Evropa - Severna Makedonija

Vodič za Skoplje — grad koji će vas (verovatno) ostaviti bez reči

Priču o Skoplju je teško započeti jer je sa jedne strane makedonska prestonica jedan od najružnijih gradova u kojima smo bili — a sa druge strane, ovde smo iz prve ruke iskusili onu čuvenu makedonsku gostoljubivost i pritom se toliko lepo proveli da će nam Skoplje zauvek ostati u lepom sećanju.

Pre nego što krenemo u virtuelni obilazak Skoplja, bitno je da se na kratko osvrnemo na dva događaja koja su odigrala izuzetno bitnu ulogu u skopskoj istoriji — i koji su doveli do toga da Skoplje dobije nadimak evropska prestonica kiča.

Trg Makedonija, glavni skopski trg.

Nažalost, Skoplje je 1963. godine velikim delom uništeno u snažnom zemljotresu koji je sa sobom odneo preko hiljadu života. Posledice ove katrastrofe su bile ogromne. Osim ljudskih žrtava, na hiljade i hiljade ljudi je ostalo bez krova nad glavom, a mnoge gradske atrakcije i simboli su sravnjeni sa zemljom.

Međutim — opet nažalost — ovaj razorni zemljotres nije jedina tragedija koja je zadesila Skoplje. Pola veka nakon zemljotresa, u gradu je započet kontroverzni projekat Skoplje 2014 koji je imao za cilj da makedonskoj prestonici povrati staru slavu. Ovim projektom su dominirale mitomanija i megalomanija, na kraju pretvoriviši Skoplje u karikaturu velelepnih svetskih metropola. A najgore od svega je što je projekat građane Makedonije koštao preko 600 miliona evra.

Vojnik na konju (Aleksandar Makedonski) iz malo drugačije perspektive.

Slučajnom posetiocu će delovati kao da u Skoplju ima više statua nego stanovnika, a turisti koji znaju makar nešto o Balkanu će sa punim pravom biti šokirani nakaradnim pokušajem prekrajanja istorije. Ne ulazeći dalje u ova škakljiva pitanja, samo ćemo reći da se makedonsko prisvajanje antičke grčke istorije završilo promenom imena države i postavljanem tabli na spomenike širom Skoplja koje naglašavaju da predstavljene ličnosti ipak imaju helenističko poreklo (a da dodamo i da su table uništene maltene prvi dan).

Iako smo o Skoplju znali sve ovo, ništa nas nije moglo pripremiti na ono što smo videli uživo, a naša šokiranost je utoliko bila veća pošto smo u Skoplje došli nakon što smo proveli 5 dana u prelepom Ohridu. Da ovaj putopis ne bude obojen sasvim negativno, treba reći i da je ovaj bizarni projekat ipak stavio Skoplje na evropsku turističku mapu — jer realno, koji stranac ne bi želeo da vidi grad poput Skoplja? I zaista, tokom naše posete makedonskoj prestonici, u gradu smo sretali mnogo turista — koji su sigurno bili u čudu kada su saznali da su sve te klasične građevine i grandiozni spomenici podignuti pre manje od jedne decenije.

Arheološki muzej, pogled sa Mosta civilizacije.
Ako ste u Skoplju par dana — a niste u Makedoniju došli svojim kolima, preporučujemo da bacite pogled na ovu turu:

Šta videti u Skoplju

Centar Skoplja je po veličini tu negde kao centar Novog Sada — ali za razliku od Novog Sada, u Skoplju na prilično maloj površini možete da vidite sve od spomenika čuvenim grčkim i nepoznatim makedonskim herojima pa do kopija Trijumfalne kapije i Bika sa Vol Strita. Tu su takođe i mnogobrojne fontane, kipovi lavova na kojima bi i najbogatiji gastarbajteri pozavideli, skulptura tragično nastradalog pevača Tošeta Proeskog, gigantski brodovi koji nisu brodovi nego restorani — i londonski crveni autobusi na sprat.

Jedan od mnogobrojnih skopskih lavova (ovaj se nalazi na spomeniku Filipu Makedonskom).

Međutim, iako je spisak atrakcija u Skoplju podugačak, za obilazak grada je sasvim dovoljan jedan dan — sve skopske znamenitosti se nalaze maltene jedna pored druge, zbog čega je stvarno teško u Skoplju se ne osetiti kao da ste zalutali na set nekog postmodernističkog filma (ili samo u neki baš kul luna park).

