Glavni i drugi najveći grad Ujedinjenih Arapskih Emirata, Abu Dabi se nalazi u senci mnogo popularnijeg i razvijenijeg Dubaija — ali to ne znači da ga ne vredi posetiti, pogotovo sada kada Wizzair ima direktan let od Beograda do Abu Dabija.
Danas u Abu Dabiju živi preko milion i po stanovnika (u čitavom emiratu Abu Dabi ima 2.9 miliona), od kojih su većina stranci, ali je zanimljivo znati da je ne tako davne 1952. godine u emiratu živelo svega 4,000 ljudi. Nešto više od deset godina kasnije, populacija se udesetostručila — i od tada nastavila munjevito da raste sa još munjevitijim razvojem grada i emirata. Sve ovo se desilo zahvaljujući eksploataciji nafte koja je zamenila trgovinu biserima, glavnu privrednu granu u zemlji do pronalaska nafte.
Abu Dabi je politička i industrijska prestonica Emirata u kome se nalaze sedišta vlade AUE, predsednika zemlje i Vrhovnog naftnog saveta. Iako nije glamurozan poput Dubaija, Abu Dabi je prebogat grad u kome se nalazi 9% svetskih naftnih rezervi, 5% svetskih rezervi gasa — i čak dve trećine od preko 400 milijardi dolara vredne ekonomije čitave države.
U Abu Dabiju — kao i uostalom i u Dubaiju — nećete videti drevna kulturno-istorijska mesta, nećete otkrivati skrivene bisere šetajući se gradom i nećete se družiti sa lokalcima, ali ćete verovatno biti oduševljeni time šta je čovek sposoban da uradi u sred pustinje. Ovo možda više važi za futuristički Dubai, ali i Abu Dabi ima neverovatne građevine, besprekorno sređene javne površine i pristojan broj turističkih atrakcija.
Međutim, Abu Dabi nije bez mana. Za početak, grad je nemoguće obilaziti peške. Šta god hoćete da vidite i gde god da ste smešteni, potreban je auto. Možete ili da uplatite dnevni izlet i tako obiđete glavne atrakcije ili da se vozite taksijem po gradu. Iako su cene prilično visoke u UAE, taksi je zapravo iznenađujuće jeftin (ok, nije baš iznenđujuće s obzirom na to da su maltene čitavno bogatstvo stekli zbog toga što imaju nenormalne količine nafte).
Najupadljivija mana je zapravo tretman stranih radnika u Emiratima. U ugostiteljstvu rade isključivo stranci, najviše iz Indije, Pakistana i Bangladeša, i kada pričate sa njima, tek onda shvatite koliko su loše plaćeni i u koliko lošim uslovima žive tamo.
Na kraju, imajući u vidu da se Abu Dabi nalazi u sred pustinje, klima je pustinjska, što znači da su temperature većim delom godine nepodnošljive. Januar je najhladniji mesec, sa temperaturama između 24 i 30 stepeni.
Šta videti u Abu Dabiju
S obzirom na to da smo sve ukupno imali 6 dana u UAE, mi smo odlučili da 2 dana provedemo u Abu Dabiju i 4 u Dubaiju. Za glavne atrakcije u principu treba 1 dan, ali ako hoćete da vidite malo više toga i/ili odete na pustinjski safari iz Abu Dabija, onda su 2 dana sasvim dovoljna. Međutim, ako planirate da obilazite i zabavne parkove, onda je najbolje ostati 3 ili više dana, u zavisnosti od toga šta vas sve zanima.
Naš itinerer za 2 dana u Abu Dabiju je izgledao ovako:
- Dan 1: Vođena tura gradom koja je uključivala posetu Luvru, Etihad tornju i Velikoj džamiji šeika Zajeda. Nakon ture smo sami otišli u tvrđavu Qasr Al Hosn i odatle prošetali nazad do hotela koji se nalazio na Kornišu (šetalištu pored mora). Izlet smo bukirali preko Get Your Guide i platili 60 evra po osobi. U cenu izleta su uključene sve ulaznice.
