Vodič za Baku — na raskršću istoka i zapada

Smešten na obali Kaspijskog jezera koje se smatra granicom između Evrope i Azije, Baku je prestonica Azerbejdžana, jednog od najvećih svetskih proizvođača nafte, i najveći grad na Kavkazu koji tehnički pripada Aziji, ali koji se po kulturnim odlikama zapravo nalazi negde između istoka i zapada.

Kulturni i ekonomski centar Azerbejdžana još uvek nije popularan među turistima iz naših krajeva, ali pošto je moguće iz susedne Mađarske doći do Bakua i za manje od 50 evra, stvari se polako menjaju.

Ukoliko planirate putovanje u Baku i ukoliko su i vas pitali ko zna koliko puta šta ćete u Azerbejdžanu i ko još putuje tamo, u ovom vodiču ćemo vas provesti kroz azerbejdžansku prestonicu kako smo je mi doživeli — kao moderan, zanimljiv, kosmopolitski, autentičan, tradicionalan, pomalo kič grad u koji bismo se rado opet vratili.

Šta videti u Bakuu

Iako je Baku veliki grad, većina onoga što vredi videti je smeštena u ili blizu istorijskog centra grada, takozvanom Išeri Šeheru. Osim atrakcija u samoj prestonici, izvan Bakua ima još nekoliko prirodnih fenomena i kulturnih znamenitosti koje ne treba propustiti.

Za obilazak samog Bakua su više nego dovoljna 2 ili 3 dana i 1 dan treba odvojiti za dnevni izlet van grada.

Što se tiče smeštaja, definitivno preporučujemo da odsednete u istorijskom centru. Em hoteli nisu skupi (mi smo platili nešto manje od 40 evra po noći u odličnom Sunday Hotelu), em ćete tako moći peške da obiđete sve što vas zanima.

Sledi pregled atrakcija u starom gradu, u modernom delu grada i u neposrednoj blizini Bakua.

Stari grad i okolina

Stari grad je istorijsko jezgro Bakua u kome se najbolje oslikava kultura Azerbejdžana i koji se u potpunosti razlikuje od ostatka blještave prestonice, sada već čuvene po viskom neboderima i drugim modernim arhitektonskim građevinama.

Najstariji deo grada, podignut u 12. veku ili ranije, je pre 20 godina uvršten na Uneskovu listu svetske baštine, zajedno sa dve glavne gradske atrakcije — Širvanšah palatom i Devojačkom kulom.

Površinski prilično mali, stari grad Bakua je moguće uzduž i popreko prepešačiti za manje od dva sata, ali je naravno potrebno više vremena ukoliko planirate da obilazite i znamenitosti. Da biste stekli bolju sliku o tome koliko je majušan istorijski centar, dovoljno je reći da u njemu živi svega 3,000 ljudi.

Iako su atrakcije u starom gradu nesumnjivo značajne za kulturno-istorijski identitet Azerbejdžana, moramo da priznamo da nas nisu nešto oduševile. S druge strane, celokupan izgled i atmosfera u starom gradu su nam se itekako dopali.

Ovde se nalaze uske kamene uličice koje vode do lepo uređenih dvorišta u kojima odmaraju gradski četvoronožni ljubimci, radnje i štandovi na kojima možete da kupite sve od suvenira, uglavnom mini tepihe, mini tradicionalne instrumente, mini Aladinove lampe, raznobojne marame i magnete, pa do pravih azerbejdžanskih tepiha i antikviteta, i naravno, nekolicina šarenolikih kafića i prilično skupih restorana u kojima možete probati nacionalna jela i pića.

Kao i dosta drugih malih istorijskih centara, i ovaj u Bakuu podseća na lavirint u kome nije uvek lako orijentisati se, a u kome se lokalci savršeno snalaze. Ono što stari grad Bakua doduše razlikuje od drugih sličnih gradskih jezgara jeste što nema gužvi, nebrojeno turista koji se guraju da usnime što bolju fotografiju i prenaduvanih cena karakterističnih za turističke centre.

