Detaljan vodič za Maltu — Valeta, Slijema, Mdina, Gozo…

Kada smo počeli da planiramo putovanje na Maltu, bili smo sigurni da nam je nedelju dana više nego dovoljno da vidimo apsolutno sve na ovom malom mediteranskom ostrvu koje je po površini manje od Beograda. Nismo ni bili svesni koliko nismo u pravu.

Udaljena samo 80 km od Sicilije i nekih 300 km od Tunisa i Libije, Malta je deseta najmanja zemlja na svetu koju čini arhipelag ostrva — od kojih su samo 3 najveća, Malta, Gozo i Komino, naseljena. U ovom vodiču ćemo vas sprovesti kroz Maltu i Gozo, pričati o mestima koja ne treba propustiti i dati savete kako da najlakše dođete do atrakcija koje su raštrkane po ostrvima.

Još treba znati da je zbog povoljnog geografskog položaja Malta tokom istorije bila zanimljiva mnogim narodima. Njome su između ostalih vladali Feničani, Rimljani, Grci, Arapi i Francuzi — i naravno Britanci. Međutim, priča o Malti nikako ne bi bila potpuna bez verovatno njenih najpoznatijih vladara, Malteških vitezova ili Hospitalaca. O svemu ovome — a najviše o vitezovima — ćemo takođe pričati u našem vodiču.

Na kraju, bitno je spomenuti da je Malta prilično skupa zemlja za naše prilike — mnogo skuplja nego što smo očekivali, a mi smo je posetili van sezone kada su cene nešto niže. U vodiču ćemo podeliti nekoliko saveta kako da vam putovanje prođe što lagodnije i jeftinije, odnosno kako da uštedite novac — a ipak 100% uživate u odmoru na Malti.

10 stvari koje treba znati pre putovanja na Maltu

1. Sa jednog kraja zemlje na drugi je moguće doći za sat vremena (ako izuzmemo gužve u saobraćaju). Međutim, to što je Malta mala ne znači da nema šta da se vidi i radi. Na ostrvu možete da vidite hramove stare preko 5,000 godina, hodate stopama srednjevekovnih vitezova, obiđete nekoliko od preko 350 malteških crkvi — i još zaista mnogo toga.

2. Na Malti ima preko 300 sunčanih dana u toku godine. Osim ako ne idete samo da se kupate, najbolje vreme za obilazak je proleće ili jesen. Temperature su tada dovoljno visoke da šetate u letnjoj odeći (i možda se čak i okupate), ali nije nepodnošljivo vruće. Nismo bili na Malti tokom vrhunca sezone, ali apsolutno svi ljudi sa kojima smo pričali su potvrdili da su vrućine nesnosne tokom leta.

3. Malta je bila britanska kolonija sve do druge polovine 20. Veka. Engleski je i dalje jedan od dva zvanična jezika — i vozi se levom stranom. Ukoliko niste iskusan vozač, ne preporučujemo da iznajmljujete auto (zbog uskih ulica, rupa na putu i velikih saobraćajnih gužvi).

4. Na Malti se koriste britanske utičnice i utikači. Ako već nemate adapter, u svakom hotelu možete da ga iznajmite (ili dobijete za dž), a neki smeštaji takođe imaju USB utikače tako da vam adapter uopšte nije potreban.

5. Gradski prevoz je pristojan. Do apsolutno svih mesta na ostrvu možete da stignete gradskim prevozom — što je odlično, ali je problem što su baš velike gužve u saobraćaju, pogotovo oko Valete i Slijeme. Cena karte je 2,5 EUR tokom letnje sezone ili 2 EUR tokom zimske sezone.

6. Kad god je moguće, putujte čamcem ili trajektom umesto autobusom. Cene karata su iste, ali se mnogo brže stigne. Od Valete do Slijeme i od Valete do Tri Grada se trajektom stigne za 5-10 minuta. Ako idete u Gozo, možete ili trajektom ili privatnim brodom.

7. Maltežani (pogotovo stariji) su veoma religiozni. Treba biti pristojno obučen za ulazak u crkve, a na plažama se ne preporučuje sunčanje bez gornjeg dela (na nekim mestima smo videli i znak na kome piše da je toples sunčanje zabranjeno).

8. Na Malti živi oko 500,000 ljudi — ali je veoma moguće da nijednom nećete prozboriti sa Maltežaninom. Naime, 20% populacije su stranci — i stranci uglavnom i rade u ugostiteljstvu. Iako ćete naš jezik čuti na svakom ćošku, Srbi ipak nisu najbrojnija manjina na ostrvu — već Britanci kojima je Malta jedno od omiljenih mesta za penzionisanje.

9. Na Malti generalno vlada opuštena mediteranska atmosfera. Ovo je sjajno kada ste na odmoru i hoćete da se opustite, ali očekujte sporu uslugu u svim ugostiteljskim objektima.

10. Nismo obišli celo ostrvo, ali ne možemo da kažemo da smo videli puno lepih plaža. Ako očekujete kilometre peščanih plaža, Malta nije za vas. S druge strane, ako tražite mesto za odmor na kome ima svašta zanimljivo da se vidi i na kome ponegde možete da se bućnete, Malta će vam se dopasti.