- Dan 2: Ujutru smo sami otišli u predesedničku palatu Qasr Al Watan i Emirates Palace hotel, a posle podne smo išli na organizovani izlet u pustinju koji nas je koštao 110 evra po osobi (i koji vredi svake pare).
U Abu Dabiju još možete da obiđete bolnicu za sokolove, Ferrari World tematski park i Warner Bros World tematski park. Bolnica za sokolove nam je delovala interesantno, ali pošto smo nešto slično već videli u Dohi i pošto je cena karte 45 evra po osobi, odlučili smo da preskočimo. Što se tiče tematskih parkova, em nismo imali vremena za njih, em su ulaznice preskupe (oko 80 evra po osobi), tako da ni to nismo obišli (ali ako ništa drugo, videli smo ogromni Ferrari World iz aviona).
Luvr Abu Dabi
Smešten na Sadijat ostrvu, Luvr Abu Dabi je najveći umetnički muzej na Arabijskom poluostrvu i najposećeniji muzej na Bliskom istoku. Muzej je nastao kao rezultat saradnje UAE i Francuske, koje su 2007. godine potpisale ugovor kojim Luvr Abu Dabi može da koristi ime Luvr sve do 2037. godine, a cilj muzeja je da smanji jaz između istočnjačke i zapadne umetnosti.
Otvaranju Luvra Abu Dabi su se protivili umetnici i akademici u Francuskoj — smatrajući da francuski muzeji nisu na prodaju. Međutim, reklo bi se ipak da jesu pošto, na osnovu ugovora iz 2007. godine, Abu Dabi treba da plati 400 miliona evra za upotrebu imena Luvr, 190 miliona evra za pozajmljene umetnine, 75 miliona evra za specijalne izložbe, 165 miliona evra za savete u vezi sa menadžmentom muzeja i još 25 miliona evra za davanje imena jednoj prostoriji u francuskom Luvru po osnivaču UAE, Zajedu bin Sultanu Al Nahujanu.
Bilo kako bilo, Luvr Abu Dabi ne treba da propustite ako vas iole zanima umetnost. Osim što se u muzeju nalazi impresivna kolekcija umetničkih dela (videli smo čak i jednog Leonarda!), sama građevina je fenomenalna, kao i uostalom većina građevina u UAE.
Još treba spomenuti da se pored Luvra u Abu Dabiju trenutno prave novi muzeji čijom izgradnjom će Sadijat ostrvo postati gradski kulturni centar:
- Zajed nacionalni muzej — memorijal pokojnom Zajedu bin Sultanu Al Najhanu, osnivaču i prvom predsedniku Ujedinjenih Arapskih Emirata.
- Gugenhajm Abu Dabi — muzej moderne i savremene umetnosti iz Azije i Severne Afrike.
- Pomorski muzej koji će biti napravljen po dizajnu Tadao Anda, poznatog japanskog arhitekte.
- Centar scenske umetnosti koji će biti napravljen po dizajnu pokojne britansko-iračanske arhitekte Zahe Hadid.
- I još mnogo drugih umetničkih paviljona i galerija.
- Cena ulaznice: 63 AED (oko 16 EUR)
- Radno vreme: od 10 ujutru do ponoći
- Zvanični sajt: https://www.louvreabudhabi.ae/
Etihad tornjevi
Najpoznatiji neboderi u Abu Dabiju, Etihad tornjevi su grupa od 5 nebodera u kojima se nalaze apartmani, poslovni prostor i hotel. Cena ovih zgrada je prava sitnica — 2,5 milijarde dirhama, što dođe nešto preko 600 miliona evra.