Evo šta sve možete da vidite u starom gradu Bakua i njegovoj neposrednoj blizini.

Devojačka kula

Najpoznatija atrakcija u starom gradu, Devojačka kula je toranj iz 12. veka u kome se danas nalazi muzej grada Bakua i sa čijeg vrha se pruža sjajan pogled na stari grad, moderni deo grada i Kaspijsko jezero.

Za izgradnju Devojačke kule se vezuje preko 20 mitova i legendi koji su vremenom postali deo azerbejdžanskog folklora i koji su ovekovečeni umetničkim delima. Zanimljivo je spomenuti da prvi azerbejdžanski balet, čija premijera je bila 1940. godine, nosi upravo naziv Devojačka kula.

Što se tiče samih legendi, najčuvenija je ona zoroastrijskog porekla o devici vatrene kose koja je spasila narod u Bakuu ropstva. Naime, nekada davno, postojao je utvrđeni grad Baku u kome se nalazio hram vatre. Jednom prilikom su neprijatelji okružili ovaj grad i naredili stanovnicima da se predaju.

U opsadi koja je usledila su mnogi stanovnici Bakua izgubili živote dok su drugi umirali od žeđi jer je neprijatelj presekao gradski dovod vode. Vrhovni sveštenici su se tada obratili bogu Ahuri Mazdi za pomoć. Bog im je ubrzo uslišio molitve.

Komad vatre iz hrama vatre se odlomio i iz njega je izašla prelepa devojka sa kosom boje vatre. Prerušena u muškarca, devojka je izašla iz utvrđenja i usledila je borba sa vrhovnim komandantom neprijateljske vojske. Devojka je pobedila — a čim ju je komandant ugledao, zaljubio se u nju. Kako to obično biva, i ona se zaljubila u njega. U čast njene pobede, stanovnici Bakua su nazvali kulu Devojačka kula.

Druga popularna legenda je slična prvoj, s tim da je Ahura Mazda odgovorio na molitve vrhovnih sveštenika zemljotresom koji je ubio neprijateljsku vojsku i ujedno i ugasio vatru u hramu vatre.

Širvanšah palata

Sagrađena u 15 veku, Širvanšah palata je kompleks građevina koje su pripadale vladarima Širvana, teritorije koja je danas deo Azerbejdžana. Kompeks se sastoji iz glavne palate, mauzoleja, džamije, kupatila, Muratove kapije i drugih zdanja.

Poznata kao biser azerbejdžanske arhitekture, kako je Unesko opisao, Širvanšah palata nam nije bila posebno zanimljiva, možda jer u principu osim golih zidina unutar građevina i nema bog zna šta da se vidi, možda jer jednostavno ne znamo dovoljno o istoriji ovog dela sveta.

Bilo kako bilo, nakon što smo videli mnoge velelepne palate, ovaj srednjevekovni kompleks nije ostavio neki utisak na nas i u njemu smo proveli mnogo manje vremena nego što smo prvobitno planirali. Ne kažemo da palatu ne treba obići, samo da smo mi očekivali više i na kraju ostali pomalo razočarani.

Džuma džamija

Jedna od najbitnijih i najstarijih džamija u Bakuu, Džuma džamija potiče iz 12. veku i nalazi se na mestu nekadašnjeg zoroastrijskog hrama. Smeštena na dva minuta od Devojačke kule, ova aktivna džamija je otvorena za sve, ali imajte u vidu da postoji drugi, odvojeni ulaz za žene.

Muzej minijaturnih knjiga

Jedna od glavnih atrakcija u istorijskom centru Bakua je, verovali ili ne, Muzej minijaturnih knjiga, jedini muzej minijaturnih knjiga na čitavom svetu. Ovaj neobičan muzej je otvoren 2002. godine, a 2015. godine je uveden u Ginisovu knjigu svetskih rekorda kao najveća privatna kolekcija mini knjiga.