Šta videti na Malti 

Pre nego što krenemo u virtuelni obilazak Malte, podelićemo naš plan puta + dodatne predloge kako najbolje iskoristiti vreme na ostrvu. 

Dan 1 — Prvi dan smo sleteli oko 4 popodne i ostatak vremena iskoristili za laganu šetnju po Valeti. Kad god da vam sleće avion, savetujemo da prvi dan provedete obilazeći mesto u kome ste smešteni. 

Dan 2 — Drugi dan je ceo bio rezervisan za obilazak Valete. Nažalost, nismo stigli da obiđemo sve što smo hteli jer se sve atrakcije zatvaraju u 4 popodne. Međutim, ako se bolje organizujete od nas i ako ne planirate da ulazite u baš sve muzeje, onda je jedan dan sasvim dovoljan za Valetu.

Dan 3 — Treći dan smo proveli u Tri grada. Iako na netu na mnogim mestima piše da je dovoljno pola dana za Tri grada, mi se nikako ne slažemo sa tim. Osim ako ne želite samo da projurite kroz Tri Grada, odvojite čitav dan za njihov obilazak. Ako baš ne možete da izdvojite ceo dan, onda savetujemo da samo obiđete Vitoriozu. 

Dan 4 — Četvrti dan smo išli u Marsaklok (i veoma se razočarali) i onda do Plave pećine. 

Dan 5 — Peti dan smo otišli u Mdinu i Rabat, a onda zatim i do Dingli litica. Za Mdinu i Rabat je dovoljno pola dana, a Dingli litice savetujemo da preskočite osim ukoliko ne iznajmljujete auto.

Dan 6 — Šesti dan je bio rezervisan za laganu šetnju po Slijemi i Sent Džulijenu. Za ovo je realno dovoljno pola dana, ali mi smo hteli malo i da odmorimo. 

Dan 7 — Sedmi dan smo otišli na organizovani izlet na Gozo. Jedan dan je dovoljan samo da vidite ono najpoznatije na Gozu — ako ikako možete, provedite 2 dana ovde.  

Dan 8 — Osmi dan smo još malo šetali po Valeti i uveče se vratili kući. 

Kao što smo rekli na samom početku ovog vodiča, nismo videli sve ono što vredi videti na ostrvu — za početak, preskočili smo Meliehu i Popajevo selo od većih atrakcija, a nismo stigli ni da odemo do Komina. Još nismo videli megalitske hramove (koji nam doduše nisu ni izgledali nešto preterano interesantno), a nismo ni bili u Sent Pol zalivu. Ako imate više od nedelju dana, verovatno možete da stignete da obiđete i sve ove stvari — a čak i ako nemate, i dalje možete da prilagodite itinerer svojim željama i uspete da vidite sve ono što je vama bitno. S obzirom na to da u navedenim mestima nismo bili, njih ćemo samo ovlaš spomenuti na kraju putopisa, a sada sledi detaljan pregled mesta i atrakcija koje smo obišli.

Valeta

Valeta je glavni grad Malte u kome živi nešto manje od 7,000 ljudi — i koju svakodnevno poseti nekoliko puta više turista. Građevine u Valeti potiču iz srednjeg veka, još iz perioda Hospitalaca, i čitav istorijski centar je uvršten na Uneskovu listu svetske baštine 1980. godine.

Iako u Valeti ima dosta atrakcija, nijedna izuzev Ko-katedrale Svetog Jovana nije na nas ostavila preterano veliki utisak — ALI smo oboje oduševljeni gradom kao celinom, sa prekrasnim baroknim građevinama, uskim uličicama u kojima su sakrivena arhitektonska čuda i tradicionalni restorančići, pogledima koji ostavljaju bez daha i celokupnom srednjevekovno-mediteranskom atmosferom.

Osim lagane šetnje po Valeti, u gradu nikako ne treba propustiti 3 stvari:

1. Ko-katedrala Svetog Jovana. Katedralu su izgradili Hospitalci u 16. veku, za samo 5 godina, a čitava unutrašnjost je renovirana u baroknom stilu u 17. veku (da bi parirala grandioznim crkvama u Rimu). Prilično jednostavna, spoljašnjost crkve nije ništa posebno — sušta suprotnost onome što se nalazi unutra. Unutrašnjost katedrale može da se poredi sa najraskošnijim palatama, a ono što je posebno interesantno jeste da je čitav mermerni pod sačinjen od grobnica — ovde se nalazi preko 400 grobova malteških vitezova, od kojih je svaki ukrašen drugačije. Međutim, to nije sve — u katedrali se nalaze 2 Karavađova remek-dela, Obezglavljenje Svetog Jovana (inače jedina slika koju je umetnik potpisao) i Sveti Jeronim koji piše.