Trg Makedonija, deo spomenika Vojnik na konju.

S obzirom na to da smo u Skoplju bili smešteni odmah pored Trga Makedonija, glavnog gradskog trga, maltene prva stvar koju smo videli je i najkontroverznija — gigantska skulptura Vojnik na konju. Ovaj spomenik dominira čitavim centrom grada i na njemu se nalazi fontana ukrašena lavovima u kojoj je džinovski postament u obliku stuba na čijem dnu su prikazani ratnici a na čijem vrhu stoji niko drugi nego Aleksandar Veliki! Zvuči bizarno, uživo je još bizarnije — ali ruku na srce, sve ovo je dušu dalo za fotkanje.

Spomenik Vojnik na konju na kome je predstavljen Aleksandar Veliki.

Iako najpoznatiji, ovaj spomenik je samo jedan od milion spomenika u okolini. Tu su još car Samuilo, Goce Delčev i Justinijan — koji, iz kog god ugla da gledate, izgleda kao da drži selfi stik.

Justinijan (i selfi stik).

Nakon što smo se beskrajno dugo zadržali na Trgu Makedonija, zblanuti svime onim što vidimo, napravili smo plan i uputili se dalje ka Trijumfalnoj kapiji koja se nalazi na manje od 5 minuta peške od trga. Kapija kao kapija, ne izgleda loše, ali ne izgleda ni kao da sasvim pripada ovde (kao ni mnoge druge stvari u Skoplju).

Trijumfalna kapija.

I oko Trijumfalne kapije su spomenici koji neodoljivo podsećaju na spomenike iz komunističkog doba, a odmah pored je i Park žena u kome se nalazi možda i najružniji skopski spomenik — statua Prometeja koji drži vatru, a iza njega, na četiri stuba, stoje četiri konja iznad kojih se nalazi spomenik anđelu. Sve ovo je naravno pozlaćeno. Iza konja i anđela se nalazi još stubova poređanih u krug i ogromna kupola.

Meni lično najružniji i najneskladniji spomenik u Skoplju.

A odmah pored ovog spomenika ima još nekoliko, uključujući jedan na kome je predstavljeno jedno desetak figura od kojih neke sede za klupama a neke stoje iza njih. Srećom imam fotke da dokumentujem sve ovo — jer da nemam, nisam sigurna ni da bih samoj sebi poverovala da je ovako nešto moguće.

Samo jedan od mnogih spomenika na kome je prikazana velika grupa ljudi.

Sledeće što smo obišli je Muzej Majke Tereze posvećen ovoj katoličkoj svetici i dobitnici Nobelove nagrade za mir. Majka Tereza je rođena u Skoplju, nedaleko od ovog muzeja, i u ovom gradu je provela prvih 18 godina svog života, nakon čega se odselila prvo u Irsku i potom u Indiju u kojoj je i živela sve do smrti. U Muzeju Majke Tereze je predstavljen život ove dobrotvorke i izloženi su njeni lični predmeti kao i mnogobrojne fotografije. Inače, ovaj muzej je jedan od najposećenijih u čitavoj zemlji, a ulaz je naravno besplatan.

Spomenik Majke Tereze ispred muzeja posvećenog njoj.

Stil u kome je izgrađen muzej ne bih mnogo komentarisala pošto se em ne razumem dovoljno u arhitekturu em nikad nisam videla nešto slično — ali pošto se muzej nalazi u Skoplju, dok smo došli do njega više nismo bili ni najmanje iznenađeni njegovim izgledom. Tik pored muzeja se nalazi Crkva Svetog Konstantina i Elene koja je još uvek u izgradnji i koja za sada deluje lepo i svedeno, za razliku od većine građevina u Skoplju.

Muzej Majke Tereze i Crkva Svetog Konstantina i Elene.

Nastavivši šetnju dalje glavnom gradskom pešačkom zonom stigli smo prvo do skulpture bika koja je skoro identična kao poznata skulptura Bik sa Vol Strita, a veoma brzo i do nekadašnje glavne železničke stanice — ova zgrada je jedna od retkih koja je donekle preživela zemljotres 1963. godine, a osim toga što pola fasade fali, građevina je poznata i po velikom satu koji je stao na 5 sati i 17 minuta, tačno vreme kada se zemljotres dogodio. Danas se u očuvanom delu ove zgrade nalazi Muzej grada Skoplja koji nažalost nije radio kada smo mi bili u gradu.

Evo i kopija Bika sa Vol Strita.
Zgrada nekadašnje glavne železničke stanice.

