Sušta suprotnost Jerusalimu, Tel Aviv-Jafo je nov, moderan, liberalan, grad u kome zabava nikad ne prestaje i u kome religija i ne igra bog zna kakvu ulogu. Kakav je Tel Aviv i koliko je drugačiji od Jerusalima najbolje opisuje lokalna izreka — In Jerusalem, you pray; in Tel Aviv, you play.
Osnovan 1909. godine kao predgrađe Jafe, Tel Aviv se zvanično spojio sa ovim prastarim lučkim gradićem 1950. godine, a onda ubrzo izrastao u ekonomski i tehnološki centar Izraela i jedan od najskupljih gradova za život na svetu.
Tel Aviv se takođe smatra prestonicom noćnog života na Bliskom istoku, svetskom veganskom prestonicom i jednim od najboljih gradova za LGBT populaciju čiju prajd paradu godišnje poseti preko 200,000 ljudi.
Neosporno je da je Tel Aviv zanimljiv i da se mnogo razlikuje i od Jerusalima i od većine Bliskog istoka, ali da budemo sasvim iskreni, grad kao grad nije ništa posebno. Osim Jafe koja je zaista prelepa i promenade pored mora za kojom čeznemo svi mi koji ne živimo pored vode.
Moderni deo Tel Aviva — tačnije građevine izgrađene u bauhaus i internacionalnom stilu — uvršten je na Uneskovu listu svetske baštine, ali osim ako niste baš ludi za jednoličnim kockastim zgradama ili staklenim oblakoderima, teško da će ovo ikoga impresionirati.
S druge strane, ko god ide u Izrael svakako treba da odvoji makar jedan dan za Tel Aviv. Za posetu Jafi, za šetnju pored mora, za čašu (ili pet) vina. I za psihičku pripremu ili oporavak od prelepog, haotičnog, konzervativnog i nadasve komplikovanog Jerusalima.
Šta videti u Tel Avivu
Pošto je Tel Aviv relativno nov grad, u njemu nema puno kulturno-istorijskih znamenitosti. Sve ono što je interesantno može da se obiđe za 2 dana, a sve ono što je bitno i za manje. Međutim, osim ako vas ne zanimaju samo klasične turističke atrakcije, Tel Aviv ima šta da ponudi turistima — zanimljivu uličnu umetnost, polu-gentrifikovane četvrti koje su postale umetnički centri ili centri noćnog života, odličnu hranu i na pijacama i u restoranima i kilometre peščanih plaža.
Tabela sadržaja
Jafa
Već smo rekli da je Jafa najlepši deo Tel Aviva, a osim što je najlepši, ovo je i jedini deo grada koji stvarno nikako ne treba propustiti.
Jafa je osnovana oko 1,800. godine pre nove ere, a prvi put se spominje u pisanom dokumentu iz Egipta nekih 400 godina kasnije — u ovom pismu se opisuje kako su Egipćani zauzeli grad tako što su se sakrili u džakove koje su poslali kao porez/harač. Interesantno je da je ova priča o zauzimanju Jafe starija od Homerove priče o trojanskom konju nekih 200 godina.
Jafa se nekoliko puta spominje i u Bibliji, a smatra se da su biblijski kralj David i njegov sin Solomon osvojili grad i koristili njegovu luku da dopreme kedrove koje su koristili u izgradnji Prvog jevrejskog hrama.
Grad su kasnije osvajali mnogi drugi narodi, uključujući Asirce, Vavilonce, Feničane i Rimljane, Arape, Turke — i na kraju Britance, sve dok Jafa zajedno sa Tel Avivom nije postala deo novoosnovanog Izraela (čemu je prethodio rat između Izraelaca i Palestinaca i proterivanje Palestinaca iz Jafe i drugih delova zemlje).
Kada danas šetate Jafom, teško je zamisliti kroz šta je sve prošao ovaj deo grada i njegovi stanovnici tokom istorije. Međutim, već kod jedne od najvećih atrakcija u Jafi, Kule sa satom, možete videti tablu napravljenu u čast poginulih Izraelaca tokom rata.
Kula sa satom je inače sagrađena početkom 20. veka, a njenu gradnju je inicirao jedan jevrejski biznismen radi obeležavanja 25 godina vladavine otomanskog sultana Abdula Hamida II.
Toranj je izgrađen uz pomoć donacija svih naroda koji su tada živeli u Jafi, a tada se smatralo da će izgradnja kule potpomoći urbanizaciju i modernizaciju grada. Što se i jeste desilo pošto je ovaj deo postao centar Jafe oko koga su se izgradile banke, prodavnice i pijaca.
Kula sa satom u Jafi je inače jedna od 7 takvih kula napravljenih u Otomanskoj Palestini — 6 još uvek postoje, dok su Britanci naredili da se kula u Jerusalimu sruši da ne bi stajala kao podsednik na otomansku vladavinu.
Odmah pored Kule sa satom smeštena je Mahmudia džamija, najveća i najznačajnija džamija u Jafi koja je takođe sagrađena za vreme otomanske vlasti, a na manje od 5 minuta peške nalazi se veliki park poznat kao HaPisgah bašta. Iz ovog parka se pružaju verovatno najbolji pogledi na more i moderan deo Tel Aviva.
