Šta treba znati pre putovanja na Kubu

Smeštena tamo gde se susreću Karipsko more, Atlantski okean i Meksički zaliv, na svega 160 kilometara od Floride, Kuba je najveće karipsko ostrvo i jedna od najfascinantnijih zemalja na svetu.

Sigurno ste do sad čuli bezbroj puta da je baš sad pravo vreme za putovanje na Kubu – da je treba iskusiti dok je još uvek autentična, dok u nju ne nahrle horde turista iz celog sveta, dok konačno Amerikanci ne dođu i osvoje ostrvo svojim skupim hotelima i zapadnjačkim poimanjem turizma.

Pročitajte još: Vodič kroz Havanu – top 20 stvari koje ne smete propustiti

Zanimljivo je, međutim, da se ove priče ispredaju već godinama, možda čak i decenijama – a Kuba ipak odoleva promenama i nastavlja da osvaja turiste svojim neospornim šarmom, šarmom nekog lepog, davno prošlog vremena.

Da budemo potpuno iskreni, Kuba nas je sasvim oduvala. Teško je ne zaljubiti se u mesto gde vreme kao da je stalo i gde se neretko osećate kao da se nalazite u nekom starom holivudskom filmu. Kuba stvarno jeste neki drugi, za nas prilično čudan svet – a da biste od tog sveta dobili samo najbolje, treba da znate kako život tamo funkcioniše.

Viva Cuba Libre?

Turisti iz celog sveta posećuju Kubu da bi iskusili delić autentičnog kubanskog načina života, u najvećoj meri oblikovanog kubanskom revolucijom, vladavinom Fidela Kastra i američkim embargom. Međutim, šta je zapravo autentični kubanski način života?

S obzirom na to da je Kuba jedna od poslednjih socijalističkih zemalja i da najveći deo onoga što znamo o zemlji dolazi iz medija, nije ni čudo da postoje dijametralno suprotni opisi života na Kubi.

Srećom, Kuba je niti zemlja stalno nasmejanih ljudi koji bez prestanka plešu po ulicama Havane sa bocom ruma u jednoj i cigarom u drugoj ruci, niti komunistički pakao gde ništa ne funkcioniše kako treba i gde ljudi bukvalno umiru od gladi.

Znate kako kažu, istina nikad nije tako crno-bela. Daleko od toga da je na Kubi dobro – da je običan narod zadovoljan svojim životnim standardom i da ima iste prilike kao zapadnjaci – ali ne možemo reći ni da su Kubanci nesrećni.

Neki od njih stvarno plešu na ulicama, sasvim je uobičajeno naići na grupicu komšija kako pričaju i smeju se u bilo koje doba dana, i mladi i stari su obožavaoci ruma, ima i dobrostojećih Kubanaca koji zarađuju više nego pristojno.

Što se tiče kubanske revolucije, teško da je uspela – ali to je odavno svima jasno. Srećom po obične ljude, stvari u zemlji se polako menjaju na bolje – Kubanci sada mogu slobodno da putuju, mogu da pristupe internetu (doduše ograničeno), mogu da se bave turizmom. U aprilu 2019. godine je dozvoljen i održan prvi samostalni protest u Havani – protiv nasilja nad životinjama. Nama ovo možda deluje minorno, ali za Kubance je veliki korak ka slobodi.

Takođe, svi ste sigurno do sad čuli da su kubanske plate više nego bedne, krećući se između 20 i 50 dolara mesečno. Ovo stvarno jeste mizerno, ali s druge strane, Kubanci dobijaju subvencije za hranu i druge proizvode neophodne za koliko-toliko pristojan život. Zanimljivo je spomenuti da su i cigarete nekada bile na spisku sledovanja.

Kuba je poznata i po dobrom sistemu zdravstvene zaštite – neretko ćete čuti da im je ovaj sistem među najboljima na svetu. Osim toga što imaju fenomenalne doktore, zdravstvo je besplatno za sve Kubance.

Iako zvuči neverovatno, na Kubi ima toliko doktora da ih vlada izvozi u druge zemlje – i od ovoga dobija više para nego od celokupne turističke industrije.

Naime, s obzirom na to da se na Kubi školuje veliki broj doktora, mnogo veći broj nego što je zemlji potreban, vlada se dosetila da može dobro da zaradi na njima, dobijajući i preko 3,500 dolara po doktoru na mesečnom nivou od drugih država koje imaju manjak doktora.