Pošto smo u ovom delu centra obišli sve što smo hteli, vratili smo se nazad na Trg Makedonija, odakle smo krenuli u obilazak nekoliko mostova preko reke Vardar. Najčuveniji, najlepši i najstariji je Kameni ili Dušanov most koji deli Skoplje na stari i novi deo grada. Međutim, pre prelaska u stari deo Skoplja, preostalo nam je još da vidimo dva nova mosta, Most civilizacije i Most umetnosti. Na Mostu civilizacije su podignute brojne statue u čast istaknutih ljudi koji su rođeni na teritoriji Makedonije, a na Mostu umetnosti se nalaze statue poznatih makedonskih umetnika (ovde je između ostalih i spomenik Tošetu Proeskom).

Most umetnosti (Proeski je prvi sa desne strane).

Odmah iza Mosta civilizacije se nalazi megalomanska zgrada Arheološkog muzeja izgrađena u klasičnom stilu, a tu su i Narodno pozorište, Filharmonija i dva restorana u obliku broda — opisujem ih ovako zato što ovo nisu pravi brodovi koji mogu da plove već im je dno napravljeno od betona. Mada, sve i da mogu da plove, ne znam gde bi otplovili pošto su dosta viši od mostova na Vardaru (čudi me da se odgovorni za projekat Skoplje 2014 nisu dosetili da naprave mostove koji se otvaraju).

Arehološki muzej…i još jedan spomenik na kome je prikazano mnogo ljudi.
Evo ga i jedan od dva broda/restorana. Treći se trenutno gradi.

Kod mostova možete i da se spustite sve do reke — u kojoj ćete videti statuu kupačice koja se sprema da uskoči u vodu, a odmah ispod, u vodi, napravljene su i noge druge kupačice koja je već zaronila. Od svih spomenika u Skoplju, mislim da mi je ovaj čak i najsimpatičniji!

Kupačice.

Kada smo završili šetnju oko ovih novih mostova, uputili smo se preko Kamenog ili Dušanovog mosta za koji jedni smatraju da je podignut u 6. veku, za vreme vladavine cara Justinijana, a drugi tvrde da je sagrađen dosta kasnije, za vreme Mehmeda II Osvajača u 15. veku. Bilo kako bilo, nakon provedenog čitavog dana u Skoplju, ovaj most je prva zaista autentična stvar koju smo videli — i moramo reći, do tada i najlepša.

Kameni ili Dušanov most.

Međutim, ne leži vraže, nismo završili sa spomenicima ni kada smo prešli Vardar. Prvo nas je dočekala fontana posvećena majci, na kojoj se nalazi nekoliko ogromnih figura žena sa decom, a onda i druga najkontroverznija skulptura u Skoplju — skulptura Filipa Makedonskog. Pošto sam se malo umorila opisujući šta se sve dešava na skopskim skulpturama, ovaj put ću samo ostaviti sliku, pa vi procenite sami da li vam se dopada ili ne.

Spomenik/fontana posvećen majci.
A evo ga i Filip Makedonski.

U neposrednoj blizini ovog spomenika nalazi se Daut-Pašin hamam pretvoren u galeriju, kao i Muzej makedonske borbe — čije je puno ime Muzej makedonske borbe za državnost i samostalnost i koji je otvoren na dvadesetu godišnjicu proglašenja nezavisnosti. Znamo da u muzeju ima gomila voštanih figura raznoraznih ljudi (npr. Tita, Ataturka, itd.), ali nismo imali želju da saznamo više o makedonskoj borbi za prekrajanje istorije pa smo odmah nastavili dublje u stari deo grada.

Stari deo Skoplja.
Još malo starog dela.

Neko vreme smo šetali po starom bazaru koji je nesumnjivo simpatičan, ali nakon što smo ove godine bili u sarajevskoj Baščaršiji, ovaj nas nije toliko oduševio — mada su nam se dopali restorani u ovom delu grada, kao i nekolicina starih zanatskih radnji. Nakon kupovine magneta, uputili smo se ka hotelu Arka, znajući da su odavde sjajni pogledi na čitav grad. Posle kratke pauze na krovu hotela, nastavili smo dalje ka tvrđavi Kale, usput naišavši i na par džamija, od kojih je najpoznatija Mustafa Pašina džamija iz 15. veka.

Pogled sa hotela Arka.

