Zvanični moto Luksemburga je „želimo da ostanemo ono što jesmo” — što nije nimalo čudno imajući u vidu da je poslednje veliko vojvodstvo na svetu jedna od najbogatijih i najuticajnijih država u Evropi.
Uprkos tome što je jedna od najmanjih zemalja na kontinentu (poređenja radi, Srbija je čak 30 puta veća), Luksemburg je jedna od zemalja osnivača Evropske unije, NATO-a i Organizacije za ekonomsku saradnju i razvoj (OECD), a grad Luksemburg je jedna od četiri zvanične prestonice EU u kojoj se nalazi mnogo evropskih agencija i organizacija. Zbog svega ovoga, čak polovinu stanovništa u Luksemburgu (oko 300 hiljada) čine stranci, a smatra se da Luksemburžana u glavnom gradu ima samo 30%.
Luksemburg ima i najviši BDP po glavi stanovnika — oko $137,000 u 2022. godini, što je oko 14 puta više nego kod nas — i najveći minimalac na svetu, od nešto preko 2,000 evra. Luksemburški pasoš je treći najjači na svetu — Luksemburžanima nije potrebna viza ili mogu dobiti vizu po dolasku za čak 189 zemalja i teritorija na svetu.
Znajući sve ovo, nije nimalo iznenađujuće što je Luksemburg skoro savršeno uređena zemlja, a grad Luksemburg jedno prilično bajkovito mesto čije centralno gradsko jezgro se nalazi na Uneskovoj listi svetske baštine. Verovali ili ne, u čitavom Luksemburgu je čak i javni prevoz 100% besplatan za sve.
Da li Luksemburg ima i nekih mana? Bogami, hladno je! Prosečna temperatura u julu i avgustu je 18 stepeni, a prosek na nivou godine je samo 9 stepeni! Šalu na stranu, Luksemburg sigurno ima mana, samo ih je prilično teško uočiti prilikom kratke posete zemlji. Iskreno, mi smo završili u ovom vojvodstvu tako što smo našli baš jeftine avio karte, ali smo se na kraju poprilično zaljubili u sve ono što smo videli — i sada bismo bukvalno svakome preporučili makar produženi vikend u Luksemburgu.
Tabela sadržaja
Šta videti u Luksemburgu
Iako grad Luksemburg nije veliki, u njemu ima iznenađujuće puno toga da se vidi, a da bi se videlo sve što vredi, treba oko 2 dana. Luksemburg je podeljen na gornji i donji grad, i većina atrakcija se nalazi u gornjem gradu, ali nikako ne treba preskočiti šetnju donjim.
Mi smo započeli obilazak grada kod glavne železničke stanice koja je od centra udaljena 10 minuta peške. Stanica se nalazi u ulici Avenije slobode, glavnoj ulici u gradu koja vodi do centra grada i u kojoj se nalazi nekoliko impozantnih građevina — od kojih se posebno izdvaja zgrada banke koja izgleda kao pravi pravcati dvorac. Ovom avenijom prolazi jedini gradski tramvaj (koji staje odmah kod železničke stanice), tako da ukoliko ste smešteni oko železničke, u centar možete za par minuta stići prevozom.
Od železničke do centra može da se dođe i Avenijom stanice (gare) koja ide skoro pa paralelno sa Avenijom slobode. Ukoliko se odlučite da krenete ovim putem — što toplo savetujemo da uradite makar jednom — za nekih 5 minuta ćete izbiti na Pasarelu ili Luksemburški vijadukt, sagrađen sredinom 18. veka iznad doline reke Petrus da poveže centralno gradsko jezgro sa novootvorenom železničkom stanicom. Luksemburžani Pasarelu još nazivaju Starim mostom pošto je nekih 40 godina kasnije podignut još jedan most, Adolfov most (o kome će biti više reči par pasusa ispod).
Čim se pređe Pasarela izbija se na Nacionalni spomenik solidarnosti na Topovskom brdu. Ovaj spomenik ispred kojeg gori večna vatra podignut je u čast poginulima za vreme Drugog svetskog rata. Nemačka je inače okupirala Luksemburg na početku rata, ali su se Luksemburžani opirali i unutar i van zemlje. Smatra se da je oko 2,5% populacije zemlje ubijeno tokom rata, a jedna trećina svih zgrada u Luksemburgu je bila uništena.
