Vodič kroz Ljubljanu — 10+ stvari koje ne treba propustiti

Ljubljana je jedna od najmanjih evropskih prestonica koja lagano može da se obiđe za jedan dan, a u kojoj ipak ima sve ono što jedan grad čini zanimljivim za turiste — interesanta arhitektura, reka koja protiče kroz centar, dvorac sa koga se vidi ceo grad, legenda o zmajevima i mnoštvo restorana i kafića za svačiji ukus i džep. Za Ljubljanu bi mnogi rekli i da je skoro pa savršeno mesto za život, mada ima i onih koji glavni grad Slovenije opisuju kao dosadnjikav.

Kako će ko doživeti Ljubljanu naravno zavisi od ličnih afiniteta, ali jedno je sigurno — slovenačka prestonica je odavno izrasla u jedan od najprijatnijih, najdinamičnijih i najurbanijih gradova u ovom delu sveta. Ljubljana nije grandiozna i teško da će ikog ostaviti bez reči, a ipak odiše svetskim duhom. Ovako bismo mogli da opišemo još mnogo gradova u kojima smo bili tokom godina, ali iako su neki od njih objektivno i lepši od glavnog grada Slovenije, Ljubljana je ipak posebna — jer je u isto vreme i tako nova i tako poznata, čak i kada je prvi put obilazite.

Šta videti u Ljubljani

Kao što smo već rekli, Ljubljana je prilično mali grad — ali ako nikad pre niste bili u glavnom gradu Slovenije, iznenadiće vas koliko je zapravo mali. Većina atrakcija u Ljubljani se nalazi u samom srcu grada, oko Prešernovog trga ili na svega desetak minuta peške od njega.

Prešernov trg je inače glavni ljubljanski trg, nazvan po najvećem slovenačkom pesniku, Francu Prešernu. Ovaj deo grada je vekovima unazad jedna od najvažnijh tačaka u Ljubljani — u srednjem veku su ovde bile gradske kapije, a u 17. veku je na trgu podignuta jedna od najprepoznatljivijih građevina u čitavom gradu, Crkva Marijinog Vavedenja. Nakon izgradnje ove impresivne barokne crkve, glavni gradski trg je nazvan Marijin trg, i to ime je nosio sve do početka 20. veka, kada je preimenovan u Prešernov trg — i kada je na njemu podignut spomenik Prešernu.

Prešernov spomenik je sigurno jedan od najlepših u gradu, sa čime se nikako ne bi složili mnogi stanovnici Ljubljane početkom 20. veka. Naime, kada je otkriven spomenik, u Ljubljani je izbio pravi skandal pošto je Prešernova muza Julija prikazana golih grudi — što su tada crkveni zvaničnici a i ljubitelji umetnosti smatrali nedopustivim. Iako je čak i nadbiskup Ljubljane zahtevao da se spomenik ukloni, neki malo pametniji ljudi su izignorisali ovaj zahtev i spomenik je srećom ostao tu gde je.

Osim ovih kulturno-istorijskih spomenika, na trgu se nalazi i jedna modernija instalacija — u sredini trga stoji znak koji označava da je taj deo trga područje sa svojom sopstvenom klimom, a ako zakoračite unutar tog područja, osetićete kapi kiše čak i po sunčanom danu. Naravno, ovo nije nikakav prirodni fenomen — ako se zagledate malo bolje ka nebu, videćete prskalice postavljene iznad instalacije. Ne možemo da kažemo da smo oduševljeni ovom instalacijom, ali svakako privlači pažnju pošto apsolutno svaki turista zastane ovde da vidi šta se to dešava.

Na kraju, na trgu se još nalazi i čuveni most Tromostovje, koji je zapravo skup od tri povezana mosta. Prvobitno je bilo zamišljeno da dva mosta budu pešačka, a treći otvoren za saobraćaj, ali pošto je centar Ljubljane sada zatvoren za saobraćaj, sva tri mosta su pešačka (mada srednjim mostom i dalje prolaze dostavna vozila ujutru). Tromostovje je inače podigao najčuveniji slovenački arhitekta Jože Plečnik za koga se kaže da je na Ljubljanu ostavio isti onoliki trag koji je Antoni Gaudi ostavio na Barselonu. Plečnik je još projektovao zgradu biblioteke, tržnicu i groblje, kao i nekoliko drugih zgrada i parkova po Ljubljani.

Na svega minut ili dva od Prešernovog trga nalazi se i Mestni trg koji krasi još jedna čuvena ljubljanska atrakcija — Robova fontana. Ova grandiozna fontana predstavlja tri kranjske reke, Savu, Krku i Ljubljanicu, a podigao ju je italijanski vajar Frančesko Robe u 18. veku. Međutim, treba napomenuti da je fontana koja danas stoji ispred zgrade Gradske većnice zapravo replika pošto je originalna fontana nakon restauracije prebačena u obližnju Narodnu galeriju.

Mestni trg je smešten maltene odmah pored tržnice i ljubljanske katedrale posvećene Svetom Nikolaju, zaštitniku ribara i moreplovaca, a preko puta tržnice je pre desetak godina podignut i Mesarski most — koji uprkos ovom nimalo šarmantnom imenu zapravo lepo izgleda.

