Kada smo krenuli da planiramo putovanje u Sloveniju, zaista nam je bilo teško da odlučimo da li ćemo obići Postojnsku jamu ili Škocjanske jame — iako obe pećine neosporno izgledaju fantastično na fotografijama, na kraju je prevagnula Postojnska jama iz dva razloga.
Prvi je što se u neposrednoj blizini Postojne nalazi i fantastični Predjamski zamak, jedna od stvari koje nikako nismo hteli da propustimo u Sloveniji. Drugi je bio što smo odmah nakon posete pećini i dvorcu išli za Ljubljanu, a Postojnska jama je udaljena od prestonice Slovenije samo pedesetak kilometara.
Škocjanske jame nisu mnogo dalje od Ljubljane (osamdesetak kilometara), ali s obzirom na to da smo u Sloveniju praktično išli na produženi vikend, nismo nikako mogli da uklopimo obe pećine.
Izbor je dakle pao na Postojnsku jamu, jednu od najvažnijih i najposećenijih prirodnih atrakcija u Sloveniji — i jednu od najvećih i najlepših pećina u čitavoj Evropi. Postojnska jama je na neki način simbol Slovenije — skoro 40 miliona ljudi je do sad posetilo ovu prekrasnu pećinu, a sudeći po tome koliko je popularna ova tura, interesovanje za Postojnsku jamu neće u skorije vreme presušiti.
Jama je sasvim slučajno otkrivena 1818. godine, a samo godinu dana kasnije su počeli da pristižu i prvi turisti — mada ruku na srce, ovo nikako nisu bili prvi ljudi koji su obilazili pećinu, čemu svedoči i Rov starih potpisa sa najstarijim potpisom koji potiče još iz 13. veka.
Pred kraj 19. veka, u jamu su ugrađene železničke šine, a dotadašnje osvetljenje bakljama je zamenjeno električnim osvetljenjem. Iako su ove izmene mnogo doprinele popularnosti jame među turistima, treba imati u vidu da je poseta jami tada ipak bila mnogo drugačija nego danas, pre svega jer su turistički vodiči morali da guraju vagone sa turistima. Danas je naravno posao turističkih vodiča u jami mnogo lakši — jeste da imaju mnogo veće grupe, ali makar više ne moraju da guraju vagone.
Turisti sada mogu da obiđu nešto malo više od 5 kilometara jame koja je ukupno dugačka preko 20 kilometara — prvih 3 i nešto kilometara se ide vozićem, onda se ostatak ture ide peške i na kraju se opet vozićem vraća do ulaza u pećinu. Zahvaljujući voziću, poseta jami je dostupna i ljudima sa malom decom i onima koji se kreću uz pomoć pomagala. Kućni ljubimci ne mogu da uđu u jamu, ali je u sklopu Parka Postojnske jame obezbeđen prostor za kučiće dok njihovi vlasnici obilaze jamu (i za divno čudo, ova usluga je besplatna). Još je bitno napomenuti i da je temperatura u jami čitave godine između 8 i 10 stepeni, tako da je za obilazak neophodno pripremiti topliju odeću.
Što se tiče same pećine, ona je zaista jedno neverovatno čudo prirode koje je reka Pivka kap po kap klesala i oblikovala čitavih 2 miliona godina. Čim malo zađete u jamu, imate osećaj kao da ste kročili u neki drugi svet u kome žive patuljci iz romana epske fantastike (a nije teško ni zamisliti da u sistemu pećine negde duboko spava i pokoji zmaj).
Putovanje u utrobu pećine počinje vozićem, a nakon jedno 10-15 minuta stiže se do Velike Gore, jedne od najlepših tačaka u pećini koja je ukrašena stalaktitima, stalagmitima, draperijama i drugim pećinskim nakitom i koja ima svod od 300 metara. Velika Gora je ujedno i najviša tačka u Postojnskoj jami koja se nalazi na 40 metara više od samog ulaza u pećinu.
Odavde se prelazi Ruski most, nazvan po ruskim ratnim zarobljenicima iz Prvog svetskog rata koji su ga sagradili, pa se prolazi kroz nekoliko bajkovitih dvorana — Crvenu, Belu, Zimsku i Špageti. Poseta obuhvata i obilazak najniže tačke u pećini koja se nalazi 20 metara niže od ulaza u pećinu, a malo nakon ove tačke se nalazi i simbol Postojnske jame, veliki šljašteće-beli stalagmit koji se zove Dijamant.
