Vodič za Larnaku — utisci sa letovanja na Kipru

Kada smo krenuli da planiramo letovanje u Pafosu, maltene smo bez razmišljanja odlučili da provedemo prva 2 dana u Larnaci, trećem najvećem gradu na Kipru koji je podignut na mestu antičkog kraljevstva Kitiona. 

Pošto su nam pre ovog putovanja 2 puta propali planovi da otputujemo na Kipar, o ovoj ostrvskoj zemlji smo već znali maltene sve — pročitali smo sve živo što smo našli na netu, gledali smo mali milion Jutjub klipova i obeležili sve što želimo da vidimo na oflajn mapi. 

I pre nego što smo sleteli na Kipar smo se osećali kao da znamo sve što treba da znamo o ovoj neobičnoj mediteranskoj zemlji koja zvanično pripada Evropi a zapravo je od Sirije udaljena samo 100 kilometara. Bili smo spremniji za ovo putovanje nego za skoro bilo koje drugo — i bili smo ubeđeni da ćemo se zaljubiti u Kipar iste sekunde kada sletimo u Larnaku — o kojoj smo samo čitali hvalospeve. 

Međutim, kao i mnogo puta u životu kada su prevelika očekivanja, Larnaka je na nas ostavila prilično mlak utisak. Umesto oduševljenja, najpre smo se osećali razočarano — a moramo da priznamo, na momente i prilično prevareno pošto smo poverovali svim onim putopisima i top 10 listama koje su nas navele da pomislimo da je Larnaka prelep mondenski grad sa tonom sadržaja. 

Šta videti u Laranci 

Da se ne biste neprijatno iznenadili (kao mi), prvo što treba da znate jeste da je Larnaka baš, baš mali grad. Ono što je zanimljivo za turiste može da se obiđe za otprilike sat vremena (ako i toliko), a ako ste rešeni da vidite baš sve što je obeleženo kao atrakcija na turističkim brošurama u Larnaci i da se još okupate na jednoj ili dve plaže, onda su vam 2 dana i više nego dovoljna. 

Mi smo proveli ovoliko u Larnaci — i iskreno, da smo ostali duže, ne bismo znali šta da radimo osim da ispijamo vina i piva (koja doduše nisu skupa). Moguće je da je našem razočarenju doprinelo to što je na plaži toliko duvalo ta 2 dana da nismo imali želju da se kupamo, ali sve i da nije toliko duvalo i da smo mogli da se kupamo non-stop, i dalje sumnjamo da bi Larnaka na nas ostavila preterano drugačiji utisak. 

Pošto nam je hotel bio smešten na 2 minuta od glavne i najpoznatije gradske plaže, Finikoudes, ovo je bilo prvo mesto koje smo videli u Larnaci. Nakon noćnog leta i par sati sna, jedva smo čekali da legnemo na ležaljku i provedemo ceo dan na plaži (ili u vodi). Međutim, čim smo zakoračili na plažu, jasno nam je bilo da vetar ima druge planove i da je bolje da prvo malo prošetamo. 

S obzirom na to da se tvrđava, jedna od najčuvenijih atrakcija u Larnaci, nalazi na plaži i da je mnogo bliža centru letovališta nego što smo mislili, za manje od 5 minuta smo se već našli u malom dvorištu ovog srednjevekovnog utvđenja. 

Tvrđava u Larnaci je najverovatnije sagrađena u odbrambene svrhe u 12. veku, a neka 2 veka kasnije je proširena, poprimivši sadašnji izgled. Već u 18. veku je napuštena, ali su je kasnije Britanci koristili kao zatvor. Tvrđava je služila kao zatvor i tokom građanskog rata 1974. godine, nakon čega je pretvorena u muzej, a njeno dvorište preuređeno u malo otvoreno pozorište koje može da primi oko 200 ljudi. U dvorištu se nalaze neki eksponati, ali nema nikakvih tabli na kojima je išta objašnjeno, a u muzeju su izloženi ćupovi, slike i drugi prilično nezanimljivi predmeti iz srednjeg veka. 

Iako tvrđava unutra nije ništa posebno, vredi ući unutra zbog pogleda koji se pruža sa zidina — odavde se vidi cela Larnaka, do kraja Finikoudes šetališta sa jedne strane i sve do Mekenzi plaže sa druge. Pogled na more je takođe spektakularan. Ulaznica za tvrđavu košta 2,5 EUR. 

Odmah iza tvrđave smeštena je velelepna Bujuk ili Kebir džamija koja je važna jer se smatra da je prva turska džamija podignuta na Kipru. Ne zna se kada je tačno sagrađena, ali se prvi put spominje sredinom 18. veka, u dokumentu u kome se navodi da će fontana ispred džamije da prima vodu sa akvadukta u Larnaci. Džamija je otvorena za sve, ali mi nismo pokušali da uđemo pošto a) nije delovala otvoreno b) mi smo bili obučeni za plažu i nema šanse da bi nas pustili da provirimo unutra. 