Vlasnica kolekcije je Zarifa Salahova, simpatična gospođa koja radi u muzeju i koja je više nego raspoložena da posetiocima ispriča priču o svojim minijaturnim eksponatima. U muzeju se nalazi preko 6,500 minijaturnih knjiga iz preko 60 svetskih zemalja, uključujući i zemlje bivše Jugoslavije.

Gradske zidine

Išeri Šeher, najstariji deo Bakua, je okružen srednjevekovnim zidinama i tornjevima koji su davnih dana služili u odbrani grada. Pre nego što su Rusi zavladali Azerbejdžanom, postojala su dva reda zidina, od kojih je danas ostao čitav prvi, stariji red, podignut u 12. veku.

Utvrđenje ima dva kapije, od kojih je poznatija i grandioznija ona koja povezuje stari grad sa novim, sada modernim delom grada, takozvanim Bajir Šeherom, čija izgradnja je započela tek u 19. veku. Ova savršeno očuvana dupla kapija izlazi na nekoliko poznatih gradskih znamenitosti:

Nezami park, trg i muzej — Čim se prođe dupla kapija, izbija se na mali park i trg kojim dominira statua Nezamija Gandžavija, jednog od najvećih persijskih pesnika koji je živeo i stvarao u 12. veku. O značaju ovog pesnika na azerbejdžansku kulturu i nasleđe dosta govori i to da je državni muzej književnosti, smešten odmah nasuprot trga, nazvan upravo po njemu. Nezami je takođe izuzetno cenjen u Iranu, Avganistanu, Tadžikistanu i drugim muslimanskim zemljama.

Palata Išmailija — Smeštena odmah preko puta Nezami parka, ova neverovatna palata u kojoj je danas sedište azerbejdžanske akademije nauka je sagrađena u čast preminulog sina jednog od najbogatijih naftaških magnata u Azerbejdžanu. Naime, kada je Musi Nagijevu preminuo sin Išmail, ovaj inače škrti milioner je podigao palatu po ugledu na Duždevu palatu u Veneciji, posvetivši je sinu i poklonivši muslimanskom dobrotvornom društvu.

Još jedna istorijska palata koju vredi posetiti u Bakuu je Palata sreće, prelepa građevina koju je Murtuza Muktarov, još jedan milioner koji je stekao bogatstvo zahvaljujući nafti, izgradio svojoj ženi. Par je u ovoj palati živeo srećno nešto manje od 10 godina, sve dok boljševici nisu okupirali Azerbejdžan. Kada su ruski vojnici upali u palatu, Muktarov je ubio tri oficira pre nego što je sebi oduzeo život. Nakon toga, njegova žena je uhapšena i utamničena. Palata je tokom decenija imala razne namene, da bi na kraju postala Palata venčanja. Nažalost, Palata sreće je podosta udaljena od centra Bakua, tako da smo mi ovaj put morali da je preskočimo.

Nezami ulica i Trg fontana — Na nekih pet minuta od duple kapije se nalazi još jedan poznat gradski trg, Trg fontana. Kao što ime i kaže, ovaj trg je čuven po fontanama kojih ima desetak i čija gradnja je započeta još za vreme sovjetske vladavine. Trg počinje nedaleko od palate Išmailija i nastavlja se sve do glavne gradske pešačke zone, Nezami ulice, koja je takođe dobila ime po pesniku Nezamiju.

Iako je Trg fontana popularno okupljalište i za lokalce i strance, okružen radnjama, kafićima i restoranima, ovo mesto je jedno od najružnijih u Bakuu. Osim što su fontane nabacane navrat nanos i što su u potpunoj suprotnosti sa okolnim delovima grada, na ovom trgu se nalaze i ogromne reklame za globalne brendove poput Meka i raznorazni štandovi koji samo doprinose sveopštem kiču.