Osim pogleda, u parku se nalaze 2 kapije — Kapija vere i Kapija Ramzesa II. Kapija vere, napravljena u drugoj polovini 20. veka, simbolizuje prolaz ka obećanoj zemlji, a Kapija Ramzesa II je rekonstrukcija kapije koja je nekada bila ulaz u egipatsko utvrđenje.
U parku se takođe nalazi Most želja na kome su postavljene table sa horoskopskim znacima, a legenda kaže da će se bilo koja želja ispuniti onome ko dotakne svoj horoskopski znak i pogleda u more u tom trenutku.
Posle mosta se izbija na veliki trg na kome je najvažnija i najupečatljivija građevina Crkva Svetog Petra. Današnja crkva je izgrađena u 19. veku, nakon što su dve starije crkve bile uništene tokom 18. veka.
U Jafi još ima da se vidi luka i svetionik. Luka je jedna od najstarijih na svetu — i još uvek radi, samo što je sada luka za male ribarske brodove i jahte. U luci su hangari pretvoreni u izložbene prostore i ugostiteljske objekte zbog čega je luka postala veoma popularna među turistima.
Što se tiče svetionika, on se nalazi na brdašcu iznad luke, a napravljen je u drugoj polovini 19. veka u cilju modernizacije luke zbog povećanog izvoza čuvenih Jafa narandži (po kojima je ime dobila i naša Jaffa). Svetionik je prestao sa radom u drugoj polovini 20. veka, a zanimljivo je da su članovi jedne jermenske porodice — deda, otac i sin — bili čuvari svetionika od kad je izgrađen pa sve dok nije deaktiviran.
Inače, kuća ovih čuvara se nalazi odmah pored svetionika, a neki smatraju da je ova kuća pripadala Simonu kožaru kod koga je Sveti Petar odseo.
Na osnovu Novog Testamenta, Sveti Petar je vaskrsao Tabitu u Jafi, a tokom boravka kod Simona je sanjao san u kome mu je božanski glas dao do znanja da hrišćanstvo ne treba da širi samo među Jevrejima — nego među svima. Ovo se smatra prekretnicom u hrišćanstvu, prelomnim trenutkom za transformaciju hrišćanstva u univerzalnu svetsku religiju.
Još treba spomenuti i da se blizu luke nalazi Morska džamija, najstarija džamija u Jafi sagrađena u 17. veku. Od ove džamije se jako brzo izbija na tel avivsku promenadu, odnosno Tajelet.
Tel avivska promenada
U prvoj polovini 20. veka, gradske vlasti su napravile promenadu, ali nakon početka Drugog svetskog rata, Britanci su zabranili kupanje na plažama. Plaže su tada sasvim zapuštene, a da stvari budu još gore, kanalizacija je počela da se izliva u more — gde se izlivala narednih 40 godina!
Srećom, početkom 1980., neko je konačno shvatio da ovo nije dobra ideja, pa je kanalizacija premeštena negde drugde, a plaže počele da se obnavljaju. Sve ovo je sada teško zamisliti pošto plaže baš dobro izgledaju — a i ima ih raznih, na primer, plaža za surfere, plaža za konzervatinije ljude gde su odvojeni delovi za muškarce i žene, plaža samo i isključivo za pse, itd.
Neve Tzedek i Florentin
Ukoliko ne planirate da pešačite duž cele promenade, na nekih 15 minuta peške od Jafe možete da skrenete i u gradske četvrti koje se zovu Florentin i Neve Tzedek.
Florentin je relativno nova četvrt, nastala početkom 20. veka kada je jedan bogati Jevrejin grčkog porekla ovde kupio zemlju. Ovaj deo grada su uglavnom naseljavali siromašni jevrejski imigranti, a za par decenija je ovaj prvobitno radnički kraj skroz propao i postao favela.
Međutim, u zadnjih 30 godina, u Florentin su se doselili mnogi mladi ljudi zbog jeftine kirije i pretvorili ovaj deo grada u alternativni kraj. Sada se u Florentinu nalaze brojne umetničke radionice i kafići, marketi. Kraj je poznat i po velikom broju grafita. Florentin još nije prošao kroz masovnu gentrifikaciju kao susedni Neve Tzedek, pa ako vas zanima kako je nekada izgledao dobar deo Tel Aviva, ovo je mesto za vas (plus svi kažu da je ovde odličan noćni život).
Što se tiče Neve Tzedeka, ovo je jedna od najstarijih gradskih četvrti — odnosno, ovo je prva četvrt napravljena van Jafe, par decenija pre nego što je Tel Aviv zvanično osnovan. Neve Tzedek su osnovale porodice iz Jafe koje su htele da pobegnu od haotičnog života u lučkom gradiću — ali kako se ostatak Tel Aviva razvijao, ovaj kraj je postepeno propadao.