Pored zdravstva, za Kubance je i obrazovanje besplatno, od osnovnog do fakultetskog. I obrazovni sistem im važi za jedan od najboljih u svetu – i to ne samo zbog neverovatno visokog broja doktora. Od preko 11 miliona stanovnika, samo 0.2 % populacije je nepismeno – i to su uglavnom stariji Kubanci.

Valja još napomenuti i da na Kubi praktično ne postoje beskućnici. Iako je većina kuća po zemlji u lošem stanju, ljudi ipak imaju gde da žive. Za razliku od mnogih velikih svetskih gradova gde nije ništa čudno videti beskućnike kako žive i spavaju na ulicama, na Kubi toga nema.

Sve ovo pišemo da biste stekli bolju sliku o Kubi, zemlji koja jeste siromašna – ali gde svi imaju gde da žive i šta da jedu, gde svi imaju pravo na besplatno zdravstvo i školstvo i gde su svi pismeni.

Kuba je sasvim sigurno jedna neobična zemlja – a evo po čemu je još drugačija od ostalih zemalja u kojima smo bili.

Novac na Kubi – jedna zemlja, dve valute

Imajući u vidu koliko Kubanci zarađuju, čovek bi pomislio da je Kuba relativno jeftina zemlja. Nažalost, za turiste (makar sa naših prostora), ovo karipsko ostrvo je prilično skupo. Pre nego što smo otputovali na Kubu, znali smo da su cene visoke – ali nismo znali koliko.

Da bi s jedne strane zaradili od turizma a s druge omogućili lokalnom stanovništvu da izgura mesec dana s ono malo zarađenih para, kubanska vlada je 90ih godina prošlog veka uvela dvovalutni sistem. Pored kubanskog nacionalnog pesosa (CUP), od 1994. godine se koristi i kubanski kovertibilni pesos (CUC).

CUP je valuta koju koriste Kubanci. CUC je prvobitno zamišljen kao valuta koju će pre svega koristiti stranci – ali i Kubanci koji kupuju luksuznu robu. Međutim, CUC je tokom godina postao dominantna, poželjnija valuta i za lokalce.

Evo i zašto.

1 USD = 1 CUC

1 USD = 25 CUP

Dakle, Kubanci koji primaju plate u CUP (svi koji rade u državnom sektoru) su u dosta gorem položaju od Kubanaca koji rade u turističkom sektoru i zarađuju plate u CUC.

Ovo stvara velike probleme u zemlji – i tokom godina je vlada najavljivala i da će ukinuti dvovalutni sistem. Pošto se ovo još nije desilo (a verovatno neće skoro), bitno je da zapamtite da stranci koriste CUC.

Turisti ne bi trebalo da koriste CUP, ali korišćenje lokalne valute nije ilegalno. Kada na Kubi plaćate u CUC, može da se desi da vam neko vrati sitan kusur u CUP – ovo možete iskoristiti pri kupovini ulične hrane ili kao napojnicu.

Dalje, bitno je znati da na Kubi ne možete da se oslonite na kreditne kartice. Ako imate kartice koje su na bilo koji način povezane sa američkim bankama, u zemlji će vam biti skroz neupotrebljive. A čak i ako vam kartice rade na Kubi, ostrvo nema puno bankomata i većina turističkih mesta isključivo prima keš.

Bolji hoteli i restorani prihvataju kartice i to je u principu to. Naš savet je da nosite novac u gotovini – ili makar većinu. Novac možete menjati na aerodromu, u menjačnicama, velikim bankama i skupljim hotelima. Za razmenu svih stranih valuta postoji naknada od 3%. Za američki dolar, postoji dodatna naknada od 10%, tako da je bolje da na Kubu ponesete evre.

Što se tiče cena, evo šta možete da očekujete na Kubi:

• Doručak u casa particular 5 CUC
• Obrok u jeftinijem restoranu 3-8 CUC
• Obrok u skupljem restoranu 15-20 CUC
• Pica za jednu osobu u jeftinijem restoranu 4-5 CUC
• Parče pice kod uličnog prodavca 2 CUC
• Čurosi kod uličnog prodavca 0.50-1 CUC
• Flaša vode od pola litre 0.50-1 CUC
• Domaća gazirana pića 2 CUC
• Kokteli sa rumom 2.5-5 CUC
• Magneti 1-5 CUC
• Slike 10-50 CUC
• Kubanske cigarete 1.5-2 CUC
• Kubanske cigare 15-50+ CUC
• Rum 5-50+ CUC
• Vožnja oldtajmerom 1h 40-50 CUC
• Taksi od aerodroma do centra Havane – 25-30 CUC

Kada je u pitanju budžet, iako možda možete da prođete malo jeftinije, računajte da vam je potrebno oko 100-120 evra dnevno – i to ako dobro pazite na to koliko novca trošite. Pre nego što pređemo na smeštaj na Kubi, želimo i da se osvrnemo na nešto što nas je prilično razočaralo u zemlji. Sigurno ste do sad negde pročitali da su Kubanci jako ljubazni i druželjubivi.