Nakon što obiđete Dubai, ovi tornjevi vam se neće činiti ništa posebnim, ali ono zbog čega ih vredi posetiti je opservaciona paluba u Tornju 2. Ova kružna paluba se nalazi na 74. spratu i sa nje se vidi čitav Abu Dabi — i moderan, izgrađeni deo, i pustara koja će tek biti izgrađena. Ovde treba napomenuti da čak 70% Emirata Abu Dabi čini pustinja tako da nije čudo što grad može još mnogooo da se širi.
Etihad tornjevi su još poznati pošto su korišćeni kao filmska lokacija za film Paklene ulice 7 iz 2015. godine. U filmu, Vin Dizel i Pol Voker kradu neki besan auto — i onda iskaču iz jednog tornja (i zaustavljaju silu gravitacije) i uskaču u drugi toranj. I tako nekoliko puta, sve dok oni ne iskoče iz kola koja se onda odjednom survaju dole (izgleda da se u toj sceni gravitacija vratila sa kratke pauze).
- Cena ulaznice: 95 AED (oko 23 EUR), od čega je 55 AED vaučer koji možete iskoristiti za hranu i piće na opservacionoj palubi.
Velika džamija šeika Zajeda
Ako imate vremena da obiđete samo jednu atrakciju u Abu Dabiju, onda to definitivno treba da bude Velika džamija šeika Zajeda. Ovo je najveća džamija u UAE, čija izgradnja je završena 2007. godine i koštala preko 500 miliona evra. Džamija je toliko velika da u nju može da stane 40,000 ljudi, mada nam je vodič rekao da ova cifra ide i do 50,000!
Inače, šeik Zajed — koji je naručio njenu izgradnju i nije dočekao da je vidi gotovu — sahranjen je u dvorištu džamije i nad njegovim grobom se non-stop recituje Kuran.
U gradnji ovog velelepnog zdanja učestvovalo je preko 3,000 radnika i oko 40 kompanija, a materijali i ukrasi su uvezeni iz mnogo zemalja, uključujući Indiju, Egipat, Maroko, Pakistan, Iran, Novi Zeland — pa čak i Severnu Makedoniju!
Od drugih zanimljivosti o džamiji bismo izdvojili da je tepih unutra najveći tepih na svetu površine 5,627 m2 (napravljen u Iranu), da unutar džamije ima nekoliko lustera na kojima se nalaze milioni Svarovski kristala (od kojih je najveći treći najveći luster na svetu) i da su bazenčići pored stubova projektovani tako da se u njima ogledaju mesečeve mene.
S obzirom na to da je džamija aktivna, prilikom posete morate da budete prikladno obučeni. Za muškarce ovo znači da odeća mora da im prekriva ramena i kolena. Tetovaže takođe moraju da budu prekrivene. Za žene ovo znači da odeća mora da prekrije celo telo — uopšte ne smeju da se vide noge i ruke. Odeća takođe ne sme da bude uska ili prozirna. Na kraju, žene moraju da prekriju i kosu.
Iako sam ja mislila da je moja belo-plava, široka i dugačka haljina prikladna, ispostavilo se da nije pošto smatraju da je bela odeća prozirna. Srećom, kompanija sa kojom smo išli na izlet je imala da nam da abaje i marame. Abaje i marame mogu i da se iznajme pre posete džamiji, ali ne znamo gde i koliko košta.
Još nešto što je bitno znati jeste da u džamiju ne možete da uđete na glavni ulaz. Umesto toga idete u podzemni prolaz u kome se nalaze prodavnice i fast food restorani, a ulaz za turiste je na nekih kilometar i po od ulaza u podzemni prolaz. Istim putem se vraćate nazad.
Što se nas tiče, ovo je prilično bezveze rešenje. Sve i da su želeli da razdvoje turiste od vernika, to je moglo da se uradi na malo ukusniji način. Međutim, u UAE su tržni centri veoma bitan deo života, tako da ne možemo da kažemo ni da smo bili iznenađeni što prvo pokušavaju da nam prodaju sve živo pre nego što nas puste u džamiju.