I na kraju smo stigli do skopske tvrđave koja nažalost mnogo bolje izgleda spolje nego iznutra. Za početak, ulaz nije tamo gde piše da jeste — taj ulaz je zatarabljen i ima tabla koja pokazuje gde zapravo može da se uđe u tvrđavu. Unutra može da se šeta po bedemima i popne na pokoju kulu, ali je sveopšti utisak da je tvrđava prilično zapostavljena. Što je naravno velika šteta pošto je ona bitan deo makedonske istorije, za razliku od svih onih spomenika na koje su utrošeni milioni. Iako smo od tvrđave očekivali više, zaista mislimo da je ona jedno od top 3 mesta koje morate obići u Skoplju. A i pogledi sa tvrđave na grad su stvarno impresivni.

Na skopskoj tvrđavi.
Pogled sa skopske tvrđave.

Kada smo obišli tvrđavu, uputili smo se nazad ka novom delu grada — ali smo prvo hteli da nađemo Crkvu Sveti Spas, staru pravoslavnu crkvu koju je sagradio car Dušan. Da nismo imali mapu grada na telefonu, sumnjam da bismo našli ovu neobičnu crkvicu — a i kada smo je našli, prvo smo mislili da nećemo uspeti da je vidimo pošto je bila zatvorena. Međutim, unutra je srećom bio čuvar koji nas je pustio da je brzinski obiđemo.

U ovoj crkvi se u dvroštu nalazi sarkofag sa zemnim ostacima Goce Delčeva — a u samoj crkvi se nalazi predivan drvorezbareni ikonostas. Opet, prava je šteta što Makedonci ne promovišu ovako nešto umesto onih silnih spomenika, ali šta je tu je. U svakom slučaju, ako idete u Skoplje, mislimo da ovo ne treba da propustite.

Sarkofag u kome je sahranjen Goce Delčev. Unutrašnjost crkve i ikonostas ne smeju da se fotografišu.

Sa posetom ovoj crkvi smo završili obilazak Skoplja — ali smo ostavili još jednu atrakciju za sutra. Naime, kada smo krenuli kući, stali smo još kod Sabornog hrama Klimenta Ohridskog, sedišta makedonske pravoslavne crkve. Ovaj hram je još poznat kao Saborna crkva, a njegova izgradnja je započeta 1972. godine. Crkva je sagrađena u modernom stilu koji se nama nešto i ne dopada, ali imajući u vidu kako izgleda ostatak Skoplja, Saborna crkva je još i donekle ok.

Saborna crkva, glavna crkva nepriznate makedonske pravoslavne crkve.

Sada kada je već prošlo nekoliko nedelja od našeg puta u Makedoniju možemo da kažemo da nam je ipak drago što smo nakon Ohrida odlučili da svratimo i u Skoplje — iako možda tako ne deluje na osnovu utisaka iz ovog putopisa. Kada smo tek stigli u makedonsku prestonicu, bili smo baš šokirani, da ne upotrebimo neku grublju reč. I danima posle nismo mogli da prestanemo da pričamo o svim tim silnim spomenicima, fontanama i kipovima lavova.

Ali kada su se utisci slegli, ne možemo da poreknemo da Skoplje ipak ima ono nešto zbog čega ga treba videti. Ovde najpre mislimo na stari deo grada, ali i na novi, što da ne. Zaista nismo sigurni da ćete igde na svetu videti ono što ćete videti u Skoplju — a i na kraju dana, zbog projekta Skoplje 2014 se o Skoplju ipak mnogo više priča sada nego pre. Znate kako kažu, i loša reklama je bolja od nikakve reklame.

Da li ste već bili u Skoplju? Kakvi su vaši utisci — da li se slažete da je Skoplje evropska prestonica kiča ili vam se grad dopada? Ako vam se sviđa naš blog, zapratite nas na Instagramu. Hvala na čitanju — do sledećeg putopisa!

  1. Mislim da ste malo pretjerali sa negativnim komentarima jer je Skoplje veoma lijep i raznovrstan grad… Mada,svako ima svoje misljenje.
    A niste pomenuli jos dosta stvari koje se mogu obici(kanjon Mackat,zicara i milenijumski krst na Vodno,zoloski vrt…

    1. Nismo mi krivi što grad izgleda kako izgleda — samo smo preneli svoje utiske!

      O kanjonu i krstu nismo pisali jer ih nismo obišli, a zoo vrtove ne podržavamo i nigde na sajtu ne preporučujemo. Ako hoćete da podelite vaš doživljaj grada, biće nam drago da čujemo vaše mišljenje! Pozdrav!