Ovo je verovatno istina u njihovom odnosu sa svojim sunarodnicima, ali strance isključivo posmatraju kao bogataše kojima treba izmusti što više para – pokretne bankomate. Nije prvi put da smo se ovako osećali u stranoj zemlji (Tajland je možda još i gori), ali zaista nam je ovo donekle pokvarilo utisak o Kubi.

Smeštaj na Kubi – kasa partikular ili hotel?

Ako ste razmišljali o putovanju na Kubu, verovatno ste čuli za izraz kasa partikular – privatni smeštaj koji Kubanci izdaju strancima, nešto slično kao Airbnb. Pošto je opšteprihvaćeno mišljenje na netu da je bolje odsesti u kasi nego u hotelu i pošto su hoteli malobrojni i za nas preskupi, i mi smo na ostrvu izabrali ovaj vid smeštaja.

Ako vam je privatnost na odmoru najbitnija i nemate želju da se upoznajete sa lokalcima, hotel je sigurno bolji izbor. Međutim, ukoliko nećete da izdvojite pravo malo bogatstvo za hotele koji zaista ne izgledaju ništa posebno i ne nude bog zna koji komfor (osim onih najskupljih), izbor je jednostavan.

Mi smo u Havani bili u kasi u samom centru grada, na manje od 5 minuta peške od Kapitolia. Smeštaj smo bukirali preko Booking.com – s tim što smo morali odmah da platimo sve. Koliko smo videli (a pregledali smo sve žive kase jedno 5 puta), skoro uvek će vam tražiti da platite ceo iznos odmah.

Kada smo došli u Havanu i nekako uspeli i da nađemo ulicu gde nam je kasa prilično kasno uveče – ispostavilo se da ona kasa koju smo bukirali na netu nije ona u koju smo smešteni. Gazdarica nije znala ni reč engleskog – a i mi smo bili srećni što smo se dokopali bilo kog smeštaja posle dugog puta – tako da smo se pomirili s tim da stvari tako funkcionišu u zemlji.

Međutim, sutradan uveče nam je gazdarica objasnila da treba da pređemo u drugi smeštaj, ulaz odmah pored. To je zapravo bila kasa partikular koju smo bukirali – i u koju navodno nismo mogli odmah da uđemo jer nešto nije bilo u redu sa kupatilom.

Ni druga gazdarica nije znala engleski pa smo se sporazumevali na nekom polomljenom španskom, ali je bila jako fina i pokušala je da nam pomogne oko svega koliko god je mogla.

Kao i dosta drugih kasa, i naša je bila kolonijalna kuća koja mora da je bila veličanstvena kad je tek izgrađena. I sada lepo izgleda, prilično oronula i sa starim nameštajem, možemo misliti kakva je bila u zlatno doba Kube.

Naša soba je bila prostrana, sa izuzetno visokim plafonom, udobnim krevetom, ormanom polu napunjenim tuđim stvarima, renoviranim kupatilom i mini barom. Odmah pored sobe je bio prostor za doručak, gde je i gazdarica provodila najviše vremena u toku dana. Svaki dan nam je sređivala sobu.

Doručak nas je koštao 5 CUC po osobi i svaki dan je bio isti – dva jaja, 5 zemički hleba, džemovi i margarin, 4 komada sira, paradajz i krastavac, 5 vrsta voća, sok, čaj i kafa. Iskreno, ovaj doručak nam je bio najbolji obrok u toku dana, tako da se nimalo nismo pokajali što smo se odlučili da svaki dan doručkujemo u kasi.

Kada smo tek stigli, malo jesmo bili zabrinuti za bezbednost naših stvari. U kasama nema sefova za ostavljanje para i drugih dragocenosti. Pored toga, i vrata od sobe bi svako mogao da otvori samo da ih gurne malo jače. Međutim, nismo imali zašto da budemo zabrinuti – gazdarica je svaki dan bila kod kuće, u prostoriji pored naše sobe, odlazivši u drugi kraj kuće tek kad se mi vratimo iz grada.