• Radno vreme — 09:30 – 16:30 od ponedeljka do petka i subotom 09:30 – 12:30
• Cena ulaznice — 15 EUR
• Zvanični sajt — https://www.stjohnscocathedral.com/

Osim što je jedan od najvećih umetnika svih vremena, Karavađo je takođe poznat po tome što je bio veoma nasilan i temperamentan čovek. Započeo je nebrojeno mnogo tuča i proveo mnogo dana u zatvoru — a kada je tokom duela ubio čoveka, umetnik je pobegao iz Rima u Napulj da bi izbegao smrtnu kaznu. Ubrzo nakon što je došao u Napulj — u kome se još brže proslavio — Karavađo je otišao na Maltu, gde je takođe bio veoma cenjen i čak proglašen vitezom. Međutim, slikar je nepunih godinu dana nakon dolaska na ostrvo uhapšen zbog tuče. Karavađo je uspeo da pobegne iz zatvora, ali je bio izbačen iz Malteškog reda vitezova. Posle toga je pobegao na Siciliju, pa se vratio u Napulj — i onda se na kraju uputio u Rim u nadi da će dobiti oprost od pape, ali umetnik nikada nije stigao u Večni grad. Ne zna se kako je umro — neki misle da je umro od sifilisa, a neki su ubeđeni da su ga ubili ili članovi porodice momka koga je ubio u Rimu ili možda čak Malteški vitezovi.

2. Palata Velikog majstora. Građena između 16. i 18. veka za Velikog majstora viteškog reda, ova palata trenutno ima nekoliko funkcija. Ovde se nalazi sedište malteškog predsednika, a delovi zgrade — Državne sobe i Oružarnica — otvoreni su za javnost. U Državnim sobama su nekada Veliki majstori primali goste, a u Oružarnici se nalazi ogromna kolekcija viteških oklopa, bodeža i oružja. Na našu veliku žalost, palata se renovirala tokom naše posete, ali sudeći po slikama, ovo mesto stvarno nikako ne treba propustiti. Palata je ponovo otvorena za javnost od 13.01.2024. godine.

• Radno vreme — 09:00 – 17:00 svakim danom
• Cena ulaznice — 12 EUR
• Zvanični sajt — https://heritagemalta.mt/explore/grand-masters-palace/

3. Gornja Baraka bašta (pored Trga Kastilja). Osim što je jedno od lepših mesta za odmor odakle se pruža fantastičan pogled na Veliku luku i Tri Grada, Gornja Baraka bašta je poznata po topovima koji svakodnevno pucaju tačno u podne i u 4 sata (kad smo mi bili, samo jedan top je pucao, ali moguće je da su povremeno i drugi u upotrebi). Pucanje možete posmatrati sa terase ili se spustiti do nivoa topova (ovo košta 3 EUR).

U bašti — koja je inače najviša tačka gradske fortifikacije — nalazi se i Baraka lift kojim možete da se spustite skroz do vode, odakle idu čamci i trajekti za Tri Grada. Cena povratne karte za lift je 1 EUR.

Inače, bitno je napomenuti da se Donja Baraka bašta nalazi malo dalje od Gornje bašte. Da dođete do Donje bašte, treba da se spustite liftom i onda ćete naići na nju posle nekih 10, 15 minuta hoda. U Donjoj bašti se izdvaja neoklasični spomenik britanskom generalu Aleksandru Belu.

Osim ovih glavnih znamenitosti, u Valeti još treba prošetati dvema ulicama, Ulicom Republike i Ulicom Trgovaca. Ovo su glavne ulice u gradu u kojima se nalazi veliki broj ugostiteljskih objekata i suvenirnica.

U Valeti ima i preko 25 crkava, od kojih se izdvajaju Crkva Svete Barbare i Crkva Svetog Franja Asiškog u Ulici Republike i Crkva Brodoloma Svetog Pavla (Maltežani smatraju apostola Pavla spiritualnim ocem).

Što se tiče muzeja, iznenađujuće je koliko ih zapravo ima na tako malom prostoru. Ovo su neki od najpopularnijih muzeja u Valeti:

Nacionalni muzej lepih umetnosti (MUŻA) — U muzeju je izložena pristojna kolekcija malteških i evropskih umetničkih dela, od kojih je najpoznatija Tarnerova slika Velike luke. Ne možemo da kažemo da nas je muzej impresionirao, ali ako ste ljubitelj umetnosti i imate viška vremena, onda preporučujemo posetu. Muzej je otvoren svakog dana sem utorkom od 9 do 17, a cena ulaznice je 10 EUR.

Nacionalni muzej arheologije. Iako mali, ovaj muzej je veoma zanimljiv, pogotovo postavka iz neolitskog perioda. Ovde su izloženi predmeti pronađeni u Tarksijenu i drugim hramovima, a posebno se izdvajaju ženske figure — Uspavana dama i Malteška Venera. Na spratu se nalazi postavka iz bronzanog doba i feničanskog perioda, a najinteresantniji eksponati su ljubičasto obojeno parče tekstila, pogrebni ćupovi i sarkofag. Cena ulaznice je 5 EUR.

Kasa Roka Pikola. Sagrađena za maltešku plemićku porodicu de Piro u 16. veku, ova palata je danas delom muzej — a delom kuća koja i dalje pripada istoj porodici. U sklopu posete možete da obiđete 12 soba u kojima su izloženi i vredni i lični predmeti koji pripadaju ovoj porodici. Kuća je nesumnjivo lepa, ali 9.50 EUR je stvarno previše za ulaznicu za ovakav muzej. Palata je otvorena za javnost od ponedeljka do subote od 10 do 5.