Što se tiče Nezami ulice, možemo samo da kažemo da izgleda kao bilo koja glavna ili šoping ulica u bilo kom evropskom gradu i da svakako preporučujemo da uveče ovde šetate ili sednete u neki od mnogobrojnih, zaista sjajno uređenih restorana ili poslastičarnica.

Druga kapija, za nijansu manje impozantna od duple, je smeštena na drugom kraju starog grada i izlazi na Filharmonijsku baštu, još jedan lep park sa velikom fontanom i mnogo zelenila i cveća. Ovo je inače jedan od najstarijih parkova u Bakuu, sagrađen u prvoj polovini 19. veka, kada su iranski moreplovci pristižući u prestonicu Azerbejdžana donosili sa putovanja po džak soli da bi doprineli njegovoj izgradnji.

Novi deo grada

Već smo se dotakli nekih atrakcija izvan starog grada, onih koje se nalaze odmah pored ili jako blizu gradskih zidina. Međutim, Išeri Šeher nije jedini deo Bakua koji vredi videti.

Zbog novca koji se u zemlju sliva od nafte, glavni grad Azerbejdžana se ubrzano širi i po prestonici neprestano niču nove, šljašteće građevine po ugledu na građevine u bliskoistočnim metropolama. Dobro je znati da, iako je grad veliki, skoro sve ono što treba videti u modernom delu Bakua je relativno blizu Starog grada, tj. može se obići peške.

Evo šta je na nas ostavilo najveći utisak u novom delu Bakua.

Taza Pir džamija

Pošto nismo imali vremena da odemo do verovatno najimpresivnije Hejdar džamije u Bakuu, prilično udaljene od centra grada, kao alternativu smo izabrali Taza Pir džamiju podignutu početkom 20. veka. Smeštena na nekih 20 minuta od istorijskog centra, Taza Pir džamija je jedna od najveličanstvenijih verskih građevina koje smo ikada videli, čija grandioznost nas je zaista ostavila bez teksta.

Podignuta na mestu gde je sahranjen neki islamski svetac, džamija je otvorena 1914. godine i zatvorena samo tri godine kasnije, nakon Oktobarske revolucije. U narednom periodu je služila kao bioskop pa onda štala, sve do 1943. godine kada joj je vraćena prvobitna namena.

Sudeći po trenutnom izgledu, Taza Pir džamija je nedavno rekonstruisana — i neki radovi još uvek traju. Na placu preko puta džamije je sve sravnjeno sa zemljom, očigledno da bi se deo oko nje sredio, a iskreno nemamo pojma šta planiraju tu da grade.

U svakom slučaju, Taza Pir džamija je sigurno jedna od najveličanstvenijih atrakcija u prestonici Azerbejdžana, a ono što posetu džamiji čini još zanimljivijom jeste da morate da prođete kroz raznorazne ulice i uličice na putu ka njoj, koje mnogo realnije oslikavaju život u Bakuu nego potpuno sređeni centar.

Iznenađujući je kontrast između centra u kome deluje kao da su svi stanovnici Bakua prebogati i ovog dela grada, zapravo prilično blizu gradskog jezgra, u kome se vidi da ipak i ovde ima siromaštva, trošnih kuća, rupa po putevima i razbacanog đubreta.

Baku bulevar

Baku bulevar je ogromna promenada koja ide paralelno sa Kaspijskim jezerom i čija izgradnja je započeta na samom početku 20. veka. Promenada počinje na Trgu slobode, na kome se nalazi Kuća vlade, palata u kojoj su smeštena mnoga ministarstva i ispred koje su podignuti boksevi za učesnike azerbejdžanskog grand pria, pa sve do Trga nacionalne zastave.

Inače, kad već spominjemo Kaspijsko jezero, treba reći i da je Baku veoma često na udaru vetrova i važi za jedno od najvetrovitijih mesta na planeti, sa čak i do 300 vetrovitih dana godišnje. Ime grada najverovatnije znači vetrovit grad na persijskom, mada postoji i tumačenje da potiče od reči božji grad, slično kao Bagdad. Bilo kako bilo, Baku danas nosi nadimak Grad vetrova (zanimljivo je da je Azerbejdžan poznat kao Zemlja vatre).

