Evropa - Kipar

Vodič za Pafos — top atrakcije, plaže, cene + saveti

Za razliku od Larnake koja može da se obiđe za 1-2 sata i u kojoj nema previše toga da se radi čak iako vas zanima samo odmor na plaži, Pafos je skroz drugačija priča — ovaj primorski grad je pre nekih 40 godina uvršten na Uneskovu listu svetske baštine zbog antičke arhitekture i značaja za antičku religiju kao rodno mesto Afrodite, grčke boginje ljubavi i lepote. Pafos je takođe proglašen evropskom prestonicom kulture pre par godina, a u njegovoj okolini se nalaze neke od najlepših plaža na kojima smo bili na Kipru. 

Jedina mana Pafosu je što je sve ono što vredi videti prilično raštrkano, zbog čega ili mora da se koristi gradski prevoz ili iznajmi auto. Imajući u vidu nesnosne vrućine na Kipru, mi smo se odlučili za ovu drugu opciju — i 4 dana platili oko 200 evra, s tim što smo mi išli sa porodicom iz Škotske pa smo delili troškove na pola (plus su oni vozili — što nam je dosta značilo pošto se na Kipru vozi suprotnom stranom nego kod nas). 

Šta videti u Pafosu 

Kada nas je rodbina pokupila u Larnaci, pre nego što smo se učekirali u hotel odlučili smo da stanemo kod Afroditine stene, najčuvenije prirodne atrakcije u oblasti Pafosa. Afroditina stena ili Petra tou Romiou nalazi se na nekih pola sata kolima od centra Pafosa, a ako je već obilazite, dobro je znati da se kod nje nalazi mala plaža — jedini problem je što je plaža divlja i na njoj nema nikakvog hlada. Preko puta plaže ima jedan restoran sa kabinama za presvlačenje i malom prodavnicom. Kod prodavnice se nalazi i mali parking. 

Ako ne iznajmljujete auto na Kipru, mesta koja spominjemo u ovom vodiču (+ dodatne atrakcije) možete da obiđete u sklopu organizovanih tura:

Afroditina stena.

Kao što i ime kaže, Afroditina stena je poveća stena u moru na kojoj se rodila boginja Afrodita. Postoji nekoliko legendi koje povezuju baš ovu stenu sa Afroditom — po jednoj, stena se smatra njenim rodnim mestom zbog vodene pene koja se stvara kada talasi udaraju u nju, a po drugoj je stena deo Uranovog tela. Naime, mit kaže da je Hronos odsekao donji deo tela svom ocu Uranu — i onda je taj odsečeni deo tela završio u moru. Tu gde je završio deo tela se pojavila morska pena iz koje je nastala Afrodita. 

Afroditina stena iz drugog ugla.

Lokalna legenda takođe kaže da će onaj ko se okupa kod Afroditine stene zauvek biti lep ili će ostati večno mlad, u zavisnosti od toga ko vam priča priču — s tim što treba znati da je more prilično nemirno oko stene i kupanje se u principu ne preporučuje. Penjanje na stenu je zabranjeno, iako smo videli nekoliko ljudi na njenom vrhu (i nemamo pojma kako su se na njega popeli). 

U svakom slučaju, Afroditina stena nam je jedno od top 3 mesta koja su nam se najviše dopala na Kipru, i ako idete u Pafos, stvarno bi bila greota da je ne vidite. 

Nakon Afroditine stene uputili smo se u hotel koji je podalje od centra Pafosa — mi smo bili u hotelu Avlida koji nikako ne preporučujemo osim ako ne želite da provedete dane i dane slušajući pijane Britance kako pevaju karaoke i vežbaju akva aerobik. Jedina pozitivna strana ovog hotela je što je blizu jedne lepe plaže i što se arheološki lokalitet Grobnice kraljeva nalazi na samo 5 minuta peške. 

Plaža je Venus, a na njoj se — kao i na skoro svim plažama na kojima smo bili — nalazi sve što vam treba za čitav dan odmaranja i ne rađenja ničega. Kao i svugde na ostrvu, 2 ležaljke i suncobran su 7,5 EUR, ima bar u kojima su cene pića razumne, a tu su i kabine za presvlačenje i toalet. Ova plaža nije najlepša na Pafosu, ali je mala, relativno mirna, i sa nje se vidi nasukana olupina broda MV Demetrios II, teretnog broda koji se tokom putovanja iz Grčke u Siriju nasukao kod obale Pafosa 1998. godine. 

Venus plaža.
Olupina broda MV Demetrios II.

U Pafosu inače ima još jedna daleko zanimljivija olupina koja je nasukana odmah kod stene na obali — Edro III. Ovaj teretni brod se nasukao kod morskih pećina kod Peje u Pafosu 2011. godine, na putovanju od Limasola do Rodosa. Iako su postojali planovi da se brod ukloni, od ovoga se odustalo zbog kompleksnosti projekta. Edro III je danas jedna od glavnih turističkih atrakcija na Kipru. Kod olupine se nalazi jedan restoran (za koji često treba rezervacija) i mali parking. 