Nakon obilaska tvrđave smo bacili pogled na mapu i shvatili da se nalazimo na par stotina metara od Crkve Svetog Lazara, najvažnije znamenitosti u gradu koja pripada Kiparskoj pravoslavnoj crkvi. 

Na osnovu jevanđelja po Jovanu, Isus je vaskrsao Lazara iz mrtvih 4 dana nakon smrti. Kada je neko vreme posle toga Isus vaskrsao iz mrtvih, Lazar je morao da napusti Judeju jer se plašio za svoj život. Po predanju, došao je na Kipar, gde je proveo narednih 30 godina i umro po drugi put. Kada su Arapi došli na Kipar, Lazarev grob je izgubljen — ali je par vekova kasnije nađena grobnica sa natpisom Lazar, mrtav 4 dana, Isusov prijatelj. Nakon ovoga je tadašnji vizantijski car naredio da se mošti premeste u Konstantinopolj (odakle su kasnije ukradene i izgubljene), a da se iznad grobnice podigne crkva.

Posle ove šetnje po gradu, konačno smo otišli na Finikoudes plažu — koja je prostrana i lepo sređena, sa sitnim braon peskom. Na ovoj (kao i svim drugim plažama na Kipru), 2 ležaljke i suncobran koštaju 7,5 EUR. Na plaži ima i kabina za presvlačenje, WC, bar i štandovi za prodaju hrane i pića — na primer, pivo sa štanda je oko 1,5 EUR, a pomfrit 3 EUR.  

Nakon nekoliko sati na plaži, otišli smo do iskopina antičkog Kitiona koje se nalaze na nekih 10, 15 minuta peške od centra letovališta. Kao što smo već rekli, Larnaka je napravljena na mestu ovog drevnog kraljevstva čiji ostaci su otkriveni tek krajem 19. veka. Na osnovu arheoloških pronalazaka, Kition su Mikeni osnovali u 13. veku pre nove ere, a nakon njih su kraljevstvom vladali Feničani. 

Arheološki lokalitet nije ni približno impresivan poput onih u Pafosu, a osim kratke šetnje oko ruševina, takođe može da se ode u obližnji Arheološki muzej — u kome je izložen deo predmeta pronađen na lokalitetu, od neolita pa do rimskog doba (ostatak predmeta se nalazi u muzeju u Nikoziji). Nažalost, ni muzej nije nešto, ali ako iole volite istoriju, ima par zanimljivih stvari da se vidi, plus je ulaz besplatan.

Sledeća stanica nam je bila marina u Larnaci — moramo da priznamo da smo zamišljali marinu kao one po grčkim mestima, gde ima mali milion restorančića pored usidrenih brodića, ali to ovde nije slučaj. Marinom možete da prošetate, ali ako ne želite da idete na neki izlet brodom, možete i da preskočite — ništa nećete propustiti. 

Preko puta marine je smešten Trg Evropa — koji bi možda i bio simpatičan da nije pretvoren u vašar. Trg uokviruju simpatične kuće iz 18. veka u kojima su smešteni Muzej Larnake, umetnička galerija i istorijski arhiv, a na njemu se nalazi i zanimljiva fontana Galebovi u letu, ali sve ovo pada u vodu pošto je pola trga pretvoreno u dečije igralište sa ogromnim majmunom na naduvavanje. Inače, na ovom trgu se nalazi skuptura Zenona, antičkog grčkog filozofa, osnivača stoicizma i najpoznatijeg žitelja Kitiona. 

Ni Finikoudes šetalište koje ovde počinje nije ništa bolje. U toku dana ga nismo preterano zagledali pošto nam je cilj prvo bio da se dokopamo plaže a onda da vidimo šta možemo po gradu. Međutim, promenada je u toku dana polu-prazna zbog velikih vrućina, tako da sav kičeraj ovog mesta dolazi u prvi plan tek kada sunce krene da zalazi. 

Duž čitave promenade, od Trga Evropa pa maltene do tvrđave, načičkani su ogromni šatori koji zaklanjaju čitav pogled na more i u kojima se prodaje kinesko smeće. Ovde možete da kupite raznorazne igračke za decu lošeg kvaliteta, prenosne zvučnike, maske za telefon i još gomilu gluposti koje verovatno neko i kupuje — jer da ne kupuje, valjda bi onda prodavali nešto drugo!

S obzirom na to da nam je šetnja Finikoudesom bila baš bezveze, na kraju smo odlučili da odemo na drugi deo promenade, sa druge strane tvrđave. Ovaj deo se zove Piale Pasa. Na netu smo našli da tu ima mnogo tradicionalnih restorana i radionica u kojima se pravi keramika — ali se ispostavilo da je ovaj deo Larnake prilično zapušten i prazan. Videli smo možda 2, 3 restorana, a sve ostalo je bilo zatvoreno, plus niko nije šetao po promenadi sa ove strane, pa smo odlučili da se vratimo na Finikoudes. 