Bolnica Hospitalaca (Sacra Infermeria). Ako želite da znate više o malteškim vitezovima, pročitajte odeljak Kratka istorija Malte u našem vodiču ili idite na Vikipediju — samo nemojte da trošite pare i vreme na posetu ovom muzeju u kome jedino možete da vidite nekoliko voštanih figura. Ulaznica je 5 EUR.

Tvrđava Sveti Elmo i Nacionalni ratni muzej. U tvrđavi — sa koje se pruža odličan pogled na luku — danas je smešten ratni muzej sa postavkom koju čine predmeti sve od bronzanog doba pa do Drugog svetskog rata. Muzej radi svakog dana od 10 do 18, a ulaznica je 10 EUR.

Autobuske stanice u Valeti su sve smeštene kod Tritonove fontane, ogromne fontane koja predstavlja granicu između Valete i Florijane, susednog mesta. Osim stanica za gradski prevoz, ovde možete da kupite karte za Hop-on autobus (koji nikako ne preporučujemo jer sve možete lakše i jeftinije sami da obiđete) i uplatite dnevni izlet negde. Ovde se nalazi i nekoliko štandova sa brzom hranom i pecivom, pa ako nećete da sednete u restoran ili hoćete da uštedite nešto para, ovde možete nešto da pojedete na brzinu.

Na kraju još treba spomenuti The Pub, engleski pab u kome je umro čuveni glumac Oliver Rid 1999. godine, tokom snimanja filma Gladijator. Na osnovu onoga što su ispričali očevici, Rid je popio 8 krigli piva, 12 šotova ruma, pola boce viskija i nekoliko šotova konjaka, na kraju plativši račun od oko 600 evra. Inače, Rid je sve ovo popio u takmičenju sa grupom mornara, a nakon toga se okušao i u obaranju ruke — tokom čega se onesvestio i onda umro na putu do bolnice. U pabu su pristojne cene (veliko pivo — 4,5 EUR; špricer — 3 EUR), a jedan od šankera je naš čovek. Kad već pričamo o ugostiteljskim objektima, naš omiljeni restoran u Valeti se nalazi odmah pored ovog paba i zove se D’Office — hrana je super, cene su niže nego u mnogim drugim restoranima u gradu i takođe nekoliko naših ljudi radi u njemu.

Tri Grada

Tri Grada je kolektivno ime za 3 utvrđena gradića koja se nalaze tačno preko puta Valete — to su Vitorioza ili Birgu, Senglea i Kospikua. Vitorioza je najstariji od ova 3 grada i pre izgradnje Valete je bio glavni grad Malte iz kog su vladali Hospitalci. Hospitalci su kasnije, u 16. i 17. veku sagradili Sengleu i Kospikuu.

Kao što smo već rekli, za Tri Grada je najbolje odvojiti čitav jedan dan, ali ako možete da izdvojite samo pola dana, onda je naša preporuka da odete samo u Vitoriozu — u kojoj se i nalazi najviše atrakcija.

Mi smo obilazak Tri Grada počeli u Senglei — čamac nas je ostavio u luci odakle smo onda samo nastavili šetnju ka Vitoriozi. U Senglei ima svega par stvari da se vidi — izuzev promenade koja se nalazi duž luke, možete još da svratite do bazilike (koju ćete bolje moći da vidite iz Vitorioze) i do Gardjola bašte iz koje se pruža lep pogled na Valetu i Veliku luku. Kospikua ne može da se pohvali nijednom značajnom atrakcijom, ali je gradić dovoljno simpatičan da vredi prošetati se po njemu makar kratko.

Nakon kraćeg obilaska Senglee i Kospikue, mi smo se preko mosta uputili ka Vitoriozi u kojoj smo prvo otišli u Ratni muzej. Muzej radi od 10 do pola 5 svakod gana osim nedelje, a ulaznica košta 14 EUR. Iskreno, osim ako vas izuzetno ne zanima malteška istorija tokom Drugog svetskog rata, naša preporuka je da preskočite ovaj omanji muzej.

Sledeća stanica nam je bila Inkvizitorova palata u kojoj možete da naučite više o rimskoj inkviziciji i ulozi religije u srednjevekovnoj Malti. Palata je poveća i sastoji se iz nekoliko delova — na prvom spratu se nalazi kuhinja i druge prostorije koje su uglavnom služile kao skladište, a na druga dva nivoa su inkvizitorove zvanične i privatne odaje, kao i prostorije za mučenje i zatvor. Posebno su zanimljive zatvorske ćelije u kojima su izložena svedočanstva nekih od zatvorenika koji su bili optuženi za jeres. Muzej je otvoren od utorka do nedelje od 9 do 17, a cena ulaznice je 6 EUR.

Šetajući dalje šarenim uličicama Vitorioze naišli smo na takozvanu Normanovu kuću koja je verovatno sagrađena pre 13. veka. Kuća nosi ime Normanova jer je izgrađena kada su Maltom vladali Sicilijanci i Normani. Kuća je mala i sastoji se iz 3 nivoa, a ulaz je besplatan.

Nakon ovoga smo izbili na monumentalnu Crkvu Svetog Lorensa iz 17. veka. Preko puta crkve se nalazi promenada pored luke, a odmah tu je i Pomorski muzej koji je nažalost bio zatvoren kada smo mi posetili Maltu.