Iskreno, da se vratimo na Kubu, opet bismo izabrali da odsednemo u kasi partikular – ili kako smo je tamo zvali, našoj kubanskoj kući. 🙂

I na kraju, ono što vas sigurno zanima – cena. Osam noćenja u centru Havane smo platili 323 evra (doručak nije bio uključen u cenu). Postoje naravno i jeftinije i skuplje kase, ali računajte oko 30-40 evra za dvoje po noćenju.

Internet na Kubi

Putovanje na Kubu je drugačije nego putovanje skoro bilo gde u svetu. Gde god smo do sad putovali, uvek smo se oslanjali na net – da proverimo kako da dođemo negde, koliko nešto košta, da se javimo našima da smo živi i zdravi. I nikad nismo ni razmišljali o internetu – gde god smo išli, uvek ga je bilo: u smeštaju, restoranima, kafićima, parkovima.

Na Kubi stvari ne funkcionišu ovako. Naime, u zemlji ne postoji besplatan WiFi i vlada dobrano kontroliše i ograničava pristup internetu.

Da biste pristupili netu, prvo morate da kupite karticu koja vam omogućava ili 1 ili 5 sati interneta. Kartice se kupuju u ETECSA telekomunikacionim centrima ili hotelima koji imaju pristup internetu. Imajte u vidu da se za kartice neretko čeka u redovima i po sat, dva – a da biste kupili karticu, morate da priložite i pasoš (koji će vam tražiti i u menjačnicama).

Nakon što kupite karticu, na net možete da se prikačite ili u ETECSA centru ili parku sa WiFi pristupom ili u hotelu ili kasi partikular (ovo je novina, trenutno jako mali broj kasa ima pristup internetu). Kartica za 5 sati neta košta 5 CUC. Kartica za 1 sat neta košta 1 CUC. Nama ove cene deluju sulude, ali imajte u vidu da je do skoro 1 sat interneta koštao 4.5 CUC.

S obzirom na redove u telekomunikacionim centrima, dešavaće vam se i da vam lokalci nude kartice na ulici – ali naravno za više para. Neki turisti pristaju i da plate više samo da ne bi čekali u redu. Ukoliko ste smešteni u nekom skupljem hotelu, postoji mogućnost i da će vam hotel dati nekoliko kartica besplatno.

Pošto je situacija s Internetom takva kakva je na Kubi, toplo preporučujemo da kupite dobar vodič i da istražite sve što vas zanima pre nego što dođete na ostrvo. Dobra ideja je i da zapišete u telefon ili na papir sve što smatrate da je bitno za ovo putovanje.

Mi smo na Kubi koristili i Maps.me oflajn mapu koja nam je bila od neprocenjljivog značaja tokom obilaska Havane. Na mapi možete da označite sve atrakcije koje želite da obiđete, tako da će vam ovo značajno olakšati kretanje po gradu.

Ako ništa drugo, na Kubi imate priliku da iskusite kako se nekad putovalo, pre nego što je internet bio svima dostupan. 😊

Bitna napomena je da se stvari na Kubi menjaju i da će verovatno u skorijoj budućnosti i situacija s netom biti sasvim drugačija. Krajem prošle godine su i Kubanci dobili mogućnost kupovine mobilnih planova koji uključuju internet – ali s obzirom na cenu ove usluge, izgleda da će net još neko vreme na Kubi biti privilegija samo bogatih. Ipak, i ovo je pomak za zemlju koja do 2008. godine nije dozvoljavala svojim državljanima da imaju mobilne telefone ili računare.

Prevoz na Kubi

Na Kubi ne manjka prevoznih sredstava – ali doći od tačke A do tačke B nije uvek lako. Turisti najčešće koriste taksije:

• Koko taksi – Ovo je rikša na tri točka koja je posebno popularna među turistima. Naći ćete ih na svim popularnim turističkim atrakcijama i možete i da ih iznajmite na ceo dan.
• Taksi kolektivo – Ove taksije koriste i stranci i lokalci, mada su ipak popularniji među Kubancima. Ovaj taksi kupi ljude koji idu u istom smeru, na istoj ruti, i najjeftiniji je vid taksija u zemlji. Stranci ga uglavnom koriste da jeftinije dođu od jednog do drugog grada na Kubi.
• Običan taksi – Ovo može da bude običan auto ili oldtajmer. Taksimetri ne postoje tako da se za cenu dogovarate unapred. Običan taksi može da vas vozi i do drugog grada za dogovorenu cenu.