Evo koji kulturni i turistički sadržaji se nalaze duž Baku promenade.

Muzej tepiha — Ručno rađeni tepisi su ponos Azerbejdžana i verovatno najbolji muzej u gradu je upravo Muzej tepiha. Prvobitno smešten u Džuma džamiji, muzej je nedavno prebačen u novu zgradu koja ima oblik ćilima (i koja nama koji smo odrasli uz Aladina deluje kao da će svakog trenutka da progovori i odleti dalje). Sve i da vas azerbejdžanski tepisi ič ne zanimaju, poseta ovom muzeju vam neće biti dosadna.

Osim tepiha i ćilima izrađenih raznim tehnikama i iz raznih perioda i podneblja, u muzeju ima mnogo eksponata koji pričaju priču o azerbejdžanskoj kulturi, poput narodne nošnje, nakita i posuđa. U muzeju možete da vidite i kako nastaju ručno rađeni tepisi i kako izgledaju umetnička dela na tepisima.

Mala Venecija — Odmah pored Muzeja tepiha se nalazi Mala ili Mini Venecija, turistička atrakcija nabrojana u većini vodiča za Azerbejdžan kao mesto koje baš treba videti. U realnosti, Mini Venecija je (bukvalno) ogromna fontana ili bazen sa svodovima kroz koju možete da se provozate čamcem. Deci je možda ovo zabavno, ali osim toga, ne vidimo neku svrhu ovog mesta, pogotovo ne odmah pored tako interesantnog muzeja kao što je Muzej tepiha.

Trg nacionalne zastave — Ako nam se Mini Venecija učinila kao glup projekat, to je samo zato što do tog trenutka još uvek nismo videli Trg nacionalne zastave. Kao što možete da pretpostavite, ovaj trg je dobio ime po džinovskoj zastavi Azerbejdžana, veličine 70×35 metara, na jarbolu visokom 162 metra.

Kada je postavljena, ova zastava je zvanično bila najviša na svetu, ali je ovu besmislenu titulu ubrzo preuzela 165 metara visoka nacionalna zastava u Tadžikistanu. Da stvari budu još smešnije, jaki vetrovi na svakih par meseci unište zastavu koja se onda spušta i krpi. Da li zbog toga ili nečeg drugog, zastava je skinuta u junu 2019. godine i trg ograđen, tako da smo mi samo s vidikovca videli prazan trg na kome se ponekad nalazi suludo velika zastava Azerbejdžana.

Ovde možemo da se podsetimo toga i da se u Beogradu planira postavljanje grandioznog jarbola koji, će po rečima takozvanog zamenika gradonačelnika, da privlači ne samo turiste nego i mlade iz čitave Srbije. Naravno, jasno je da apsolutno niko neće u Beograd doći da vidi za sada još uvek imaginarnu ogromnu zastavu, isto kao što turisti u Azerbejdžanu ne idu da gledaju njihovu ogromnu zastavu.

Vatrene kule

Najzad dolazimo do simbola modernog Azerbejdžana, Vatrenih kula. Ova tri visoka nebodera koji predstavljaju vatru su završena 2012. godine, nakon 5 godina gradnje i 350 miliona dolara, i jako brzo postala sinonimna sa Bakuom.

Zanimljivog oblika, kule su zaista neverovatne noću, kada se na njihovoj čitavoj površini smenjuju pokreti vatre, azerbejdžanska zastava i druge scene. U njima se nalaze apartmani, hotel i kancelarije, uključujući i azerbejdžanski ogranak Lambordžinija.

Do kula je najlakše doći funikularom koji se nalazi odmah preko puta Muzeja tepiha. Naravno, funikular nije radio kada smo mi bili u Bakuu, pa smo morali do njih da dođemo peške, pređavši jedno milion stepenika. Treba znati i da se na manje od 5 minuta od kula, uz još jedno 200 stepenika, nalazi izvanredan vidikovac, odakle se vidi ama baš ceo grad.