Na kraju smo prošetali do Tvrđave Svetog Angela koju su obnovili Hospitalci i sa koje se pruža najbolji pogled na Valetu iz Tri Grada. Tvrđava je ogromna, ali u njoj nema ništa posebno da se vidi — međutim, ipak preporučujemo posetu zbog pogleda, plus tvrđava nije toliko popularna među turistima pa možete natenane da je obilazite. Tvrđava je otvorena svakog dana od 10 do 18, a cena karte je 10 EUR.

Marsaklok i Plava pećina

U preambicioznom planu za četvri dan nam je bilo da obiđemo Marsaklok, Plavu pećinu i 2 megalitska hrama — zbog čega smo se odlučili da kupimo karte za Hop-on autobus (22 EUR po osobi). Na kraju smo uspeli da obiđemo samo Marsaklok i Plavu pećinu — iako smo možda mogli da stignemo i do jednog hrama. Međutim, sve i da smo obišli makar jedan hram, nikako ne savetujemo da obilazite Maltu ovim turističkim autobusom.

U teoriji, Hop-on bus staje kod mnogih važnih mesta i trebalo bi da vam olakša obilazak. U praksi, bus je uvek užasno pun i nema dovoljno vremena za obilazak više od maksimalno 3 mesta za jedan dan. Zbog toga je naš savet da se ne zeznete kao mi i da isključivo koristite gradski prevoz. Em ćete brže stići gde god hoćete da idete (na primer, Hop-on od Valete do Marsakloka putuje oko sat i 15 minuta jer staje na gomili drugih mesta, a gradskom busu treba nešto malo više od pola sata), em ćete uštedeti novac.

Osim što je Hop-on bio potpuni promašaj, nama je i Marsaklok bio baš veliko razočarenje. Na Instagramu smo mnogo puta videli savršene slike iz ovog šarenog ribarskog seoceta — i onda smo i mi očekivali jedan idiličan, autentičan malteški gradić u kome je vreme stalo. Bože, koliko smo se samo prevarili!

Ako niste čuli za Marsaklok, ovo ribarsko selo je čuveno po malteškim tradicionalnim čamcima koji se koriste za pecanje blizu obale. Selo je još poznato po ribljoj pijaci koja se održava svake nedelje rano ujutru — i po običnoj, turističkoj pijaci koja radi svaki dan. Sve ovo zvuči divno dok zapravo ne dođete u Marsaklok — i ne zateknete jedan najobičniji buvljak na kome se prodaju kineske kopije poznatih brendova i druge tričarije koje možete za manje para da kupite kod Kineza na Novom Beogradu (ili u bilo kojoj kineskoj radnji kod nas).

Ovaj buvljak se prostire čitavom dužinom sela tako da je skoro nemoguće videti vodu — a na šetnju pored mora možete skroz da zaboravite. I najgore od svega, Marsaklok je preplavljen turistima koji su iz nama nepoznatog razloga ODUŠEVLJENI ovim buvljakom. Ok, razumemo da u njihovim zemljama nema možda takvih pijaca — i da je u nekim državama EU zakonski kažnjiva prodaja (i kupovina) kopija skupih brendova — ali nam stvarno nije jasno da neko dođe na Maltu da bi pola dana proveo kupujući jeftine krpe i gužvajući se sa drugim turistima koji su podjednako zainteresovani za iste te krpe.

Zaključak — ako hoćete dobru fotku za Instagram i ne smeta vam sve ovo što smo iznad napisali, onda okušajte sreću u Marsakloku. U bilo kom drugom slučaju, stvarno možete da preskočite ovo selo i provedete mnogo kvalitetnije vreme verovatno bilo gde drugde na ostrvu.

S druge strane, Plava pećina je mesto koje ne treba nikako da propustite na Malti. O Plavoj pećini — koju zapravo čini nekoliko pećina — nema puno da se priča, ali verujte nam na reč da je ovo jedno od najlepših mesta na Malti. Osim što možete da vidite pećinu sa vidikovca, toplo preporučujemo vožnju brodićem koja košta 8 EUR i traje nešto malo manje od pola sata.

Mdina i Rabat

Mdina je jedan od najlepših gradova na Malti koji je takođe bio državna prestonica od antike pa sve do srednjeg doba — i koji je postao planetarno poznat zahvaljujući seriji Igra prestola.

U Mdini živi samo 300 ljudi, ali je grad praktično spojen sa Rabatom koji ima preko 11,000 stanovnika. Mdina je još poznata kao Tihi grad — ovaj nadimak potiče još iz srednjeg veka, kada su ljudi počeli masovno da odlaze u novu prestnicu Birgu. Iako je malteško plemstvo ostalo u Mdini, skoro svi drugi stanovnici su otišli, a nekada živahan grad je postao grad duhova.

Mdina je veoma mali grad — prostire se na manje od 1 km2 — i za obilazak ne treba više od sat, dva. U gradu ima nekoliko atrakcija, uglavnom palata i crkava, koje se pojedinačno ne razlikuju mnogo od palata i crkava koje ćete videti na drugim mestima na Malti, ali koje zajedno čine Mdinu jednim od lepših srednjevekovnih utvrđenih gradića u Evropi.

