Vodič kroz Ohrid – tamo gde sunce večno sja

Smešten na hridini iznad jezera, Ohrid je jedan od najlepših gradova na Balkanu koji se već preko 40 godina nalazi na Uneskovoj listi svetske baštine. Stari grad Ohrida je poznat po uskim uličicama koje vode maltene od vode pa sve do tvrđave, mnogobrojnim crkvama od kojih je najlepša Kaneo, i naravno ohridskim biserima koji zapravo i nisu klasični biseri. A osim Starog grada, Ohrid privlači mnogobrojne turiste i zbog prelepog tirkizno-plavog jezera čija dubina dostiže skoro 300 metara i koje nosi nadimak makedonsko more.

Zbog svega ovoga, Ohrid je dugo bio i na našoj listi mesta koje želimo da posetimo. Nakon što smo godinama planirali da svratimo u Ohrid (jednom čak i uplatili pa otkazali smeštaj zbog nereda u Makedoniji), ove godine nam se konačno pružila prilika da odemo – i možemo iskreno da kažemo da je Ohrid nadmašio naša očekivanja. Stari grad je stvarno prelep, ljudi su srdačni, vina su odlična i cene su niske.

Naravno, nije nam se sve dopalo na Ohridu – razočaralo nas je koliko je grad prljav (doduše, ovome sigurno mnogo doprinosi ogroman broj turista) i koliko su ulične životinje u lošem stanju, a nije nam se svideo ni centar grada koji (pogotovo uveče) izgleda kao vašar. Ipak, bez obzira na mane – koje na kraju krajeva svaki grad ima – Ohrid je jedno od onih mesta koje najiskrenije možemo da preporučimo svima.

Šta videti u Ohridu

Uprkos tome što Ohrid nije veliki grad, u njemu ima stvarno svašta da se vidi i radi. Mi smo proveli u Ohridu 4 puna dana, što nam je bilo dovoljno da obiđemo sve što smo hteli, odemo na izlet u Sveti Naum i okupamo se par puta. Međutim, ako planirate letovanje u Ohridu, nekih 7 dana je minimum da se odmorite i vidite ono najbolje što Ohrid pruža. Ako Ohrid posećujete izvan sezone, onda verovatno sve možete da obiđete za 2 cela dana – mada ipak mislimo da je ovo premalo za ovako simpatičan grad.

Mi smo obilazak Starog grada započeli kod gornje rampe za ulazak u Stari grad – odakle se Samuilova tvrđava nalazi na svega par minuta peške. S obzirom na to da je Stari grad Ohrida brdovit, toplo preporučujemo da do ove rampe dođete taksijem. Imajte u vidu da neki taksi prevoznici mogu da vas dovezu sve do ulaska u tvrđavu, ali mi nismo baš ukapirali koji – znamo da rampu mogu jedino da prođu kolima ljudi koji žive u Starom gradu, pa je moguće da onda taksisti koji ulaze u Stari grad zapravo u njemu imaju prebivalište.

Bilo kako bilo, prva stanica u Ohridu nam je bila Samuilova tvrđava koja, kao i mnoge druge tvrđave po svetu, izgleda mnogo impozantnije iz daljine nego kada u nju zapravo uđete. Iako unutar tvrđave nema praktično ničega, posetioci mogu da se popnu na bedeme odakle se pruža najbolji pogled na grad i jezero. Međutim, stepenice do vrha bedema su prilično uske, tako da ne savetujemo penjanje osobama koje se plaše visina ili se otežano kreću. Inače, Samuilova tvrđava je dobila ime po caru Samuilu za koga se veruje da je tvrđavu sagradio u obliku u kome je danas, u 11. veku. Tvrđava je još poznata i kao Ohridska tvrđava pošto se nekada davno grad Ohrid nalazio u okviru njenih bedema.

Nakon što smo proveli neko vreme na vrhu tvrđave i onda u kafiću pored, pratili smo smernice kroz šumarak i nakon nekih 250-300 metara stigli do arheološkog nalazišta i svetog mesta Plaošnik. Ovim lokalitetom dominira Crkva Sveti Kliment i Pantelejmon, inače replika stare crkve koja je bila srušena za vreme Turaka i na čijem mestu je tada podignuta džamija.

Crkva je završena 2002. godine – što nikada ne biste rekli pošto je zaista maestralno obnovljena – a ime je dobila po Svetom Klimentu Ohridskom koji je na istom mestu sagradio crkvu u čast Svetom Pantelejmonu. Starom manastiru je pripadala i Ohridska škola, a u toj školi je Sveti Kliment, inače učenik Ćirila i Metodija, učio monahe ćirilicu kako bi preveli Bibliju i druge važne crkvene spise na staroslovenski jezik. Ohridska škola se zbog ovoga smatra prvim slovenskim univerzitetom. Crkva je još važna jer se u njoj danas nalaze mošti Svetog Klimenta.

