Havana – top 20 stvari koje ne smete propustiti

Glavni i najveći grad Kube, Havana je poznata po kolonijalnoj arhitekturi, starim američkim automobilima, odličnim koktelima sa puno ruma, muzici i salsi, Ernestu Hemingveju i naravno revoluciji.

Havana je sve ono na šta pomislimo kada mislimo o Kubi (osim prelepih plaža – mada i toga ima na svega pola sata od centra grada; više o tome ispod).

Kada smo pričali o tome šta treba znati pre putovanja na Kubu, rekli smo da nas je zemlja potpuno očarala, a Havana je definitivno jedan od najlepših gradova koje smo ikada posetili.

Osnovana pre 500 godina, Havana je kulturno-istorijski centar Kube. Iako ima bezbroj mesta zanimljivih za turiste, Havana je prilično jednostavan grad za snalaženje – i još bitnije, skoro celu je možete obići peške.

S obzirom na to da se većina atrakcija nalazi u Staroj Havani, Centralnoj Havani i Vedadu, savetujemo da upravo ovde i tražite smeštaj.

Što se tiče toga koliko ostati u Havani, odgovor je jednostavan – što duže, to bolje. Iako su 3 dana dovoljna da vidite najbitnije stvari, glavni grad Kube vam sigurno neće dosaditi ni posle nedelju ili 10 dana (mi smo bili nedelju dana i mogli smo ostati još). Ukoliko imate više vremena u Havani, dobro je znati da iz kubanske prestonice možete veoma jednostavno da odete na jednodnevni izlet u Vinjales.

Šta videti u Havani

Havana je zaista jedan fascinantan grad kojim možete lutati beskrajno dugo i stalno otkrivati neke nove stvari. Prestonica Kube je puna istorijskih mesta, zanimljivih restorana i kafića, uređenih trgova i parkova, lepih zgrada i neobičnih detalja. Gde god da krenete u Havani, videćete nešto što će vam se dopasti. Naravno, daleko od toga da je ovaj grad idealan – ali niko ne može osporiti da je istinski poseban.

Evo top 20 stvari koje su na nas ostavile najveći utisak u Havani:

El Kapitolio

Simbol Havane i jedno od najposećenijih mesta u gradu, El Kapitolio je, uz američku finansijsku pomoć, sagrađen između 1926. i 1929. godine, za vreme vladavine diktatora Gerarga Mačade.

Pred kraj vladavine tropskog Musolinija, u toku protesta protiv vlade ispred El Kapitolia, 22 ljudi je ubijeno, te ne čudi onda mnogo da je u tom periodu ova velelepna građevina koju često porede sa vašingtonskim Kapitolom bila simbol Mačadove korumpirane, diktatorske vlasti.

Nakon revolucije, Fildel Kastro raspušta parlament i El Kapitolio postaje zgrada Akademije nauka i kasnije Ministarstva za nauku – i poput mnogih drugih građevina na Kubi, biva zapušten.

Međutim, El Kapitolio – nekada posmatran kao savršen primer buržoaskog rasipanja – biva proglašen nacionalnim spomenikom 2010. godine i uskoro kreću i detaljni radovi na restauraciji građevine. Radovi su završeni malo nakon što smo mi bili na Kubi, i danas je El Kapitolio otvoren za javnost (ako hoćete da vidite kako izgleda unutra, moraćete da idete na vođenu turu).

Centralni park

Odmah pored El Kapitolia se nalazi Centralni park, jedan od glavnih gradskih trgova ukrašen palmama i drugim biljkama, kamenim klupama i fontanama.

U samom centru ovog trga je smeštena statua Hoze Martija, prva statua ovog kubanskog nacionalnog heroja podignuta u zemlji 1905. godine, na desetu godišnjicu njegove smrti. Na trgu ima tačno 28 palmi koje simbolišu datum Martijevog rođenja.

Osim što je Centralni park mesto gde se lokalci sastaju, ovo je dobra polazna tačka za istraživanje Havane, bilo da hoćete da obilazite grad peške, turističkim autobusom ili oldtajmerom.

Centralni park je takođe okružen mnogim lepim i značajnim zgradama, od kojih je najimpoznatnija neo-barokna zgrada pozorišta, inače dom nacionalnoj baletskoj trupi. Osim pozorišta, oko Centralnog parka ćete naći hotele Inglateru, Telegrafo, Park Central i Plazu, kao i Nacionalni muzej lepih umetnosti.