Sledeća tačka obilaska je veliki akvarijum u sred pećine u kome možete da vidite čovečju ribicu, najpoznatiju od preko 150 životinjskih vrsta koje žive u jami. Za ovo neobično stvorenje su ljudi nekada mislili da je mladunče zmaja, pa iako danas znamo da nije tako, čovečja ribica je i dalje veoma fascinantno biće koje može da živi i do 100 godina (i da preživi bez hrane čitavih 12 godina).
Nakon čovečje ribice put vodi u najveću dvoranu u pećini, grandioznu Koncertnu dvoranu u koju može da stane čak 10,000 ljudi. Ovde ima i suvenirnica u kojoj možete da kupite papreno skupe suvenire ili da pošaljete razglenicu sa poštanskom markom iz jame, a nakon toga se opet ide na vozić koji vodi sve do izlaza iz jame.
Postojnska jama je stvarno toliko jedno magično lepo mesto da ne postoje reči koje mogu da dočaraju ono što ćete videti tokom nešto malo manje od sat i po vremena, koliko traje tura po pećini. Iako stojimo pri tome da je Postojnska jama jedno od top 3 mesta u Sloveniji, moramo da se osvrnemo i na samu turu koja je primer svega ono što ne valja u vezi sa masovnim turizmom.
Prvo, jedna grupa broji između 130-150 ljudi, što je suludo puno, pogotovo za obilazak pećine. Zbog veličine grupe, konstantno morate da trčite za vodičem i nema šanse da igde u jami zapravo stanete i malo uživate u mestu na kome se nalazite. Pošto vodiči dnevno imaju ko zna koliko tura kroz jamu, ni oni nisu preterano zainteresovani za ove ogromne grupe tako da oni prvi jure po pećini bez imalo obzira za ljude iz svoje grupe. Kada na sve to dodate gomilu male dece koja ne mogu da postignu taj tempo ili se rasplaču jer su deca, jasno vam je da je jako teško čuti išta što vodič priča.
Drugo, već smo u vodiču za Bled rekli da je Slovenija jako skupa, ali cene ulaznica za Postojnsku jamu i dodatne atrakcije su baš onako papreno visoke. Ako idete samo u jamu, ulaznica je 27.90 EUR. Ako kao i mi idete i u jamu i u Predjamski dvorac, cena karte je 38.50 EUR. I na kraju, ako hoćete da obiđete ove dve atrakcije plus Vivarij (podzemni zoo vrt u kome možete da vidite životinjski svet koji živi u jami) i Expo jama kras (interaktivna izložba o pećinama), onda će vas ovo zadovoljstvo koštati 45.60 EUR.
Ovo navedeno su cene ulaznica za odrasle — za decu do 15 godina su jeftinije cene karata. Već smo napomenuli da su cene suvenira u suvenirnici u jami bezobrazno visoke — a ono što je nama lično bilo najgore od svega je što je suvenirnica jedino mesto gde vas vodič ne požuruje, nego možete eto baš natenane da potrošite još para pošto ono što ste dotad potrošili nije bilo dovoljno. I da, ako se pitate da li se WC pored suvenirnice plaća — naravno, niste valjda mislili da je odlazak u WC uključen u cenu karte!
Sasvim nam je jasno da u Postojnsku jamu mora da se ide sa vodičem zbog bezbednosti. I to je skroz ok. Ali ono što nije ok jeste da platimo toliko visoku cenu karte da bismo protrčali kroz jamu i da je jedino mesto na kome možemo da zastanemo suvenirnica. Imajući u vidu koliko je interesovanje za Postojnsku jamu, nažalost, verujemo da će stvari samo biti sve gore i gore — na kraju je najbolje ustvari da im mi samo damo pare, a jamu možemo da vidimo i na Jutjubu.
Verovatno zvučimo rezignirano, ali na kraju dana sve ovo ne znači da ne treba posetiti Postojnsku jamu — pećina kao pećina je veličanstvena, ali sam obilazak bi zaista trebalo da izgleda dosta drugačije.
Što se tiče Predjamskog dvorca, poseta ovom čudesnom mestu već izgleda dosta drugačije, verovatno zato što se većina turista ipak odluči da samo obiđe jamu — ovo ne znači da u dvorcu nije gužva, samo nije baš toliko prenatrpano kao u pećini.