Iza ovog spomenika smeštena je Palata pravde Luksemburga, a ovo spominjemo samo zato što se sa njene spoljašnje terase pruža sjajan pogled na donji deo grada. Palata se nalazi na platou iznad Citadele svetog duha, jednog dela gradskih fortifikacija, a odmah tu je i lift koji povezuje gornji i donji deo grada — lift spada u javni prevoz tako da je i on besplatan!
Na minut od Palate pravde nalazi se Notr dam katedrala, jedina katedrala u Luksemburgu koja je podignuta kao jezuitska crkva početkom 17. veka. U kripti ove gotsko-renesansne katedrale sahranjene su mnoge velike vojvode i vojvotkinje Luksemburga.
Preko puta ulice, na Ustavnom trgu, 1923. godine podignut je Spomenik sećanja, poznatiji kao Gelle Fra, u čast luksemburških volontera tokom oba svetska rata. Spomenik je obelisk na čijem vrhu stoji Nika, boginja pobede, koja u rukama drži lovorov venac. Na dnu obeliska su dve figure koje predstavljaju volontere koji su se borili u Francuskoj — jedan od njih je umro u borbi, a drugi ga oplakuje.
Tokom Prvog svetskog rata, Luksemburg je hteo da ostane neutralan, ali uprkos neutralnosti, Nemci su upali u zemlju da bi odatle napali Francusku. Luksemburg je donekle zadržao nezavisnost, ali Luksemburžani nisu verovali Nemcima, smatrajući da im je plan da pripoje Luksemburg Nemačkoj u slučaju pobede (što Nemcima i jeste bio plan). Iako Luksemburžani u Luksemburgu nisu mnogo toga mogli da urade, oni koji su bili u inostranstvu su volonotirali u francuskoj vojsci — od 3,700 volontera, preko 2,000 je poginulo (1% tadašnje populacije).
Gelle Fra je bio razmontiran tokom Drugog svetskog rata, a spomenik je nakon rata delimično restauriran. Međutim, boginja Nika je pronađena tek 1980. godine, a spomenik je potom dobio svoj prvobitan izgled tek 4 godine kasnije. Kasnije su mu dodati elementi u čast poginulih za vreme Drugog svetskog rata i Korejskog rata.
Sa Ustavnog trga je najbolji pogled na Adolfov most, nezvanični simbol zemlje koji predstavlja nezavisnost Luksemburga. Most je dobio ime po velikom vojvodi Adolfu koji je vladao zemljom krajem 19. i početkom 20. veka, prvom luksemburškom vojvodi koji je vladao nakon raskidanja personalne unije između Luksemburga i Holandije (do tada je zemljom vladao holandski kralj).
Inače, kod katedrale i spomenika već počinje istorijski centar Luksemburga koji se zove Ville Haute. Odavde se ulazi u lavirint ulica i uličica ispresecan pokojim trgom, od kojih su najznačajniji Trg oružja i Trg Giljom II. Trg oružja je glavni gradski trg na kome se osim Gradske palate nalazi velik broj kafića i restorana, a ovde se zimi organizuje i božićna pijaca. Trg Giljom II je poznat po muzičkom festivalu Rock um Knuedler koji se održava svakog leta, a na samom trgu možete da vidite konjaničku statuu Velikog vojvode Giljoma II i Luksemburšku gradsku većnicu. Nažalost, kada smo mi bili u Luksemburgu, ovaj trg se renovirao, ali smo uspeli da vidimo statuu uprkos radovima.
Nedaleko od oba trga smeštena je jedna od glavnih gradskih atrakcija — Palata velikog vojvode. Ovo je zvanična rezidencija luksemburških velikih vojvoda i mesto gde obavljaju većinu državnih obaveza. Palata je sagrađena u 16. veku i od tada se koristila za državne poslove. Za vreme nemačke okupacije, nacisti su uništili veliki deo palate i pokrali dragocenosti, a na fasadu su okačene velike zastave sa svastikama. Posle Drugog svetskog rata, palata je u celosti renovirana i poprimila izgled koji ima danas. Pošto smo mi bili ovde u februaru, nismo mogli da obiđemo palatu, čija unutrašnjost je otvorena za javnost samo tokom leta.