Prateći šumski put dalje, došli smo do Crkve Sveti Jovan Kaneo, najpoznatije i najfotogeničnije crkve u čitavom Ohridu. Ovo je ona crkva koja se nalazi na svim slikama Ohrida – i to sa punim pravom. Iako se ne zna kada je crkva tačno sagrađena, pretpostavlja se da je podignuta u 15. veku, pod uticajem jermenske crkvene arhitekture.

Ova prelepa crkvica je nekoliko puta bila obnavljana, a na kraju je tek u 20. veku sasvim restaurirana, kada je sve što je ranije bilo obnovljeno srušeno. U odnosu na neke druge crkve, ne možemo da kažemo da smo bili oduševljeni njenom unutrašnjošću, ali je zato spolja jedna od najlepših koje smo ikad videli, verovatno jer je u savršenom skladu sa Ohridskim jezerom iza nje.

Nakon posete ovoj crkvi, uputili smo se nazad ka centru Ohrida brodićem – ali do centra možete stići i šetalištem pored jezera, o čemu ćemo više pričati malo ispod. Međutim, sutradan smo se opet vratili kod rampe sa početka vodiča, odakle smo krenuli u suprotnom pravcu od onog koji vodi ka tvrđavi. Naime, odmah iza rampe, na 2-3 minuta hoda nalazi se još jedna značajna crkva – Crkva Bogorodice Perivlepte iz 13. veka koja je dugo bila poznata kao Crkva Svetog Klimenta pošto su u njoj bile mošti Svetog Klimenta od rušenja Crkve Svetog Pantelejmona pa sve do njene obnove, 2002. godine.

Blizu ove crkve se nalazi i antički amfiteatar iz grčkog perioda, podignut najverovatnije 200 godine pne. Iako je amfiteatar i danas prilično veliki, ne zna se koliki je zapravo bio – pošto je očuvan samo njegov donji deo. Zanimljivo je da je su na sedištima urezana imena ljudi, pretpostavlja se onih gostiju koji su imali godišnje karte za predstave. Antički amfiteatar sada služi kao mesto održavanja festivala Ohridsko leto.

Ovde treba napomenuti da do donjeg dela Starog grada može da se dođe i od Crkve Sveti Jovan Kaneo i od antičkog amfiteatra. Ukoliko idete od crkve, prvo ćete se spustiti do plaže koja se takođe zove Kaneo (ovde se nalazi i sjajan restoran sa fenomenalnim pogledom na crkvu), pa ćete pratiti put sve do drvenog mosta preko jezera i onda se naći u centru Starog grada, kod Crkve Svete Sofije.

Ukoliko se spuštate u donji deo Starog grada od amfiteatra, samo treba pratiti put na dole i jako brzo ćete izbiti kod Crkve Svete Sofije. U Ohridu ima još mnogo crkvi, ali ove koje smo spomenuli do sada su najvažnije. Ipak, zanimljivo je spomenuti da je, kako kaže legenda, Ohrid nekada imao 365 crkvi, jednu za svaki dan u godini.

Kod Ckrve Svete Sofije se nalazi i nekoliko lepih restorana, a u neposrednoj blizini, u ulici Cara Samuila, možete da kupite i veoma interesantne rukotvorine i suvenire. Nama se posebno dopao Muzej papira, odnosno radionica izrade papira u kojoj se nalazi replika Gutenbergove prese i u kojoj možete da kupite grafike najpopularnijih mesta u Ohridu, verskih ikona, starih mapa sveta itd. Inače, i na Bledu, u Bledskom dvorcu, postoji kopija Gutenbergove prese i tamo isto mogu da se kupe suveniri sa motivom Bleda. Druga radnja koja nam je upala u oči na Ohridu je radionica u kojoj se izrađuju raznorazni ukrasi od drveta.

A naravno, kada se nađete na Ohridu, nemoguće je ne primetiti prodavnice bisera Talev i Filev. Ove dve čuvene porodice čuvaju tajnu izrade ohridskih bisera koji se, između ostalog, prave od krljušti ohridske pastrmke i koji su krasili neke od najpoznatijih žena našeg vremena, poput engleske kraljice Elizabete, pokojne princeze Dajane i danske kraljice Margarete. Inače, tehnika izrade bisera se prenosi sa generacije na generaciju – i to isključivo usmenim putem i samo muškim naslednicima. Još je interesantno da porodice Talev i Filev tvrde da su ohridski biseri večni, za razliku od klasičnih bisera čiji je vek trajanja navodno oko 150 godina.