Ali bilo kako bilo, džamija je stvarno prelepa i svo to cimanje da se do nje zapravo dođe vredi. Ulaz u džamiju je besplatan za sve, ali morate da se registrujete pre posete, što možete da uradite putem ovog linka https://visit.szgmc.gov.ae/
Tvrđava Qasr Al Hosn
Tvrđava Qasr Al Hosn je najstarija kamena građevina u Abu Dabiju, sagrađena u drugoj polovini 18. veka. Tvrđava je napravljena da brani jedini izvor vode u Abu Dabiju u to vreme, a kasnije je proširena i korišćena kao zvanična rezidencija vladajućeg šeika.
Qasr Al Hosn je obnovljena u prvoj polovini 20. veka, kada je i dobila sadašnji izgled, a u drugoj polovini 20. veka je čitava obojena u belo, zbog čega je sad poznata i kao Bela tvrđava. Zanimljivo je da je tvrđava ostala zvanična palata emira i sedište vlade sve do 1966. godine.
Danas je u jednom delu tvrđave muzej o Abu Dabiju, a u januaru se oko tvrđave održava Qasr Al Hosn festival. Mi smo imali tu sreću da budemo u Abu Dabiju za vreme trajanja festivala, na kome smo videli kamile, sokolove, tradicionalne plesove, umetničke instalacije i još mnogo toga.
- Cena ulaznice: 30 AED (oko 8 EUR)
- Radno vreme: od 9 ujutru do 10 uveče od subote do četvrtka i od 2 popodne do 10 uveče petkom
- Zvanični sajt: https://qasralhosn.ae/
Qasr Al Watan
Qasr Al Watan je zvanična predsednička palata koja je izgrađena 2017. godine. Na zajedničku inicijativu pokojnog šeika Kalife bin Zajeda Al Nahajna, vladara Abu Dabija i nekadašnjeg predsednika UAE, i šeika Mohameda bin Zajeda Al Nahajna, tadašnjeg princa i sadašnjeg vladara i predsednika Abu Dabija, ova velelepna palata je otvorena za javnost 2019. godine.
Otkako je otvorena, palata se isključivo koristi za zvanične svrhe — u njoj se dočekuju strani predsednici i vladari i sastaju vrhovni savet i parlament UAE.
Unutar ove neverovatno raskošne palate turisti mogu da posete nekoliko prostorija, poput sala za sastanke i bankete, prostorije u kojoj su izloženi pokloni od drugih država (ima i orden iz Srbije) i biblioteke sa impozantnom kolekcijom knjiga.
- Cena ulaznice: 65 AED (oko 16 EUR)
- Radno vreme: od 10 ujutru do 6 popodne, ali palata može biti zatvorena bez ikakve najave
- Zvanični sajt: https://www.qasralwatan.ae/
Emirates Palace Hotel
Da nam je neko rekao da ćemo nekad ići u obilazak hotela, verovatno mu ne bismo poverovali. Ali, ovaj hotel izgleda kao palata iz istočnjačke bajke, plus je lobi hotela otvoren za javnost, pa nismo odoleli da mu se približimo izbliza.
Emirates Palace Hotel se nalazi odmah preko puta Etihad tornjeva (i najbolji pogled na palatu je sa opservacione palube u Tornju 2), a ono što treba znati je da je ovo treći najskuplji hotel na svetu čija izgradnja je koštala neverovatnih 3 milijarde dolara!
Ako pretražite ovaj hotel na Bukingu, videćete da imaju sobe koje koštaju samo 500 evra za jedan dan, ali imaju i one koje su preko 15,000 evra za noć. U svakom slučaju, i mi smrtnici možemo da se prošetamo dvorištem hotela, fotkamo fasadu do mile volje i čak uđemo unutra u kafić (na kafu posutu zlatom).