Paseo del Prado

Nastavljajući se na ulicu uzduž zapadne strane Centralnog parka, Paseo del Prado (poznat i kao Paseo del Marti) je promenada u Havani koja vas vodi praktično do Malekona, gradske esplanade.

Ova prekrasna promenada je jedna od najstarijih ulica u Havani koja je svoje sadašnje ruho dobila krajem dvadesetih prošlog veka.

Duž čitave promenade je posađeno drveće, a osim toga je Paseo del Prado poznat po kameno-mermernim klupama, umetničkim svetiljkama i bronzanim lavovima.

Izuzev toga što je ova promenada neverovatno lepo sređena i održavana, čuvena je i po tome i što se čitavom njenom dužinom sa obe strane nalaze fenomelane kolonijalne građevine.

Paseo del Prado vrvi od života i danju i noću. Ovde se lokalci sastaju, deca igraju, ulični prodavci nude svoje ruktvorine i druge suvenire. Promenada služi i za održavanje kulturnih aktivnosti i izlaganje umetničkih dela.

Malekon

Malekon se odnosi na 3 stvari koje čine jednu celinu – aveniju sa 6 traka, šetalište pored mora i morski zid koji razdvaja grad od okeana.

Izgradnja Malekona, koji se prostire na 8 kilometara, počela je 1901. godine, tokom privremene vlade američke vojske, sa namerom da štiti Havanu sa mora.

Malekon počinje u Staroj Havani, kod gradske luke, i ide sve do Vedada. Negde na sredini promenade, gde se završava Paseo del Prado, nalazi se veliki kružni tok koji između ostalog vodi i ka čuvenom Tunelu Havana (ili kako ga na Kubi zovu – jedno od 7 čuda kubanskog građevinarstva), tunelu dugačkom 733 metara koji ide ispod havanskog zaliva.

Od izgradnje pa sve do danas, Malekon je ostao popularno mesto i među Kubancima i strancima, pogotovo uveče kada se temperature malo spuste.

Osim što ovde možete da uživate u nestvarnim pogledima na grad i okean, duž i oko šetališta se nalazi nekoliko bitnih spomenika, uključujući spomenik žrtvama USS Mejna, kao i tvrđave San Salvador de la Punta (na ovu tvrđavu ćete naići ako do Malekona dođete iz pravca Paseo del Prado) i Kastiljo de la Real Fuersa (koja se nalazi blizu ulice Obispo).

Tvrđava Moro

Tvrđava Moro – ili Kastiljo de los Tres Rejes Magos del Moro – je primorska tvrđava izgrađena u 17. veku radi odbrane havanskog zaliva od drugih kolonijalista (i pirata).

Iako je tvrđava uspešno branila grad neko vreme, nije uspela da izdrži britanski napad 1762. godine. Havana je vraćena Španiji samo godinu dana posle – i tada je španski kralj naredio izgradnju još jedne tvrđave da bi sprečio da se sličan napad ikad više dogodi.

Tako je podignuta La Kabana, drugo najveće kolonijalno utvrđenje u tzv. Novom svetu (najveće je Kastiljo San Felipe de Barahas u Kartageni u Kolumbiji). Moro i Kabana pripadaju dvostruktom odbrambenom kompleksu Moro-Kabana vojno-istorijskom parku, koji je među najposećenijim atrakcijama u Havani.

Danas u tvrđavi Moro možete da obiđete zidine i svetionik, posetite Pomorski muzej, vidite odakle su zarobljenici bacani ajkulama, pogledate izložbe koje se održavaju u utvrđenju i kupite suvenire. U Kabani možete da naučite više o tome kako je tvrđava korišćena tokom vekova. Ako dođete u Kabanu nakon zalaska sunca, u 9 uveče, možete i da prisustvujete rekreaciji topovske ceremonije iz 18. veka koja je označavala zatvaranje gradskih zidina.

Hotel Nacional

Ako od Malekona krenete u pravcu Vedada, doći ćete do čuvenog hotela Nacional. Otvoren daleke 1930. godine, Nacional nije običan hotel – već mesto koje se može smatrati svojevrsnim spomenikom kubanske istorije.