Aleja mučenika

Aleja mučenika je groblje i memorijalni centar posvećen poginulima tokom Januarskog masakra 1990. godine i konflikta u Nagorno Karabahu između 1988. i 1994. godine. Aleja se završava monumentalnim spomenikom u kome gori večna vatra u čast onih koji su dali svoje živote za nezavisnost Azerbejdžana.

U okviru ovog kompleksa se nalazi i memorijal posvećen otomanskim vojnicima nastradalim tokom Prvog svetskog rata u Azerbejdžanu. Aleja je smeštena odmah tik do Vatrenih kula, tako da vredi prošetati se njome ukoliko planirate da se popnete do ovih nebodera.

Hejdar Alijev centar

Na nekih 20 minuta kolima od centra grada nalazi se još jedan simbol modernog Bakua — Hejdar Alijev centar nazvan po ocu sadašnjeg predsednika, osnivaču i vladaru savremenog Azerbejdžana. U ovom kulturnom centru imaju sale za izložbe, konferencijska sala, radionice, muzej i ogroman auditorijum, a ispred njega je podignut I love Baku znak. Do centra naravno možete doći sami taksijem ili gradskim prevozom, ali takođe možete i da ga obiđete u sklopu dnevnog izleta koji uključuje posetu znamenitostima izvan Bakua.

Izvan Bakua

Nešto malo izvan Bakua se nalaze neka od najbitnijih mesta za azerbejdžansku kulturu i najupečatljivijih prirodnih fenomena u zemlji. Da ne bismo gubili vreme na prevoz ili pregovore sa taksistima, mi smo odlučili da obiđemo atrakcije van grada sa lokalnom turističkom agencijom.

Dnevni izlet sa 5 stajanja smo platili oko 25 evra po osobi, s tim da u cenu izleta nisu bile uključene ulaznice (oko 10 evra po osobi) i ručak (oko 5 evra). Osim posetu Hejdar Alijev centru, izlet je obuhvatao posetu vulkanima blata, nacionalnom parku Gobustan, Janar Dagu i Atešgahu, o kojima ćemo ispod pričati više.

Vulkani blata

Vulkani blata, neodoljivo podsećajući na površinu marsa, su svakako jedno od najneobičnijih mesta koje smo ikad posetili. Ovi vulkani, neuporedivo manji od običnih vulkana, nastaju na mestima gde je podzemni gas izbio na površinu zemlje, formirajući manja ili veća uzvišenja u kojima se nalazi blato. U vulkanima se još nalazi i nafta, koju oko ovih uzvišenja nije ništa čudno videti.

Pošto se u njima ne nalazi lava, vulkani blata su zapravo hladni, sa temperaturama jedva nešto većim od 0 stepeni. Ovih čuda prirode na svetu ima nešto manje od 1,000, od kojih je više od jedne trećine u Azerbejdžanu.

Iako vulkani blata u principu nisu opasni, i oni mogu da eruptiraju, tj. da izazovu eksploziju gasova koji se odmah po kontaktu sa vazduhom zapale. Od početka 19. veka, u Azerbejdžanu je zabeleženo oko 200 ovakvih eksplozija, od kojih je jednom prilikom plamen iznad jednog vulkana blata dosegao čak 1 kilometar. Zbog ovoga lokalci vulkane blata zovu janar dag, što znači plamteće planine, još jedna zaostavština zoroastrizma.

Nacionalni park Gobustan

Na nekih 70 kilometara od Bakua je smešten nacionalni park Gobustan, rezervat poznat po petroglifima, slikama uklesanim u kamen koje su stare i do 20,000 godina. Na petroglifima su prikazani ljudi, životinje, rituali, bitke, ratnici, sunce, zvezde i druge slike koje svedoče o životu i verovanjima praistorijskih ljudi sa Kavkaza.