Čitav grad je opasan impresivnim zidinama, a u nekadašnjem šancu ispod grada je danas lepo sređenja baštica kojom možete da prošetate. Mdina kapija je glavna gradska kapija kroz koju se ulazi u srednjevekovno jezgro — a ova kapija je bila prikazana i kao jedna od glavnih gradskih kapija za ulaz u Kraljevu Luku (King’s Landing) u Igri prestola.

Čim se uđe u grad, sa desne strane se nalaze Prirodnjački muzej i Muzej tamnica, a sa leve strane je smešten toranj koji je nekada služio za razmenu signala između Mdine i ostatka ostrva a u kome je danas turistički info centar.

Šetajući gradom, naići ćete na nekoliko crkava, od kojih je najznačajnija Katedrala Svetog Pavla. Originalna katedrala je sagrađena u 12. veku na mestu gde je prema legendi rimski guverner Publije upoznao apostola Pavla nakon brodoloma koji ga je naneo na Maltu. Pošto je prvobitna katedrala bila veoma oštećena u zemljotresu krajem 17. veka, na njenom mestu je odmah sagrađena nova bogomolja, ova koja stoji dan danas.

Na kraju, još treba spomenuti pogled sa bastiona na samom kraju zidina, odakle se vidi dobar deo ostrva.

Što se tiče Rabata, već smo rekli da se ovaj grad nadovezuje na Mdinu. Hauardova bašta, koja počinje maltene odmah ispred glavne kapije za ulaz u Mdinu, čini prirodnu granica između dva grada. Rabat nije lep poput Mdine, ali u njemu ima nekoliko važnih mesta koja vredi posetiti.

Nedaleko od gradskih zidina Mdine smeštena je Domus Romana, ostaci rimske vile iz 1. veka pre nove ere. Vila je poznata po dobro očuvanim mozaicima, ali ne možemo da vam kažemo da li vredi ući unutra pošto muzej nije bio otvoren kada smo mi bili u Mdini. Vila je otvorena od utorka do nedelje od 9 do pola 5, a cena ulaznice je 6 EUR.

Centar Rabata se nalazi nekih 10 minuta hoda od Mdine, a prepoznaćete ga po ogromnoj crkvi posvećenoj Svetom Pavlu. Ovde možete da se spustite do pećine gde je navodno Sveti Pavle živeo i održavao propovedi tokom 3 meseca boravka na Malti. Ako vam nešto znači, ovu pećinu je posetilo i nekoliko papa. Ulaz je kroz Crkvu Svetog Publija koja pripada katedrali, a pećina je povezana i sa Wignacourt muzejom u kome možete da vidite kompleks grobnica i podzemno sklonište iz Drugog svetskog rata. Cena ulaznice je 6 EUR.

Nedaleko od katedrale nalaze se i katakombe Svetog Pavla i Svete Agate. Ovo su 2 odvojena muzeja, a s obzirom na to da su veoma slični, mi smo posetili samo poznatije katakombe Svetog Pavla. Katakombe su grobnice iz punskog, rimskog i vizantijskog perioda koje predstavljaju najranije tragove hrišćanstva na Malti. Ove podzemne grobnice isklesane u kamenu — kojih ima preko 30 — korišćene su sve do 7, možda čak i 8. veka nove ere. Katakombe su otvorene svaki dan od 9 do pola 5, a cena ulaznice je 6 EUR.

Nakon posete Mdini i Rabatu, autobusom smo otišli do Dingli litica — ali ovo ne savetujemo da radite osim ako ne iznajmljujete auto na Malti. Naime, prvo nam je aplikacija za gradski prevoz pokazivala da više autobusa ide do litica — ali bi nam vozači tih autobusa rekli da ne idu do njih — a onda kada smo na kraju ušli u neki autobus, vozač nas je ostavio u sred nedođije odakle nam je trebalo jedno 15, 20 minuta peške do jedne male crkve i vidikovca sa kog se vidi samo vrh litica. Moguće je da se mi nismo dobro snašli i da ima i neka bliža stanica, ali su nam lokalci svakako potvrdili da litice ne mogu dobro da se vide sa kopna sve i da smo otišli na neki drugi vidikovac.

Slijema i Sent Džulijen

Slijema je najnaseljeniji grad na Malti koji je veoma popularan među turistima — ovde se nalaze veliki hoteli sa bazenima, šoping centri, ugostiteljski objekti, noćni klubovi i sve ostalo što je potrebno turistima da na najbolji način iskoriste vreme na odmoru. Slijema je takođe poznata po dugačkoj promenadi koja se nadovezuje i na susedni Sent Džulijen.

S obzirom na to koliko je Slijema popularna među turistima — a i lokalcima — ovaj deo ostrva je prepun modernih građevina koje su sušta suprotnost većini građevina na Malti. Izgradnju ovih građevina — koje su zamenile stare, tradicionalne kuće — nisu svi dočekali sa odobrenjem, a neke od negativnih posledica masovne gradnje novih apartmana i hotela uključuju velike saobraćajne gužve i povećano zagađenje.

Bilo kako bilo, većina turista odseda upravo i Slijemi ili Sent Džulijenu — koji su dobro povezani sa ostatkom ostrva. Mi smo bili smešteni u Valeti, ali da nismo našli ništa što nam odgovara u prestonici, 99% bismo izabrali neki hotel u Slijemi.