Pustinjski safari
Ako nas pitate šta nam se najviše dopalo da ovom putovanju, verovatno bismo rekli izlet u pustinju. Jeste, super je videti moderne gradove u sred pustinje, ali treba videti i kako je čitava ova zemlja izgledala pre nego što su otkrili naftu — a gde bolje to videti nego u pustinji?!
Od Abu Dabija do pustinje treba nekih sat vremena. Putuje se džipovima i ide se u grupama od po nekoliko džipova jer je velika verovatnoća da će se neko vozilo zaglaviti u pustinji i da će ostala vozila morati da izvlače to zaglavljeno. Nama se ovo desilo, i to na uglu od nekih 60 stepeni, što nije bilo nimalo prijatno. Ali, vodiči su veoma dobro utrenirani i znaju šta treba da rade u svakoj situaciji. Ipak, imajte ovo u vidu za slučaj da pomislite da je pametna ideja da se sami uputite u pustinju.
Elem, prva stanica u pustinji nam je bio kamp sa kamilama. Ovde smo mogli da ih pomazimo, nahranimo i da se slikamo sa njima. Nakon nekih 15 minuta, krenuli smo na tzv. dune bashing — ne znamo koji je prevod na srpski, ali svodi se na to da se vozite kao ludi po dinama. Ovo je veoma uzbudljivo iskustvo, ali se ne preporučuje svima pošto ume da bude i pomalo strašno. Ako idete na dune bashing, svakako savetujemo da ne jedete ništa bar 2 sata ranije pošto se dešava da ljudima pozli.
Kao što već rekosmo, mi smo se zaglavili na jednoj dini i morali čak da izađemo iz džipa pošto je bio na velikoj kosini, ali je naš vozač — uz pomoć ostalih vozača — uspeo da se izvuče iz peska. Međutim, kasnije nam se desio još jedan peh — pukla nam je guma. I malo pre ovoga je vozač usporio po dinama, ali nakon što smo ostali bez gume jadan čovek je sasvim odustao od divljanja po pustinji.
Sledeće što smo radili je skijanje na dasci po pesku, a nakon toga smo se uputili ka pustinjskom kampu. Iako smo se kod kamila koje smo hranili obradovali da nema jahanja, ovde su nam to ponudili. Mi smo odbili, a savetujemo i vama, pošto zaista nema neke poente maltretirati životinje da obrnu 2 kruga sa vama na grbači samo zbog slike.
U kampu smo imali večeru (švedski sto) sa raznim đakonijama, a u cenu ture su ulazila i gazirana pića i voda. Alkohol je mogao da se dokupi. Osim večere, u kampu je bilo i drugih aktivnosti — mogli smo da se slikamo i pomazimo sokola, da probamo arapsku kafu i čaj, da se obučemo u njihovu tradicionalnu nošnju, da iscrtamo ruke kanom i da probamo šišu.
Kada se večera završila, na improvizovanu binu ispred stolova su izašli plesači, a posle njihovog nastupa su se pogasila svetla u kampu da bismo videli zvezdano pustinjsko nebo. Brzo nakon ovoga je usledio fajront, a onda su nas vozači vratili nazad u hotele u Abu Dabiju.
Rekosmo već da je izlet koštao 110 evra po osobi, a trajao je od nekih 3 popodne kada nas je vozač pokupio do oko 10 uveče kada nas je vratio u hotel.
To bi bilo to o Abu Dabiju! Ne možemo da kažemo da smo mnogo očekivali od prestonice UAE, ali nam je sada beskrajno drago što smo odlučili da provedemo 2 dana ovde i vidimo makar delić onoga što čini ovaj moderni pustinjski grad. Ako ste već bili u Abu Dabiju, voleli bismo da čujemo vaše utiske u komentarima. Ako vam se sviđa naš blog, zapratite nas na Instagramu i tako pružite podršku ovome što radimo. Hvala na čitanju — do sledećeg putopisa!
Ostavite komentar