Kada su holivudske zvezde i druge poznate ličnosti dolazile na Kubu, odsedali su upravo u ovom hotelu. Neki od najvažnijih gostiju hotela su bili Vinston Čerčil (kog je Kuba doživotno snabdevala cigarama), Džimi Karter, Džon Vejn, Rita Hejvort, Marlen Ditrih, Geri Kuper, Marlon Brando, Žan Pol Sartr, Simona de Bovoar, Jurij Gagarin, Aleksandar Fleming.

Ava Gardner i Frenk Sinatra su ovde došli na medeni mesec. Međutim, pre bračnog putovanja, Sinatra je već nastupao u Nacionalu – i to za članove američke mafije.

Kuba je između 1940. i 1950. godine bila popularna među mafijašima, koji su 1946. godine prisustvovali takozvanoj havanskoj konferenciji održanoj u Nacionalu.

Konferenciju su organizovali Laki Lučano i Mejer Lanski, zakupivši ceo hotel za svoje zvanice. Ovaj događaj je dramatizovan u legendarnom filmu Kum II, kada Majkl Korleone odlazi u Havanu na sastanak.

Nakon kubanske revolucije, hotel je nacionalizovan, kockarnice zatvorene i mafija proterana. U narednih nekoliko decenija, sve do pada Sovjetskog saveza, u Nacional su uglavnom dolazile diplomate i političari. Od 1990. godine, kada se Kuba opet otvorila ka turizmu, Nacional ponovo postaje popularno mesto među turistima – koji doduše više nisu filmske zvezde i mafijaši.

Vedado

Hotel Nacional je smešten na kraju glavne ulice u Vedadu, ulice 23, poznate i kao La Rampa. Ovaj deo Havane se ponekad naziva Novom Havanom – iako Vedado sada već izgleda staro i zapušteno.

Većina građevina u Vedadu je podignuta pre revolucije – i to po ugledu na bogate američke četvrti iz pedesetih godina prošlog veka. Ovde ćete osim starinskih bioskopa i pozorišta videti neverovatne vile, od kojih su mnoge ukrašene grčkim i rimskim stubovima, sa velikim baštama, dvorištima i terasama.

Vedado je bio komercijalni i poslovni centar Havane u prvoj polovini 20. veka, a s obzirom na to da je američka mafija poslovala na Kubi, u ovom kraju su gradili kazine i hotele poput hotela Rivijera i Kapri.

Izuzev hotela i vila, u Vedadu se nalaze Kolon groblje, Džon Lenon park, poslastičarnica Kopelija i Trg revolucije, kao i mnogobrojni kafići, restorani i klubovi.

Trg revolucije

Najbitniji trg na Kubi, Trg revolucije je pre svega poznat strancima po čeličnom memorijalu Če Gevare sa citatom Hasta la Victoria Siempre na zgradi Ministarstva unutrašnjih poslova.

Odmah pored se nalazi memorijal Kamilu Sjenfuegosu, za koji mnogi misle da je Fidel Kastro, sa rečima Vas bien, Fidel na zgradi Ministarstva komunikacije.

Preko puta ovih zgrada je podignut Hoze Marti memorijal, toranj visok 108 metara i statua Martija okružena stubovima.

Osim ovoga, na trgu nema šta više da se vidi ili radi. Međutim, s obzirom na to da je Če Gevara svetski poznata ličnost i da mesto nosi ime po kubanskoj revoluciji, trg svakodnevno posećuje na stotine turista.

Ovde se takođe održavaju razni politički skupovi i Fidel Kastro se svake godine 1. maja i 26. jula sa Trga revolucije obraćao narodu.

Istočne plaže

Istočne plaže ili Playas del Este su prelepe tropske plaže koje se nalaze na nekih pola sata izvan Havane, od kojih je najpoznatija Santa Maria del Mar.

Iako u blizini ove plaže ima i par hotela i nekoliko kasa partikular, većina turista ipak ovde dolazi iz Havane. Da dođete do Santa Maria del Mar plaže, možete da idete taksijem za oko 20 USD po pravcu.

Međutim, postoji i mnogo jeftinija varijanta. Turistički autobus T3 staje kod Centralnog parka u Havani i vozi do ove plaže za 5 USD (povratna karta). Postoje tri stanice kod plaže – Megano, Atlantiko i Tropikoko, nazvane po obližnjim hotelima.