Nije lep kao Tromostovje ili malo udaljeniji Zmajski most, ali lokalci i stranci su mu dali lični pečat tako što su krenuli da kače katance na njegovu metalnu ogradu. Katanci na mostu nisu ništa novo, ali ono što ovaj most čini zanimljiv je što se na njemu nalaze tri veoma zanimljive skulpture — na jednoj su prikazani Adam i Eva, na drugoj je Satir, a na trećoj je Prometej.

Inače, Mesarski most je i polazišna tačka za brodiće koji vode turiste u obilazak Ljubljane sa reke — brodići staju tačno ispod mosta, a cena ture je desetak evra.

Sledeći most na koji ćete naići je Zmajski most, nazvan po bakrenim zmajevima koji ga ukrašavaju, a koji su inače danas i simbol Ljubljane i koje možete videti maltene na svakom ćošku u gradu. Ali zašto je zmaj postao simbol Ljubljane?

Sve počinje od legende o Jasonu, junaku grčke mitologije koji je ukrao zlatno runo od kolhidskog kralja Ejeta. Nakon što se dokopao zlatnog runa, Jason je sa svojim Argonautima pobegao iz Kolhide, stigavši prvo do Dunava i Save – a onda i do reke Ljubljanice. Blizu izvora Ljubljanice su Jason i Argonauti naišli na veliko jezero blizu kog je živeo zmaj, sa kojim se Jason onda sukobio. Jason je naravno pobedio zmaja – a tokom vekova, zmaj je od čudovišta prerastao u zaštitnika grada i u zvaničnu maskotu Ljubljane čije ime je Ljubo.

Od Zmajskog mosta do Krekovog trga nema ni dva minuta — a na ovom trgu se nalazi uspinjača koja vodi do Ljubljanskog grada, dvorca na vrhu brda. Dvorac je tokom vekova nekoliko puta rušen i rekonstruisan, a danas je jedna od glavnih turističkih atrakcija u gradu. U okviru kompleksa možete da obiđete nekoliko tornjeva, kazamat, kapelu i još mnogo toga.

Ulaznica za Ljubljanski grad košta 13 evra (u ovu cenu uključena je i vožnja funikularom), što je po našem mišljenju mnogo za jedan prilično mali dvorac — ako se odlučite da preskočite dvorac, možete da se popnete u Ljubljanski grad uspinjačom (4 evra povratna karta), obiđete centralno dvorište dvorca i odete na vidikovac odakle se pruža pogled na celu Ljubljanu.

Osim sa dvorca, najbolji panoramski pogled na Ljubljanu je sa vrha Nebotičnika, solitera na čijem 12. spratu se nalazi kafić i vidikovac. Nebotičnik je inače u vreme izgradnje, 1933. godine, bio najviša zgrada u Kraljevini Jugoslaviji.

Nebotičnik je udaljen od Prešernovog trga par minuta, a veoma blizu ovog solitera su i dva poznata gradska trga, Kongresni trg i Trg Republike. Kongresni trg je prilično veliki, veći od obližnjeg Prešernovog trga, a na njemu su smeštene velelepne zgrade Univerziteta i Filharmonije. Centralni deo Kongresnog trga zauzima i veliki park, a preko puta ovog trga se nalazi i neobična Uršulinska crkva.

Što se tiče Trga Republike, ne možemo da kažemo da je nešto impresivan. Da, ovaj trg je prostran, ali na njemu osim visokih (i ružnih zgrada) i dva ogromna spomenika zaista nema ništa. Pored Trga Republike je i Narodni muzej, na par minuta se nalazi i Narodna galerija.

A odmah preko puta Narodne galerije se ulazi u park Tivoli, najveći park u Ljubljani koji se proteže na pet kvadratnih kilometara. U samom parku se nalazi nekoliko atrakcija — šetalište Jakopič, dvorac Tivoli u kome je smešten umetnički muzej i Muzej savremene umetnosti. U parku je podignuta i čuvena hala Tivoli u kojoj se održavaju sportski i kulturni događaji.

Na kraju, poseta Ljubljani verovatno ne bi bila potpuna i bez posete Metelkovoj, mestu gde se okupljaju slovenački alternativci i umetnici. Metelkova je nastala devedesetih, kada je stotinak ljudi upalo u nekadašnju kasarnu JNA, sprečilo njeno rušenje i onda je pretvorilo u kulturni centar. Danas je Metelkova mesto gde se održavaju svirke, izložbe i raznorazni performansi, ali ovo alternativno mesto je svakako zanimljivo obići čak iako se ništa ne dešava pošto su nekadašnje vojne barake baš interesantno ukrašene.

Uprkos svojoj maloj površini, Ljubljana itekako ima šta da pruži turistima, i onima koje zanima istorija i umetnost, i onima koji hoće da odmore par dana, i onima koji traže dobar provod. Naravno, nijedno mesto nije idealno, pa ni Ljubljana — ali iz perspektive jednog turiste, glavni grad Slovenije zaista nema puno mana. Da li ste već bili u Ljubljani? Voleli bismo da čujemo i vaše utiske, savete i komentare. Ako vam se dopada naš blog, zapratite nas na Instagramu i Fejsbuku. Hvala na čitanju.