  2. Grad izgleda kako sto izgleda – prelepo. Jedino ste krivi sto umesto da uzivate u njemu, bili optereceni sa izmisljaljem lazi. Jako lose.

    1. Teško da je Skoplje prelep grad. Ali istina je da smo se super proveli u njemu, kao što smo i napisali.

      I da, ok je da vam se tekst ne dopada ili da imate drugačije mišljenje, ali nije ok da vređate. Pozdrav!

  3. i ja sam ga obisao, malo sve te gradjevine deluju kao Holivudske filmske kulise,a i ta Anticka kultura kao da tu ne pripada…ali razliciti su ljudi i njhovi ukusi,pa je to nekom lepo nekom ruzno…ko i sve ostalo. vredi pogledati

    1. Vredi posetiti, naravno. Nama je bilo zanimljivo da vidimo sve to, ali da su preterali, pa stvarno jesu. Što opet ne znači da se nismo super proveli u Skoplju! 🙂

  4. Pa sta reci..Obisla sam pola Evropskih Metropole ali meni je Skopje naj lepsi grad na svetu..I volim ga naj vise na svetu moje Skopje grade moj ..

  5. Lep grad ali dobar deo loših ljudi Naselje Čair izbegavati i širokom luku zbog odbijanja i krađe auta

  6. Centar grada oko hotela Pelister, pa reka i brod, pa Aleksandar statua ogromna, onda burek u starom Trznom centru, pa bascarsija u turskom delu, onda kasnije zgrada gde je premijer pa restorani na raznim delovima grada, sve je zaista sjajno.. takodje i ljudi

  7. Ako vam je najruzniji sto ste isli? Strasno,niko vas nije bio po usima..jako je ruzno negativno komentarisati drugu zemlju…

    1. Hajte molim vas, putopisi služe da se ispriča svoj doživljaj nekog mesta. Zamislite, moguće je da vam se neki grad ne dopadne, a da se ipak lepo u njemu osećate i provedete.

      PS. Pišemo iskreno i o svojoj i tuđim zemljama. Nije na svetu sve lepo i ne moramo svi da imamo isto mišljenje.

  8. Ne mogu se oteti dojmu, iako vi za sebe mislite da ste liberalni i slobodnih nazora, da ste ipak (ocito podsvjesno) dio srpske mitomanije. Za vas su Makedonci ocito izmisljeni jer ne biste toliko spominjali spomenike i prekrajanje povijesti. Netko neutralan bi rekao puno spomenika i djeluje kicasto, ali vi ste nasli shodnim reci da Makedonci prekrajaju povijest. A o kojem nerazumijevanju povijesti se radi dovoljno govori cinjenica da ste nekoliko puta rekli spomenik na kojemu je puno ljudi. Pritom ste se postavili kao povjesnicari umjetnosti i/ili estetski urbanist, pa ste odmah iskritizirali spomenike i zgrade. Sve u svemu lose. Ali, ipak prolazno jer ste bili i rekli nesto o gradu. Lijepi pozdrav

    1. A ja ne mogu da se otmem utisku da vi osećate potrebu da širite mržnju na nacionalnom nivou na hobi-blogu o putovanjima! Lokal patriotizam me zanima isto koliko ima ovaca u Australiji, a ako me nešto još manje zanima od ovih vaših balkanskih baljezgarija, to je onda podilaženje Srbima, Hrvatima, Makedoncima, Albancima, vanzemaljcima koji ne mogu da se pomire sa time da naši gradovi, zamislite, nisu najlepši na svetu — i samo za vas, evo opet, Aleksandar Makedonski nije bio Makedonac, a Makedonci — divan jedan narod — nisu potomci starih Grka.