Slično kao i Florentin, i Neve Tzedek je u jednom trenutku izgledao kao favela i gradske vlasti su planirale da demoliraju čitav kraj i naprave stambene blokove. Srećom, ovo se nije desilo. Umesto demoliranja, vlasti su krenule da obnavljaju građevine u četvrti i tako je Neve Tzedek doživeo transformaciju u još jedan alternativni, umetnički deo grada.
Centar grada (moderni Tel Aviv)
Na kraju Neve Tzedeka počinje poznati Rotšild bulevar, jedna od glavnih, najposećenijih i najskupljih ulica u Tel Avivu. Osim traka za vozila, bulevar Rotišild ima i pešački i biciklistički deo uokviren drvoredima.
Ovaj bulevar je i jedna od najstarijih ulica u gradu nazvana po francuskom baronu Evmondu Džejmsu de Rotšildu, inače ogromnom poborniku i još većem donatoru cionizma — jevrejskog nacionalog pokreta koji je doprineo osnivanju države Izrael.
Rotšild bulevar je još značajan kao mesto gde je 14. maja 1948. godine David Ben Gurion proglasio nezavisnost Izraela. Deklaracija je potpisana u Hali nezavisnosti koja je danas pretvorena u muzej posvećen Tel Avivu.
Osim ove građevine, širom bulevara se nalaze još mnoge zgrade napravljene u bauhaus i internacionalom stilu, čineći deo grada koji se zove Beli grad i koji je uvršten na Uneskovu listu svetske baštine. Među tim građevinama nalazi se i mnogo banaka, zbog čega se Rotšild bulevar smatra i finansijskim centrom Tel Aviva.
U neposrednoj blizini ovog bulevara smeštena je i Velika odnosno glavna gradska sinagoga — jedna zaista džinovska zgrada koja po malo čemu izgleda kao sinagoga. Na osnovu onoga što smo čuli, sinagoga danas nije preterano posećena, a da bi joj podigli popularnost, javne ličnosti su u zadnjih par godina u njoj organizovali venčanja.
Još jedna građevina vredna spomena u ovom delu grada je Pagoda kuća, prva privatna kuća u Tel Avivu koja je imala lift. Lift je instaliran na zahtev poljskog ambasadora koji je živeo na trećem spratu. Inače, verovali ili ne, Pagoda kuća je zapravo insipirisana nekim kafićem u Americi.
Od Rotšild bulevara se još lako može stići peške do pijace Karmel, najveće pijace u Tel Avivu. Pijaca je otvorena 1920. godine, a na njoj možete da kupite sve živo, od hrane i pića do odeće i stvari za kuću. Ovo je i jedino mesto u Tel Avivu gde smo videli magnete i druge suvenire.
Ukoliko posle pijace imate snage za još pešačenja, za nekih 20 minuta možete stići do Trga Dizengof, jednog od glavnih trgova u gradu. Iako ovo mesto važi za legendarno u Tel Avivu, mi smo se prilično razočarali pošto je trg prilično mali, neugledan i sasvim neupečatljiv. Ali ok, ruku na srce, trg je možda ranije izgledao bolje, pre nego što je renoviran i dok je na njemu još uvek radila umetnička fontana koja danas izgleda prilično otužno. Inače, za one koje zanima šoping, odmah pored trga se nalazi istoimeni tržni centar.
Na nekih 15 minuta vožnje kolima od Trga Dizengof smešteni su čuveni Azrieli tornjevi, tri džinovska nebodera ispod kojih se nalazi ogroman tržni centar. U jednom od tornjeva ima i opservaciona paluba koja je najviša opservaciona paluba na Bliskom istoku.
Nedaleko od ovih poznatih nebodera nalazi se Umetnički muzej Tel Aviva u kome su izložena dela moderne i savremene umetnosti iz Izraela i drugih zemalja sveta, a blizu je i Sarona pijaca, moderna, hipsterska pijaca u kojoj osim izloženih skupih začina, sireva i drugih proizvoda ima veliki broj restorančića u kojima rade neki od najčuvenijih izraelskih kuvara.
Ovo je sve ono što smo mi obišli u Tel Avivu — modernom, hedonističkom Izraelu u kome je sve podređeno dobrom životu, dobroj klopi i dobrom provodu.
Da smo očekivali nešto malo drugačije od Tel Aviva, jesmo, ali nismo se ni preterano iznenadili. Najveće iznenađenje je što Tel Aviv uopšte nije onoliko sređen i savršen koliko smo mislili. Ima rupa po ulicama koliko nećete i veliki broj zgrada je u prilično lošem stanju. Takođe je i prljavije nego što smo mislili.
Ali s druge strane je i mnogo, mnogo liberalnije i hipsterskije nego kako smo zamišljali Izrael. I mnogo, mnogo skuplje. No dobro, Tel Aviv nam je — kao i uostalom većini turista u Izraelu — samo bio usputna stanica na putu do Jerusalima. Kao takav, sasvim je solidno ispunio svoju ulogu.
Da li ste već bili u Tel Avivu? Kakvi su vaši utisci — voleli bismo da vas čujemo u komentarima! Ako vam se sviđa naš blog, zapratite nas na Instagramu i Fejsbuku. Hvala na čitanju — do sledećeg putopisa!
Ostavite komentar