U Starom gradu Ohrida još ostaje Kuća Robevih, zaštićeni spomenik kulture i muzej koji je dobio ime po uglednoj makedonskoj porodici Robev koja je u ovoj kući živela u 19. veku. Prvobitna kuća je izgrađena početkom 19. veka, a onda je i sredinom veka u celosti obnovljena nakon što ju je neki kriminalac zapalio. U kući su živela dva brata sa svojim porodicama, u odvojenim apartmanima, a danas u muzeju možete da vidite predmete koji su pripadali Robevima, plus arheološke artefakte koji datiraju od praistorije pa sve do srednjeg veka.

Nakon što se izađe iz Starog grada, izbija se na novi deo Ohrida, najprepoznatljiviji po statuama koje se nalaze na centralnom trgu – prikazani su Sveti Kliment, Sveti Naum i Ćirilo i Metodije, koji su napravili glagoljicu, prvo pismo Slovena. Ovaj lepo uređeni trg sa puno cveća i zelenila vodi do doka, odakle brodovi voze do Svetog Nauma, Zaliva kostiju i drugih mesta, do pešačke zone prepune prodavnica suvenira i brze hrane i do šetališta pored jezera, gde možete da se kupate u toku dana i odete u restoran uveče. Čak iako ne idete na vožnju brodom, savetujemo da ipak prošetate do kraja doka, gde se nalazi platforma odakle se vidi čitav Stari grad – odavde su fotke stvarno fenomenalne!

Što se tiče pešačke zone i šetališta pored jezera, lagali bismo kada bismo rekli da smo oduševljeni. Pešačka zona, koja inače vodi do nedavno rekonstruisane Alipašine džamije, neverovatno podseća na seoski vašar – ovde osim suvenirnica i brze hrane ima mali milion uličnih prodavaca koji prodaju raznorazne džidžabidže (uglavnom šljašteće, da namame decu), pa sve to zajedno izgleda prilično neugledno. Šetalište pored jezera, zvanično Kej Makedonija, nije loše, ali je uveče bila toliko velika gužva (plus, dečiji vozić koji non-stop pušta jednu te istu pesmicu) da smo mi izgubili volju da tuda šetamo. Ruku na srce, na keju se nalaze stvarno odlični restorani – svaka preporuka za restoran Belvedere.

Na kraju, mi smo jedno prepodne izdvojili za dnevni izlet do Svetog Nauma – ali smo odlučili da idemo kolima pošto brodovi kreću u 11 ujutru, a vraćaju se u 6 uveče, što bi nam bilo baš previše. Međutim, ako hoćete da se kupate na plaži u Naumu, onda je ovo prilično dobra opcija. Elem, pošto se Zaliv kostiju nalazi na pola puta između Ohrida i Svetog Nauma, prvo smo svratili do ovog krajnje neobičnog muzeja na vodi.

Zaliv Kostiju je arheološki kompleks na drvenoj platformi iznad jezera koga čine 24 sojenice. Ovaj kompleks predstavlja rekonstrukciju praistorijske naseobine koja se ovde nalazila nekada davno, između 1,200 i 700 godine pne. U svakoj od sojenica su izloženi predmeti koji posetiocima pokazuju kako je izgledao život nekadašnjih žitelja ovog naselja. Zaliv kostiju je podignut nakon što su arheolozi u jezeru pronašli drvene stubove na osnovu kojih je zaključeno da je na ovom mestu zaista postojalo slično naselje – a muzej je ime dobio po velikom broju životinjskih kostiju koje su pronađene na dnu jezera.

Nakon posete Zalivu kostiju, produžili smo dalje, do Svetog Nauma. Manastir Sveti Naum, jedan od najznačajnijih manastira u Severnoj Makedoniji, nalazi se na granici sa Albanijom. Manastir je u 10. veku podigao Sveti Naum, koji je u njemu i sahranjen. Legenda kaže da onaj ko prisloni uvo na grob Svetog Nauma i dalje može da čuje njegovo srce kako kuca.

U blizini manastira Sveti Naum se nalazi još nekoliko crkvi, jedna prostrana plaža, mnoooogo drvenih kućica u kojima se prodaju suveniri, nekoliko restorana – i izvor Crnog Drima. Priroda je ovde stvarno neverovatna, tako da preporučujemo ako imate vremena da odete i na vožnju brodićem – a možete samo i da sednete u restoran ili na plažu i da uživate u pogledu.

I eto, to bi bilo to o Ohridu. Kao što možete da vidite, na Ohridu ima pregršt turističkih atrakcija, tako da vam sigurno neće biti dosadno u koje god doba godine da ga posetite. A još ako odete na leto, onda računajte na to da ćete želeti svaki dan da provedete bar neko vreme na nekoj od mnogobrojnih plaža na makedonskom moru. Da li ste već bili na Ohridu? Voleli bismo da čujemo vaše utiske, savete i komentare! Ako vam se dopao ovaj vodič, zapratite nas na Instagramu. Hvala na čitanju – do sledećeg putopisa!