezidencija ruskih careva.

Muzejski kompleks koji obuhvata Katarininu palatu, Katarinin park, Aleksandrovu palatu i Aleksandrov park se zove Carsko selo, kako se Puškin zvao pre nego što je poneo ime po jednom od najboljih ruskih pesnika.

Iako mnogi misle da je Katarina Velika izgradila palatu u Carskom selu, zapravo je carica Katarina I, supruga Petra Velikog, započela gradnju prvobitne palate, koju je kasnije njena kćerka carica Jelisaveta srušila, podigavši na istom mestu mnogo veću i lepšu građevinu.

S druge strane, Katarina II nije bila oduševljena palatom, smatrajući je previše staromodnom. Carica je, međutim, dosta izmenila enterijer palate i sagradila nekoliko građevina i struktura u Katarininom parku.

Nažalost, za vreme Drugog svetskog rata su mnoge građevine u Carkom selu pretprele ogromnu štetu. Nemci su u potpunosti uništili unutrašnjost Katarinine palate, od koje je ostala samo spaljena fasada. Mnogi spomenici u Katarininom parku su takođe bili uništeni.

Iako treba još vremena da prođe da bi se palati povratio nekadašnji sjaj, Katarinina palata je dobrim delom obnovljena, uključujući i čuvenu Ćilibarsku sobu, takozvano osmo svetsko čudo, koja je za vreme rata razmontirana i odnešena u današnji Kalinjingrad. Nakon bombardovanja grada, originalnoj Ćilibarskoj sobi, sačinjenon od nekoliko tona ćilibara, gubi se svaki trag.

• Cena ulaznice: 1,330 RUB (za vreme letnjeg rasporeda se dodatno naplaćuje ulaz u Katarinin park 120 RUB)
• Radno vreme: od 10:00 do 18:00 od oktobra do aprila; od 12:00 do 17:45 tokom maja i septembra; od 12:00 do 18:45 od juna do avgusta; muzej je zatvoren utorkom i poslednjeg ponedeljka u mesecu od oktobra do aprila
• Zvaničan sajt muzeja: https://tzar.ru/en

Nevski prospekt

Nevski prospekt je glavna i najduža ulica u Sankt Peterburgu, nazvana po Aleksandro-nevskoj lavri koja se nalazi na istočnom kraju ulice i koja je ime dobila po istoimenom ruskom knezu i heroju.

Dugačak 4,5 kilometara, Nevski prospekt se na zapadu završava kod Admiraliteta, glavnog štaba ruske mornarice i jednog od posećenijih mesta u gradu.

Duž ove ulice, koja se smatra centrom šopinga i noćnog života u Sankt Peterburgu, se nalazi nekoliko bitnih kulturno-istorijskih građevina:

Kazan katedrala — Ova monumentalna crkva je nakon Oktobarske revolucije bila ugašena i onda nekoliko godina kasnije pretvorena u marksistički Muzej istorije religije i ateizma da bi tek 1996. godine bila vraćena ruskoj pravoslavnoj crkvi. Zanimljivo je spomenuti da je baš Kazan katedrala poslužila kao model na osnovu kog je sagrađena glavna katedrala u Helsinkiju. Ulaz u katedralu je besplatan.

Singer kuća — Odmah preko puta Kazan katedrale je smeštena takozvana Singer kuća, izgrađena u 20. veku za potrebe ruskog okrajka Singera, američke kompanije poznate po proizvodnji šivaćih mašina. Prvobitni plan je bio da se za predstavništvo kompanije sagradi soliter, ali je u to vreme bilo zabranjeno graditi bilo šta što bi bilo više od Zimske palate. Zgrada je posle data na korišćenje državnoj izdavačkoj kući, zbog čega je postala poznata kao Kuća knjiga. Danas se u njoj nalazi nekoliko poslovnica.

Jelisejev emporium — U ovoj prelepoj zgradi je smeštena ogromna prodavnica hrane u kojoj možete da kupite sve od peciva, sireva i kavijara do vina, slatkiša i suvenira. Prodavnica je nedavno renovirana da bi povratila prvobitni izgled tako da je danas i turistička atrakcija.

Katedrala Svetog Isaka

Katedrala Svetog Isaka je druga najveća pravoslavna crkva na svetu, odmah iza još nedovršene pravoslavne crkve u Bukureštu čija izgradnja je započeta 2010. godine.

Posvećena Svetom Isaku Dalmatinskom, katedrala je sagrađena 1859. godine, čak 40 godina nakon početka radova, zbog čega se u finskom jeziku ustoličila izreka graditi kao crkvu Svetog Isaka za projekte koji predugo traju.