Valeta i Slijema su povezani trajektom koji ide na svakih pola sata (možete doći iz jednog u drugi grad i autobusom, ali to znatno duže traje). Ako idete trajektom, imaćete dobar pogled na Manoel ostrvo koje je sa koponom povezano mostom. Ovo ostrvce je tokom srednjeg veka korišćeno kao karantinski centar u koji su smeštani putnici sa brodova sa namerom da se spreči izbijanje kuge i kolere, a kasnije je ovde sagrađeno utvrđenje. Danas se na ostrvu nalazi marina za jahte.

Već smo spomenuli promenadu pored mora u Slijemi — koja je dugačka preko 2 kilometra i koja je u principu glavna turistička atrakcija u gradu. Manje-više sve što ima da se vidi u Slijemi (i Sent Džulijenu) se nalazi duž promenade, uključujući:

• Restoran Fortizza — Restoran se nalazi u nekadašnjoj britanskoj vojnoj bazi, a pogledi iz bašte su neki od najboljih u Slijemi.
• Rimska kupatila — Ispod restorana Surfside ćete videti niz pravougaonih bazena isklesanih u kamenu. Iako ove bazene zovu Rimskim kupatilima, najverovatnije potiču iz Viktorijanskog doba.
• Park nezavisnosti — U ovom parku ima šetalište, dečije igralište, kafići, itd. Park se nalazi na granici sa Sent Džulijenom.
• Baluta zaliv — Ovde se nalazi mala plaža, a na samoj ivici zaliva je sredinom 20. veka podignuta lepa crkva.
• Spinola zaliv — Jedan od najlepših zaliva na Malti u kome možete da vidite šarene tradicionalne čamce.

Izvan promenade, u Sent Džulijenu, nalazi se Portomaso poslovni toranj koji je poznat po baru/noćnom klubu na 22 spratu. Nismo bili ovde, ali kažu da su pogledi sa 22 sprata fenomenalni.

Gozo

Na početku smo rekli da za Gozo nije dovoljan 1 dan, ali pošto nismo imali više od toga, mi smo se odlučili da odemo na organizovani dnevni izlet na ovo ostrvo. Iako nismo neki fanovi ovakvih tura, moramo da priznamo da je ova bila pun pogodak jer smo za taj 1 dan uspeli da vidimo više toga nego što bismo uspeli da smo 2 dana sami obilazili.

U ponudi ima mnogo tura, a mi smo izabrali odlazak na ostrvo kombijem i brzim čamcem i onda obilazak džipom. Turu smo bukirali preko aplikacije GetYourGuide za oko 60 EUR po osobi (tura je skuplja za 20 EUR u 2024. godini). U ovom odeljku našeg vodiča ćemo isključivo pričati o stvarima koje smo videli u okviru ture — što nikako ne znači da su to jedine atrakcije koje treba posetiti.

Na izlet smo krenuli u 8 iz Valete i onda kombijem išli preko sat vremena do terminala za trajekt na Gozo. Ovde nas je sačekao brzi čamac koji nas je za nekih 10 minuta prebacio na ostrvo gde su nas čekali vodiči u otvorenim džipovima. Ono što nam se dopalo kod ove ture je što nas je bilo samo 5 u džipu tako da smo mogli da stanemo gde i koliko hoćemo, mada nam je na kraju ipak bilo žao što na nekim mestima nismo imali više vremena.

Prva stanica je bila nakon svega par minuta od polaska džipom, na vidikovcu odakle se super vidi Komino. Ovde smo se zadržali jako kratko — a zatim otišli na plažu u Ramla zalivu. Mogli smo da biramo da li ćemo da odemo na plažu ili u Džgantija hramove, ali pošto je sa nama u grupi bio Nemac sa dva tinejdžera koji su želeli da se kupaju, odabrali smo plažu. I nismo se pokajali — plaža je stvarno predivna, sa crvenkastim peskom, a odmah pored ima poveći restoran.

Nakon ovoga smo otišli u selo Dževkija u čijem centru smo obišli crkvu posvećenu Jovanu Krstitelju — ova masivna crkva navodno ima treću najveću kupolu bez unutrašnje potpore na svetu. Sadašnja crkva — inače najveća na Gozu — podignuta je u 20. veku na mestu manje crkve koja je razmontirana tek kada je ova bila gotova. Zanimljivo je da su najlepše skulpture i slike iz stare crkve sačuvane u prostoriji ispod zvonika — ovaj prostor se sada zove Muzej skulptura. Osim obilaska crkve, moguće je liftom popeti se do kupole, odakle se pruža odličan pogled na ostatak Goza. Kada smo završili sa posetom crkvi, u istom mestu, u restoranu pored, napravili smo pauzu za ručak (uračunat u cenu ture).

Sledeće što smo videli su Sanap (ili Ta’ Ċenċ) litice koje su visoke 120 metara iznad nivoa mora, a onda smo otišli u Ksendli zaliv gde smo napravili kratku pauzu kod još jednih litica. Nakon ovoga je usledio Dvejra zaliv — ovde smo doplatili 4 EUR za vožnju brodićem koji prvo prolazi kroz jako uzan prolaz u steni i onda izbija na otvoreno more, sve do tačke gde je nekada stajao čuveni Azurni prozor. Ovaj prirodni kameni luk koji je bio visok 28 metara urušio se u more tokom velike oluje 8. marta 2017. godine.