U starom gradskom jezgru se nalaze i dva važna luksemburška muzeja — Luksemburški gradski muzej istorije i Nacionalni muzej umetnosti i istorije. Luksemburški gradski muzej istorije priča priču o nastanku i napretku zemlje, a posebno je interesantan turistima zbog ogromnog staklenog lifta koji je napravljen unutar istorijske zgrade u kojoj je smešten muzej. Nama se ovaj muzej nije nešto dopao, i osim ako imate viška vremena i niste izuzetno zainteresovani da čitate o istoriji grada Luksemburga, ne preporučujemo posetu. Ulaz u muzej košta 5 EUR.
Nacionalni muzej umetnosti i istorije je već druga priča. Osim što je ulaz besplatan, ovaj muzej zapravo ima nekoliko veoma zanimljivih eksponata — skoro savršeno očuvan mozaik iz rimske vile u Vihtenu koji datira iz 240. godine nove ere, art deko predmete od poznatog proizvođača porcelana Villeroy & Boch i kolekciju fotografija Edvarda Štejhena, jednog od najpoznatijih fotografa svih vremena. Sam muzej je takođe veoma zanimljvo sređen, pa se tako arheološka kolekcija nalazi u prostorijama čiji su zidovi isklesani od kamena, a unutar muzeja postoji i lift koji vodi do platforme sa koje se vidi deo starog grada.
U gornjem gradu se još nalazi Crkva Svetog Mihajla, najstarija crkva u gradu. Prva crkva na tom mestu je podignuta u 10. veku, a današnja crkva potiče iz 17. veka. Odmah pored crkve je verovatno najbajkovitije i najčuvenije mesto u Luksemburgu — Le Chemin de la Corniche, poznato još kao najlepša evropska terasa. Sa ovog vidikovca se pruža fe-no-me-na-lan pogled na čitavu dolinu Alzete u kojoj je smeštena četvrt Grund, odnosno donji grad. Vidikovac ide sve od luksemburškog dvorca, odakle se razvio čitav grad pa onda i država, pa se spušta sve do donjeg dela Citadele svetog duha.
Luksemburški dvorac je sagrađen na Boku, steni na litici koja je sa tri strane okružena dolinom Alzeta. Ovo utvrđenje sa prirodnom fortifikacijom je danas u ruševinama, a najinteresantniji deo su kazamati, odnosno podzemni odbrambeni sistem koji se sastoji iz nebrojeno mnogo tunela. Zbog impresivne fortifikacije grada, Luksemburg je još dobio nadimak Gibraltar severa. Tuneli su otvoreni samo leti, pa ih mi nažalost nismo obišli, ali čak i ako idete zimi, i dalje možete da obilazite ostatak ruševina.
Ako od vidikovca krenete u pravcu Citadele svetog duha, posle nekoliko minuta ćete stići do Grunda. Donji grad je jako mali, mnogo manji nego što izgleda sa vidikovca, i za njegov obilazak je dovoljno sat-dva. U donjem gradu se nalazi nekoliko atrakcija, poput Neimenstera, nekadašnje benediktinske opatije koja je kasnije korišćena kao zatvor i onda u 21. veku renovirana i otvorena kao kulturni centar. Tu je i Stirhen most, nekada deo gradske fortifikacije, a danas savršeno mesto za fotkanje. Osim ovoga, u donjem gradu ima mnogo piktoresknih kuća, a može se i prošetati obalom reke Alzet. Da podsetimo, iz Grunda se možete vratiti u gornji grad liftom koji ide do Palate pravde i Katedrale Notr Dam.
A kada smo već kod liftova, u Luksemburgu je pre nekoliko godina otvoren Fafental lift, stakleni lift koji povezuje četvrt Fafental i gornji grad, Ville Haute. Pogled iz lifta je neverovatan — toliko neverovatan da smo se nekoliko puta vozikali gore-dole — a kao i sav javni prevoz, i ovaj lift je potpuno besplatan.
Ovo je sve ono što smo mi videli u Luksemburgu, ali ako imate još vremena, možete da prošetate kroz četvrt Kirhberg, moderni deo grada u kome se nalaze organizacije EU, i da odete u muzej savremene umetnosti MUDAM.
Međutim, umesto ovoga, mi preporučujemo da jedan dan u Luksemburgu izdvojite za dnevni izlet do najčuvenijeg luksemburškog zamka — Viandena.