Ono što je bitno da znate jeste da su redovi dugački za bus, tako da je najbolje da dođete u Centralni park što ranije. Autobusi idu na svakih 40 minuta ili sat vremena, mada se vozači ne drže uvek rasporeda.

U povratku savetujemo da bus čekate na stanici Atlantiko (kod Don Pepe ranča) jer se dešava da se već tu napuni i da ljudi na drugim stanicama ne mogu da uđu.

Što se tiče same plaže, stvarno je kao sa razglednice. Nema puno ljudi, voda je pretopla, tirkizna i čista, ležaljke i suncobrani su jeftini (mi smo platili 6 USD za 2 ležaljke i suncobran) i ima prodavaca koji nude piće i grickalice.

Muzej revolucije

Smešten u nekadašnjoj Predsedničkoj palati, mestu gde je i pokušan atentat na Fulgensia Batistu 1957. godine, Muzej revolcuije je jedan od najboljih muzeja u Havani.

Izuzev toga što je zgrada u kojoj se nalazi postavka sigurno jedna od najlepših i najočuvanijih u gradu i što je unutrašnjost građevina ukrasila čuvena firma Tiffany & Co., Muzej revolucije sadži zanimljivu zbirku fotografija, dokumenata i drugih predmeta koji pričaju priču o kubanskoj borbi za nezavisnost i kasnije gerilskoj revoluciji.

Ispred zgrade su izloženi tenkovi koje su Kastro i njegove trupe koristile tokom invazije u Zalivu svinja 1961. godine, a iza muzeja se nalazi Granma, brod kojim su Fidel Kastro, Raul Kastro i Če Gevara došli iz Meksika na Kubu 1956. godine.

Ulaznica za muzej je nekoliko puta skuplja za strance nego za lokalce i iznosi oko 8 USD. Muzej se trenutno renovira.

Floridita

Za sve ljubitelje američke književnosti i dobrih koktela, Floridita je nezaobilazna stanica tokom boravka u Havani.

Smešten na svega par minuta peške od Muzeja revolucije i Muzeja lepih umetnosti, Floridita je rodno mesto daikirija i jedan od omiljenih barova Ernesta Hemingveja.

Otvoren daleke 1817. godine, na istom mestu gde se i danas nalazi, pod imenom Srebrni ananas, bar 100 godina kasnije menja ime u Floridita zbog velikog broja američkih turista u Havani.

U to neko vreme, katalanski imigrant Konstantino Ribalaigua Vert postaje vlasnik Floridite, nakon što je nekoliko godina radio kao barmen ovde, i uskoro i izmišlja novi koktel – daikiri.

Nobelovac Ernest Hemigvej je tada već živeo u Havani, u obližnjem Ambos Mundos hotelu, i provodio baš dosta svog vremena u Floriditi, nastaviviši da posećuje bar svo vreme dok je bio na Kubi.

Danas u Floriditi ima mnogo stvari koje pripadaju poznatom piscu – ali ono što privlači najviše pažnje je bronzana statua Hemingveja postavljena na njegovom mestu u baru. Ovde se nalazi i plaketa sa njegovim potpisom na kome piše Moj mohito u Bodegiti del Medio, moj daikiri u Floriditi.

U Bodegiti nismo bili, ali tvrdimo da bolji daikiri nigde nećete probati nego u Floriditi, uprkos visokoj ceni i ogromnom broju turista koji zaposednu svaki ćošak bara čim se otvori.

Ulica Obispo

Floridita se nalazi na samom kraju najčuvenije ulice u Staroj Havani – ulice Obispo.

Istorija ove ulice seže sve do 1519. godine, samo 4 godine nakon osnivanja Havane. Iako nama deluje čudno da je glavna pešačka zona u Havani jedna prilično uska ulica, ulica Obispo je namerno tako napravljena da bi zaštitila ljude od jakog kubanskog sunca.

Tokom vekova, ulica je nosila razna imena, menjajući ime preko 40 puta, i dobivši sadašnji naziv 1936. godine, po dva biskupa koja su ovde živela.

U Obispu se danas nalaze prodavnice sa suvenirima (ovo je i glavna šoping zona u Havani), kafići, restorani, kiosci brze hrane, ulični prodavci, ulični zabavljači, umetničke galerije, banka, ETECSA centar (gde se kupuju kartice za internet), Numizmatički muzej i još mnogo toga.