Osim ovih opcija, možete da iznajmite oldtajmera na sat vremena ili ceo dan. Iz našeg iskustva, vozači oldtajmera u Havani neće da se cenjkaju i naplaćuju 50 CUC po satu. Moguće je doduše da možete značajno spustiti cenu ako iznajmljujete oldtajmera na više sati.

Što se tiče javnog prevoza, na raspolaganju imate lokalne autobuse (koje najviše koriste Kubanci, stranci baš retko) i Viazul autobuse namenjene isključivo turistima (npr. do plaža izvan Havane ili do drugih mesta na Kubi).

Treba napomenuti da ne postoji javni prevoz od i do aerodroma u Havani – a taksi do centra Havane košta 25-30 CUC. Možete platiti i malo manje ukoliko podelite taksi sa drugim turistima.

Što se tiče taksista, slična je priča kao u svakom gradu – gledaće da od vas izvuku što više para. Pošto nema šanse da ćete naići na taksistu koji ima i hoće da upali taksimetar, obavezno se dogovorite za cenu vožnje unapred. Ako se ne dogovorite unapred, budite sigurni da će vas odrati.

U svakom slučaju, vožnja u Havani, od i do mesta koja turisti posećuju, ne bi trebalo da košta više od 10-15 CUC. Na primer, od Hotela Nacional do starog dela Havane nas je vožnja ispala 6 CUC. Od Kapitolia do Trga Revolucije smo platili 8 CUC. U staroj Havani od jednog do drugog mesta nam je taksista tražio 5 CUC.

Na kraju, na Kubi možete iznajmiti i auto, ali koliko smo čitali o tome, nije uvek lako bukirati kola unapred. Ako iznajmite auto, ne morate da brinete o gužvi u saobraćaju – nema je. Međutim, problem je što su putevi na Kubi u prilično lošem stanju. U Havanu su putevi čak i ok, ali kako se udaljavate od glavnog grada zemlje, stanje je sve gore i ima sve manje saobraćajnih znakova i putokaza.

Šoping na Kubi

Kada pišemo o putovanjima, zaista se jako retko osvrćemo na šoping bilo kakve vrste. Međutim, kada pričamo o Kubi, neophodno je dotaći se i ove teme iz više razloga.

Odmah ćemo reći da je šoping na Kubi misaona imenica. Jednostavno ne postoji. Šoping centara nema. Velikih šoping lanaca nema. Prodavnica kako ih mi zamišljamo nema. Za mnoge turiste, ovo je zaista šok. Za nas možda i nije toliki – jer prazne rafove i nedostatak i osnovnih životnih potrepština smo i mi doživeli.

Evo kako je izgledala jedna od retkih radnji na koje smo naišli u centru Havane, na 2 minuta od Kapitolia. U prljavom izlogu prodavnice su bili izloženi čaršav, spavaćica, još neke tkanine, nekakve bočice, čarape i sveske. I to je u principu to.

Videli smo i malo bolje opskbljene radnje – u kojima može da se kupi i šampon i sapun i kućna hemija. Videli smo i radnju koja prodaje samo i isključivo vodu. Svaki dan smo prolazili pored potpuno prazne mesare u kojoj su u svakom trenutku bili radnici.

Ovo je glavni razlog zašto ćete i čuti da pre putovanja na Kubu treba kupiti baš sve što vam treba, uključujući kozmetiku, maramice, žvake. Tamo prosto nećete naći ove stvari ili ako imate sreće da ih nađete, platićete ih papreno.

Što se tiče Kubanaca, oni se snalaze. U svakoj ulici ima bar 10ak otvorenih prozora i vrata ispred kojih lokalci valjaju po jedan, dva proizvoda. Kod nas u ulici smo mogli da kupimo jaja, voće, upaljače. Mogli smo i da odemo kod frizera i na manikir. Sve ulice kojima smo prolazili slično izgledaju – svako prodaje ono što ima ili može da nabavi.

Ukoliko posle Kube ne nastavljate dalje, toplo preporučujemo da u kasi partikular ostavite sve što vam od kozmetike ne treba. Lokalci će biti zahvalni i ako im ostavite odeću od koje možete da se rastanete.

Da ne bude da baš ništa ne može da se nađe na Kubi, dok ste na ostrvu možete da kupite suvenire, cigare i rum. Izbor suvenira nažalost nije neki (a o kvalitetu da ne pričamo), ali mogu da se nađu lepi drveni magneti, slike Havane i oldtajmera, majice i još pokoja simpatična sitnica za kuću.