Ovde ima mnogo internacionalnih restorana brze hrane (KCF, Pizza Hut, TGI Fridays…), ali smo mi sve ovo preskočili i prvi dan završili u taverni Aleksandar u kojoj prave fenomenalan halumi i humus i u kojoj su cene bile začuđujuće niske — mada ruku na srce, cene na čitavom Kipru su nas prijatno iznenadile. Verovatno bismo i duže sedeli u ovoj taverni da iz onih šatora sa kineskom robom nisu počeli da trešte grčki folkeri, što je nama bio znak da je uveliko vreme da se povučemo u sobu. 

S obzirom na to da smo prvi dan u Larnaci obišli skoro sve interesantno, za drugi dan nam je ostala pomalo udaljena džamija Um Haram, poznatija kao Hala Sultan Tekija. Ovo je jedna od retkih džamija na svetu posvećena ženi, dojilji ili tetki proroka Muhameda i supruzi jednog od njegovih sledbenika. 

Do ove džamije ide nekoliko linija javnog prevoza, a iako smo čitali da su neki ljudi išli do nje peške, mi ovo stvarno ne preporučujemo, pogotovo ne leti. Od centra Larnake do džamije kolima treba 15 minuta (ali imajte u vidu da ako idete taksijem morate zamoliti taksistu da vas čeka ispred inače nećete imati kako da se vratite). Ulaz u džamiju je besplatan, ali morate imati pokrivena kolena i ramena da bi vas pustili unutra (neće vas pustiti sa peškirom oko struka).

Hala Sultan Tekija — koja se sastoji iz džamije, mauzoleja, groblja i drugih građevina — nalazi se na obali Slanog jezera, mreže od 4 jezera koja su najpoznatija po tome što na njima flaminogsi provedu zimu. Naime, između novembra i marta, na hiljade flamingosa iz Turske, Irana i Italije dođe na Slano jezero zbog svoje omiljene hrane — neke vrste ljuskara koje nemamo pojma kako se zovu na srpskom (koga zanima više, na engleskom su brine shrimp). A ako niste znali — mi nismo dok nam taksista nije rekao — flamingosi se zapravo rađaju beli i onda postaju ružičasti tokom vremena zbog visokih nivoa beta karotena koje dobijaju upravo od tih ljuskara! 

Inače, tokom leta jezera umeju da presuše, a na zemlji ostaje samo tanak sloj soli. Po legendi, Lazar je kriv za salinitet ovih jezera. Naime, on je tražio nekoj starici hranu i piće, a ona nije htela da mu da ništa, rekavši kako joj je se vinova loza čitava isušila. Na to joj je on poželeo da joj vinonva loza ostane suva i da tu zauvek bude slano jezero. Istina je naravno mnogo dosadnija — jezera su slana pošto su veoma blizu mora, a površina između njih je dovoljno porozna da slana voda iz mora prodire u jezero. 

Poslednja stanica u Larnaci nam je bila Mekenzi plaža — koja je bukvalno identična kao Finikoudes, ali se nama više dopala pošto avioni koji sleću na aerodrom u Larnaci toliko nisko nadleću nad plažom da deluje kao da će sleteti na nju. Ako dolazite kolima, parking odmah pored plaže košta 2 EUR za čitav dan. 

U Larnaci još ima da se vidi Kamares akvadukt koji je napravljen u 18. veku i koji je snabdevao grad vodom sve do sredine 20. veka. Akvadukt je sagradio Bekir Paša, turski guverner u Larnaci, po ugledu na rimske akvadukte. Mi ga nismo obišli jer se nalazi predaleko od centra grada, ali ako hoćete da ga vidite, imajte u vidu da u okolini nema ništa drugo — i da ga je možda bolje obići uveče da se izbegnu visoke temperature i da se vidi dok je osvetljen. 

Za one avanturističkog duha, duboko pod morem nedaleko od Larnake nalazi se olupina broda Zenobia — ako volite da ronite, kažu da je ovo jedno od najboljih mesta na svetu za to. Zenobia je bio švedski trajekt koji je potonuo na svom prvom putovanju (srećom nije bilo žrtava), a posebno je zanimljiv roniocima pošto je prepun raznoraznog tereta koji je, kako kažu, dušu dao za istraživanje. Olupina — koja se nalazi na oko 40 metara ispod vode još od 1980. godine — je tokom godina postala dom za mnoge ribe i podvodne živuljke. 

Olupina navodno može da se vidi i iz podmornice sa staklenom dnom — što smo mi hteli da uradimo, ali smo onda pročitali recenzije na TripAdvisoru od kojih preko 90% kaže da nema šanse da se išta vidi ovako. 

To bi bilo to o Larnaci. Ne možemo da kažemo da nam se dopala, ali ako već slećete u nju, onda možete i da prošetate centrom. S druge strane, ne možemo da preporučimo da u Larnaci provedete celo letovanje pošto su i Aja Napa i Pafos mnogo lepši i sadržajniji — s tim što vam za obilazak ova dva grada treba auto, a u Larnaci maltene sve možete peške. 

Da li ste već bili u Larnaci? Kakvi su vaši utisci — voleli bismo da vas čujemo u komentarima! Ako vam se sviđa naš blog, zapratite nas na Instagramu. Hvala na čitanju — do sledećeg putopisa!