Trg oružja

Trg oružja ili Plaza de Armas je trg na koji se nadovezuje ulica Obispo. Najstariji kolonijalni trg u Havani, Trg oružja je sagrađen u isto vreme kad i Obispo, dobivši ime po vojnim vežbama i paradama koje su se ovde održavale.

Na sredini trga, u parku Kespedes, podignut je spomenik kubanskom heroju Karlosu Manuelu de Kespedesu.

Ovde je smešten i Muzej grada, u velelepnoj baroknoj građevini u kojoj su nekada živeli španski guverneri i kasnije kubanski predsednici. Zanimljivo je znati da se ispred ove građevine nalazi drveni parket, najverovatnije postavljen da kočije koje prolaze ne bi uznemiravale guvernera.

Na Trgu oružja je sagrđena i velelepna kuća koja podseća na grčko-rimske hramove – i koja se prikladno zove Hram. Ova građevina je podignuta na mestu gde je održana prva misa radi inaguaracije grada Havane 1519. godine. Blizu Hrama se nalaze i Kastiljo de la Real Fuersa i hotel Santa Izabela.

Katedralni trg

Katedralni trg (ili Trg Katedrala, kako piše na nekim našim sajtovima) je vrlo verovatno najimpozantniji trg u Havani koji je ime dobio po velelepnoj katedrali sagrađenoj ovde u 18. veku.

Ova barokna katedrala sa dva tornja različite veličine je toliko lepa da se za nju govori kako je muzika isklesana u kamenu. Interesantno je da su korali korošćeni u izgradnji katedrale – i dan danas je moguće videti fosilne ostatke u kamenim zidovima.

Još jedan zanimljiv podatak o katedrali jeste da je u njoj čuvano telo Kristofera Kolumba skoro čitav jedan vek, od 1796. do 1898. godine, pre nego što je preneto u katedralu u Sevilji.

Osim katedrale, čitav trg krase simpatične kuće, od kojih je u jednoj smešten Muzej kolonijalne umetnosti. U ostalim su uglavnom kafići i restorani.

Trg Franje Asiškog

Trg Franje Asiškog ili Plaza de San Francisco de Asís je još jedan bitan trg u Havani koji je ime dobio po istoimenoj bazilici.

Ova nekadašnja franjevačka crkva odavno ne služi svojoj izvornoj svrsi. Naime, kada su Englezi nakratko osvojili Havanu u 18. veku, ovu baziliku su koristili za protestantske službe.

Nakon što su Španci povratili Kubu, međutim, smatrali su da je crkva oskrnavljena i nikada je više nisu koristili (iako su monasi nastavili da žive u susednom samostanu još neko vreme).

Zbog svoje izvanredne akustičnosti, crkva se već neko vreme koristi kao koncertna sala.

Na trgu ćete još videti zgradu nekadašnje berze u kojoj se sada nalaze kancelarije. Odmah preko puta je lučki terminal u koji svakodnevno pristižu kruzeri sa hiljadama turista.

Stari trg

Okružen kolonijalnim kućama i art nouveau zdanjima, Stari trg se u vreme kada je tek izgrađen u 16. veku zvao Novi trg – a današnje ime je dobio nakon što je sagrađen Hristov trg (i nakon što je promenio još nekoliko imena).

U zadnjih 150 godina, Stari trg je služio kao otvorena pijaca, park, amfiteatar i čak parking (podzemni, kasnije demoliran).

Međutim, kada je Stara Havana uvrštena na Uneskovu listu svetske baštine osamdesetih godina prošlog veka, Kubanci su shvatili značaj ovog mesta i počeli restauraciju trga, ubrzo mu povrativši stari izgled. Na sred trga je postavljena replika fontane koja je bila srušena kada se pravio parking.

Kuće koje okružuju Stari trg su takođe restaurirane i danas se koriste i kao stambeni prostor (gornji spratovi) i kao restorani i galerije (donji spratovi).

Statua Isusa

Visoka 20 metara, statua Isusa se nalazi na brdu koje nadgleda havanski zaliv i odakle su zaista spektakularni pogledi na grad.

Za figuru Isusa, koji drži desnu ruku blizu brade a levu kod grudi, lokalci kažu da je napravljena tako da deluje kao da drži cigaru u desnoj i mohito u levoj, kao svojevrsni omaž kubanskoj kulturi.