U Gobustanu ima više od 6,000 petroglifa isklesanih u ogromnim stenama koje na nekim mestima formiraju pećine u kojima su praistorijski ljudi živeli. Na osnovu slika urezanih u stene, može da se zaključi da je klima ovog područja bila tropska, dakle sasvim drugačija nego sada, i da je zbog takve klime Gobustan bio dom i mnogim životinjskim vrstama.

Po rečima našeg vodiča, mnogo, mnogo pre nego što su se ovi praistorijski ljudi naselili u Gobustanu, čitavo ovo područje je bilo potopljeno pod vodom. Postepeno povlačenje Kaspijskog jezera se može videti na osnovu brazdi u stenama, koje su nastale usled udara talasa tokom hiljada i hiljada godina.

Janar Dag

Janar Dag ili plamteća planina je još jedno prirodno čudo nedaleko od Bakua — brdo ispod kog se nalazi prirodan gas koji konstantno izbija na površinu i stvara vatru visoku nekoliko metara koja se nikad ne gasi.

Poluostrvo Abšeron, gde se nalazi plamteća planina, je toliko bogat gasom da se površina izvora nedaleko od Janar Daga može zapaliti šibicom, zbog čega su i oni poznati kao Janar Bulak ili plamteći izvori.

I Janar Dag i vulkani blata su nastali usled izbijanja prirodnog gasa na površinu tla, ali za razliku od vulkana iznad kojih se izuzetno retko može videti vatra, kao posledica erupcije, Janar Dag gori bez prestanka i iz mesta iz kog izbija vatra ne izbija ujedno i blato ili nafta.

Ne zna se kada je nastala vatra na Janar Dagu, mada postoje priče da nije postojala sve dok je slučajno nije zapalio neki pastir sredinom prošlog veka. Bilo kako bilo, svakako je impresivno videti prirodnu večnu vatru koju čovek ni na koji način ne kontroliše.

Atešgah

Atešgah ili vatreni hram Bakua je zoroastrijski religijski kompleks u kome je sve do 1969. godine gorela prirodna vatra. Nakon što se vatra ugasila, hram je prestao da bude mesto obožavanja i postao muzej. Sada u Atešgahu opet gori vatra zahvaljući gasu koji se cevima sprovodi iz obližnjeg mesta.

Do sada ste iz našeg vodiča mogli da vidite koliki uticaj dan danas zoroastrizam ima na azerbejdžansku kulturu. Zoroastrizam, jedna od najstarijih religija znana čoveku, je u drevna vremena bio dominantna religija na teritoriji današnjeg Azerbejdžana.

Nazvana po iranskom proroku Zoroasteru ili Zaratustri, zoroastrizam je prva monoteistička religija u kojoj sledbenici veruju da je bog Ahura Mazda stvorio svet i u kojoj vatra igra izuzetno bitnu ulogu. Zoroastranci obožavaju vatru, verujući da upravo ona predstavlja sveti duh Ahura Mazde.

Iako Azerbejdžanci odavno ne veruju u zoroastrizam, prihvativši islam u 7. veku, i dalje im je jedan od najvažnijih praznika Novruz ili persijska nova godina koja korene vuče iz zoroastrizma. I dalje im je vatra jedan od najznačajnijih simbola, koji se prožima kroz čitavu njihovu kulturu. Na kraju krajeva, Azerbejdžan nije slučajno poznat kao zemlja vatre, dobivši ime od persijske reči za čuvara vatre.

Ovim možemo da završimo naš vodič kroz Baku. Nadamo se da će vam pomoći na putovanju u Azerbejdžan ili da će vas navesti da date ovoj zanimljivoj zemlji šansu i nekad je i posetite. Ukoliko imate još neka pitanja o Bakuu, ostavite nam komentar ispod teksta ili nam se javite preko društvenih mreža, gde nas možete zapratiti i tako podržati rad ovog sajta. Do sledećeg putovanja! 🙂