  9. Isprika. Nisam vidio komentar dok nisam refreshao. Slobodno mozete izbrisati oba ova komentara. Hvala. Lp

  10. Postovani Kaca i Marko, ne znam gdje ste vidjeli da sirim ikakvu mrznju? Vjerojatno vas je pogodilo sto sam ispravno detektirao da ste podsvjesno pod srpskom mitomanijom. Iako vam je to svjesno sigurno krajnje odbojno. Aleksandar Makedonski potvrdjeno nije bio Helen. Da znate malo bolje povijest to vam ne bi bilo strano jer svi povijesni zapisi o tome govore. Druga stvar sto je danasnja Makedonija banana drzava, a Grcka ipak ozbiljnija drzava s jakom diplomacijom i statusom u EU i NATO-u, pa moze forsirati Megali ideu na najslabijem susjedu. Jasno da nismo ni najljepsi niti najpametniji, ali iritira me kada netko tko nije upucen u materiju istu zestoko i pausalno kritizira. Svaka nacija je izgradjena na odredjenim mitovima. Ne morate se zbog toga vrijedjati. Cak jedna Njemacka je u 19. stoljecu sagradila spomenik Arminiju (Hermanu Heurskom, Germanskom vojskovodji) visok preko 50 metara. Naravno, da to vidite to bi bilo prekrasno i lijepo jer su to veliki europski narodi. Dok sve nase na Balkanu (ex Yu) nista ne valja. E to me zivcira. Taj balkanski kompleks manje vrijednosti. Malo proucite povijest, pa cete vidjeti da vasi „prijatelji“ Grci preziru Slavene, ukljucujuci i vas Srbe. Svako dobro. Pozdrav

  11. Postoji li spomenik Caru Samuilu ili nekom drugom BUGARSKOM caru? Samo pitam….spomenijka nikad dosta jel?

  12. Meni je članak jako simpatičan, pozitivno napisan, čisto turistički. Tako sam ga makar ja doživjela. Da Vas ja pohvalim, pošto generalno ljudima sa Balkana fali da hvale jedni druge. Ja ubrzo, za koji dan idem u Skoplje i jedva čekam da vidim taj grad. 🙂 Dosta slične komentare kao sa ovog putopisa sam čula o Skoplju i to sve od ljudi koji su kosmopolite. 🙂 I koji su sem izgleda grada, što je manje bitno, komentarisali izraženu gostoljubivost Makedonaca, nema kome se nijesu svidjeli. Tako da i ja jedva čekam da osjetim njihovu toplinu o kojoj se priča. Narod čini jednu zemlju lijepom, građevine su manje bitne, makar po meni.
    Bay, bay!!! 😉

    1. Hvala vam 🙂 Tekst nije napisan sa namerom da bude maliciozan — i čak smo i nekoliko puta napisali da smo se baš lepo proveli. Što se tiče Makedonaca, možemo samo da ponovimo da su zaista jedan divan, druželjubiv narod. Želimo vam lep provod u Skoplju, a ako stignete, naš savet je da obiđete i Ohrid. Sve najbolje! 🙂

  13. Pre nesto sto sam otisla u Skolje procitala sam ovaj blog post i pripremila sam se da cu biti razocarana gradom i da ocekujem najruzniji grad, ali to se nije desilo. Zao mi je sto niste imali nijedan pozitivni utisak, ako ne racunamo gostoprimljivost ljudi. Spomenici jesu disproporcionalni zgradama i okolnom prostoru, i ima ih previse, i dosta ima spomenika konja generalno, ali sad bas da je ruzan grad, nisam stekla takav dojam. Meni je bas carsija bila najruzniji njegov deo, iako sam provela dosta vremena u njoj.

  14. Skoro sam bio u Skoplju… Lijepo se proveo, ali zaista skulptura na svakih 20metara je suvise za ne znam koju koju zemlju.
    Podrucje Sjeverne Makedonije i narod nije imalo srece kroz istorinu jer su se za njenu teritoriju borile I Bugarska i Srbija i Grcka.
    Ali koliko je njihova proslost bila nesretna toliko je ovaj pokušaj uzdizanja nacionalnog bića nespretan.
    NA ZOR NE BIVA

  15. Tužno da se u gradu gde je carovao car Dušan Silni može od njegovog nasleđa posetiti samo jedna crkva. Jel to zaista tako?

    1. Ima nekoliko, ali mi ih nismo sve obilazili. Ako guglate crkve u Skoplju, izaći će vam lokacije na mapi.

  16. Poštovani,
    pre odlaska u Skoplje pročitao sam i Vaš putopis i prihvatio ga sa rezervom…
    Posle obilaska, mada mi je primarni cilj bio Krstovar, mogu da kažem da se u potpunosti slažem sa Vašim utiscima.
    Tokom celog boravka nigde se ne oseća „duh“ Skoplja i makedonaca, kao da je sve copy-paste. Nisam razočaran boravkom, uspon na planinu Vodno je priča za sebe.
    Sve najbolje!

    1. Svakako je zanimljivo videti — a i drago nam je da ipak niste razočarani. Pozdrav! 🙂

Ostavite komentar

Vaša adresa e-pošte neće biti objavljena. Neophodna polja su označena *