Da biste došli do statue, morate preći zaliv trajektom (pravac – Regla) i onda ići uzbrdo 15, 20 minuta. Ukoliko vidite autobus kako ide ka gore, možete da ga zaustavite i odvešće vas do Isusa. Zbog velikih vrućina, savetujemo da ovde dođete ili rano ujutru ili kasno popodne.

Nedaleko od statue se nalazi Če Gevarin muzej, u kome možete videti fotografije i druge memorabilije, kao i ulaz za tvrđavu Kabana.

Oldtajmeri

Havana je istinski raj za ljubitelje starih američkih automobila, kojih dan danas u zemlji ima preko 50,000. Iako ćete na ulicama glavnog grada videti i neka druga kola, poput ruskih lada i čak novijih pežoa, ipak najveći broj Kubanaca vozi automobile iz pedesetih godina prošlog veka.

Imajući u vidu i starost ovih kola i to da Kubanci nisu mogli da se domognu rezervnih delova, pravo je čudo kako su još uvek u voznom stanju.

Međutim, nakon revolucije doći do novih kola je bilo skoro pa nemoguće, te su Kubanci postajali sve kreativniji u svojim naporima da održavaju kola koja imaju – i koja se ovde zaista prenose sa generacije na generaciju.

Jedno od istinski autentičnih kubanskih iskustava je vožnja oldtajmerima – ukoliko želite da se provozate kolima koja su koliko toliko održavana, to zadovoljstvo će vas koštati između 30 i 50 dolara po satu. Naravno, pošto većina stanovništva vozi stare američke automobile, možete i prosto da se vozite taksijem u oldtajmeru – ali kola koja služe kao taksiji su u dosta lošijem stanju.

Hemingvejeva kuća

Finka Vigia je čuvena, prekrasna kuća američkog pisca Ernesta Hemgveja, koji je u njoj živeo preko 20 godina, od 1939. do 1960. godine.

Hemingvej je prvo u Havani živeo u hotelu Ambos Mundos (u ulici Obispo), ali je na kraju kupio ovo imanje za 12,500 američkih dolara jer njegova tadašnja žena nije želela da živi u hotelu.

U ovoj kući je Hemingvej napisao svoje čuvene romane Za kim zvono zvoni i Starac i more, čuvao mačke i pse (na imanju postoji malo groblje za njegove pse), držao mnogobrojne trofeje iz lova (nažalost, za nekog ko je sebe smatrao ljubiteljem životinja, baš ih je puno i ubio), pravio raskošne proslave i ko zna šta još.

Nakon što je pisac zbog bolesti otišao u Ameriku 1960. godine i naposletku oduzeo sebi život 1961. godine, kubanska vlada je imala nameru da prisvoji finku Vigiu. Srećom, Hemingvejeva četvrta i poslednja supruga je uspela da se dogovori sa vladom da kuću pretvore u muzej.

Muzej ruma

Rum je nacionalno piće Kube – i ako ćete negde piti stvarno dobre koktele sa rumom, to je u ovoj karipskoj zemlji.

Osim ispijanja koktela po kafićima u Havani, možete da odete i u simpatični Muzej ruma i saznate sve o tome kako se pravi rum, od toga šta se sve dešava na plantažama šećerne trske do toga kako izgleda proizvodnja u fabrici.

Muzej je poznat i kao Havana Klub muzej, po istoimenom brendu koji je i došao na ideju da otvori muzej posvećen rumu 2000. godine.

U cenu ulaznice je uključena i čašica (ili više njih) sedmogodišnjeg Havana Klub ruma. Ture se održavaju na španskom, engleskom i francuskom jeziku. Naravno, u okviru muzeja ima i prodavnica u kojoj možete da kupite rum, kao i bar gde možete da nastavite degustaciju.

***

To bi bila naša top lista stvari koje treba videti ili raditi u Havani. Jasno je da ovaj grad nudi još mnogo toga za turiste – ipak je skoro sve u kubanskoj prestonici podređeno strancima – ali ovo je ono što se nama najviše dopalo. Nadamo se da će vam ovaj vodič pomoći u planiranju putovanja na Kubu ili makar malo približiti ovu lepu zemlju.

Ukoliko imate neka pitanja u vezi sa putovanjem na Kubu, slobodno nam ostavite komentar ispod članka. Ako vam se dopada naš sajt, zapratite nas na Instragramu. Hvala na čitanju – do sledećeg teksta!