Dnevni izlet u Vianden
Zamak Vianden je jedan od najvećih i najlepših zamaka u Luksemburgu, inače zemlji poznatoj po velikom broju raskošnih zamaka, dvoraca i palata. Vianden je najveći i najčuveniji od svih, a sagrađen je između 11. i 14. veka na temeljima starijeg rimskog dvorca.
Do 15. veka, zamak je bio dom grofovima Viandena, nakon čega je prešao u ruke kuće Nasau. Kasnije pripada holandskom kralju koji ga početkom 19. veka prodaje — i od tada zamak polako ali sigurno počinje da propada. Viaden je bio u veoma lošem stanju sve do kraja 20. veka, kada ga je veliki vojvoda Luksemburga prebacio u državno vlasništvo. Zamak je onda renoviran i otvoren za javnost.
Vianden je otvoren svakog dana, a cena ulaznice je 10 EUR. Inače, zamak se nalazi u istoimenom gradiću koji, kao i mnoga mesta u Luksemburgu, izgleda kao iz bajke. U gradiću Vianden se manje-više sve vrti oko zamka, pa tako postoji turistički vozić kojim možete doći do njega, a tokom leta radi i žičara koja vodi do obližnje šume — odakle se lako može peške stići do zamka. Do Viandena se naravno može stići i peške — treba oko pola sata od stanice, ali uspon nije naporan, plus se tako vidi čitav gradić.
Vianden je od Luksemburga udaljen samo 50 km, a osim ukoliko nemate auto, najbolji način da se dođe do zamka je kombinacija voza i busa. Voz kreće sa glavne železničke u Luksemburgu i staje u gradu Etelbruk, odakle treba sesti na bus 570 koji vodi do Viandena. Ukupno se putuje oko sat i po vremena.
Cene u Luksemburgu
Pošto je Luksemburg veoma, veoma bogata zemlja, jedno od najčešćih pitanja koje smo dobili posle putovanja je — koliko je Luksemburg skup? Da ne okolišamo previše, Luksemburg je skup, ali nije mnogo skuplji od Belgije ili Holandije ili čak Francuske. U odnosu na Švajcarsku, Luksemburg bi čak mogao da se opiše i kao povoljan!
Provesti nekoliko dana u Luksemburgu zapravo ne mora da bude mnogo skupo, s tim što je skoro pa nemoguće naći iole jeftin smeštaj. Ali osim smeštaja, sve ostalo može da se nađe po (relativno) prihvatljivim cenama.
Što se tiče dolaska u Luksemburg, ubedljivo najbolja opcija iz Srbije je direktan let iz Beograda. Luksemburška nacionalna avio kompanija je uvela direktan let do Srbije 2 puta nedeljno (četvrtkom i nedeljom) koji traje oko 2 sata. Mi smo avio karte kupili za 58 EUR po osobi, što je više nego odlična cena. U cenu karata je uključen mali prtljag — više nego dovoljno za par dana u Luksemburgu.
Najviše novca smo dali na smeštaj. Posle mučne i dugotrajne pretrage, na kraju smo bukirali 3 noći u hotelu Ibis pored železničke stanice za 290 evra — ali dobro, makar je doručak bio uključen u cenu. Ovo je najbolje što smo našli, s tim što je nama zapravo odgovaralo da budemo blizu stanice jer smo išli na 2 izleta van grada.
Već smo rekli da je javi prevoz besplatan u čitavoj zemlji. Ovo nam je sigurno uštedelo dosta novca pošto smo se svako malo vozikali po gradu, a išli smo i u obilazak Viandena na drugom kraju zemlje.
Hrana, piće i suveniri su skupi. Peciva su između 3-6 evra, kebab na ulici 5-6 evra, a jelo u restoranu minimum 15-20 evra. Malo pivo je 5 evra, čaša vina 6-9 evra, topla čokolada 5-6 evra. Koka kola u marketu je 1,5 evro, voda je 0,3-1, čokolada 3+ evra, narandže 5 evra, itd. Magneti su oko 4-5 evra, bombonjere preko 20, krigle oko 40-50.