Ovo arhitektonsko čudo je za vreme komunizma doživelo istu sudbinu kao i druge crkve u zemlji, postavši prvo muzej istorije religije i ateizma a onda muzej katedrale.

Interesantno je da su 1931. godine sovjetske vlasti u katedralu ugradile najteže Fukoovo klatno na svetu, predstavivši javnosti spravu koja pokazuje kako se zemlja rotira oko svoje ose.

Osim kao muzej, katedrala je tokom Drugog svetskog rata služila i kao skladište umetničkih dela sklonjenih iz drugih muzeja u gradu (Rusi su znali da nemačka artiljerija neće bombardovati katedralu jer im je bila glavni orijentir u gradu).

Crkva je trebalo da bude vraćena ruskoj pravoslavnoj crkvi pre par godina, ali su se stanovnici Sankt Peterburga pobunili, zahtevajući da katedrala ostane muzej. Ostaje da vidimo šta će se narednih godina dešavati sa katedralom, u kojoj se trenutno samo povremeno održavaju liturgije.

• Cena ulaznice: 450 RUB
• Radno vreme: od 10:00 do 18:00 cele godine; večernje posete od 18:00 do 22:30 od početka maja do kraja septembra; muzej ne radi sredom
• Zvaničan sajt muzeja: http://eng.cathedral.ru/

Petropavlovska tvrđava

Kao što smo već rekli, Petar Veliki je osnovao Sankt Peterburg polaganjem temelja za Petropavlovsku tvrđavu na samom početku 18. veka. Prvobitno zdanje je bilo napravljeno od drveta i zamenjeno kamenom trvđavom nekoliko decenija kasnije.

Podignuta radi odbrane grada od Šveđana i njihovih saveznika tokom Velikog severnog rata, tvrđava zapravo nikada nije služila svojoj originalnoj svrsi.

Jedno vreme je korišćena kao baza za gradski garnizon i ubrzo adaptirana u zatvor poznat kao Ruska bastilja u kome su između ostalog bili zatočeni Dostojevski, Košćuško, Gorki, Bakunjin — i čak i Tito!

Nakon osnivanja Sovjetskog Saveza, Petropavlovska trvđava je pretvorena u muzej. Danas se u ovoj tvrđavi smeštenoj na ostrvu u sred Neve nalazi Muzej istorije Sankt Peterburga ili Muzej lenjingradske istorije.

U tvrđavi je smeštena i Petropavlovska katedrala, najstarija i najviša građevina u gradu u kojoj su sahranjeni skoro svi ruski carevi počev od 18. veka.

Ovde počivaju između ostalih Petar Veliki, Katarina Velika i Nikolaj II, poslednji ruski car koji je ubijen zajedno sa suprugom Aleksandrom Fjodornovom i njihovo petoro dece 17. jula 1918. godine.

• Cena ulaznice: ulaz u tvrđavu je besplatan; ulaznica za katedralu košta 750 RUB
• Radno vreme: u tvrđavu možete ući od 06:00; katedrala radi od 10:00 do 18:00
• Zvaničan sajt: https://www.spbmuseum.ru/

Bronzani konjanik

Na Trgu Senata, nedaleko od zgrade Admiraliteta i odmah preko puta katedrale Svetog Isaka, nalazi se jedan od najistaknutijih simbola Sankt Peterburga — statua Petra Velikog na konju, poznata kao Bronzani konjanik.

Statua je dobila ime po Puškinovoj pesmi Bronzani konjanik, koja se smatra jednim od najvećih dela ovog ruskog književnika.

Konjanička statua stoji na ogromnom kamenom postolju, inače najvećem kamenu (težine oko 1,500 tona pre nego što je isklesan u postament) koji su ljudi ikada pomerili bez upotrebe životinja ili ikakvih mašina.

Izuzev toga što slavi Petra Velikog, Brozani konjanik je važan i zato što ga je podigla Katarina Velika svega nekoliko godina nakon što je odigrala bitnu ulogu u puču koji se završio smrću njenog supruga Petra III i početkom njene duge vladavine Rusijom.

S obzirom na to da je Katarina Velika bila nemačkog porekla i da nije polagala pravo na presto, carica je želela da je narod prihvati kao legitimnu naslednicu Petra Velikog.

Zato je podigla grandiozni spomenik osnivaču Sankt Peterburga, sa jednostavnom posvetom ispisanom na postamentu i na latinskom i na ruskom : Petru prvom od Katarine druge, 1782.