Predjamski dvorac — ili Predjamski grad — podignut je u 12. veku na 123 metara visokoj litici pred ulaskom u jamu. Ovo je ujedno i najveći dvorac u jami na svetu, upisan u Ginisovu knjigu rekorda, koji se neretko se nađe i na top 10 listama najlepših svetskih dvoraca. Predjamski grad je od Postojnske jame udaljen samo 9 kilometara, a za razliku od parkinga kod pećine, ovde se parking za divno čudo ne plaća.
Za obilazak dvorca je potrebno oko sat vremena, a u sklopu ulaznice se dobijaju audio vodiči koji vas vode od prostorije do prostorije, objašnjavajući za šta je služila koja soba i kako je izgledao život u srednjevekovnom dvorcu. Kao što možete i da pretpostavite, život u dvorcu koji je na mestima spojen sa liticom nije bio lak — zidovi su vlažni i hladni, i možemo samo da zamislimo koliko je napora bilo potrebno da se ovo čudo zagreje.
Najpoznatiji vladar dvorca, po legendi, bio je Erazmo Predjamski koji je više od godinu dana uspešno odolevao opsadi tvrđave — da bi ga na kraju sluga izdao i on poginuo u toaletu. Naime, pošto osvajači nikako nisu mogli da probiju gradsku odbranu, potkupili su jednog slugu koji im je svećom signalizirao kada je Erazmo otišao u WC. Čim su videli blesak sveće, osvajači su otvorili vatru iz topova i razneli i WC i Erazma u njemu. Nije baš najromantičnija legenda koju smo ikad čuli, ali s druge strane, teško da ćemo ikad zaboraviti priču o hrabrom vitezu koji je poginuo na WC šolji.
Ispod Predjamskog dvorca se nalazi druga najdublja pećina u Sloveniji, koja je dugačka 14 kilometara — ali turistička staza je dugačka svega 700 metara. Za one hrabrije turiste postoji i avanturistička tura koja je dosta zahtevnija, ali se ona naravno dodatno plaća.
Inače, u jami ispod dvorca živi kolonija slepih miševa, tako da poseta pećini nije dozvoljena većinom godine zbog njihovog zimskog sna. Mi nismo posetili jamu ispod dvorca jer je taj dan bio potop u Sloveniji, a nismo ni 100% sigurni kada je zapravo pećina otvorena za posetu pošto na sajtu na jednom mestu piše od maja do septembra, a na drugom od juna do avgusta. Takođe, na zvaničnom sajtu Parka Postojnske jame piše i da je ulaz u tvrđavu uključen u cenu ulaznice, ali na ulasku u dvorac nam je radnik rekao da se i ovo dodatno plaća.
U svakom slučaju, Predjamski zamak je mnogoooo lepši spolja nego iznutra — opet, ovo ne znači da ne treba da ga obiđete, samo da unutra nije ni upola impresivan kao spolja. Takođe, obilazak dvorca uključuje mnogo stepenica, tako da nije prikladan za osobe sa poteškoćama u hodanju. Kolica i druga pomagala nije dozvoljeno uneti, a ni životinje nisu dobrodošle (i nema mesta gde možete da ostavite ljubimca dok idete u obilazak). Ali ipak, čak iako ne možete ili nećete da uđete u dvorac, svakako preporučujemo da odete do njega — pre biletarnice ima platforma na kojoj možete da ga slikate, a i u okolini ima nekoliko kafića sa sjajnim pogledom na dvorac.
Eto, to bi bilo to o Postojnskoj jami i Predjamskom dvorcu. Oba mesta su fenomenalna i stvarno mislimo da ih ne treba propustiti na putovanju po Sloveniji, ali i dalje stojimo pri tome da su ulaznice zaista preskupe. Naravno, svi smo mi spremni na putovanjima da potrošimo više da bismo videli nešto novo i lepo, ali ne možemo da se otmemo utisku da Slovenci stvarno preteruju u iskorišćavanju toga. S druge strane, uspomene sa ovakvih neverovatnih mesta traju večno — a i nisu ni Postojnska jama ni Predjamski dvorac krivi što se na njihovoj lepoti i jedinstvenosti toliko profitira.
Ako ste već bili u Postojnskoj jami ili Predjamskom zamku, voleli bismo da čujemo i vaše utiske i komentare. Ako vam se sviđa naš blog, zapratite nas na Instagramu ili Fejsbuku. Hvala što nas čitate — do sledećeg teksta!
Ostavite komentar