Olupina broda Edro III.

Što se tiče Grobnica kraljeva, ovaj arheološki lokalitet je najinteresantniji i najimpresivniji koji smo posetili na Kipru. U ovoj velikoj nekropoli su grobnice isklesane u stenama, a mnogi od grobova potiču još iz 4. veka pre nove ere. Najmlađe grobnice su iz 3. veka nove ere. 

Iako se lokalitet zove Grobnica kraljeva, u grobnicama zapravo nisu sahranjivani nikakvi kraljevi — naime smatra se da su ovo grobna mesta aristokrata i viših državnih službenika, a ime nalazišta potiče od raskošnog izgleda grobnica koje su pravljene po ugledu na bogataške kuće iz tog perioda. 

Grobnice kraljeva.

Na lokalitetu se i dalje vrše iskopavanja, a nekropola se smatra jednim od najznačajnijih arheoloških nalazišta u ovom delu sveta. Nažalost, kao i mnoga druga mesta na Kipru, ni ovaj lokalitet nije dobro obeležen tako da često ne znate ni kuda treba da idete (nalazište je ogromno) ni u šta gledate. Grobnice nisu obeležene, i treba zaista obratiti pažnju na to gde stajete pošto ima jako mnogo rupa u zemlji koje služe kao ulazi u grobnice. Takođe savetujemo da ponesete vodu jer nigde nećete moći da je kupite osim na ulazu u lokalitet. Cena ulaznice je 2.50 EUR. 

Nakon što smo obišli ove atrakcije i ostatak vremena provodili po plažama — uglavnom na Koral bej plaži koja je jedna od popularnijih i poznatijih plaža na Pafosu i koja ima plavu zastavu pošto na njoj ima svega od prodavnica, bara i kabina do vodenih sportova — jedan dan smo izdvojili za obilazak centra Pafosa. 

Koral bej plaža.

Obilazak smo započeli u arheološkom parku Kato Pafos u kome nalazišta potiču od antičkog doba pa sve do srednjeg veka. Najvažniji pronalasci uključuju ostatke 4 poveće rimske vile — Dionisova kuća, Ajonova kuća, Tezejova kuća i Orfejova kuća  — u kojima se nalaze ostaci neverovatnih mozaika, od kojih su neki skoro pa savršeno očuvani. 

Dionisova kuća je prva iskopina na koju se nailazi u parku. Ova vila se prostirala na preko 2,000 kvadratnih metara, od čega je makar jedna četvrtina bila prekrivena podovima sa mozaicima na kojima su prikazane uglavnom scene iz mitologije. Pošto se Dionis nalazi na nekoliko mozaika, kuća je dobila ime po njemu. Potiče sa kraja 2. veka.

Podni mozaik u Dionisovoj kući.
Još jedna iz Dionisove kuće.

Samo su 3 prostorije iskopane u Ajonovoj kući, od kojih je najveća verovatno soba za prijem i na čijem podu se nalazi jedan od najkompleksnijih mozaika ikada pronađenih iz rimskog perioda. Ova kuća je iz 4. veka.

Podni mozaik u Ajonovoj kući.

Tezejeva kuća je pripadala nekom rimskom visokom zvaničniku pošto se sastojala iz ličnih prostorija i prostorija za rad. Ime je dobila po mozaiku na kome su prikazani Tezej i Minotaur, a potiče iz druge polovine 2. veka. Orfejeva kuća se nalazi odmah do Tezejeve. 

Tezejeva kuća.

U Kato Pafos arheološkom parku se još mogu videti ostaci manjeg i većeg pozorišta, agore, bazilike i tvrđave, a u sklopu lokaliteta se nalazi i svetionik. Za obilazak parka su potrebna minimum 2 sata, na nekoliko mesta su postavljeni automati za napitke, a ulaznica košta 4.50 EUR. Na ulasku u park možete da preuzmete aplikaciju za telefon koja služi kao audio vodič, a u čitavom parku ima besplatan Wi-Fi. 

Svetionik u sklopu arheološkog parka.

Čim se izađe iz Kato Pafosa izbija se na malu luku u kojoj se nude dnevni izleti, a okolo su svugde tradicionalni restorani. Mi smo prvo hteli da idemo brodom do Plave lagune u oblasti Pafosa, ali na kraju nismo otišli pošto 1) niko nije nudio turu do lagune 2) sve onlajn ture su se uveliko rasprodale. Ostale ture koje su nudili nam nisu bile preterano zanimljive, plus su sve bile papreno skupe. 

Marina u Pafosu.