Otvaranje mostova na Nevi

Građen po ugledu na Amsterdam i Veneciju, Sankt Peterburg ima mnoštvo kanala i skoro 350 mostova. Međutim, ono po čemu je jedinstven je što se 13 mostova na Nevi otvara posle ponoći.

Iako ovaj spektakl prati klasična muzika i turisti i stanovnici svako veče posmatraju otvaranje ili sa obale ili sa brodova, bitno je napomenuti da se mostovi ne otvaraju zbog turista, uprkos tome što su postali jedna od najzanimljivijih atrakcija u gradu.

Naime, mostovi u Sankt Peterburgu se otvaraju noću da bi ogromni brodovi mogli da prođu ili od ili do Baltičkog mora. Mostovi se otvaraju noću iz praktičnih razloga — tada ima neuporedivo manje automobila i drugih prevoznih sredstava po ulici.

Tokom boravka u Sankt Peterburgu, bitno je znati kada se mostovi tačno otvaraju, bez obzira na to da li želite da gledate ovaj spektakl ili prosto morate da pređete most da biste se vratili u smeštaj. Raspored otvaranja mostova možete naći na ovom sajtu.

Takođe treba znati da se neki mostovi otvaraju samo jednom, a neki dva puta u toku noći. Ponekad se mostovi i zatvore ranije ili se otkaže drugo otvaranje, u zavisnosti od toga koliko brodova treba da prođe Nevom taj dan. Otvaranje mostova možete gledati od aprila do novembra.

S obzirom na to da su najpoznatiji mostovi na Nevi Dvorski most i Troicki most, ljudi uglvanom posmatraju otvaranje sa Dvorskog keja, ulice u kojoj se nalazi Ermitaž, ili Admiralskog keja. Međutim, mi preporučujemo da odete na krstarenje Nevom jer ćete tako videti i neke od najlepših znamenitosti u gradu sa reke i otvaranje mostova. Krstarenje košta oko 10-15 evra po osobi.

Sanktpeterburški metro

Iako možda nije fascinantan poput moskovskog, sanktpeterburški metro je takođe svojevrsna turistička atrakcija sa nekoliko zaista predivnih stanica.

Prva linija sanktpererburškog metroa je izgrađena 1955. godine i svih 8 stanica na toj liniji se smatraju spomenicima od kulturnog značaja.

Danas u Sankt Peterburgu ima sve ukupno 5 linija sa 72 stanice, ukupne dužine od 124 kilometra. Zanimljivo je napomenuti da je sankpeterburški metro jedan od najdubljih podzemnih železnica na svetu — a najdublja stanica Admiralteyskaya se nalazi 86 metara ispod zemlje.

Evo koje su najpoznatije stanice sankpterburškog metroa:

Avtovo — Otvorena u okviru prve linije metroa, stanica Avtovo, čiju stanicu podupire 30 mermernih i 16 stubova ukrašenih staklom, prikazuje odbranu grada tokom opsade u Drugom svetskom ratu.

Pushkinskaya — Nazvana po Puškinu, ova stanica je čuvena po skulpturi ovog pesnika ispred koje lokalci često ostavljaju cveće i iza koje je naslikano Carko selo, mesto gde se književnik školovao.

Kirovsky Zavod — Dobivši ime po istoimenoj fabrici u blizini, ova stanica oslikava razvoj teške industrije za vreme Sovjetskog Saveza.

Narvskaya — Ova stanica ima sličnu temu kao Kirovsky Zavod, samo što slavi razne profesije za vreme Sovjetskog Saveza.

Ploshchad Vosstaniya — Kao i ostale stanice, i Ploshchad Vosstaniya ima temu, prikazujući događaje iz Oktobarske revolucije. Na jednom od dva izlaza iz stanice se nalaze i 4 reljefa sa Lenjinom.

Šta treba znati pre putovanja u Sankt Peterburg

U ovom delu našeg vodiča ćemo se dotaći svega onoga što je bitno znati prilikom planiranja putovanja u Sankt Peterburg, od toga kada je najbolje ići u ovaj deo Rusije i koliko dana je potrebno za obilazak najvažnijih znamenitosti do toga u kom delu grada tražiti smeštaj i kako se kreću cene hotela, hrane i prevoza.

Kada otputovati u Sankt Peterburg

Iako je Sankt Peterburg lep čitave godine, najbolje vreme za putovanje u Veneciju Severa je između maja i septembra, kada se temperature kreću između 15-20 stepeni.

Mi smo u Sankt Peterburgu bili krajem avgusta i početkom septembra i dok su temperature kod kuće dobrano prelazile 30 stepeni, nama su trebali džemperi i jakne čak i u toku dana. Pored reke je posebno hladno, pogotovo kad duva vetar (što je baš često).