Sitnice koje život znače

Ono što je najbitnije da znate pre putovanja na Kubu smo prešli, ali pošto je ova zemlja toliko drugačija od bilo koje druge na svetu, postoji još nekoliko sitnica koje vam mogu biti zanimljive ili od koristi kada odete na ovo prelepo karipsko ostrvo.

1. Srbija je jedna od samo dvadesetak zemalja koje imaju bezvizni režim sa Kubom.
2. Kubanci ne znaju engleski, tako da bi bilo dobro da naučite makar par osnovnih fraza na španskom i ponesete na put džepni rečnik – znanje španskog će vam mnogo olakšati život na putovanju!
3. Kuba je izuzetno sigurna zemlja. Možete da šetate noću i ništa vam se neće desiti. Naravno, kao i svugde ima prevaranata i džeparoša, ali ako koristite zdrav razum, gotovo sigurno vam se ništa loše neće desiti dok ste tamo.

   

4. Lokalci će vam često prilaziti – neki da pokušaju da vam prodaju nešto, drugi jer ih zanima odakle ste. Kada im kažete da ste iz Srbije, obično odgovore sa: Yes, Serbia and Montenegro. Znaju i za Jugoslaviju i Tita – i za gomilu naših fudbalera i trenera.
5. Većina restorana na Kubi je u vlasništvu države, ali postoje i mesta čiji su vlasnici Kubanci – paladares. Ovi restorani važe za najbolje u zemlji pošto je vlasnicima mnogo više stalo da im mušterije budu zadovoljne. Još jedan razlog zašto treba jesti u paladarima – podržavate lokalno stanovništvo.
6. Na svetu postoje samo dve zemlje gde je Koka Kola zabranjena – Severna Koreja i Kuba. Međutim, na Kubi ćete naći domaću kolu koja ima skoro identičan ukus kao Koka Kola. Ako želite da probate njihovu kolu, samo tražite refresco nacional kad sednete u kafić ili restoran.
7. Kad smo kod kafića i restorana, u svim ugostiteljskim objektima ima živa muzika. Naravno, čim muzičari završe jedan set, idu od stola do stola i traže napojnice. Takođe, uglavnom svi vrte jedne te iste pesme, pa posle par dana na Kubi naučite napamet sve njihove hitove.

   

8. Vegeterijanske hrane skoro da nema. Ponegde ćete na meniju videti neka jela sa sirom i povrćem, ali sira često nema. Kubanci uglavnom jedu piletinu sa pirinčem. Pirinač se jede uz sve. Pečena banana ide uz skoro sva jela.
9. Rum je jedino što ne manjka na Kubi. Koktele možete naći već od 2, 2.5 CUC, što je jeftinije nego kod nas. U nekim kafićima sipaju toliko ruma u koktele da se pitate da li su vam uopšte i stavili druge sastojke.
10. Još malo o kafićima. Spremite se na jezive wc-e u kafićima. Možda će nekad biti i nekakvog sapuna, ali je mlaz vode često nepostojeći. Toalet papira nema u većini kafića. U dosta ugostiteljskih objekata se wc plaća.
11. Na Kubi ima dosta uličnih pasa i mačaka. O nekima se Kubanci brinu, neki su u baš lošem stanju. Ako možete, nahranite neku životinju.

    

12. Čekanje u redovima je normalno na Kubi. Očekujte redove na ulasku u zemlju, u menjačnicama, u telekomunikacionim centrima. Usluga im je generalno spora, tako da ćete i u kafićima i restoranima čekati na svoju porudžbinu dosta duže nego kod kuće.
13. Slike Čegevare ćete videti na svakom ćošku i na gomili suvenira ćete naći njegov portret. Situacija je skroz obrnuta za Kastra – mislim da smo samo jednom videli njegovu sliku u Havani i to na nekoj vladinoj zgradi u Vedadu.
14. Vlada kontroliše sve medije u zemlji, tako da na TVu i u novinama možete naći u principu samo propagandu. Sapunice su dosta popularne u zemlji.

Postoji mnogo reči koje mogu da opišu Kubu. Ono što je sigurno je da je drugačija od onoga na šta smo navikli. Nekoga će ova karipska zemlja oduševiti, neko će reći da je precenjena. Nas je očarala. Sve ono što smo od Kube očekivali, to smo i dobili. Ako se dobro pripremite za put na Kubu i putujete otvorenog uma i srca, nema šanse da vas ne osvoji, makar malo.