Na kraju marine nalazi se srednjevekovna vizantijska tvrđava koju su Turci obnovili u 16. veku. Kao i slična tvrđava u Laranci, i ova je kasnije služila kao zatvor, a sada se u njoj održavaju izložbe, a krov služi kao vidikovac odakle se vidi čitav Pafos i okolina. Tvrđava nije preterano zanimljiva, ali vredi ući zbog pogleda. Ulaznica košta 2.50 EUR. 

Na vrhu tvrđave.

U centru Pafosa još ima da se vidi Kirjaki crkva (Kyriaki Chrysopolitissa) iz 14. veka koja je podignuta na ruševinama starije bazilike iz 4. veka. Ruševine mogu da se obiđu, a od onoga što je ostalo su najinteresantniji podni mozaici. Inače, ova starija bazilika je podignuta na vrhuncu vizantijske moći na Kipru, a uništena u 7. veku kada su na ostrvo došli Arapi. 

U dvorištu Kirjaki crkve se još nalazi stub Svetog Pavla, jedno od najpoznatijih hodočasničkih mesta na Kipru. Po predanju, Sveti Pavle je 45. godine nove ere došao na ostrvo da širi hrišćanstvo, što se u početku nije mnogo svidelo paganskim stanovnicima tadašnjeg Kipra. Nakon što je Pavle završio propoved, rimski vojnici su ga vezali za stub i udarili bičem 39 puta pre nego što je tadašnji rimski guverner prihvatio hrišćanstvo. Za stub u dvorištu Kirjaki crkve se veruje da je upravo taj stub za koji je Sveti Pavle bio vezan kada su ga bičevali. 

Kirjaki crkva.

Tokom boravka u Pafosu, jedan dan smo svratili i u Stari grad — uprkos tome što smo na netu već pročitali da je prilično bezveze i da nema šta da se vidi ili radi. Možemo da potvrdimo da je Stari grad nezanimljiv, ali ako ste u potrazi za lokalnim suvenirima i rukotvorinama, možda vam se dopadne prodavnica The Place. 

U ovoj radnji možete da vidite lokalne umetnike kako prave predmete od stakla, nakit i druge suvenire — a naravno, sve ovo možete i da kupite. Mi nismo nešto bili oduševljeni ponudom, ali jesmo uzeli nekoliko pakovanja ratluka različitog ukusa. Stvari od stakla su nam se dopale, ali nismo hteli da rizikujemo da se slome na putu nazad. Inače, suveniri u Pafosu nam nisu bili nešto (ima nekoliko radnjica u centru, veoma blizu marine), ali smo srećom nešto već kupili u Larnaci u kojoj je mnogo veći i bolji izbor. 

Suveniri u The Place.

Na kraju, u Pafosu smo obišli Adonisova kupatila, prirodni bazen sa vodopadima na 2 nivoa. Legenda kaže da su se ovde Afrodita i Adonis sastajali (i napravili gomilu dece — koja će postati stanovnici Pafosa) i da je Adonis ovde umro u Afroditinom naručju. Kako god romantično zvučalo ovo, Adonisova kupatila su klasična turistička klopka — i nikako nisu vredna ni cimanja da se dođe do njih, a ni para da se posete. 

Adonisova kupatila se nalaze nedaleko od Koral Bej plaže i Edro III olupine, ali se do njih dolazi nepristupačnim, neasfaltiranim putem kroz brda. Nakon jedno 15 minuta truckanja stiže se na bilateranicu (ulaz je bezobraznih 10 EUR), a onda se do vodopada stiže kroz mini-muzej napravljen kao tradicionalna kuća u kojoj ima mali million fotografija glumca kome pripada imanje. Kod vodopada ima jedan kafić, a mesto je toliko malo i krcato da ne možete čestito ni da vidite vodopad, a kamoli da se na miru okupate. U principu, osim što je klopka za turiste, Adonisova kupatila su jedno od onih tzv. instagramičnih mesta koja su u realnosti baš bezveze — ali na slikama izgledaju super. 

Adonisova kupatila.

Došli smo do kraja našeg putopisa iz Pafosa. Mesto nam se prilično dopalo, najpre jer ima i šta da se radi, a ima i stvarno lepih plaža na kojima može da se provede ceo dan. Ako planirate letovanje na Kipru i volite kombinaciju aktivnog i pasivnog odmora, Pafos je stvarno dobar izbor. Aja Napu takođe možemo da preporučimo, s tim što je ona popularnija, bučnija i skuplja. 

Sve u svemu, Pafos ima ponešto za svakoga, i ako odlučite da ovde provedete letovanje, neće vam biti dosadno — ako iznajmite auto ili obilazite plaže i lokalitete busom. Da li ste već bili u Pafosu? Kakvi su vaši utisci — voleli bismo da vas čujemo u komentarima! Ako vam se sviđa naš blog, zapratite nas na Instagramu. Hvala na čitanju — do sledećeg putopisa!

Ostavite komentar

Vaša adresa e-pošte neće biti objavljena. Neophodna polja su označena *