Mi stvarno nismo nešto štedeli, jeli smo i na ulici i po restoranima, kupovali i po marketima, i na kraju potrošili oko 90 evra po danu. Dakle, kad se sve sabere, po osobi smo platili 58 evra avio kartu, 145 evra smeštaj i 135 evra ostale troškove. Sve ovo izađe na oko 340 evra po osobi za 3 dana, što nije malo, ali nije ni strašno za ovako bogatu i skupu zemlju.
Kratka istorija Luksemburga
Priča o Luksemburgu počinje davne 963. godine, kada je grof karolinškog porekla po imenu Sigfrid otkupio parče zemlje na litici iznad reke Alzet od trirske opatije Sveti Maskimin (kliknite ovde da pročitate naš putopis kroz Trir). Na litici se tada nalazilo malo utvrđenje Lucilinburhuk — ovo je prvi put da se varijanta imena Luksemburg pojavljuje u istoriji, a grad koji će se raširiti iz utvrđenja i kasnije država iz grada će poneti isto ime.
Sigfrid je na mestu utvrđenja sagradio luksemburški dvorac koji dan danas stoji u centru grada — a ako više volite legende, najpopularnija kaže da se utvrđenje magično pojavilo na litici dan nakon što se Sigfrid oženio sirenom Melusinom. Bilo kako bilo, nakon izgradnje dvorca, ljudi su počeli da se naseljavaju u tom području — vitezovi i vojnici na samoj litici oko utvrđenja, a trgovci ispod. Ovo je bitno pošto je tako Luksemburg podeljen na gornji i donji grad po kojima je i sada poznat. Međutim, za vreme grofa Sigfrida, Luksemburg nije bio pravi grad. To je postao tek 2 veka kasnije, kada su oko dvorca izgrađenje zidine.
Potomci grofa Sigfrida su nastavili da vladaju ovom teritorijom, prozvavši sebe grofovima Luksemburga. Ovi grofovi su tokom vekova postajali sve moćniji i bogatiji — da bi početkom 14. veka, jedan od njih, Henri VI, postao car Svetog rimskog carstva! Henri VI je jedan od 4 luksemburška grofa koji je vladao Svetim rimskim carstvom u 14. i 15. veku, kada je ova dinastija bila podjednako moćna kao Habzburgovci — sa kojima se borila za prevlast u Evropi. Tokom ovog perioda, grofovija postaje vojvodstvo.
Međutim, nakon svih ovih uspeha, dinastija se gasi sredinom 15. veka, pošto u porodici nije rođen muški naslednik. Luksemburg tad pada u ruke Burgundske Holandije, čime započinje dugačak period luksemburške istorije tokom kojeg su stranci vladali grofovijom. I to ne bilo koji stranci — novi vladari su tokom narednih 300+ godina bili Habzburgovci.
Luksemburg u 18. veku postaje deo Francuske, a u 19. veku, nakon Napoleonovog poraza, vojvodstvo postaje veliko vojvodstvo — ali nizozemski kralj postaje vladar zemlje, a kraljevina Pruska dobija deo njene teritorije. Kasnije i novoosnovana Belgija zahteva i dobija deo Luksemburga, a ono što ostaje od zemlje postaje ono što je Luksemburg danas. Luksemburška nezavisnost je potom nekoliko puta bila ugrožena, tokom Prvog i Drugog svetskog rata, ali zemlja je tada uspela da odoli osvajačkim pretenzijama susednih zemalja i ostane samostalna monarhija.
To bi bilo to o Luksemburgu! Kao što možete da vidite, u poslednjem velikom vojvodstvu na planeti itekako ima šta da se vidi — a čak iako vam se pojedinačne atrakcije ne čine kao nešto posebno, grad Luksemburg kao celina je prosto magičan, sa istorijskim kućama od kojih se ne zna koja je lepša, vijugavim ulicama koje opasuju čitav stari grad, najlepšom terasom u Evropi, neverovatnim sistemom fortifikacija i zanimljivom istorijom koja i danas prožima skoro sva mesta u zemlji. Ako još na to sve posetite i Vianden ili neki drugi zamak u Luksemburgu, nema šanse da ostanete ravnodušni na kulturno-istorijsko bogatstvo ove zemlje.
Da li ste već bili u Luksemburgu? Kakvi su vaši utisci — voleli bismo da vas čujemo u komentarima! Ako vam se sviđa naš blog, zapratite nas na Instagramu i Fejsbuku. Hvala na čitanju — do sledećeg putopisa!
Ostavite komentar