Pretposlednja stanica na turi nam je bila Bazilika nacionalnog svetilišta Presvete Bogorodice Ta Pinu — još jedna u nizu velikih crkava koje smo videli na Malti, ali koja je značajna zbog toga što ju je papa posetio pre nekoliko godina (i koja je poznata po tome što navodno ima isceljujuće ili čudotvorne moći).

Na kraju, turu smo završili u Viktoriji ili Rabatu, glavnom gradu Goza. Vodič nas je ostavio kod citadele, omanjeg utvrđenja sa uskim uličicama, crkvama, muzejima i lepim pogledom na ostatak grada. Ulaz u citadelu je besplatan. Nažalost, u Viktoriji smo imali svega 40 minuta, što je jedva bilo dovoljno za šetnju citadelom, ali smo uspeli da vidimo i glavni trg iz džipa.

U povratku na Maltu smo brodićem otišli i do Plave lagune, jednog od najlepših mesta na kupanje u zemlji. Nažalost, vreme nije bilo za kupanje, ali ako imate više vremena na Gozu i ostrvo obilazite leti, ovo mesto zaslužuje malo dužu posetu.

Kratka istorija Malte

Priča o Malti seže duboko u praistoriju, a arhipelag ostrva koji danas zovemo Maltom je kontinuirano naseljen još od 5. milenijuma pre nove ere. Već od 3. milenijuma su ovde stajali Tarksijen hramovi – arheološki kompleks megalitnih hramova – koji su nekoliko vekova stariji od piramida u Gizi.

Vremenom su ovde traga ostavile sve dominantne kulture i civilizacije koje su bile prisutne na Mediteranu kroz epohe. Ime Malta zapravo potiče od Feničana koji su nekih 800 godina pre Hrista kolonizovali ovo ostrvo i nazvali ga Malet (feničanska reč za sklonište). Posle njih dolaze Rimljani koji vladaju par vekova. Apostol Pavle se na svom putu ka Rimu 61. godine nove ere nasukao na Malti kada se brod kojim je plovio tokom oluje razbio o stene nadomak malteške obale. Prema predanju, Pavle je na Malti ostao 3 meseca tokom kojih je širio hrišćanstvo po ostrvu.

Podelom Rimskog carstva na Zapadno i Istočno, Malta vremenom pada pod kontrolu Vizantije sve dok ostrvo nisu osvojili Arapi krajem 9. veka. Tokom ovog perioda formira se sicijlijansko-arapski jezik koji se postepeno razvio u malteški. Kažu da moderni malteški jezik sadrži čak 70% arapskih reči, a ostalo je mešavina italijanskog, francuskog i engleskog. Arape su proterali Normani koji su 1091. godine zauzeli Siciliju i Malteška ostrva i ovde vladali par vekova.

Uprkos svim kulturama, narodima i carstvima koja su nesumnjivo ostavila svaka svoj pečat tokom vekova, istorija Malte je ipak najuže povezana sa Vitezovima Hospitalcima – srednjevekovnom krstaškom viteškom redu osnovanom u Jerusalimu početkom 11. veka.

Posle pada Jerusalima 1187. godine, Hospitalci traže utočište na Kipru da bi se trajno nastanili na Rodosu odakle su proterani 1522. godine kada su Osmanlije osvojile ovaj deo Grčke. U ovo vreme je Malta pripadala španskoj kruni i Karlos I – jedan od najmoćnijih vladara Evrope toga doba – nudi celu Maltu na upravljanje viteškom redu Hospitalaca.

Ovde su vitezovi odigrali značajnu ulogu u odbrani Malte tokom velike turske opsade 1565. godine koja je trajala preko 3 meseca. Nadbrojani Hospitalci uz pomoć lokalnog stanovništva su uspeli da poraze i odbiju nadmoćniju osmanlijsku vojsku i tako spreče dalja muslimanska osvajanja u Evropi. U čast velike pobede, na ostrvu je podignut novi grad koji je nazvan po velikom majstoru viteškog reda Žanu de Valeti – a Valeta, glavni grad Malte i dan danas nosi ovo ime.

Vlast Vitezova Hospitalaca dolazi do kraja 1798. godine kada Napoleon Bonaparta u svom ratnom pohodu na Egipat zauzima Maltu. Bonaparta je ovde proveo nedelju dana dok nije postavio svoje ljude da upravljaju ostrvom a u centru Valete se i danas može videti palata u kojoj je živeo. Kako je francuska administracija bila izuzetno nepopularna među lokalnim stanovništvom, Maltežani sastavljaju zvaničnu deklaraciju i traže zaštitu od Velike Britanije.

Malta je u naredna 2 i po veka, od 1800. godine pa sve do proglašenja nezavisnosti 1964. godine, bila britanska kolonija i dan danas se na ostrvu oseti jak uticaj britanske imperije i britanske kulture uopšte.

To bi bilo to o Malti! Ako ste već bili na Malti, voleli bismo da čujemo vaše utiske u komentarima. Ako vam se sviđa naš blog, zapratite nas na Instagramu i tako pružite podršku ovome što radimo. Hvala na čitanju — do sledećeg putopisa!