Još nešto što treba imati u vidu je da tokom letnjih meseci jako često pada kiša, posebno u julu i avgustu, i da nije neobično da se smeni više godišnjih doba za svega par sati.

Kada su bele noći u Sankt Peterburgu

Usled blizine Sankt Peterburga polarnoj regiji, između kraja maja i sredine jula sunce nikad u potpunosti ne zalazi u gradu, tj. nebo ostaje svetlo i tokom čitave noći.

Sankt Peterburg je čuven po ovom prirodnom fenomenu pa ne čudi da ogroman broj turista upravo dolazi u grad u ovom periodu. Početak belih noći takođe označava početak sezone slavlja u Sankt Peterburgu.

Osim toga što se za vreme trajanja ovog fenomena slave čak 3 državna praznika, uključujući 27. maj, dan osnivanja Sankt Peterburga, 9. maj, dan pobede, i 12. jun, dan nezavisnosti, u gradu se za vreme belih noći održavaju festivali, koncerti i mnoge druge aktivnosti.

Koliko ostati u Sankt Peterburgu

Već smo rekli da je Sankt Peterburg prepun kulturno-istorijskih sadržaja i da čoveku tamo ne bi bilo dosadno ni nakon par meseci (ili godina).

Međutim, pošto retko ko može da ostane toliko dugo u nekom gradu, idealna dužina boravka u Sankt Peterburgu je nedelju dana. Treba napomenuti i da je moguće videti najbitnije atrakcije u gradu i za nekih 4 dana, ukoliko obilazak počnete rano ujutru i završite kasno uveče svakog dana.

Mi smo u Sankt Peterburgu proveli 6 dana i iako smo videli većinu onoga što smo želeli, ipak nam je falilo još vremena da bismo mogli u potpunosti da uživamo u ovom veličanstvenom gradu.

Gde odsesti u Sankt Peterburgu

Najveći broj turista bira smeštaj ili u Centralnom distriktu ili u Admiraltejskom okrugu, širem centru grada. Cene u ovim oblastima se kreću od 40, 50 evra pa do nekoliko stotina evra po noći. Ležaj u hostelu može da se nađe i za 20 evra.

Ukoliko vam budžet dozvoljava, svakako birajte smeštaj koji je blizu glavnih atrakcija i metro stanica. Ako tražite jeftinije hotele ili hostele, obratite pažnju na udaljenost od metro stanica.

Sankt Peterburg je ogroman i iako treba da se pripremite na to da ćete hodati više od 10 kilometara dnevno gde god da odsednete, bolje je i po vas i po vaše noge da ste smešteni odmah pored gradskog prevoza.

Kakve su cene u Sankt Peterburgu

Iako su u gradu cene niže nego u ruskoj prestonici, ne možemo da kažemo da je Sankt Peterburg jeftin. Nije skup poput velikih gradova u zapadnoj Evropi, ali su cene svakako više nego kod nas.

Poređenja radi, prosečna plata u čitavoj Rusiji u martu 2023. godine je bila 60,915 rublja, što dođe oko 720 evra. Međutim, plate u Sankt Peterburgu su dosta više, odmah iza Moskve i gradova na krajnjem severu i istoku zemlje u kojima prosečna zarada prelazi 1,400 evra.

Prosečna cena smeštaja koju turisti plaćaju za smeštaj je oko 80 evra po noći.. Cene jela u jeftinijim restoranima se kreću oko 5-10 evra po porciji, pivo košta 2-3 evra, kapućino je oko 2 evra.

Što se tiče prevoza, pojedinačna karta za metro je 70 RUB (oko 0.83 evra) a cena za ostale tipove prevoza iznosi 65 RUB (autobus, tramvaj, trolejbus). Karta koja važi 90 minuta u svim prevoznim sredstvima je 78 RUB (oko 0.90 evra). Postoje i celodnevne karte koje se kreću od 270 RUB (oko 3,30 evra) za dnevnu kartu do 920 RUB (oko 11 evra) za petodnevnu kartu. Cene svih karata možete naći na zvaničnom sajtu gradskog metroa.

***

Javite nam se ako imate neka pitanja o putovanju u Sankt Peterburg i daćemo sve od sebe da vam pomognemo. Ukoliko vam se dopada tekst o nekadašnjoj prestonici ruskog carstva, značilo bi nam da ga podelite sa prijateljima. Pratite nas na Instagramu i tako dodatno podržite rad našeg bloga. Hvala na čitanju! 🙂